Citat:
Pitanje: Kako ste se navikli na novi jezik, koliko vremena je za taj poduhvat bilo potrebno? Da li su vas razumeli kada ste sa nekim razgovarali tokom prvih par dana boravka u USA-u? (tj. Da li zvučimo nerazumljivo kao npr. Indijci iz Dell-ove tehničke podrške?) Kad vas je prestao boleti jezik prilikom izgovaranja njihovog slova "R"
U mom slucaju je to izgledalo ovako:
da bih uopste mogao da se upisem na postdiplomske studije, morao sam da spremim i polozim Test Of English as Foreign Language (TOEFL).
Iako sam engleski oduvek znao odlicno, spremao sam se za ovaj ispit namenski na Institutu za strane jezike u Siminoj (ne znam da li jos postoji,
ali je bio odlicno mesto). Ispit uopste nije naivan (ima deo gde slusas instrukcije i pitanja i munjevito odgovaras zaokruzujuci odgovore, zatim
gramatika,...). Pripreme su mi trajale oko 3-4 meseca (svaki slobodni trenutak mimo redovnog posla).
Rezultat - imao sam mislim drugi rezultat u generaciji (od stotinak ljudi koje znam, i koji nisu nikada pre ziveli u USA).
Koliko sam realno znao ?
Za stvari vezane za struku i neku formalniju komunikaciju, nisam imao apsolutno nikakvih problema da se
izrazim, i zbog intenzivnog vezbanja
pre toga sam imao perfektan izgovor, sto su ljudi i primecivali.
Nesto slabije je islo
slusanje i primanje informacije na predavanjima. Razlog je sto ima mali milion stvari koje nikada nisam cuo da ih neko izgovara,
nacin na koji ih izgovara, pocevsi od banalnih stvari (recimo, broj PI=3.14 se izgovara 'paj',...) pa preko slozenijih jezickih konstrukcija. Vrlo brzo sam
ukapirao, jos na prvom casu, da je daleko najbolje da beleske vodim na engleskom, da i ne pokusavam da ista prevodim, nego da sto bolje slusam, i
pitam onog do sebe ako nesto nisam razumeo. Posto se radi o tehnickim naukama, ipak je gomila toga bilo u matematickim formulama, sto znatno olaksava
stvari.
Daleko najslabije je isla komunikacija sa obicnim ljudima, oko obicnih stvari, a nekoliko nocnih mora sam doziveo u samoposluzi, pokusavajuci da sklopim
sasvim obicno (naizgled) pitanje koje se pita u vezi robe. Ne mogu da se sada setim ni jednog primera, ali se secam da mi je bilo doslo da sebi odsecem
jezik od muke. Srecom, ljudi su bili navikli na strane studente, i u principu su dobre volje, pa nije ispadalo strasno.
Stvar koju sam jako rano primetio je da Amerikanci prepoznaju reci po zvuku, dok Srbi u svesti prvo sklope slova. Moji cimeri Indusi su bili odusevljeni kako
sam prvi put tacno izgovarao i pamtio njihova imena (Radznish na primer), sto niko od amera nije uspevao.
Takodje, malu epizodu sam imao na standu gde prodaju magazine kad sam trazio 'audio' magazin kojeg sam video na polici. Oboje prodavaca su se samo
zgledali - rec jednostavno nije zvucala poznato, iako su ocito
sva slova bila izgovorena:
"Audio ?"
"Yes, audio, ej-ju-di-aj-ou' " (izgovoreno prilicno mekano i kako treba)
"Oh, you mean ao-dio" (pri cemu je ovo 'ao' neki glas izmedju 'a' i 'o' - otvoris usta za 'a' a izgovaras 'o')
Kako su se dalje stvari odvijale ?
Gledanje TV-a se pokazalo kao daleko najbolji metod da se polako pod kozu usele svakodnevne fraze, idiomi, a narocito ako TV ima mogucnost prikazivanja
titla (koji obicno malo kasni, taman da se odkloni nedoumica). Naravno, druzenje sa rajom, stalni kontakti sa svime i svakime, citanje novina, oglasa, e-mail-ova,
samo moze da popravi stvari.
Najveci neprijatelj izrazavanja na tudjem jeziku je
afekat - najlaksi nacin da se zabrlja i izmesaju reci maternjeg i engleskog je tokom zucnih rasprava,
svadja, neuroticnih reakcija, kojih je u to vreme bilo na gomile zbog ratova i ogromne propagande koja je uzimala maha medju obicnom rajom. Pokazalo se da
tu ne pomazu ni godine provedene na engleskom govornom podrucju, jer u afektu covek prica iz svojih interrupt handler-a a ne iz download-ovanih programa
(kao sto je to strani jezik).
Posle svih ovih godina:
Kad preslusam sada neke hitove iz vremena kada sam odlazio (Lisa Stansfield "All around the world", Sinead O' Connor "Nothing compares to you", Gary Moore
"Still Got the Blues"), zapanjim se koliko ranije nisam 'hvatao' reci, a sada sve lezi do poslednjeg sloga.
Naglasak ima faze - ima dana kada pricam kao sekirom da secem reci, a ima kad jezik radi trostruki salto i pita ima li jos....
Re: Kakav je život u Americi?
?