"Mobilna muckalica"
Intervju - dr Dragor Hiber, predsednik Upravnog
odbora Telekoma Srbija:
Mobilna mućkalica
"Vreme" br.570
Profesor dr Dragor Hiber, visoki funkcioner Građanskog saveza
Srbije i predsednik Upravnog odbora Telekoma Srbije, nije, kao
većina drugih političara, u oblast elektronskih komunikacija stigao
po modelu dosovske lutrijske raspodele "odgovornosti" po vitalnim
republičkim privrednim sektorima nego kao oprobani pravni
ekspert za ovu, jednu od najsloženijih modernih pravnih disciplina.
No, ne samo zbog toga, nego i zato što je Telekom i mobilni i fiksni
telefonski operater PTT-a Srbije, koja je opet i suvlasnik Mobtela,
oko koga se sada praktično zavrtelo mnogo temeljnih pitanja
čitavog sistema elektronskih komunikacija u Srbiji obraćamo se
dr Hiberu kao jednom od najkompetentnijih sagovornika za gotovo
sve pravne i ekonomske aspekte aktuelne priče o konfuziji na
našem tržištu mobilne telefonije
Bez obzira na to što je povod našeg
razgovora afera sa Mobtelom, koji je sada na
udaru svakovrsnog preispitivanja, povodom
spora države sa ovom firmom zbog
Karićevih obaveza po osnovu poreza na
ekstraprofite razgovor sa dr Hiberom
počeli smo pitanjem kakva je situacija
danas u drugom našem, a najvećem
telekomunikacionom preduzeću, Telekomu,
u kome je naš sagovornik na vodećoj upravnoj funkciji tek nešto duže od pola godine?
DR DRAGOR HIBER: Telekom Srbije je poput cele naše privrede, i ne samo privrede,
opterećen balastima iz prošlosti. Poznato je da je to, od privatizacije 1996, međunarodna
kompanija sa 51% akcija u rukama Javnog preduzeća PTT Srbija, dok 49 % imaju italijanski i
grčki telekom. Sama ta privatizacija proteklih godina kritički je opisivana, ne samo u našoj
štampi. U svakom slučaju, za današnji Telekom je bitno da ni dinar od oko 1,8 milijardi
maraka, koliko su stranci platili svoje učešće, nije ušao u samo peduzeće (pa ni u PTT kao
nominalnog prodavca u tom poslu) sve je potrošeno. Umesto toga, novoj kompaniji su
ostavljeni dugovi prema dobavljačima i znatne obaveze prema sopstvenim akcionarima: za
licencu za delatnosti, za zakup nepokretnosti koje su (sve) ostale svojina PTT-a, za know-how
stranim partnerima... Uz to, postoji zastarela i troma organizacija, kao i problemi u
odlučivanju, jer manjinski strani akcionari u Upravnom odboru de facto imaju pravo veta.
Tako ovaj monopolista u fiksnoj telefoniji (po ugovoru do 2005), umesto razvoja, od početka
rada beleži gubitke. Ne samo da je zanemarljiv broj novih pretplatnika, da je digitalizacija stala,
itd., već su po knjigama gubici u 2000. godini iznosili preko 6,5 milijardi dinara, a kompanija
ima preko 400 miliona maraka duga.
Ipak, ove godine duvaju bolji vetrovi. Beleži se profit, i planirana su znatna razvojna ulaganja.
Počeli su i pregovori akcionara radi razrešenja međusobnih odnosa. Idu teško, ali pomaka ima.
"VREME": Da se sada koncentrišemo na aferu koja je povodom oporezivanja
ekstraprofita zahvatila gotovo sve kompanije u vlasništvu braće Karić, a trenutno
najviše Mobtel, vašeg starijeg konkurenta na tržištu usluga mobilne telefonije. Kako
je uopšte nastala ova mešovita firma, kako je ona pravno zasnovana?
Rekao bih odmah da je već i samo osnivanje Mobtela danas samo delom pokriveno potpunim
nepoznanicama, ali je istovremeno još pod mnogobrojnim znakovima pitanja. Zbog toga mi je
teško da, s tim u vezi, na sva pravna pitanja dam rezolutne odgovore, pa na neka pitanja
moram odgovoriti novim pitanjima.
Najpre treba primetiti da je prva kompanija koja je kod nas počela da se bavi mobilnom
telefonijom Mobtel braće Karić osnovana pre sedam godina protivno tadašnjim propisima,
a prvo onim propisima koji su regulisali strana ulaganja. Naime, oblast telekomunikacionih
veza bila je jedan rezervisani domen i u njemu stranac nije mogao biti većinski vlasnik bilo kog
domaćeg pravnog subjekta. Po kasnijim izmenama spomenutog zakona o stranim ulaganjima,
stranac je stekao pravo da prekorači 50 odsto vlasništva u preduzećima u ovom domenu ali
ni povodom takvog vlasništva nije mogao da stekne upravljačka prava srazmerna uloženom
kapitalu, nego je upravljanje rezervisano za domaćeg ulagača, bez obzira na odnos domaćeg i
stranog vlasništva u firmi. Pošto se meni čini da mobilna telefonija svakako spada u sistem
veza već iz te činjenice nameće se zaključak da Karićeva moskovska firma nije prilikom
osnivanja Mobtela mogla steći to što je stekla kontrolu odlučivanja i 51 odsto učešća u
vlasništvu.
Ja sam imao priliku da vidim osnivačke papire Mobtela (koje sam dobio od jednog
"pasioniranog" pratioca zbivanja u komunikacijama, čije su ocene obično toliko neobične da
pretpostavljam da su uvek "motivisane") i prvo što mi je palo u oči, a to bi palo u oči
svakome ko se ikada bavio kompanijskim pravom, bilo je da je registracione uloške potpisao
tadašnji predsednik Višeg privrednog suda Jezdimir Mitrović. To niko nikad nije video i
nemoguće je zamisliti da Viši privredni sud registruje. On može da poništava ili dozvoljava
rešenje o registraciji koje uvek donose obični privredni sudovi ali on sam, kao viši sud,
jednostavno nema registraciono odeljenje, pa nikog ne može ni da registruje.
Povodom osnivanja Mobtela za delatnost u oblasti veza i komunikacija postavlja se još čitav
niz pravno problematičnih pitanja ali su ona složenije naravi, jer je reč o oblasti koja je bila
subregulisana, dakle nedovoljno pravno uređena. Savezni i republički zakoni o sistemu veza i
danas spadaju među najstarije zakone u našem pravnom sistemu, što je već samo po sebi
paradoksalno jer oni regulišu sada tehnološki najdinamičnije delatnosti u kojima se krupne
razvojne promene dešavaju iz dana u dan sa praktično dnevnim pretakanjem u nove
ekonomske i pravne forme. Po tim starim propisima PTT je bio određen kao "nosilac sistema
veza", šta god to značilo.
Mladim čitaocima "Vremena" taj "nosilac" ništa ne znači, ali nama starijima taj pojam vraća u
sećanje nekadašnju skalameriju samoupravne dogovorne ekonomije. Naime, "nosilac" neke
delatnosti bilo je preduzeće kome su bila poverena određena javna ovlašćenja i javne obaveze.
Telekomunikacije tada nisu bile shvatane kao privredna aktivnost, nego su bile domen
"državnih usluga", dakle usluga koje obezbeđuje država kako hoće, kome hoće i po cenama
koje su pokrivale samo puke troškove. U tom domenu su formirane određene paradržavne,
navodno samoupravne strukuture koje su, kao na primer PTT preduzeća, potom "udruživane"
po zakonom određenim specifičnostima u određene "sisteme". Dakle u telekomunikacijama
samo PTT preduzeća udružena u PTT sistem mogla su da se bave vezama, odnosno
davanjem usluga korisnicima. Imali su, po samom zakonu, isključivo pravo (i obavezu) da
ove usluge pružaju kao javni sektor. Taj i takav dinosaurus, zaostao iz "parka jure", bio se
suočio sa novim tehnologijama, novim tržišnim potrebama, novim delatnostima pa je i zbog
tog objektivnog sukoba starih propisa i novih okolnosti došlo do niza nelogičnosti, pa i u
vremenu osnivanja Mobtela. Naime, taj PTT dinosaurus našao se u prilici da se na
nepostojećem tržištu komunikacionih usluga navodno ponaša "tržišno" i da čak i prodaje
određena prava, koja su zakonom priznata van tržišta.
Da li ciljate na činjenicu da je prilikom osnivanja Mobtela toj novoj firmi PTT dao
monopol na mobilnu telefoniju?
Vidite, PTT je imao monopol na sve zakonom regulisane telekomunikacione usluge ali
poslednje što je bilo regulisano izmenama tih zakona bila je sada već gotovo prevaziđena
pejdžing usluga dok civilne mobilne komunikacije nisu bile ni u primisli zakonodavca. No,
PTT procenjuje da mu spomenuti zakon daje i monopol na novu delatnost, delatnost mobilne
telefonije pa to svoje pravo "ulaže" u novoosnovano preduzeće Mobtel koje tim pravno
sumnjivim osnovom postaje jedino ovlašćeno da se bavi mobilnom telefonijom. (Uzgred, pre
toga je država prodavala licencu za mobilnu telefoniju jednoj američkoj kompaniji, ali je posao
propao zbog sankcija.)
Da li to znači da su vlasnici Mobtela, kad je Milošević prodao pola srpske telefonije
Italijanima i Grcima, sa pravom da se bave i mobilnom telefonijom, poveli neku
pravnu akciju osporavanja tog posla i tog prava, s obzirom na monopol koji su
smatrali da imaju?
Naravno. No, prvo vas moram podsetiti da je Telekom stvoren i podeljen sa stranim
partnerima u takozvanom "postdejtonskom vremenu", u kome su bile ukrštene mnoge
dalekosežne stvari. U tom kontekstu su stranci ušli sa 49 odsto kapitala u Telekom...
Navodno je i Telekom dobio monopol, uprkos onom prethodnom monopolu Mobtela?
Ne, u tom poslu, kada je o mobilnoj telefoniji reč, nema monopola. Nije ga ni moglo biti jer je
Mobtel već postojao, a država se nije tada obavezala da neće davati i nove licence za mobilnu
telefoniju ubuduće. Ipak, faktički je tada povređen Mobtelov monopol. I ta "povreda" mora se
sagledati u kontekstu ondašnjeg političkog trenutka jer to je vreme poznatih građanskih
protesta 96-97. u Beogradu, kada i Karići, većinski vlasnici Mobtela, počinju da sumnjaju u
dugovečnost Miloševićevog režima, kada se sporadično javno distanciraju od njega, kada
osnivaju političku stranku Socijaldemokratiju, itd. Dakle, u takvom vremenu Karić se pobunio
što je ugrožen Mobtelov monopol i pokrenuo inicijativu da se to pitanje raspravi u ugovorenoj
međunarodnoj arbitraži, Beogradskoj arbitraži. Šta se tamo dešavalo ne znam, ali je kasnije,
kad su prestale i šetnje Bogoljuba Karića sa Vukom Draškovićem po Kalemegdanu, došlo do
"poravnanja" Mobtela i PTT-a Srbije, a Karić je potom dogurao i do ministarske fotelje u vladi
Mirka Marjanovića.
Koliko znam, u tom poravnanju PTT je obećao da će Mobtelu platiti neku kompenzaciju zato
što se saglasio da država dâ Telekomu licencu za novu mrežu mobilne telefonije, uz uslov da i
njemu samom dâ licencu, za koju je tačnije reći da je koncesija!? Pazite, Mobtel je dotad imao
monopol na tu delatnost samo na bazi ugovora sa PTT-om Srbija. Dakle, Mobtel je u naknadu
dobio obećanje da će imati izvestan procenat od dobiti koju će PTT imati od Telekoma a
pošto nije bilo dobiti, iz ovog poravnanja nije do sada dobio ništa.
Eto vam divne slike pravnog statusa subjekata mobilne telefonije u jednom navodno tržišnom
sistemu. Imamo PTT, koji je javno preduzeće 100 odsto u državnoj svojini, koji je 49-odstotni
vlasnik Mobtela, kome je bila data monopolska pozicija koja je to prestala da bude, a koji je
osnovao i Telekom, sa istom delatnošću u kome ima 51 odsto vlasništva. Takav pravni i
ekonomski organizam je gotovo nezamisliv. To nije oligopol, ali liči. U realnoj, a ne pravnoj
ravni, situacija je jednostavnija. Karić upravlja Mobtelom bezmalo kao da je ekskluzivni jedini
vlasnik koji sada kaže da nije delio dobit jer je navodno neko odlučivao da se ona u celini
reinvestira. Nešto drugačije je odgovorio na upit nekadašnjeg saveznog ministarstva za ovu
oblast kada je rekao da dobit u Mobtelu nije iskazivana ni deljena jer to niko nije tražio!?
Da li ste u fiokama radnog stola predsednika Upravnog odbora Telekoma a to su
ranije bili Milorad Vučelić, pa srpski ministar policije Vlajko Stojiljković našli neke
dokumente koji bi upućivali na zaključak da su oni bili u toku poslovanja Mobtela,
budući da je PTT suvlasnik tog preduzeća?
Pa znate, nije Telekom suvlasnik Mobtela, nego PTT. Našao sam, međutim, interkonekcioni
sporazum Mobtela i Telekoma dakle sporazum u kome su regulisane veze između dve
mobilne i jedne stacionarne telefonske mreže, a što je tu najvažnije i pravila o međusobnim
plaćanjima. Naravno da su svi zainteresovani da njihovi pretplatnici imaju najširu opciju
telefoniranja, pa moraju da dele interkonekcione prihode. U tom sporazumu koji sam nasledio,
položaj fiksnog operatera je neuobičajeno nepovoljan, iako je on u svim svetskim zemljama
glavni "potrošač" i mobilne telefonije i kičma telefonskog saobraćaja u celini. Toliko
nepovoljan položaj fiksnog operatera možda se mogao razumeti u onoj pionirskoj fazi mobilne
telefonije, ali sada, kada ona okuplja u dve firme oko 1,7 miliona pretplatnina, položaj je
neodrživ. Jednostavno, Telekom je zadnjih godina dosta skupo plaćao Mobtelu tu
interkonekciju, što znači da nema balansa. A kad nema balansa između mobilnih i fiksne
mreže u načelu se manje ulaže u fiksnu, pa to kasnije ima teške posledice.
Ako me već pitate koliko je PTT u prošlosti vodio računa o svojim interesima u Mobtelu,
mada, ponavljam, nisam za to pitanje "ovlašćeno lice", mogu da kažem da sam upoznat sa
problemom plaćanja "rojalitija" za licencu mobilne telefonije, bolje reći sa problemom da
Mobtel ne plaća taj rojaliti a da mi to plaćamo. Pojednostavljeno, država, koja je dala licencu,
kod nas ima pravo da svakog meseca ubira po jedan dolar od svakog pretplatnika mobilne
telefonije, a ona Miloševićeva država donela je odluku da taj njen prihod ne ide u budžet, već u
fondove PTT-a Srbije (ova nova demokratska država možda i ne zna za tu odluku). U slučaju
Telekoma to znači da mi 700.000 dolara svakog meseca moramo da odvojimo za tu licencu i
ta sredstva uplatimo PTT-u. I mi tu obavezu uredno izvršavamo a, koliko ja znam, Mobtel to
uopšte ne plaća. A to je u našem slučaju na godišnjem nivou suma od 18 miliona maraka koju
plaćamo PTT-u (a plaćamo Pošti i još mnogo drugih stvari po drugim osnovama).
Zanimljivo, na prvom sastanku sa novim rukovodstvom Pošte kome sam prisustvovao
zatraženo je od mene da Telekom počne da plaća rojaliti, kako bi se on mogao početi
naplaćivati i od Karića, koji je tvrdio da mi ne plaćamo a ja sam brzo utvrdio da mi tu
obavezu redovno izvršavamo od početka funkcionisanja naše mobilne mreže, a da zapravo on
ne plaća. Znači da on ima besplatnu licencu, za razliku od nas.
Dajete mi povod da se vratimo na čisto ekonomska pitanja, pa da se opet vratimo na
početak, na vreme osnivanja Mobtela. Da li je osnivački kapital Mobtela, u kome su
Karići bili obavezani da u njega, za 51 odsto vlasništva, uđu sa nešto više od 65 miliona
dolara pa je taj iznos služio kao nekakva zamena za licencu za mobilnu telefoniju
prenisko određen? Naime, koliko me sećanje služi, neki poslovni ljudi verzirani u ovoj
oblasti tvrdili su da su licence u susednim zemljama, na primer u Rumuniji, Češkoj,
Mađarskoj tada koštale između 200 i 400 miliona dolara.
Znate, sada je lakše reći da je nešto pre sedam, osam godina bilo jeftino ili skupo u mobilnoj
telefoniji jer sada znamo kakvu je ona ekspanziju doživela. No, u vremenu koje spominjete
sve je bilo mnogo neizvesnije. Neću, naravno, da budem advokat onih koji su ugovarali posao
sa Mobtelom, jer imam mnogo razloga da procenjujem da se tada nijedna odluka nije donosila
samo na bazi pravnih standarda i ekonomskih parametara ali imam izvesno razumevanje za
logiku po kojoj se, na primer, smatralo da je dovoljno da preduzeće koje bude razvilo mobilnu
telefoniju u Srbiji licencu "plati" učešćem u vlasništvu državne kuće od 49 odsto, a to znači
polovinom budućeg profita, ukoliko ga bude. Nasuprot tome, tamo gde neko doista odmah
plati licencu, on prema državi ili državnoj firmi posle nema drugu obavezu, sem, naravno,
onih koje ima svako preduzeće. Inače, ne znam da li je logika o kojoj govorim doista
motivisala kreatore osnivanja Mobtela ili ih je motivisalo nešto drugo, ali znam da je ceo taj
poduhvat nezdravo krenuo od samog početka.
Tako tek sada saznajemo, bolje reći da sada ima jasnih indicija, pošto istraga u Mobtelu još
nije okončana, da strani investitor, to jest Karić-Moskva, nije u trenutku osnivanja firme u nju
uneo onoliko kapitala koliko je ugovoreno. Kasnije je došlo do izvesnog dokapitalizovanja, ali
te uplate su obezbeđene iz tekućeg priliva, što će reći da su Karićev udeo finansirali
pretplatnici Mobtela, odnosno i PTT. U početku, setite se, samo zasnivanje pretplatničkog
odnosa koštalo je 10.000 nemačkih maraka. Kasnije, u vreme prodaje Telekoma, ta ulaznica je
koštala 1300 nemačkih maraka i uz nju se dobijao onaj Audiovox telefon, dosta lošeg kvaliteta.
Jednostavno, pretplatnici su prvo preko tih prvih velikih donacija, a posle preko tarifa, gradili i
Mobtelovu mrežu, a država preko licence, to jest njene zamene u formi učešća u profitu nije
dobila ništa.
Pa izgradnju su podržali i isporučioci opreme povoljnim robnim kreditima.
Pa dobro, ali ti krediti su i vraćani. I, to hoću da naglasim Mobtelova mreža je jedna tehnički
veoma solidna mreža, i u nju je stalno ulagano. To ne treba osporavati. Ta mreža je zasad
pouzdanija od naše mreže, što jednostavno znači da je u nju više i uloženo. Istovremeno i
profiti su bili ozbiljni, u to sam uveren, pa je deo moguće i izvlačen iz Mobtela ali nije moje
da to istražujem, to neka radi finansijska policija.
Znate, ja sam tri godine bio konsultant i jedne strane kompanije specijalizovane za elektronske
komunikacije, i oni su mi na prvom sastanku rekli da svaka veza ima dva kraja, a između ima
milion puteva, ali većina donosi profit. Pri tome, svetske firme koje su dolazile na prostore
bivše SFRJ bile su apsoluno iznenađene brzinom penetracije ove najsavremenije
komunikacione usluge na ta tržišta (penetracija je odnos broja pretplatnika i ukupnog
stanovništva) i visinom prosečnih računa po pretplatniku suprotno opštem nivou
razvijenosti. Tim povodom uvek se setim onog reklamnog plakata u Crnj Gori, koji je
povučen iz promotivnog programa ProMontea, gde je u ruku kralja Nikole, slikanog u
narodnoj nošnji sa džeferdarima za pojasom, umontiran mobilni telefon. Već i ta ideja ilustruje
pomalo fenomen da su i naše siromašne sredine spremne da plate savremenu, a neki kažu i
luksuznu mobilnu telefonsku uslugu. Uzgred, i u Crnoj Gori je bilo došlo do spora između
stranog investitora u mobilnu telefoniju i PTT i Vlade Crne Gore.
Da se ipak zadržimo još malo na ceni licence i proceni profita u ovim poslovima. Da li
je cena licence za mobilnu telefoniju ugrađena u onaj famozni Miloševićev aranžman
sa Italijanima i Grcima prilikom prodaje 49 odsto Telekoma i zašto vi do sada niste
imali profita?
Znate, taj ugovor težak 1,8 milijardi maraka već je, a i biće još dugo obavijen izvesnim
misterijama. Sigurno je u tu cenu ugrađena i licenca, ali je ona podrazumevala i određena
ulaganja. U Telekom od toga, međutim, nije ništa stiglo Milošević je glavninu potrošio na
plate, penzije, na socijalni mir i za svoju političku stabilnost.
A koliko je inače uloženo u Telekomovu opremu za mobilnu telefoniju?
To nije lako pitanje, mada tako izgleda. Recimo da je uloženo stotinak miliona maraka, ali da
bismo stekli realnu sliku o ulaganjima trebalo bi videti da li su ona plaćena po realnim ili nešto
naduvanim cenama, u koje je, moguće, ugrađeno štošta što ne spada u cenu, neka kamata ili,
ne daj bože, nešto još drugo. Mogu samo prosto da kažem da su drugi mobilni operateri, a
možda i Karići, uvozili opremu po nižim cenama, možda i znatno nižim.
Iako nisam zagovornik nijedne metode vrednovanja preduzeća po vrednosti njene
opreme ili prethodnih ulaganja, to jest čini mi se da se danas firme moraju vrednovati
isključivo po profitnoj metodi pitam vas za ulaganja jer mi se čini da su Karići već
naduvali vrednost Mobtela, pošto su objavili da on vredi oko dve milijarde maraka, što
bi trebalo da znači da je njihov udeo težak preko milijardu maraka to jest, a to je
mislim poenta njihovog saopštenja, mnogo je veći od njihove poreske obaveze?
U oblasti komunikacija u svetu je metod procene vrednosti preduzeća gotovo standardizovan,
to jest više je usaglašen nego u nekim drugim oblastima. Osnovni parametri su broj
stanovnika, bruto društveni proizvod po stanovniku, trenutni broj pretplatnika, broj izdatih
licenci odnosno obim prava koje se daje operateru, prosečna visina računa po pretplatniku, i
još neki drugi, manje važni. Sve je vidljivo i ništa tu ne može da se zataji.
Mobtelova mreža ima oko milion pretplatnika, a zajedno sa nama u Srbiji ima trenutno 1,7
miliona pretplatnika, pa kad se to uporedi sa realnim tržištem, imamo penetraciju od oko 20
odsto, što znači da se može povećavati do nekih 50 odsto u sledećih nekoliko godina. Zatim
treba imati u vidu da je Telekomov prosečni mesečni račun oko deset maraka, a Mobtelov je
sigurno znatno viši, s obzirom na to da oni imaju publiku koja više telefonira. To je sve ipak
malo, ali sa postepenim rastom GBP-a oni će sigurno rasti. Ipak, sve ovo govorim da bih
ocenio da Karićev račun nije potpuno besmislen, ali je sigurno pravljen i iz taktičkih razloga.
Znate, tu je bitno što neki eksperti procenjuju da jugoslovensko tržište mobilne telefonije
ukupno vredi oko 600-700 miliona dolara. To bi moglo i da znači da se za prodaju, na primer,
polovine udela u jednoj od postojećih mreža može dobiti tri-četiri puta više nego što bi se
dobilo prodajom treće licence. Pošto je naša penetracija već iznad nivoa koji je primeren ovom
nacionalnom dohotku glavni rezervoar novih profita jeste proširenje spektra usluga i
modernizacija mreže. No, ima još prostora i za proširenje mreže, ali na pretplatnike koji neće
trošiti toliko koliko ovi koji su u nju već ušli.
Ipak, moram da primetim da mi se čini da Karić u toj proceni vrednosti Mobtela meša
vremenske planove. Procentualno učešće pojedinih vlasnika u vrednosti kompanije određuje
se u trenutku osnivanja kompanije. U proceni svog učešća on polazi od osnivačkog ugovora,
ali po štampi čitamo da kolaju mnoge tvrdnje da njegova moskovska firma nije u osnivački
kapital u trenutku stvaranja firme unela ono što je ugovoreno. To može imati dve varijante
posledica: likvidaciju kompanije zbog neispunjavanja osnivačkog ugovora ili promenu
procenata učešća u vlasništvu prema realnim odnosima u trenutku osnivanja preduzeća. Ako
se primeni druga solucija, kako sam negde pročitao u štampi, Karići bi u najboljem slučaju
mogli računati na 20 odsto vlasništva Mobtela.
Hmmm... nece da "prihvati" celu poruku... moracu iz dva dela
 |  |
 |
Re: "Mobilna muckalica"
Re: "Mobilna muckalica"
