Kako struja zna (kratki spoj)?

Ne zamerite na pitanju, ali bas zbog toga sto mislim da pitanje nece predstavljati problem nikom ko se bavi fizikom ili elektrikom, nadam se da cu uskoro dobiti tacan i jasan odgovor. Nisam fizicar, niti elektricar, ali covek se uci dok je ziv :)

Moje pitanje je sledece. Da bi struja potekla kroz strujno kolo mora faza da se spoji sa nulom preko potrosaca. Ako se faza spoji sa nulom pre potrosaca nastace kratki spoj.

Mene zanima kako struja "zna" da se faza spojila sa nulom pre ili posle potrosaca?

Pretpostavljam da na izlazu iz potrosaca struja gubi svoju jacinu posle svih onih otpornika, ali da li to znaci da kada bi kojim slucajem imali situaciju da faza koja dolazi iz zida po 'defaultu' imala tako oslabljenu jacinu, do kratkog spoja ne bi ni dolazilo cak iako se "sretne" sa nulom pre potrosaca?

Vazi i obrnuto pitanje, ako je neko mali potrosac (tipa jedna led lampica), da li to znaci da ce u svakom slucaju izbiti kratak spoj, cak iako se faza sretne sa nulom posle potrosaca? I da li se zbog toga u led sijalice "vestacki" ugradjuju dodatni otpornici da bi sprecili kratak spoj u normalnom strujnom kolu.

Ili je ipak nesto drugo u pitanju? Dakle, kako struja "zna"?


[B]I jos jedno pitanje usput da pitam:

Sta ce se desiti ako se spoje dve faze sa dva razlicita izvora (recimo zicu sa jednog prekidaca povezemo sa zicom drugog prekidaca i oba upalimo (pustimo struju) u isto vreme.
(Ako je odgovor nista, jer nema nule, sta ce se desiti ako tu dodamo i nulu).
Dobro bi bilo kada bi odgovorio neko ko stvarno zna, jer ko sto vidite i ja sam mogu da nagadjam do sutra :)

Struja ide tamo gde je manji optor. Kratak spoj je manji otpor nego potrosac.

Inace, nema veze da li je kratki spoj "pre" ili "posle" potrosaca.

---

Nisam siguran da sam te razumeo (ili ti mene). Kako struja zna da je tu veci otpor pa ne pravi kratak spoj? A ovamo zna da je manji otpor pa ga pravi?
Da bi znala da je tu veci otpor mora da zna da je pre bio manji?¿?

Ne pravi struja kratak spoj, struja samo prolazi kroz kratak spoj. Uzmimo zbog jednostavnosti jednosmernu struju. Recimo da je napon na krajevima izvora 10V. Ako se na taj izvor priključi potrošač otpornosti 1Ohm, kroz njega će proteći struja od deset ampera (10V / 1Ohm). Ako se izvor kratko spoji, struja koja prođe kroz njega biće 10V / 0Ohm, odnosno beskonačna. U praksi neće biti beskonačna, jer postoji unutrašnji otpor izvora, otpor provodnika, itd. ali će biti mnogo, mnogo velika. što se manifestuje pojavama koje ti nazivaš "kratak spoj" (verovatno varničenje, prženje, itd).

doodoye, kako reka "zna" da zaobidje kada naleti na prepreku?

@burgos, okej, odgovori mi samo na ona moja pitanja gore da bih bio siguran da mi je upotpunosti jasno.

LED lampica i nije bas potrosac, kroz nju tece beskonacno struje ako izuzmemo unutrasnji otpor, dakle vise se ponasa kao provodnik nego potrosac. Jedino sto se smanji posle izlaska iz nje je napon. Ne vidim nacin da se nekako potrosac spoji "posle kratkog spoja".

---

Ljudi, bas ste skrti na recima :) :)
I da li, dakle, izbija kratak spoj ako kao potrosaca prikljucimo led lampicu samo?
btw. Cini mi se da nide nisam pitao da li je moguce da se potrosac prikljuci posle kratkog spoja.

Ali nekako imam osecaj da me ne razumete.
Nikako da mi neko objasni sustinu kratkog spoja i zasto on nastaje tu gde nastaje, a ako prodje potrosaca ne nastaje. Odnosno, ako je odgovor da jacina struje toliko opadne da ne moze da izazove kratak spoj, da li to znaci da ta struja iz tog kola posle prvog potrosaca (sijalica) ne moze nista vise dodatno da ukljuci (tipa komp), ali posto kontam da moze (jer mnogi potrisaci su slozeni potrosaci koji imaju sijalice u sebi, jel) - da li to znaci (ono sto sam vec pitao na samom pocetku) da kada bi se struja u startu slala slabija (a opet dovoljna da upali sijalicu ili komp) do kratkog spoja ne bi dolazilo cak iako se faza spoji sa nulom pre potrosaca?

E ako me sada niste razumeli sta pitam, odustajem :)

Tebi je mnogo toga nejasno. Da bi ti neko na valjan nacin i kompletno odgovorio morao bi da ti ispise udzbenik iz osnova elektrotehnike. Iako bazicni principi nisu preteski za razumevanje zahtevaju odredjenu posvecenost i vreme.
Taj proces se ne moze nikako nadomestiti sa forumskim caskanjem i "obaranjem" tvojih uglavnom netacnih pretpostavki.
Mozes da uzmes neku srednjoskolsku knjigu ili da iskoristis blagodeti interneta i krenes s pravim razumevanjem. (http://www.allaboutcircuits.com http://www.electronics-tutorials.ws/)

Ako pak pokusavas nesto da uradis.. tipa guranje LED u steker - NEMOJ. Oslanjanje na intuiciju te moze skupo kostati. Ako bas hoces eksperimentalno da dodjes do spoznaje, kupi par otpornika, bateriju, sijalicu i jeftini kineski unimer.

Ja mislim da mi tebe razumemo, ali da ti ne razumes tematiku svega :)

Evo objasnicu ti nekim prostim jezikom. U fizici imas popularan Omov zakon, ( I - struja, U - napon, R - otpornost). Shodno tome, jacina struje u kolu se srazmerno povecava kako raste napon, a opada kako raste otpornost. Sta je kratak spoj? Idealno receno, to je kada zatvoris kolo u kom nema potrosaca, tj. otpornosti, i struja tece od - ka + bez ikakve prepreke. Tada u kolu tece neograniceno mnogo struje. Posto je u realnosti nemoguce tako nesto jer i svaka zica ima neku svoju otpornost, makar bila i ispod 0.1 oma, ona ogranicava struju. E sad, iako je ogranicava, smatra se kratkim spojem jer nije prikacen nikakav realan potrosac i i dalje se radi o ogromnoj struji. LED dioda nije bas najbolji primer koji moze da se uzme, najbolje uzeti sijalicu ili tako nesto kao potrosac, jer LED dioda gotovo da nema otpornost, ali da ne komplikujemo. Kada kroz kolo tece ogromna struja, a zice budu tanke da ne mogu da "izadju na kraj" sa tolikom strujom, krece da gori izolacija i ceo kabl jer temperatura pocinje da raste. Energija pocinje da se oslobadja u vidu toplote, kao kad postavis obican otpornik u kolo. Na njemu pocinje dispacija koja se moze meriti u vatima (snazi). Kada je napon 220V, a napravi se kratak spoj, tu krece da tece ogromna struja zbog visokog napona mreze, i - u zavisnosti od mnogo faktora, udaljenosti od trafo stanice, kvaliteta kablova... sve se pretvori u jednu ogromnu grejalicu. Kad je u nekom uredjaju kratak spoj, onda je malo drugacije jer je obicno taj uredjaj najslabija karika pa u njemu nesto eksplodira jer ne moze da podnese toliku struju kroz svoje tanke vodove. Stvarno ne znam kako bih ti drugacije objasnio, nisam bas nacitan teorije.

---

@HeYoo, ako ti je "ispod nivoa" da odgovoris na ova pitanja, tebe u principu niko nije ni zvao na ovu temu. Da si bar napisao sta je konkretno pogresna pretpostavka bio bih ti zahvalniji nego to sto si me poslao u "osnovnu skolu" ili da vec sada krenem da spremam prijemni za ETF pa tamo sve lepo da naucim. Ja se u principu time ne bavim, da bih tome posvecivao dobar deo svog vremena (ili "kopao" na tu temu) - a da popravim neke osnovne stvari mogu i bez tog temeljnog znanja iz elektrotehnike.

Ovo pitanje je bilo krajnje rekreativno, ako su "rekreativci" problem na ovom forumu, kao sto iz nekog razloga jesu na vecini drugih foruma (verovatno jer nad njima uvek neko na histerican nacin pokusava da pokaze svoju superiornost u znanju), onda ok.

Ljubazno sam pitao da mi se kratko i za laika jasno odgovori na moja pitanja, a ne da mi se napise detaljan udzbenik, ali ti sada od toga pravis neki problem.

Ja kad nesto znam, ne tupim ga, ako hocu da pomognem javim se i odgovorim tako da me i najveci tupson razume, a ako necu da pomognem - i ne javljam se.

Ako neko hoce da mi pomogne, hvala unapred. Ako nece, hvala mu sto ne ucestvuje.

@Zlatni_bg, hvala. Otprilike je meni ta osnova bila jasna i pre, ali onako najosnovnije i kroz maglu sto se seca, zato sam ovde na forumu pitao bas za te specijalne slucajeve. Tako da LED lampicu nisam uzeo iz neznanja jer ne pravim razliku izmedju nje i obicne sijalice, vec bas zato sto pravim.

I evo jos par odgovora na pitanja koja nisam video:

I da li, dakle, izbija kratak spoj ako kao potrosaca prikljucimo led lampicu samo?

LED ako prikacis da, sijalicu ne.

Nikako da mi neko objasni sustinu kratkog spoja i zasto on nastaje tu gde nastaje, a ako prodje potrosaca ne nastaje. Odnosno, ako je odgovor da jacina struje toliko opadne da ne moze da izazove kratak spoj, da li to znaci da ta struja iz tog kola posle prvog potrosaca (sijalica) ne moze nista vise dodatno da ukljuci (tipa komp).

Zato sto mu nesto ogranicava struju, otpornik, sijalica, bilo sta, u svakom slucaju potrosac. Neces nikad redno vezati sijalicu i kompjuter (?!?!), vec paralelno. I kao sto su rekli, nema "pre i posle potrosaca", vec se posmatra celo zatvoreno strujno kolo. To je vec fizika iz sredine osnovne skole :)

Isto tako, lepo ti je neko savetovao da ako te sve to interesuje, nabavis bateriju, kabl, sijalice za kola ili LED i otpornike, i neki kineski unimer od 300-400 din. Mnogo ces se bolje upoznati s tim u praksi nego u teoriji. To je sve naravno pod uslovom da te interesuje.

---

Dobro postavljeno pitanje je 50% odgovora. Ako nije dobro postavljeno tada je izvor mnogih komplikacija. Setite se čuvenog pitanja o termosu: "Kako termos 'zna' da je limunada hladna pa drži nisku temperaturu, a da je čaj vruć pa čuva visoku temperaturu?" (Uzgred, termos "zna" i da ledeni čaj treba da bude na niskoj temperaturi...)

Evo i ja da probam, ukratko, direktno odgovarajuci na tvoja pitanja. Trudicu se da sto vise uprostim, nesto i namerno karikirajuci, ali obzirom da se zaista dugo nisam bavio elektrotehnikom, ako nesto bas lupim, slobodno me ispravite, necu se ljutiti :)

Moje pitanje je sledece. Da bi struja potekla kroz strujno kolo mora faza da se spoji sa nulom preko potrosaca.
Netacno, potrosac nije neophodan. Da bi struja protekla kroz strujno kolo na krajevima kola mora postojati razlika elektricnih potencijala - ono sto zovemo napon (a sto si ti naveo kao "fazu" i "nulu"). Tada dolazi do kretanja elektrona, tj. "struja tece".

Ako se faza spoji sa nulom pre potrosaca nastace kratki spoj.
Netacno, "kratak spoj" se moze desiti i sa potrosacem (i u njemu). "Kratak spoj" je termin koji se koristi da oznaci da u kolu postoji veoma mala / zanemarljiva otpornost, usled cega ce struja u kolu (a opet u zavisnosti od napona) teziti beskonacnosti, tj. biti izrazito velika - sto znaci da "kratak spoj" moze nastati i kada ima potrosaca u kolu, samo je njegova otpornost nedovoljna za dati napon kola, pa ce struja biti (pre)velika.

Proticanje struje oslobadja toplotnu energiju (elementi kola se zagrevaju), a sa porastom struje raste i temperatura - ukoliko neki element kola, bio on on otpornik (prost, ili slozeni potrosac) ili obicni provodnici (zice) ne mogu da podnesu datu temperaturu, pregorece, ili se cak zapaliti.

Mene zanima kako struja "zna" da se faza spojila sa nulom pre ili posle potrosaca?
Ne zna. Struja ide (protice) tamo gde je otpor manji. Ako ima mogucnost da bira izmedju dva puta, gde se na jednom nalazi potrosac odredjene otpornosti, a na drugom "kratak spoj" (zanemarljiva otpornost), onda ce ogromna kolicina struje proteci tu gde otpornosti gotovo da nema.

Pretpostavljam da na izlazu iz potrosaca struja gubi svoju jacinu posle svih onih otpornika...
Struja ne gubi jacinu, ona je u celom kolu ista (verujem da je zbunjujuce za nekog ko nije upucen u materiju, ali je tako). Ako je potrosac (tj. otpornik) jaci, struja ce u celom kolu biti manja. Isto tako, ako je napon manji, struja ce biti manja. I = U / R, gde je I jacina struje, U napon kola, R otpornost.

...ali da li to znaci da kada bi kojim slucajem imali situaciju da faza koja dolazi iz zida po 'defaultu' imala tako oslabljenu jacinu, do kratkog spoja ne bi ni dolazilo cak iako se "sretne" sa nulom pre potrosaca?
Netacno. "Kratak spoj", kako ga ti dozivljavas, predstavlja nesto lose. U stvari, kao sto smo iznad objasnili, on samo predstavlja izraz za opis strujnog kola u kome je otpornost zanemarljiva, pa struja tezi beskonacnosti. "Kratak spoj" je uvek "kratak spoj", a kakve ce njegove posledice biti zavisi iskljucivo od izdrzljivosti elemenata kola i jacine napona (tj. jacine struje koja ce proteci).

Ako do kratkog spoja dodje pre potrosaca, kroz potrosac (gotovo da) nece proteci nikakva struja, a posledice kratkog spoja svejedno mogu biti razorne po ostatak kola. Ne treba posebno reci da potrosac nece raditi, jer nema struje koja kroz njega protice :)

Ali jesi u pravu za jacinu napona - ako je napon dovoljno mali, iako do kratkog spoja dodje, njegove posledice nece biti drasticne (ili ce cak biti neprimetne). Medjutim, vrlo je verovatno da tako mali napon ne bi mogao da stvori dovoljno struje u regularnom kolu (sa potrosacem, bez kratkog spoja), pa smanjivanje napona zarad ublazavanja posledica kratkog spoja nije opcija.

Vazi i obrnuto pitanje, ako je neko mali potrosac (tipa jedna led lampica), da li to znaci da ce u svakom slucaju izbiti kratak spoj, cak iako se faza sretne sa nulom posle potrosaca? I da li se zbog toga u led sijalice "vestacki" ugradjuju dodatni otpornici da bi sprecili kratak spoj u normalnom strujnom kolu.
Tacno. Rekli smo da "kratak spoj" predstavlja izraz za kolo zanemarljivo male otpornosti u odnosu na napon, pa ako postrosac spada u tu definiciju (a LED se tu moze podvesti), struja kola ce biti izrazito velika (i vrlo verovatno sprziti LED). Dodavanjem otpornika smanjuje se ("ukrocuje") struja, pa problema nema.

Ili je ipak nesto drugo u pitanju? Dakle, kako struja "zna"?
Dakle, struja ne zna :), a nadam se da sam barem malo uspeo da pojasnim zasto ne zna, i sta se desava :)

I jos jedno pitanje usput da pitam:
Sta ce se desiti ako se spoje dve faze sa dva razlicita izvora (recimo zicu sa jednog prekidaca povezemo sa zicom drugog prekidaca i oba upalimo (pustimo struju) u isto vreme.
Ovde bi valjala rec iskusnijih, kolega, ja bih rekao da zavisi. U svakom slucaju dolazi do "kratkog spoja", ali njegove posledice mogu biti mnogo manje ili mnogo vece u poredjenju sa spajanjem faze sa nulom, u zavisnosti od razlike potencijala izvora (faza). Kako pretpostavljam da ovde mislis na naizmenicnu struju iz stekera u zidu, mislim da bitnu ulogu igra i uskladjenost perioda - sto je veca, razlika potencijala ce biti manja, dok bi kod faza koje imaju invertovane sinusoide u jednom trenutku napon bio 0, a u drugom cak duplo veci od napona koji bi jedna faza dala sa nulom. Da se ne brukam i ne lupam, moze neko slobodno da me ispravi/dopuni... :)

Tebi su u kuci izvori struje "otvorena" kola, struja ne protice dok nesto ne ukljucis ("zatvoris" kolo). Ako ukljucis izuzetno mali potrosac ("kratak spoj"), vrlo verovatno ce taj potrosac pregoreti, a mozda i osigurac u zidu (cija je svrha da "otvori" strujno kolo i spreci dalji protok struje koji moze izazvati paljenje instalacija i/ili uredjaja i pozar ili eksplozije). Kada spojis dva izvora, ti si efektivno ponovo zatvorio kolo, i to bez ikakvog potrosaca - najbezazlenija opcija je da pregore neki osiguraci, o najgoroj necu ni da ti pricam... :)

(Ako je odgovor nista, jer nema nule, sta ce se desiti ako tu dodamo i nulu).
Odgovor nikako nije nista, ali ako tu dodas i nulu, struja ce vez izabrati put sa manje otpornosti, pa ces eventualno sprziti i taj deo instalacija (opet, srecnija varijanta je da samo izgori osigurac).

Faza ne mora da se spoji sa nulom da bi struja protekla, bitno je samo da postoji neka razlika potencijala (napon) - koja moze postojati i izmedju dve faze.

Na kraju bih samo napomenuo da struja nije teska za razumevanje, trazi vreme za ucenje kao i sve ostalo, ali jeste vrlo opasna za bilo kakav nonsalantan pristup jer posledice mogu biti kobne, pa treba biti oprezan.

Pozdrav, i nadam se da sam barem malo pomogao (a za iskusne kolege - i da se nisam mnogo obrukao, davno se bese ovo ucilo...) :)

@Zlatni_bg, hvala jos jednom na dodatnim pojasnjenjima.

@((BugA)), hvala kralju!!! :):):) Ovo je covek koji me razume :D Hvala jos jednom.


Pa pazi, tu se slazem donekle, ali isto tako pravi znalac zna da prepozna sta je laik hteo da pita (po tome se ljudska inteligencija razlikuje od googleove), cak iako pitanje nije potpuno ispravno formulisano, a onda ce umeti odgovor da prilagodi cak i trogodisnjem detetu - tako sto mu nece pisati seminarski rad i pricati o kirhofovim zakonima, vec ce odgovor svesti na 2-3 jednostavne slikovite recenice.
Za pravog znalca znanje sagovornika ne sme da predstavlja problem ili prepreku.

Evo recimo termos iz primera. Da probam da odgovorim:

Vidi se da je pitanje formulisano amaterski, uostalom kao i moje sa strujom, ali ja tacno kontam sta je "pisac hteo da kaze" i sta ga buni. Cak sta vise po meni je ovo i odlicno formulisano pitanje jer tacno vidis u kom smeru covek razmislja.
Tako da ne kapiram zbog cega si naveo termos kao primer loseg pitanja. Coveka buni jer on slucaj posmatra intuitivno, iz ugla da sve sto je zagrejano mora i da se 'samo od sebe' ohladi, a sve sto je hladno na kraju ce da se 'samo od sebe' zagreje - ili ako se stavi u frizider odrzavace hladnocu, a u bojleru ce vrela voda idalje biti vrela. Kako sada termos zna kada da nesto odrzava hladno, a nesto vruce? Koje to misticne sile deluju unutar njega?
A zapravo da bi se to shvatilo samo je potrebno promeniti ugao gledanja i stvari posmatrati iz termodinamickog ugla, tj. shvatiti da je i grejanje i hladjenje, kako god ih mi subjektivno dozivljavali, zapravo nista drugo nego razmena energije izmedju sistema i okoline (gde sistem uopste i ne zna sta je vruce, a sta je hladno vec samo tezi da se izjednaci sa okolinom). Dok se njihova temperatura izjednacava, mi to zovemo grejanje i hladjenje. Kod termosa, sistem je termodinamicki izolovan, tj. ne dolazi do razmene energije izmedju sistema i okoline, pa samim tim nema ni izjednacavanja temperatura (prenosa toplote) vec temperature ostaju onakve kakve su bile na pocetku (toplota nigde ne mrda, ni napolje, ni unutra) - ako je limunada bila hladna, posto je sistem izolovan, nece primiti toplotu toplije okoline i ostace hladna, dok toploj kafi zima napolju nece isisati toplotu jer je sistem (termos) izolovan od okoline. Tako bih ja objasnio.

E sada, ako cemo da cepidlacimo ovo nije upotpunosti tacno jer ne dolazi bukvalno do apsolutnog izjednacavanja celokupne energije sistema i okoline, zato sto u sistemu postoji tzv. unutrasnja energija sistema koja je "zarobljena" u supstanci i oslobadja se pod posebnim uslovima, reakcijama i sl. Isto tako zavisi i od same prirode supstance, kojom brzinom oslobadja, dal ce se sva energija apsorbovati ili ce se nesto reflektovati itd itd, dalje to zalazi u fiziku, moje znanje ide vise ka hemiji, ali u svakom slucaju ni taj sto pita ne trazi obrasce za izracunavanje prenosa toplote, vec vise da se objasni taj fenomen, zasto je to uopste tako. Tako da mislim da mu je prvi deo mog odgovora sasvim dovoljan iako nije sasvim precizan. Ali to je to prilagodjavanje o kome ja pricam, ne mora svako da zna sve na ovom svetu. Svako ima neke svoje sfere interesovanja, ostalo rekreativno. Na kraju krajeva, covek se uci dok je ziv. Eto.

Mada, priznajem, zainteresovao sam se malo za elektrotehniku, pa sam hteo sa nekim da razmenim koju (u real life nemam s kim), pre nego sto zvanicno krenem da ucim o tome i istrazujem. Ne zamerite.

<sub>[Ovu poruku je menjao doodoye dana 05.08.2014. u 04:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao doodoye dana 05.08.2014. u 05:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao doodoye dana 05.08.2014. u 05:02 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao doodoye dana 05.08.2014. u 05:04 GMT+1]</sub>

Ovo je sustina, samo je pogresna ova zamisao oko kretanja elektrona. Krecu se oni, ali ono sto je bitno je polje, a ne samo kretanje elektrona.

Ako u polju postoji razlika potencijala, tj. napon dolazi do pojave "struje". Sama "struja" je osnovna velicina, koju fizika ne ume da definise, vec samo da opaza kao pojavu - kretanje nekog potencijala, ili elektricnog naboja. Kada se, na neki nacin, ostvari provodna veza negde unutar polja, takva da postoji razlika potencijala, onda ce se u provodniku pojaviti "struja". Sama struja utice na kretanje elektrona, ali nema pojedinacnih elektrona koji se krecu od pocetka do kraja.

Brzina zatvaranja polja, tj. brzina pojave struje je brzina svetlosti - u bakarnom provodniku je oko 30,000km/s . Brzina kretanja elektrona (drifterska brzina), je, ako pamcenje sluzi, reda velicine 1cm/s ili manje.

Nije dudoje glup sto ovako pita: on samo ne zna sta je struja - a ne znamo ni mi. Uzimamo je aksiomatski da postoji, zdravo za gotovo. Ne zaboravite da "struja" tece od pozitivnog ka negativnom polu. :D

---

Hm, kako struja utice na kretanje elektrona? Struja JE kretanje elektrona (ili drugih naelektrisanih cestica). Na kretanje elektrona utice elektricno polje.

A u kom smeru se krece struja tj. naelektrisane cestice, zavisi od toga koje im je naelektrisanje. U standardnoj varijanti gde su u pitanju elektroni kretanje je od negativnog pola ka pozitivnom (osim u tehnickim proracunima :) ) dok npr. ako imas pozitivne jone rastvorene u tecnosti, oni ce se kretati od pozitinog ka negativnom polu.

---

Shadowed, nemoj da se brukaš, struja nije proticanje elektrona, nego ima tri komponente, tok slobodnih nosilaca naelektrisanja (elektrona, ali i jona), struja dielektričnog pomeraja (kada se kroz neku posmatranu površinu zapaža kretanje polarizacije), magnetizaciona struja (struje koje nastaju kada elektroni ostaju vezani za materijal - atom, ali generišu mikroskopske struje usled usmerevanja svoje orbite u skladu sa spoljnim magnetnim poljem).

Za proticanje struje nije čak ni potrebno da se bilo kakvo naelektrisanje pomera, elektromagnenti talasi se prostiru i kroz vakuum, pa tako možeš da slušaš udaljene radio stanice, čak i ako te deli vakuum između prijemnika i predajnika.
Ako hoćeš još jedan primer, naizmenična struja protiče i kroz kondenzator, iako između ploča kondenzatora može da bude vakuum.

Struja teče od pozitivnog pola ka negativnom polu. Tačka! To kako se kreće pojedinačni elektron, jon, proton, (pozitron, mezon, bozon, što da ne), nema nikakve veze sa smerom struje. Kada napišeš jednačinu za srednju brzinu onda ispada da elektron ima negativnu brzinu (koja je vektor, a negativna je jer se kao pozitivan smer računa smer struje od + ka -).

Kako fizika ne ume da je definise. Kolicina slobodnog naelektrisanja koja prodje u jedinici vremena kroz neku otvorenu povrs (poprecni presek kabla). Druga je stvar to sto elektroni zaista ne idu brzinom svetlosti vec je propagacija talasa priblizna brzini svetlosti.
To je kao da imas cev dugacku 100m i da kroz nju tece voda. Na jedan kraj uguras 1l vode za 1s, na drugi kraj ce gotovo trenutno isteci 1l za sekundu. To ne znaci da ta litra vode putuje brzinom od 100m/s



Jes, ajd ko bolje zna Maksvele jednacine napamet. Ne bruka se covek. To su sve nivoi apstrakcije koji se koriste za neku namenu. Nece sigurno elektricar dok razvodi struju po stanu da razmislja o dielektricnom pomeraju i prostiranju talasa kroz vakum.