step up 12V na 24V ali od 5A pa naviše ...

izgleda lepo - kako se ponasa?

zar nisi mogao da nadjes neku celicnu zicu ili tako nesto, bas ti je velika ta budza od pola metra zice (izgleda cool btw :D )

Potpis

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

ehe nisam vezao još integralac, bataljeni su mi zubi neki u donjoj vilici pa je to ipak preče za srediti, a doktorki zbijen raspored :)

ujutru ću da idem da dovršim taj deo "dezintegratora" pa se nadam da ću moći da propustim makar dvatri ampera kroz nj.

pozdrav

Moj doprinos "dezintegratoru" moze se zalemiti jer je pocincano...ima materijala na svakom koraku i jako dobro za te tvoje otpornike.. he,he,he..

[img][/img]

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

bravo !

ovo je podatak.

izabraću , ako pronađem, deblju žicu zbog zagrevanja (nadam se da će se grejati).

da li je to ona žica sa kojom seljaci razapinju električnu čobanicu ?
znam da je armiračka ona neka što korodira. to ne bi trebala biti pocinčana ...

u svakom sl. hvala na trudu.

Kod nas u BiH se koristi za pravljenje kaveza za kunice,kokoske i golubove (uglavnom za ograditi nesto)... Za cobanicu ne znam i armiracku ali ovu sam imao jer sam nekad pravio otpornik od toga..
Mozda sam ofulao +/- 5% nisam zadnje dvije godine kalibrisao miliom metar ali sam uporedio rezultat sa referentnim poznatim i tu je to negdje u par grama ha ha ha...

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

pocinčanu žicu nisam našao ali pretvarač jesam zgotovio.

da! mnogo bolje radi u tehnologiji svračijeg gnezda.

trafo nisam motao bifilarno već jednostruko i to (ponovo) na jezgro od compaq napajanja. pravougaonog je oblika i dvaput "više" od klasičnih atx trafoa.
sekundar je namotan prvi , a onda preko njega primar. pedantno i složeno. žica fi 1,66mm.

vrlo je naponski stabilan. vukao sam od pola do 4 ampera sa strane 24V i kolebanja su u stotim delovima volta. recimo od 4 do 8 stotih. barem na toj potrošnji.

sada radi na nekih 80ak Khz, a kad budem imao vremena podići ću freq pa da vidim šta će biti ...

.... ali izgledom je to takva tralja da čovek pljune :) a radi ko bog.

evo slika:

Fino.

Vidiš da svračije gnezdo radi dobro :-). Teško se sa pcb može postići to šta može sa 3D strukturom.

Predajnici većih snaga i SMPS od koju desetinu KW ne bi ni mogli da rade bez 3D.

Za tako male snage se može sa pcb, ali je treba ipak svesno rutovati tako da se štetni efekti svedu na minimum.

Ono što ovde primećujem je da ti je shunt otpornik koji si napravio od žice namotan, tj induktvan je.

Tu žicu od koje je, predvostručiš, upredeš bušilicom u paricu, i ona dva slobodna kraja koji preostanu će ti biti isto to samo veoma nisko induktivno. Posle toga već možeš da je tako predvostručenu i upredenu zgužvaš i smestiš po svojoj volji.

Tada će još bolje raditi tvoja naprava.

Pozz

P.S.

Tek bifilarnim motanjem ćeš dobiti malu asimetriju i male gubitke u snubber.

Može se minimizovati njegova potrošnja do te granice da pri punom opterećenju pretvarača još uvek zadržiš Vpk na drainovima na vrednosti 30-tak% manjoj od probojnog napona mosfeta.

To se podesi povećanjem vrednosti otpornika na snubber, postepeno, po malo, da ne "ubiješ" mosfete.

aha male tajne velikih majstora ;) to ćemo dok još malo proučim bolje onaj "cookbook"...

ovaj sada izrađen u teh. svrač. gnezda gura 4A na strani 24V tako dobro da pad u tri deseta volta nije pad na pretvaraču, već pad u provodniku (merio sam).

poslušaću te to za shunt.

digresija: danas mi dođe drugar koji je u elektronici 30godina i ja mu pokazujem ovo i kažem mu da ima i bolje od ovoga, a to je zvs/resonant, a on kaže da nema pojma o čemu se radi ...

zbilja, šta je suština zvs u odnosu na klasičnU switching tehniku?
klasični sw mi je potpuno jasan: fetovi prave pozitivni i negativni polutalas, on se indukuje na sekundar, to ako hoš ispraviš, ako nećeš imaš naizmenično .... jasno.
čitajući wikipediu i ostalu "literaturu" suština zvs-a mi je i dalje nejasna ...

pozdrav

ja ti reko probaj ti mislis da te z ... :D jos da sredis taj otpornik i
na konju si ..

Potpis

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

bravo bravo tvoj savet je bio ZA poslušati ...

:)

@cukovanny, pozdrav

Otidji na stranicu moderatora 1OXB, Borina Amaterska Svastara- audio- padajuci meni- pomocni uredjaji-
DC-DC, u principu isti pretvarac ozbiljnije obradjen.-

Otpornik probaj napraviti od pocincane perforirane gradjevinske trake, koristi se za pricvrscivanje cijevi i
drugih stvari ispod maltera, sirina 1 cm debljina oko 0,5 mm.-

pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

tražiću to ...

inače, ne mogu da nađem razlog zašto mi se levi fet greje 10ak puta više od desnog ?!?
još uvek nemam osciloskop pa ne mogu da propratim signale ... ima li neki očigledan razlog ?

MOSFET-i bi ti trebali biti na istom hladnjaku. Razlog zasto se jedan grije vise od drugog lezi u tome da MOSFET-i imaju pozitivan termalni koeficjent, tj visa temperatura jednako visi otpor. Kolko vidim hladnjaci ti nisu jednaki, vjerojatno se grije ovaj na manjem hladnjaku. Toplina se ne moze dovoljno brzo prenjeti na okolinu pa se MOSFET jos vise grije, a time mu raste i otpor, a posto imas 9A struje kroz njega ona sve to grije jos vise i tako u krug dok ne izgori tranzistor. Rjesenje, tranzistori na jedan, dovoljno veliki hladnjak.

Mosfeti ti nisu paralelno vezani, već svaki ima svoju polovinu primara kao reaktivni + aktivni otpor u drainu.

Nisu razlog razdvojeni hladnjaci.

Zato što nisi bifilarno namotao, te reaktanse nisu jednake, simetrija je narušena, i potpuno je normalno što ti se mosfeti različito greju.

Push pull pretvarač je apsolutno simetrična naprava, i kada se tako u realnosti napravi, njegov rad je najbliži teoretskom.

To pak znači krajnji minimum svih parazitnih pojava (imaju težnju za međusobnim poništavanjem).

Pozz

P.S.

Opis termičkog koeficijenta koji je Gigabyte dao je potpuno ispravan, i predložen zajednički hladnjak je neophodnost kod paralelne veze mosfeta.

Ovde to nije suštinski razlog različitog zagrevanja, već onaj koji sam naveo.

Nešto oko induktiviteta konture...

Induktivitet nekog provodnika kroz koji tece struja zavisi od površine konture koju geometrijski oivičava.

Što manja površina konture, manja induktivnost.

Bilo šta kroz šta tece struja mora zatvoriti krug, i kontura se zatvara kroz napajanje (i to se uzima u obzir).

Smeštanjem dva provodnika blizu jedan drugom, kroz koje teku iste struje suprotnog smera, umanjuje induktivitet te konture jer je površina minimalna, a kada se uprede u paricu (twisted pair) onda se magnetna polja maksimalno poništavaju.

LAN kabl ne bi ni u ludilu mogao preneti 100MHz ili više kada ne bi bio upreden. Jednostavno, induktivitet bi bio toliki da bi prigušenje posle par metara kabla bilo toliko da bi signal postao beskorisno mali.

Pored niskog induktiviteta konture, kod dva provodnika koji su blizu jedan drugom se na žalost javlja "proximity" efekat, koji umanjuje efektivni presek provodnika.

Kod velikih struja se nalazi zdrav kompromis izmedu rastojanja provodnika u kablu i njegove upredenosti.

Kod trakastih vodova (kao na pcb) nizak induktivitet se postiže tako što se "forward" i "return" putanja iste struje smeštaju u razlicite slojeve pcb, tacno jedan iznad drugog, a proximity efekat se kontroliše rastojanjem slojeva.

To se može imitirati u 3D sa dve bakarne trake, jednom iznad druge, između kojih je zalepljena neka izolacija.

Pozz

Ufff, push-pull je u igri, zaboravih... razmisljam o flybacku cijelo vrijeme pa sam mislio da i ti radis isto hehe

Ma da, potpuno mi je poznata ta pojava.

Kada se za nešto "zaludim", odem u samoposlugu i kupim dve stavke od pet zbog kojih sam pošao :-)

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 09.09.2013. u 01:50 GMT+1]}

Važna stvar koju ću napisati:

Od kritične je važnosti držati source vodove i shunt otpor ka minusu napajanja, što kraćim, i sa najmanjim mogućim induktivitetom.

Dva voda od source treba da budu apsolutno simetrična, kako po obliku, tako i po dužini i preseku.

Na prvi pogled veoma beznačajna induktivnost source vodova, umetnuta je kao NEGATIVNA povratna veza sa aspekta pobude mosfeta, i jedan je od najdominantnijih faktora koji utiče na oblik i trajanje tranzicije pobudnog napona na gate.

Što je veća struja mosfeta, sve je kritičniji uticaj L_source na trajanje uključenja i isključenja mosfeta, a ovde baš imamo taj slučaj većih struja.

Osim uticaja na trajanje, veliki L_source može izazvati višestruko uključenje i isključenje mosfeta u jednom polutalasu, zbog "ringing" pojave L_source-parazitni C mosfeta.

Nije uopšte beznačajna razlika ako se source zalemi sa punom dužinom nožice ili pak što bliže kućištu mosfeta.
Toliko malo a ipak ima razlike.

Preko shunt, ma koliko niskoinduktivan bio, treba staviti dobar keramički kondenzator, a po potebi i jedan veći plipropilenski preko njega.

Osciloskopom se mogu videti snažni "overshuts" na shunt-u kada nema HF bajpas. Kondenzatori za bajpas treba da budu toliki da ti prenaponi ne premašuju značajno veličinu napona koji potiče od radne struje na shunt.

Tada će ono što smo doveli na gejtove i raditi blisko onom što smo hteli :-)

Pozz

Kako napredujes ?

evo da apsolviramo>

pročitao sam macolin post malopređašnji, a i vidim gigabyte091 da se zanimaš (drago mi je) pa hoću da vam prenesem svoja iskustva i rezultate merenja:

1. smps je vrlo stabilan na 5A sa strane 24V, mada sam ga terao na 21V pošto imam neki veliki sonijev laptop koji vuče ~4,7A dok radi i puni bateriju. pad napona koji merim je na kablovima i iznosi pri toj snazi ~0,2 i ~0,3V.

2. sledeća snaga koju sam testirao su tri ibm laptopa , potrošnja ~9A. merio stranu 13V i bogami teče tu oko 20ak ampera. napajanje je baterija 12V/18Ah i čini vrlo jak izvor struje. stavio sam velike hladnjake na fetove i na izlaznu diodu. stavio sam i kuler sa atx napajanja, tako da mi je sad "mirna" struja negde oko 120mA. pre toga je bila 7mA.

3. zbog onoga o čemu je macola pisao, jedan fet se mnogo više greje od drugog. zavisnost tog nejednakog grejanja od frekvencije je vrlo mala, ali čini mi se da na manjim frq simetrija raste. jasno mi je da problem proizilazi iz trafoa koj nije motan dvostruko ni trostruko (bifilarno) pa se reaktanse razlikuju kod jednog i kod drugog polunamotaja primara. u sledećoj konstrukciji ćemo to rešiti drugačije.

4. moram da dodam da , zbog meni nepoznatog razloga, IRFZ48N ne može da radi u ovoj konstrukciji i šemi. nemam pojma zašto. specifikacije (unut. otpor) su isti ili bolji od irfz44n ali on jednostavno neće da raadi! ako znam zašto jad me našo :)

5. planiram konstrukciju sada jednog smps-a iz kog ću stvarno moći da isisam 20ak A na 24V , a iskustva koja sam stekao, ali i vaša pomoć su mi neprocenjivi.

pozdravljam sve

PS osc bi trbao da stigne za par dana (@mikikg na carini je javiću ti kako i šta) pa ću da merim neke tačke na ovo pretvaraču i da postavim ovde. možda će nekom to trebati.