Instrukcioni kod. Registar naredbi i dekoder?

Ako sam ja dobro razumeo tvoje pitanje, taj tvoj "instrukcioni kod" moze biti: 1-bajtni, 2-bajtni, 3-bajtni, 4-bajtni i 6-bajtni... to ustvari predstavlja format instrukcije. Pa onda tu moze da se kaze da se jednobajtne instrukcije koriste kada se mesto operanda podrazumeva ili kad se instrukcija poziva sa registrom kao operandom, i tako dalje... Reci mi da li je to ono sto ti trazis, da ne bih ja dzabe tipkao ovde...

to sto si ti naveo je 3-bajtni format... Sad cu ti opisati svih 5 formata instrukcija:

1-bajtni format: (opcode) [registar]
Kod ovog formata znaci ide samo opcode kada se mesto operanda podrazumeva, ili se dodaje naziv nekog registra u nastavku ako je on operand

2-bajtni format: (opcode) (mod reg r/m)
Ovde sam ti razdvojio po bajtovima, znaci opcode zauzima jedan bajt, mod 2 bita, reg 3 bita i r/m 3 bita. Ove instrukcije su tipa registar/memorija u registar bez pomeraja, ili registar/memorija iz registra bez pomeraja... Deo reg predstavlja adresu registra procesora u kojem se nalazi odredisni operand, npr. ax je 000, di je 111, a za ostale se ne secam ;) a mogu ti ih naci, ako ces da ucis i to... Poljima mod i r/m odredjujes koji ce se registri koristiti za adresiranje.

3-bajtni format: (opcode) ((neposredni operand))
Ovaj format se za instrukcije tipa neposredni operand u registar. Neposredni operand zauzima dva bajta, kao sto se vidi prema mojim zagradama.

4-bajtni format: (opcode) (mod reg r/m) ((memorijska lokacija ili registar))
Ovaj format instrukcije je slican 2-bajtnom, samo sto se ovde moze koristiti i pomeraj. Znaci ovaj format se koristi za instrukcije tipa registar/memorija u registar sa pomerajem ili registar/memorija iz registra sa pomerajem

6-bajtni format: (opcode) (mod reg r/m) ((memorijska lokacija)) ((neposredni operand))
Koristi se za instrukcije tipa neposredni operand u memoriju. Kao sto vidis, slican je 3-bajtnom, samo sto se kod trobajtnog ide u registar, a ovde u memoriju.

Bilo bi lijepo da si rekao o kojem se konkretno CPU-u radi, pa da dobiješ malo konkretnije detalje :)

Inače, moderni x86 CPU instrukcije prevodi u kompaktniji RISC-like interni instrukcijski format, a individualne operacije koje su namijenjene jedinicama izvršavanja ovise o detaljima implementacije CPU-a ("ops" za K7, "rops" za PIII, "atoms" za Crusoe, etc.). Usput se interno redoslijed instrukcija rearanžira tako da se mogu izvoditi paralelno te se, kao rezultat, sekvencijalni, uređeni (u smislu ordered) kod koji je proslijeđen CPU-u se izvodi paralelno i OOO(Out of order).

Tu je još i priča VLIW vs. dinamički superskalarni scheduling instrukcija, blablabla...vidi detalje na ars technica ili u priručnicima :>