Canon PowerShot A 610 test
Kao sto sam najavio, evo testa A 610, ciju tekstualnu verziju, uz saglasnost vlasnika www.axelfoto.com, prenosim u celini.
Tu možete videti i izgled aparata iz vise uglova, sa otvorenim ili zatvorenim LCD ekranom, a fotografije u punoj rezoluciji će biti dostupne uskoro, čim se za sajt obezbedi veći prostor
Canon PowerShot A 610
A serija Canon kompaktnih aparata je na našem tržištu oduvek bila veoma popularna. Razloga za to ima dosta: visok, a pri tome ujednačen kvalitet, pouzdanost, kompaktne dimenzije i nešto što je bilo karakteristično samo za njih, manuelne kontrole. To je ona razlika koja ih je uvek izdizala iznad konkurencije jer po skoro jednakoj nabavnoj ceni kupac je dobijao mogućnost da u dobroj meri i sam utiče na parametre snimanja. Mnogi, prvenstveno oni kojima je digitalac praktično prvi fotoaparat u životu, u prvo vreme ne uviđaju značaj manuelnih podešavanja. Ali nakon prvih koraka u foto-svetu, najčešće bi i oni, mic po mic, počinjali da ih koriste. A to je jedna potpuno nova dimenzija fotografisanja, koja kada se oseti, više nema povratka na automatske modove.
A 610 dolazi posle modela A 95, koji je bio naslednik A 80, aparata koji je u klasu kompakta uveo možda najveću novost računajući od samog početka njihovog razvoja. To je obrtni ektan, detalj koji je ustvari više od toga, nešto što je do tog trenutka bilo rezervisano samo za, tada najmoćniju Canon-ovu, G-klasu. U to vreme je bila aktuelna njena treća generacija, model G 3, koga mnogi pamte po velikom uspehu koji je ostvario. A 80 je bio G 3 u malom, jer je od njega preuzeo ono što je najvažnije, senzor, procesor i po prvi put do tada, famozni obrtni ektran. To mu je i omogućilo da bude bestseler u pravom smislu.
A 95 je bio još jedan, mada prilično mali, korak unapred. U njega je ugrađen čip od 5 Mp iz modela G 5, naslednika G 3, koga je zadržao i najnoviji predstavnik te serije na našem testu, A 610. Dakle, već iz njegovog porekla jasno je da mu ne bi trebalo biti teško da nastavi putem svojih uspešnih prethodnika. Ovaj test će pokušati da Vam pomogne u donošenju suda o tome da li je on ispunio očekivanja koja potencijalni kupci imaju od njega.
Novine u odnosu na prethodni model:
Na prvi pogled izgleda da ih nema. Ista rezolucija (štaviše, senzor je potpuno identičan), obrtni ekran, i dalje 4 NiMh baterije (neki ovo rešenje ne vole i donekle su u pravu)... Ali već u narednom trenutku na kućištu primećujemo natpis DIGIC II, što označava da u njemu kuca novo "srce", mnogo mlađe i jače, odnosno da je u njega ugrađen isti procesor koji upravlja radom i daleko moćnijih, čak i profesionalnih Canon-ovih modela. Odmah znamo da to znači znatno brži rad nego ranije, što je i bilo neophodno, jer je konkurencija po pitanju brzine već prilično napredovala. To je verovatno najznačajnije, ali ne i jedino poboljšanje. Od ostalih, spomenuću: potpuno nov objektiv, kvalitetniji i svetlosno jači, sa 4 x optičkim zumom koji sada kreće od širih 35mm (ranije 38mm), višestruko smanjeno minimalno rastojanje u makro modu, veći LCD ekran (i dalje pokretan po dve ose), USB 2,0 protokol čime se veoma ubrzava prenos snimaka u računar, napredniji movie mod (sada u najvećoj rezoluciji i sa 30 frejmova u sekundi, ograničen samo kapacitetom kartice), jači blic, još veća autonomija snimanja sa jednim punjenjem baterija, mogućnost specifičnog podešavanja boja unutar aparata, SD umesto CF format memorijske kartice itd.
Očigledno da je ovo najveće unapređenje novog modela otkad ova serija postoji.
Spoljni izgled i komande:
Telo A 610 odaje utisak solidnog kvaliteta i čvrstine, u pitanju je mešavina plastike i tankog metala (naglašavam ovo tankog, jer su prethodnici imali nešto jači metalni "oklop"), a celokupna izrada je značajno bolja nego kod A 510/520. Sam oblik je sigurno jedan od najboljih u klasi, jer ima pravi mali grip koji omogućava sigurno držanje u desnoj ruci. Od manje upućenih korisnika ova linija aparata je dobijala prigovore da ukupne dimenzije i nisu baš onoliko male koliko bi oni voleli. Pravo stanje je da one zapravo ne mogu biti manje, imajući u vidu prilično velik senzor i njemu pripadajući 4 x zum, 4 AA baterije koje omogućavaju ogromnu autonomiju, veliki pokretni ekran i sve manuelne kontrole.
Sa prednje strane vidimo 4x zum objektiv iz čijeg prečnika odmah zaključujemo povećanu svetlosnu jačinu u odnosu na stari model. Njegov raspon je solidnih 35-140 mm (ekvivalentno), a može se povećati i u širinu i u dužinu dodavanjem konvertora predviđenih za to. Naravno, postoji i digitalni zum, ali njega je, kao i uvek, najbolje isključiti. U ovoj klasi je uobičajen koristan detalj da se prilikom isključivanja aparata, ispred objektiva automatski navlači višedelna metalna zavesica, koja ga štiti od prljanja i oštećivanja. Iznad je tunel-optičko tražilo (korisno najviše u burst-u, ali i kada je svetla vrlo malo), a levo malecna AF lampa. Osim pomoći prilikom fokusiranja u slabim svetlosnim uslovima, ona odbrojava vreme do samookidanja i pokušava, mada sa relativno slabim uspehom, da ublaži efekat crvenih očiju. Kod ovako malih aparata on je uvek dosta prisutan, jer je blic blizu optičke ose objektiva. Ispod nje su dve male perforacije koje omogućavaju ulaz zvuka u unutrašnji mikrofončić, a desno ugrađeni blic. Sa donje desne strane je osigurač koji pritiskom na njega oslobađa prsten oko objektiva radi montiranja 0.7x širokougaonog i 1.75x tele-konvertora (na žalost, oni su sve, samo ne jeftini) koji nam, ako želimo, povećavaju njagov optički raspon.
Sa zadnje strane je tražilo sa dve lampice koje daju informaciju o fokusu, napunjenosti blica i eventualno uključenom makro modu. Pored je prekidač za biranje režima rada (snimanje ili pregled), sveprisutni four-way kontroler sa jednim dugmetom unutar i četiri oko njega. Ne treba da Vas uplaši ovoliki broj dugmića, rukovanje njima je vrlo jednostavno. Jedno je za korekciju ekspozicije u RECORD, a za brisanje pojedinačnih snimaka u PLAY modu, a drugo za direktno štampanje fotografija. Treće je DISPLAY kojim se u oba moda odeđuje način prikaza i količina informacija na LCD ekranu, a poslednjim se u svakom trenutku može ući u meni. Ekran ima dijagonalu od čak 2 inča, ali je relativno slabe rezolucije što dovodi do toga da mu slika nije baš najoštrija (ali to minimizira potrošnju energije). Mnogo je bitnije što je montiran sa strane i pokreće se po obe ose. Time omogućava snimanje iznad glave, "sa kuka", kao i iz žablje perspektive kako u horizontalnom tako i u uspravnom formatu. Vidljivost sa strane mu je bitno bolja nego kod starijih modela.
Činjenica da je pokretan omogućava da se okrene ka telu aparata i tako štiti od prljanja i ogrebotina.
Mnogima će se dopasti mogućnost auto ili zajedničkog portreta sa nekim što se može vrlo precizno uraditi kada LCD okrenemo "naopako".
Sa gornje strane je glavni mode-dial čiji su režimi položajem za potpuni auto mod podeljeni na scenske i kreativne (gde i sami utičemo na parametre snimanja). Tu je taster za uključenje/isključenje, mali zvučnik, a napred je okidač okružen prstenom kojim se kontroliše trenutna zum pozicija objektiva.
Sa leve strane nema ničega, a desno su dva poklopca. Jedan je od gumirane plastike i krije spoljne priključke, a drugi, od tvrde plastike, mesto za memorijsku karticu. Odozdo se ubacuju 4 NiMh, ili, samo za nuždu, alkalne baterije. Ako već nemate komplet punjivih baterija i punjač, trošak za njih odmah ukalkulišite u cenu. Navoj za stativ je plastičan, što je u ovoj klasi standard, a pozicija mu je otprilike u težištu kućišta.
Skeptičniji posmatrač će na dnu primetiti natpis made in China, ali u eri ekonomizacije i smanjivanja proizvodnih troškova to ne treba da čudi, jer taj detalj u dobroj meri doprinosi povoljnoj ceni A 610.
U pakovanju se dobija samo za probu dovoljna memorijska kartica od 16 Mb, pa je najbolje odmah kod kupovine aparata pridružiti joj još jednu od najmanje 256 Mb, poželjno brzu, koja će omogućiti da vrlo dobre burst i movie mogućnosti dođu do pravog izražaja. Maksimalni kapacitet koji je podržan je 2 Gb.
Snimanje:
A 610 stabilno leži u ruci. Telo mu je prijatnog ergonomskog oblika, a komande logične i na dohvat prstiju. Kadriranje se vrši koristeći optičko tražilo ili LCD. Pomoću tražila je prirodnije i stabilnije, ali na žalost, kao i druga takva, ono je dosta malih dimenzija i prikazuje samo oko 80% buduće slike. Mada se ja ne slažem sa takvom praksom, to je potpuno uobičajeno kod svih proizvođača. Razlog verovatno leži u tome što neiskusniji korisnici često, nakon komponovanja snimka, kod okidanja nehotice malo pomere aparat, pa taj deo slike koji se u tražilu ne vidi, a ostaće zabeležen na snimku, služi kao "rezerva". Tražilo nema korekciju dioptrije, a desno od njega su dve lampice koje uz pripadajuće zvučne "beep"-ove daju osnovni uvid u trenutno stanje aparata i fokusa. Za precizniji rad bolje je koristiti LCD koji prikazuje skoro 100% budućeg snimka, a i sadrži sve potrebne informacije (one se, ako nisu neophodne, mogu i isključiti). Još jedan razlog u prilog toga je što je on velik, a zahvaljujući antirefleksnom premazu dobro se vidi na Suncu i sa strane. Ako je svetla malo, automatski povećava svoje pozadinsko osvetljenje te u priličnoj meri olakšava kadriranje i u tim uslovima. Uvedena je i zgodna mogućnost, posebno za početnike, da se na njemu prikažu po dve vertikalne i uspravne linije (grid) koje pomažu u tome.
Fokus je, za ovu klasu, dosta brz i precizan. Ja uvek radim sa centralnom fokus-tačkom, jer sam tada siguran šta fokusiram, što i Vama preporučujem (TTL AiAF u 9 tačaka predlažem da ignorišete). U slabijim svetlosnim uslovima se pali prilično jaka AF lampa koja emituje jarko crvenu svetlost povećavajući postojeći kontrast objekta što u tim situacijama doprinosi njegovom uspešnom zaključavanju. Sa povećanjem rastojanja njeno dejstvo opada, ali u sobnim uslovima veoma dobro dođe. Na konačnu uspešnost fokusiranja dosta utiče i iskustvo korisnika da li na objektu ume da pronađe područje koje ima najveći kontrast i da usmeri fokus senzor na njega. U graničnim slučajevima, pre nego što odustanete, korisno je da pokušate ponovo, jer se može desiti da se iz drugog pokušaja uspete. A kada je svetla veoma malo, tu je precizan manual-fokus sa skalom u metrima i centimetrima u koju se upisuje rastojanje do objekta što obezbeđuje siguran snimak. Ne brinite, ako za malo i pogrešite u proceni daljine, polje oštrine koje je dosta duboko će Vam u priličnoj meri "ispeglati" tu grešku.
Zum se podešava prstenom oko okidača. Taj način više volim i logičniji mi je nego pomoću dugmića na zadnjoj strani, a i time se oslobađa palac za druge komande. Mala zamerka je što ima samo sedam koraka od jednog do drugog kraja, što donekle ometa precizno komponovanje snimka.
Direktno se pristupa komandi za uključivanje blica, korekciji ekspozicije u rasponu od ± 2 EV u koracima po 1/3 EV (ovo koristimo kada želimo da ostvarimo nešto drugačiju ukupnu osvetljenost od one koju nam aparat preporučuje) i makro modu. Komandi koje imaju svoje prečice nema puno, a ostale često potrebne Canon je sakupio na jedno mesto i brzo su dostupne pritiskom na taster FUNC koji je u sredini četvorostranog kontrolera. Time dobijamo mogućnost da podešavamo ISO vrednost, White balance, da okidamo kontinualno, pojedinačno ili pomoću samookidača, ili pak želimo li na snimak da primenimo neke digitalne efekte. Druga polovina funkcija u toj grupi obuhvata korekciju jačine bljeska blica, način merenja svetla, nivo kompresije fajla (niži daje bolji kvalitet snimaka, a viši omogućava da ih više stane na karticu) i izbor rezolucije od 0,3 do 5 Mp. Parametri koje smo izabrali se mogu pokazati na LCD-u ili sakriti. I uopšte, ceo sistem menija i izbora funkcija kod Canon aparata je već dugo poznat i veoma sličan od jednog do drugog modela. S obzirom na broj opcija, vrlo je jednostavan za korišćenje i omogućava lak prelazak na naredni, noviji ili napredniji model.
Ostalim funkcijama, koje se znatno ređe koriste, pristupa se preko tastera MENU, koji ima tri kartice, odnosno grupe kontrola. U prvoj su one koje ćete samo povremeno koristiti, a druge dve okupljaju one (tačno vreme, sličica i zvuk prilikom paljenja, jačina raznih "beep"-ova itd.), koje se koriste praktično samo prilikom prve upotrebe.
Merenje svetla može biti usrednjeno, proračunato sa naglaskom na centralni deo, ili spot, kada će aparat parametre snimanja određivati prema osvetljenosti samo nekoliko procenata središnjeg dela kadra.
Što se tiče blica, on dosta jak za ovu klasu, brzo se puni, doziranje svetla mu je korektno i može se manuelno regulisati. Malu zamerku bih uputio na pokrivenost širokougaonog područja bljeskom. Naime, pri 35 mm poziciji objektiva uglovi slike su primetno zamračeniji nego centralni deo, što neke može neprijatno da iznenadi. Za utehu, domet je sasvim dobar, a i on ne bi bio toliki da je pokrivenost savršena, jer bi se time više svetla razbacivalo po stranama (posebno što glava blica ne zumira zajedno sa objektivom). Naravno, u užim područjima žižnih daljina pokrivenost je potpuno ravnomerna. Kome treba veći domet, može dokupiti dodatni, znatno jači blic, koji se montira sa strane aparata, bljeskom pokriva širi ugao, a i efekat crvenih očiju mu je daleko manje izražen.
Interesantno je da i kod ovako malog aparata postoji opcija Program shift koju napredniji korisnici često koriste kada žele da postignu nešto nestandardniji rezultat. Ona nema, kao kod jačih modela, posebnu prečicu namenjenu samo njoj, već joj se pristupa u Program modu pritiskom na dugme za korekciju ekspozicije. To vršimo nakon fokusiranja i određivanja parametara, koje tada možemo menjati tako da ukupna osvetljnost ostane nepromenjena.
Burst mod je veoma dobar. Najveću zaslugu za to nosi DIGIC II procesor, koji praktično omogućava da svi modeli sa njim pokazuju značajan napredak na polju brzine, i to u svim režimima rada. Setimo se da je to bila i praktično najveća zamerka koju su kritičari Canona upućivali gotovo svakom modelu sa starim procesorom koji datira još iz 2002 godine, što u digitalnom foto-svetu predstavlja prilično dugačak period. Pouzdano puca oko 2,5 snimka u sekundi, pri čemu je broj snimaka, ako je je Vaša memorijska kartica dovoljno brza, ograničen samo njenim kapacitetom.
Snimke možemo pregledati i u toku snimanja, što je zgodno, posebno radi utvrđivanja tačnosti fokusa. To postižemo tako što u toku nekoliko sekundi koje smo odredili da nam se slika pokaže nakon okidanja, pritisnemo dugme SET. Time dobijamo mogućnost da pomoću zum kontrole uvećamo snimak i ostvarimo potpun uvid u njegov kvalitet neposredno nakon što smo ga napravili.
Kako smo i navikli od Canona, čak i kod slabijih modela, prisutne su potpune manuelne kontrole. Većinom se koristi mod P koji sam određuje parametre, ali dozvoljava i njihovu korekciju, najbolje pomoću već spomenute funkcije Program shift. Napredniji korisnici će često koristiti Av (Aperture priority-Vi određujete otvor blende, a aparat vrednost ekspozicije), ili Tv (Time prority-Vi vrednost ekspozicije, a aparat otvor blende), ili potpuni Manual mod.
Ni početnici ne treba da brinu jer za njih postoji AUTO, tj. potpuno automatski point&shoot mod, gde nisu omogućena skoro nikakva podešavanja (iz razloga što oni koji ne znaju da ih koriste, pomoću njih bi mogli dosta toga i da pokvare). Kada se malo osmele, probaće i nekoliko scenskih modova koji odgovaraju određenim uslovima - portret, pejzaž ili noć. Njima će takođe biti interesantan i novi mod My colors. Naime, to je pravi Photoshop u malom. Omogućava čitav niz manipulacija bojama na slici, pojačava, smanjuje ili menja velik broj njih, utiče na tonove kože itd. ISO se tada određuje automatski, a kontinuirano snimanje nije moguće (razlog je jasan, tada je procesoru potrebno duže vreme da obradi svaki snimak pre upisa na karticu).
Ljubiteljima panorama će biti zanimljiv StitchAssist mod gde Vam aparat pomaže da napravite veliki panoramski snimak spajajući do čak 26 , odgovarajuće preklopljenih snimaka. WB i ekspozicija su tada zaključani već nakon prvog, što je i razumljivo (da bi tonalitet ostao praktično identičan). Za ovu operaciju toplo preporučujem korišćenje stativa, bez obzita na količinu svetla kojom raspolažete.
Iskusniji korisnik će brzo primetiti da u Program modu pri dobrim svetlosnim uslovima (sunčan dan) prilikom promene jačine svetla aparat menja samo vrednost ekspozicije, ali ne i otvor blende, držeći ga fiksiranim na vrednosti F 4.0. To je poznata odluka Canona da kompakt modeli u automatskim modovima ne dižu F vrednost. Time ih osiguravaju od pojave difrakcije. Ne bih da ulazim preterano u fizička objašnjenja tog fenomena, samo ću reći da on može dosta negativno da utiče na rezultantnu konturnu oštrinu i time naruši njihov konačni izgled, a time i ugled celog aparata (recimo, takav slučaj je bio kod inače odličnog Sony-ja V3). Dakle, ko želi da pri sunčanom vremenu iz nekih razloga smanji otvor blende (npr. da bi povećao dubinu polja oštrine), veće F vrednosti može da ostvari u nekom od manuelnih modova. Na neželjeni uticaj difrakcije treba posebno paziti pri širim uglovima (jer sa povećanjem žiže, pri fiksiranoj F vrednosti, efektivni otvor kroz koji svetlo prolazi se linearno povećava), a zbog toga je na kompaktima minimalni otvor blende najčešće i potpuno ograničen na F 8.0.
Makro mogućnost su veoma dobre, minimalno rastojanje sa koga se može snimati je oko 1 cm (samo u wide položaju objektiva), ali treba imati u vidu da na tako kratkim rastojanjima rastu izobličenja objekata, pa ih ne volim da ih preporučujem osim u slučaju izuzetne potrebe.
Snimanje filmova je u skladu sa vremenom: max. rezolucija je 640x480 sa 30 frejmova u sekundi, ali tada se optički zum ne može koristiti. Naravno, velika i brza memorijska kartica se podrazumevaju (za jedan sekund video-zapisa u najkvalitetnijem obliku potrebno je oko 1,8 Mb memorije).
Tokom testiranja uopšte nisam uspeo da potrošim baterije, tako da ne mogu da dam informaciju koliko snimaka može da postigne jedno punjenje kvalitetnih NiMh akumulatora. Taj broj je svakako impresivan i prilično sam ubeđen da uz korišćenje optičkog tražila prelazi 1000 po punjenju. Naravno, u praksi verovatno nikada nećete toliko snimati bez da koristite LCD makar za usputni pregled, tako da će on efektivno biti nešto manji, ali zasigurno je enorman.
Pregled fotografija:
Ovo je područje rada gde ugrađeni procesor dobro pokazuje svoju snagu, a ona je potpuno očigledna. Pregled, zum od sasvim pristojnih 10 x i skrolovanje po snimku (vrši se pomoću zum-kontrole) je veoma brzo, a veliki LCD ekran omogućava da u njega dobijete kvalitetan uvid. Dugmetom DISPLAY biramo želimo li samo sliku ili i određene informacije o njoj kao i njihovu količinu. Tu je i histogram koji nam pokazuje zastupljenost pojedinih nijansi tonova na snimku. Možemo i "skakati" kroz slike thumbnail prikazom od po 9 sličica, čime ih brže listamo. Vrlo je korisna i komanda JUMP kojom "preskačemo " po 10 ili po 100 slika, a možemo i da ih pretražujemo po datumu snimanja.
Pojedinačno snimke možemo rotirati, zaštititi od brisanja komandom PROTECT iz Playback menija, ili dodeliti svakom po čak 60 sekundi zvučnog zapisa (koji možemo posle brisati i snimiti novi). Ako ih gledamo na televizoru, komandom AUTOPLAY će biti prikazane u jednakim vremenskim intervalima. Snimke u vertikalnom formatu aparat prepoznaje pomoću orijentacijskog senzora, odmah ih rotira i tako ih, pravilno, i prikazuje.
Filmove možemo skratiti s početka i kraja i tako u značajnoj meri uštedeti prostor na kartici.
Novost koja ovde dolazi do izražaja je novi, daleko brži USB 2,0 protokol za prebacivanje snimaka u računar koji znatno skraćuje ono vreme kada nestrpljivo čekate da na ekranu pogledate rezultate svoga rada. Uz aparat se dobija i najnovija verzija programa za download fotografija na računar koji u sebi krije opcije za neka njihova podešavanja i sortiranja.
Kvalitet fotografija:
Kod Canon aparata je uvek to bila jedna od njihovih najjačih strana. Pri tome se mora precizirati da su tada u prvom redu misli na njihov pregled na monitoru, što je i najčešći način. U štampi već, stvari stoje nešto drugačije, postoje proizvođači čiji modeli daju slike koje bolje izgledaju ako ih gledamo na papiru, ali sigurno je da je štampanje fotografija nešto čega ima sve manje. Samim tim, osobina da slike izgledaju dobro na monitoru je sve značajnija, pa ona sada preuzima prioritet. Naravno, govorim o amaterskim aparatima, fotografije sa profesionalnih DSLR modela se drugačije tretiraju, a samim tim i vrednuju.
Ni A 610 ne odudara značajnije od tradicije. Ukupna osvetljenost je praktično uvek tačna, kao što smo i očekivali. Fotografije su čiste, oštre i traže samo minimalnu obradu ili je ne zahtevaju uopšte. Ono što bih ja izdvojio kao karakterističnost ovog modela, to je da je zasićenost boja, poslovično jaka na Canonima, ovde možda za malo prešla onu granicu koja se smatra poželjnom. Naime, boje su toliko jake, da to nekima, posebno iskusnijim korisnicima, može pomalo da smeta. U praksi to znači da ako nešto snimate po oblačnom danu, boje predmeta na slici izgledaće približnije onima koje se realno imaju po sunčanom vremenu. Međutim, kada je vreme bilo sunčano, boje nisu, kako sam pretpostavljao, prešle onu granicu posle koje bi se mogle opisati kao neprirodno jake. Izgleda da softver koji ih obrađuje u aparatu, pored evidentnog laganog pojačanja, ipak vrši i limitiranje njihovog intenziteta da ne postane prejak. Da bi ste sami stekli utisak kako se Vama sviđaju fotografije sa A 610, a posebno reprodukcija boja na njima, predlažem da pogledate priloženu galeriju. U svakom slučaju sam siguran da postoji dobar procenat, pogotovo manje iskusnih korisnika (u krajnjoj liniji, njima je i namenjen ovaj aparat), kojima će se to neznatno naglašavanje boja dopasti, ali onaj ko zna kako fotografija treba da izgleda može biti u određenoj meri iznenađen.
Hromatskih aberacija i uopšte izobličenja slike ima veoma malo za šta zasluga u prvom redu pripada novom objektivu, dosta kvalitetnijem od starog na A 95, mada i raspon koji on pokriva ne uključuje one uglove gde se one značajnije i pojavljuju (ali to nije pomoglo starom A 95 da ih ima u izobilju).
Šuma nema puno, što pripisujem novom DIGIC II procesoru, jer ga je taj isti senzor u G 5 (koji je imao staro DIGIC I srce) pokazivao primetno više, mada sigurno određenu ulogu imaju i novi algoritmi za njegovo čišćenje. ISO 50 pozicija je skoro noise-free, ISO 100 je nešto slabija, a na većim vrednostima šum značajno raste. To ne treba da čudi, jer je Canon poznat po tome da primenjuje vrlo lagani noise-reduction unutar aparata, čuvajući time maksimalni nivo detalja. Lično podržavam tu politiku, jer će specijalizovani program (npr. Noise Ninja) kasnije, u svakom slučaju to bolje odraditi nego unutrašnjia obrada, ma koliko da je sofisticirana.
Na kraju, primetio sam da AUTO white balance sada dosta dobro radi u skoro svim svetlosnim uslovima. Ovo je kod starijih modela bio jedan od lošije implementiranih detalja.
MOJA OCENA:
Šta mi se sviđa:
-Visok kvalitet fotografija, odličan 4x zum objektiv povećane svetlosne jačine, vrlo dobra oštrina, malo hromatskih aberacija, visoka efektivna rezolucija, nema značajnije potrebe za kasnijom obradom
-Potpune manuelne kontrole, čak i neke napredne (Program shift), brz i precizan autofokus, precizan manual fokus sa skalom daljine
-Pokretni ekran dijagonale 2 inča - što ste iskusniji, više ga koristite
-U celini brz rad
-Nizak šum, najniži ISO skoro potpuno "gladak", kod viših vrednosti vrlo dobro izbalansiran odnos čišćenja sa jedne, i očuvanja visokog nivoa detalja sa druge strane
-Izuzetna autonomija snimanja (ogroman broj snimaka sa jednim punjenjem baterija)
-Dobro organizovan meni
-Jednostavno rukovanje
-Aparat je, najkraće rečeno, kompletan, dobro vrši ulogu jedinog, ali i drugog aparata u porodici
-Izuzetan odnos kvalitet-cena
Šta mi se ne sviđa:
-Nešto veća zasićenost boja od optimalne (ostavljam mogućnost da se manje iskusnim korisnicima ovo dopadne), voleo bih da postoji kontrola za njeno precizno regulisanje
-Mali broj mogućih pozicija zum-kontrole
-Bilo bi dobro da LCD, osim dimenzija i pokretljivosti, ima i verniji prikaz nijansi boja i višu rezoluciju
-Neprecizno optičko tažilo (na žalost, sva su takva)
-Na najširoj poziciji zuma, u uglovima slike, vidljivo opadanje osvetljenosti bljeskom blica
Zaključak:
Aparat, za svoju klasu, praktično bez mane. Kao prvi i jedini digitalac svojom jednostavnošću upotrebe omogućava siguran i ležeran ulazak u svet fotografije. A kada se požele neke naprednije kontrole i određeni uticaj na rezultat, mnoštvo opcija omogućava podešavanje prema sopstvenim idejama i potrebama. Idealan i kao drugi aparat u kući, za opušteno svakodnevno nošenje u ženskoj torbici ili po potrebi, u džepu kaputa, a da se prilikom upotrebe ne osećate previše uskraćeni za funkcije Vašeg velikog DSLR-a ili prosumera. Daleko moćniji od A510/520, a pri tome značajno jeftiniji od praktično identičnog 7 Mp A 620, nudi izuzetan odnos performansi i cene.
Topla preporuka!
Copyright by Nebojša Milanović
dipl. ing. elektrotehnike
Preuzeto sa www.axelfoto.com
 |  |
 |
Da li je bolje rešenje recimo Ixus 40 ili 50 ili neki treći?
