Izumire li fotografija kakvu poznajemo?
Gledam nešto ovih dana, okolo, po ulicama, trgovima, u autobusu, nestvarna količina raznoraznih ljudi sa najraznoraznijom foto-opremom u rukama škljoca sve živo. Kada ste poslednji put prešli neki od mostova u Beogradu a da niste videli najmanje jednog umetnika sa stativom kako nešto lovi. Ništa ne može da se dogodi a da to ne uslika bar dvesta ljudi. (Pravo je pitanje kako onda još ti vanzemaljci i leteći tanjiri opstaju...)
Uzmimo npr. neki grad, stari Kotor. Da li postoji komad lišaja ili napukli kamen a da nije tretiran bar sa deset različitih sistema za pamćenje podataka.
Ok, to je sada još početak; zamislite situaciju za 5 ili 15 godina kada svako od nas bude imao mobilni koji će ujedno biti računar, kamera, sat, identifikaciona kartica i ključ od stana. Verujem da broj snimljenih golubova ili veverica mnogostruko premašuje njihov ukupan broj na planeti. Lica staraca kao umetnička fotografija. Od postanka fotografije do kraja prošlog milenijuma svaki objekat ili živuljka snimljeni su mnogo puta, ali verujem da je samo u novembru ove godine broj snimanja svih tih istih motiva daleko veći od toga. Ajde da kažemo da će staraca zauvek da bude osobenih, ali golubova, vrabaca, mačaka ili gusenica neće... milijarde snimaka identične stvari u svim raspoloživim rezolucijama na netu. Stokerski posao će morati da pojeftini bar deset ili sto puta, jer će u svakom trenutku postojati koja stotina hiljada zaludnih ljudi na svetu koji će fotografisati sve što stignu i nuditi besplatno bilo kome.
Evo, ja sam sada tražio neke fotke specifičnih stvari za neka lokalna izdanja, poslednji put sam za tu oblast gledao pre skoro dve godine. Onda i sada... ovako odokativno, ponuda je bar 200x veća. Sve što je prošli put bilo problematično da se nađe u prihvatljivoj rezoluciji, sada kulja sa svih strana u beskrajnim varijacijama. Još ako čovek ume da pobegne od ovih sajtova koji se prvi naguzé kada nešto tražiš, ludilo... pazi, Poljaci su mi otkriće, ljudi bre kače ogromne slike svega što im padne na pamet. Tip gaji hmelj i dok čeka da izraste, između dva zalivanja slika svaki kvadratni santimetar livade, lista, izdanka, grumuljice, crva...
Znam da će uvek postojati lična uspomena i lični pečat, ali, globalno, čini mi se da se sa fotografijom mora nešto dogoditi. Povucite paralelu sa telefonom. Otkad je izmišljen do nedavno je služio za istu stvar,a sada silovito i maksimalno ulazi u naše živote i menja kompletno svest. Danas ljudi bez navođenja telefonom ne mogu da odrade gomilu stvari. Telefon je nadrastao sebe i sada živi u nekoj dimenziji iznad.
Imam utisak da će se nešto slično dogoditi i sa fotografijom, čak pre sa video snimcima, da će se pojaviti mikroaparati kojima ćemo moći stalno i neprekidno da snimamo sve oko sebe, pokretne kamere za nadzor dece i kućnih ljubimaca bez njihovog znanja. Ko je pre 20 godina mogao da predvidi ovakvu važnost SMSa koja će se pojaviti nakon masovnosti telefona. Verovatno na isti način mi sada nismo u stanju da vidimo gde će nas sveprisutnost fotografije odvesti. Možda će i tada biti umetnika koji fotkaju kante za đubre u poluosvetljenim ulicama i usnule prosjake, ali uvek će se desiti da neku iznenadnu i zanimljivu situaciju slikaju slučajni prolaznici koji su se zadesili na licu mesta nego profi fotografi. Za prave fotografe će ostajati sve manje i manje prostora, ideja i situacija... zanat u izumiranju. Ko danas štrika džempere?
 |  |
 |
Re: Izumire li fotografija kakvu poznajemo?