lab ispravljač napona po neznam koji put (molim ozbiljnu pomoć)

Zvezdište je tačka u kojoj se provodnici spajaju. Prvo kirhohovo pravilo, zbir struja koje u njega ulaze jednak je zbiru struja koje iz njega izlaze. Za ova tri modula može da se stavi zajednički grec a zatim ide "čvor" i iz njega struja ka tri regulatora.
Da ne bi previše naglo jedan drugom menjali opterećenje na zajedničkom delu, induktivnost prigušnice blago raspoređuje ove varijacije i popravlja faktor iz onog gujinog zeza broj 3. Zvezdište je i park na zvezdari. Hehe

znači (zajednička) tačka je postala čvorište, pa onda zvezdište.
ako se to radi klemicama biće klemište a ako se šrafi...šrafište??

ajd da se malo ostavi terminologija po strani. i autor se ne javlja.

...ali samo u slučaju kada se ne radi sa zvezdastim šrafovima.


Dakle, OP, probajte da napravite jedan ovaj stabilizator i ako vam se sviđa kako radi možete kasnije dodati još jedan ili dva na isti transformator.

Ajd' sad malo da spustimo loptu, svako pogresi ponekad...lapsus, neki previd, brzina citanja ili nesto slicno, znam da mu ne treba "advokat" moze on to i sam...

evo to kako izgleda kad se troshi

A ovo bi bilo gariste

Izvanjavam se što se najavljam. Jako puno obaveza.
A evo da i ja upotrjebim termin ZVJEZDIŠTE. KAko ja znam kada se uzemlji zvjezdište transformatora u trafo stanici dobijamo nulu ili drugi provodnik kojim zatvaramo strujno kolo. (ali ovo nije relaevantno za temu)
Neznam kako da komentarišem ja svatam ovo kako se ispravlja napon i koje su realne vrijednosti ali kada već svi komentarišu ovo trošenje energije odnosno to da je P=U*I (kod trošila kod kojih se naprimjer pretvara struja odnosno električna energija u toplotnu)
Zašto se svi ne skupite i pomognete mladim elektroničarima te pronađete odgovarajuće dijelove i optimalano riješenje jednog radioničkog ispravljača koji bi cijenom kavalitetom te svojom lakoćom gradnje odgovarao većini maistora i elektroničara (znalaca) koji su pisali ove postove. (bolji od elektorove šeme)
Inače rasprava na ovu temu ja mislim da ima puno koristi i svi pomažu da se svati to da transformator ima svoje mogućnosti i da postoji razlika između toga da transformator daje izlaznu struju pri 24v od 1A ili 4A u istom vremenskom intervalu.
Također mladi elektroničari kao ja moraju da znaju da ti djelovi kao naprimjer tranzistori koji služe za regulaciju. Imaju svoje faktore disipacije ( u najmanju ruku pretvaranja električne energije u toplotu) Pri nekim vrjednostima napona i struje da disipacija je manja a nekada veća.
Sa mnom će se prvo složiti gospodin guja da je (naprimjer elektorova šema) sa svim dijelovima koji se koriste u njoj počevši od transformatora pa do tranzistora optimalno riješenje za svaku amatersku radionicu.

Hvala gospodinu koji je postovao šemu sa ovog linka:
http://www.electronics-lab.com/projects/power/032/index.html
Ali ja sa već gorkim iskustvom sa electronic_labom nebi gradio ovu šemu.

Hvala još jednom na svim odgovorima. I nadam se daljoj raspravi oko problematike ispravljača i naponskih kola.

Takvo nešto je definitivmo LM317 i šema u svakom njegovom datasheet-u.
Problem je što početnici prvo kupe transformator i zatim neće da prave nešto toliko jednostavno. :)

...i šta se desi onda, pronađu složeniju šemu misleći da je to pravi izazov za njih, ni ne sluteći da se iza tri operaciona pojačavača krije prefigani PID regulator koga može da zauzda samo dobra praksa u podešavanju kroz iteracije ili markiz d Laplas (puj puj, da ne čuje zlo kad pomenem ime ovoga zbog koga sam nekoliko puta padao matu dva).

mserifov, na to "zašto" ima nekoliko "zato".
svako je dovoljno ubedljivo za sebe.
naprimer, ovo što zarad prepoznatljivosti zovemo "elektorskom šemom" (koja uzgred i nije elektorska, znam je i pre 1982e) sam do sada napravio bar 50 puta, uglavnom nijedan nije isti, svaki je krojen prema prilici. zato i mogu da kažem da ne postoji idealan ispravljač koji će da podmiri sve potrebe a elektorac je najpribližniji univerzalnoj šemi gde se deo za upravljanje vrlo malo menja sem par komponenti kojima određujemo opseg, a glavni izvor napajanja, potrebna količina
tranzistora i pripadajući otpori i šant kao spoljni idu od slučaja do slučaja. ukoliko se traži fiksni napon ili struja, naravno da je lakše uraditi izvor na drugi način. opet ako treba podeliti opseg na dva ili više delova, pa ne treba to svakom.

drugo, postoji izvesna lenjost tih navedenih mlađih koji preziru ili ignorišu ono minimalno računanja da bi se dobio optimalan izvor. ako nije sažvakano-ne valja. nisam baš zagledao cro/rs prevode ali sam siguran da tamo ima više nego dovoljno teksta da se većina snađe (ili bar da pita konkretno pitanje) ali slabo.

treće, čak i da se napravi opis ispravljača koji bi kao lego kockice sklapao prema potrebi, gde da se to okači?
ovde? nema teorije, teme odlaze a da bude topovana, posle 8e strane niko ne bi čitao nego bi se kačila nova pitanja (teme) jer..(videti tačku dva:"ko će bre to sve da čita?") slično temi o štampama, trafou itd.

itd, itd.

Evo ovako što se mene tiče ja ću da napravim nekoliko riješenja kao prvo elektor šemu pa ću da pravim onu sa borinog sajta i za naj jednostanije riješenje svi preporučuju LM kolo i to ću da radi m sve sklopove ću detaljno da uslikam i okačim na es pa da eto može nekom da koristi.
Hbvala još jednom svim učesnicima u temi.

Rece ti pre pet dana da "hoces nesto da napravis", i umesto sto se debatovalo, mogao si, bar dva puta da sastavis ispravljac sa LM338, cisto radi prakse, najprostiji, a ne da komponujes simfoniju..

Pa ako te doticni ne zadovolji, mozes odraditi neki slozeniji, sa izradom stampe, povezivanjem, nekim dodatnim elektronskim sklopom, za merenje ili neku indikaciju..

Obavezno napravi "izlazni" preklopnik, koji iskljucuje napon na izlaznim buksnama, tako ce ponajvise da lici na "lab" ispravljac, i neobicno je korisna sprava, ako si zaboravan, mozes i neki LED da dodas, da znas status napona na buksnama, i eventualno neki analogni instrument, da mozes otprilike da predpodesis neki napon..

Ako taj 338 nije dovoljan, i postoje neke ekstra potrebe u normalnom elektronicarskom zivotu, placam pivo svim diskutantima

To sve sto bi ti razvlacio po stampi, neke reference, razdelnike i pojacavace greske, to sve 338 ima u sebi..

Poz.

Pozdrav ucesnicima u diskusiji.

Ja sam do sada napravio nekoliko vlastitih shema ovih ispravljaca.

Trenutno sam zavrsio dizajn jedne SMPS "laboratorijske" napojne jedinice. Karakteristike su joj iste kao kod mojih prethodnih analognih, i mislim da bi mogla da zadovolji potrebe elektronicara kao i amatera. Tu su 2 promjenljiva izlaza 0-30V (5A) kao i 3 konstanta 12, -12 i 5. Naravno, posjeduju i ogranicenje struje.

Pripremio sam dizajn plocica za izradu, tako da je ovaj projekat skoro gotov, potrebno je izraditi plocice i polemiti komponente.
Zbog cega mislim da bi bilo pametno praviti ovu napojnu: Nema velikih transformatora, disipacija je minimalna, ripl izlaznog napona je reda nekoliko mV, mogla bi raditi pod punim opterecenjem satima, jako male dimenzije u odnosu na analogne. Po mom proracunu odziv na promjenu opterecenja bi trebao da bude brz, ali to cu da saznam za koji dan.

dokumentovao sam korake pri izradi ove napojne, tako da svakako planiram da je postavim na [es] kad zavrsim sve sa slikama. Naravno i da napisem upute za one manje iskusne, za motanje i proracun transformatora za switch-erska napajanja, i eventualne promjene i nedostatke koje uocim na prvom primjerku.

To ce biti negdje nadam se do nove godine :)

Ja ne smatram da je pametno, iako pozdravljam svaku konstrukciju. Naime, ogroman je procenat elektronicara amatera(pa i profesionalaca) koji nemaju osciloskop, a jos je veci procenat onih koji nemaju aktivnu DC strujnu sondu..

Swicer je solidan zalogaj, i za uslove male kucne radionice, ili kutka za bavljenje elektronikom je krajnje nepotreban. Svi njegovi kvaliteti, mala potrosnja, mala tezina i mala zapremina, nemaju velikih prednosti u kucnoj upotrebi, i eventualno bi bilo zgodno za neki veoma snazni ispravljac, koji bi, kao linearac, zahtevao trafo preko 10kg..

Probleme razvoja swicwra jako dobro poznajem, i ne verujem da bi se 99,99% korisnika ES-a usudilo da udje u tu avanturu, a i procenat od 0,01%, koji imaju uslove, opremu i znanje, znaju koliko je tu problema i problemcica...

Sa riplom bih se slozio, mada je i ripl linearaca par desetina mV, ali su kod swicera problematicniji spajkovi, problematicna je izlazna filtracija, problematicna je parazitna kapacitivnost...svega, i liskuna na SMPS tranzistoru(ili kome god prekkidacu), na trafou, na izlaznim diodama (koje su malo specificne i malo in nije konfono naci)..

Zatim povratna sprega, sracunati pa izmeriti da li regulacija ima pol ili nulu, da ne dodje do samooscilovanja i ispadanja iz regulacije, ubijanje spajkova pri velikim strujama copovanja..
Iako je ripl minimalan, spajkovi debelo prelaze dozvoljene vrednosti, i problem je da se umlate, da se odrede snaberi na diodama, filtracija..
A mogu da pri nekom koriscenju takvog ispravljaca, kao napajanje za procesor, da zablesave testiranu komponentu, pa se nece znati, da li je softver ili ...

Mislim, covek pita da okrpi gumu na biciklu, a ti mu dajes Orange County Choppers

Poz

Evo jedne (po meni) fine semice, gde se promenom nekih elemenata (pise sve u tekstu) lako moze doci do drugih gornjih opsega napona i struja. Planiram uskoro da ga pravim, a neko od poznavalaca elektronike bi mogao i da da svoje misljenje:

http://kd1jv.qrpradio.com/vps/voclps.HTM

Potpis

Nije važno učestvovati, važno je pobediti !!!

Pozdrav elektros
Sema nije losa treba ovo probati zato sto mi se cini da ova regulacija ide obrnutim redosledom .
Prvo me zbunio ovaj referentni izvor od 5V kako na izlazu dodje regulacija od 0-14v pa sam gledajuci dosao do zakljucka da PNP tranzistor to na kraju trazi.
Jedino ovaj snazni PNP tranzistor na hladnjaku zbog nabavke.

Tih 5V je referenca za naponsku i strujnu regulaciju. Strujnu regulaciju cini R12-V2-R5, a naponsku R3-R4-V1. U nekim semama regulatora napona sa LM324 koristi se jedan od njegovih operacionih pojacala sa zener diodom kao naponska referenca. Nadam se da bih u narednih mesec dana mogao da zavrsim ovaj ispravljac i onda cu postaviti "rezultate". Sastavicu ga najverovatnije za 0-18V i 0-2A jer imam takav transformator. Imam jos par sema ispravljaca ali mi vreme ne dozvoljava da ih postavim,ali mozda i to uskoro odradim...

Potpis

Nije važno učestvovati, važno je pobediti !!!

Zasto sam napomenuo obrnutim redosledom jer je uobicajna praksa sa NPN tranzistorom pozitivna + klema konacnog izvora !
Redje su ove sheme sa PNP u izlazu bar do sad nisam imao prilike da vidim ovo mi je druga a prva bi bila varijanta sa lm317 slicno ...
U svakom slucaju je bolji stabilizator napona koristiti kao referentni ,jer zener dioda ima dosta varijacija!