RZS objavio statistike o korišćenju interneta u Srbiji

Srpski „digitalni ćira” ubrzava
u korišćenju računara i Interneta muškarci su i dalje ispred žena, a Srbija čak bolja od nekih zemalja Evropske unije. Kada će selo sustići grad

Dragan Vukmirović

Srpsko „digitalno selo” se uvećava uz uočljivo opadanje broja stanovnika u našoj zemlji. Najsvežiji podaci Republičkog zavoda za statistiku uprkos navedenoj bojazni bodre nade i rasplamsavaju očekivanja. Na dugom putovanju u informatičko društvo domaći „elektronski ćira” ubrzava uspinjući se krivinama „šarganske osmice”.

Ali, informatička „krvna slika” Srbije poboljšala se u odnosu na prošlu godinu.

„To pokazuje porast upotrebe računara i zbira korisnika Interneta, u domaćinstvima i pojedinačno”, objašnjava dr Dragan Vukmirović, direktor Zavoda za statistiku i vanredni profesor za elektronsko poslovanje na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Koji su glavni pokazatelji takvih promena? Šta najviše ohrabruje istraživače i stručnjake?

– U Srbiji 34 odsto domaćinstava ima računar, što je povećanje od 7,5 posto u odnosu na 2006. godinu; 26,3 procenta je priključeno na Internet, a to je porast od 7,8 procenata u odnosu na lane. Za 4,5 odsto porastao je broj ljudi koja koriste računar, a za tri odsto povećao se broj lica koja su se uključila na Internet. To ohrabruje i raduje.

Međutim, brinu velike razlike između malih i velikih naselja. U gradovima računar poseduje 42,7 posto domaćinstava, maltene dvostruko više nego u selima – 21,6. Nesrazmera je uočljivija kada se posmatraju internetske veze: u velikim naseobinama 35 procenata domaćinstava, a u malim samo 13,7 procenata. Pogledaju li se podaci iz prethodne godine, informatički jaz između sela i grada se produbio.

Zašto se sporo uvode širokopojasne veze koje obezbeđuju veće brzine i više usluga?

– Među odgovorima na pitanje zbog čega nisu uveli širokopojasnu (broudbend) vezu, najčešći su: nemam potrebu (31,9 odsto), nije mi dostupna (25,3 odsto) i ovaj vid povezivanja je suviše skup (22,3 posto). Rezultati istraživanja pokazuju smanjenje modemske i ISDN konekcije za 9,8 odsto, opet u poređenju s 2006. To je, pre svega, posledica porasta upotrebe širokopojasne veze za nešto više od deset postotaka. Moramo, svakako, da kažemo da je u Srbiji samo 7,3 procenta domaćinstava priuštilo sebi širokopojasnu konekciju, koja je u razvijenim zemljama pouzdana mera informatičkog razvoja. U ovom času smo zadovoljni ma kakvom vrstom povezivanja.

Kako naša zemlja stoji u pogledu starosti računara?

– Ispitivanjem to nije obuhvaćeno, iako nema razloga da se to pitanje ne razmatra. Korisnici redovno upotrebljavaju računar i pristupaju Internetu, imaju računare poslednjih generacija. U prilog ovome je činjenica da je oprema, zaista, pojevtinila jer je prepolovljen PDV za nabavku i narasle su mogućnosti kreditiranja (mesečna rata od 10 evra) što olakšava da svi koji, baš, ne žive u siromaštvu kupe novi računar.

Zašto žene ređe koriste kompjuter? Preovlađuju li u tome zablude (društvene, kulturne) ili nešto drugo?

– Prema polu ispitanika istraživanje pokazuje da je u poslednja tri meseca (početak godine) 45,9 odsto muškaraca i 36,7 posto žena koristilo računar. U slučaju Interneta odnos je sledeći: 35,4 procenta korisnika su muškarci, a 24,5 procenata su žene. To su neumoljivi statistički pokazatelji, tumačenja psihologa, sociologa i ne znam koga još, možda osoba ženskog pola, tek treba potražiti. Lično mislim je da ovi podaci, svakako, ukazuju na nesklad, društveni, kulturološki ili neki treći. Ja sam za ravnopravnost.

Može li se skromna informatička pismenost jedino objasniti nedovoljnim pohađanjem tečajeva i osvežavanjem znanja?

– Samo 10,5 odsto ispitanika završilo je obuku u centrima za obrazovanje odraslih, a još manje (6,8 odsto) stručne kurseve na zahtev poslodavca. I dalje je izražena potreba za dodatnom podučavanjem, što pokazuje podatak da je 49,5 odsto upitanih veštinu steklo tražeći pomoć od kolega, rođaka, prijatelja, a 33 odsto kroz samostalno učenje. Pre bismo mogli reći da se susrećemo s formalnom informatičkom nepismenošću i nedostatkom informatičkog obrazovanja. Ponosimo se da smo spretni i skloni dovijanju, što informatičko doba ne trpi. Neophodno je doživotno učenje, i to se ne odnosi samo na informatičku delatnost koja je samo podrška.

Gde je mesto Srbije u poređenju sa susednim zemljama, a pre svega s bivšim jugo-republikama?

– Uzmemo li u obzir procenat domaćinstava u evropskim zemljama koja imaju računar, Srbija se sa 34 posto nalazi ispred Rumunije (26), Bugarske (25) i Makedonije (21). Što se tiče internetskih priključaka, ona je sa 26,3 odsto ispred Grčke (23), Bugarske (17), Makedonije (14) i Rumunije (14). Kada pogledamo koliko je ljudi u pomenuta tri meseca koristilo računar, Srbija je sa 41,2 posto ispred Grčke (38), Makedonije (34), Rumunije (30) i Bugarske (30). Slično je sa Internetom: Srbija sa 29,9 procenta prednjači ispred Grčke (29), Makedonije (25), Bugarske (24) i Rumunije (21).

Teško je porediti se s bivšim jugo-republikama, jer se istraživanje, za sada, sprovodi samo u Makedoniji. Imamo razloga da verujemo da je u Srbiji bolje nego u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a i u Albaniji koja nije iz iste grupe. Korak za Hrvatskom nije izgubljen, a Slovenija je daleko ispred.

Šta bi trebalo preduzeti i ko to da uradi da se ubrza naš put u informatičko društvo?

– Rezultati su, prevashodno, posledica napora i potrebe pojedinaca da se uključe na informatički autoput. Na redu su država i udruženja, poput Privredne komore, da usvoje propise i stvore uslove za širenje, prvenstveno elektronske trgovine i elektronske javne uprave. Ohrabruje što je osnovano Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. Očekujemo da će statistička ispitivanja uspeti prikazati boljitak već sledeće godine.

Prema kojim načelima je sprovedeno ovo istraživanje? Koliko su podaci pouzdani?

– Prema postupku (metodologija) EUROSTAT-a (centralna statistička jedinica u Evropi) sve zemlje članice EU sprovode ova istraživanja na isti način da bi podaci bili uporedivi. Pojedina pitanja su obuhvatila tri meseca (prvi kvartal 2007), a za deo je važila 2006. Telefonski je pitano 2.000 domaćinstva i isto toliko pojedinaca (središnja Srbija, Vojvodina i Beograd) proporcionalno broju domaćinstava. Obim uzorka iznosio je 2000 domaćinstava i 2000 pojedinaca. Uzeta su u obzir domaćinstva s najmanje jednim članom između 16. i 74. godine. Činjenica da su rezultati poslati u EUROSTAT-u i da su prošli veoma podrobnu proveru dovoljno govori u prilog pouzdanosti. Uostalom, Institut za informatiku Hrvatske ponudio je Srbiji da ovakva istraživanja vodi za ceo zapadni Balkan!

--------------------------------------------------------------------------
[objavljeno: 05.11.2007.]