Vreme - Da li je "teorijski" moguće putovati kroz veme, odnosno da li vreme uopšte postoji?

Ne znam da li vec ovako nesto vec napisao jer nisam procitao sve postove, ali da odgovorim na osnovna pitanja


Netacno, Hawking i Penrose su dokazali iz teorije relativnosti sledi da je su prostor i vreme nastali Big Bengom. Ako je dokazano da je nastala, to dokazuje i da postoji



Pises nesto sto Ajnstajn nikad nije rekao. Da je ovako nesto napisao niko ga ne bi ozbiljno shvatio :)
Da razjasnimo: kao prvo treba da shvatite da ne postoji neko univerzalno vreme vec svaki posmatrac ima svoj casovnik. I svakom posmatracu sekunda isto traje kad je izmere recimo po onoj definiciji da je sekunda trajanje od 9192631770 perioda zracenja koje odgovara prelazu izmedju dva nivoa atoma Cezijuma) Iako im sekunda traje isto ako se jedan posmatrac krece, a drugi stoji njihovi satovi nece pokazati isto vreme.
"Brze" ce ici sat onog koji se kretao. Isto, recimo ako obojica miruju u odnosu na isto objekat (recimo Zemlju) i jedan u prizemlju a drugi na 20. spatu nekog solitera. Njihovi satovi opet nece isto vreme pokazivati. Ovom u prizemlju sat ce ici "sporije" jer je u prizemlju manja Zemljina gravitacija.
naravno ova razlika ce dostici recimo 1 sekundu tek nakon nekoliko desetina hiljada godina. Ali recimo hipoteticki da je jedan sat na Suncu A drugi na Zemlji, za 1 vek sat na Suncu ce kasniti oko 1 sekundu u odnosu na sat na Zemlji jer je gravitacija na Suncu mnogo veca gravitacija.

Zamislite 2 coveka na Zemlji i njihovi satovi pokazuju isto vtreme jedan ostaje na Zemlji (njegov casovnik pokazuje vreme t' ), a drugi ide na put (njegov sat pokazuje vreme t )
I on moze da izracuna koje vreme koliko je proslo vremena na Zemlji (vreme t' ) iz jednacine koja sledi iz zakona relativnosti:

Gde je v brzina tela, c je brzina svetlosti. v^2 je naravno brzina na kvadrat.
E sad, kad bi se mi kretali brzinom svetlosti za nas bi vreme stalo jer ako je v = c onda je t' = t * 0 = 0. Znaci na Zemlji se sat ne pomera.
Ali mi nemozemo da se krecemo brzinom svetlosti.
To sledi iz ove jednacine koja se dobija iz zakona relativnosti:
. m je masa mirovanja, m' je masa kretanja,
Ako onda je a to je beskonacno. TO znaci da telo koje ima masu mirovanja ne moze dostici brzinu svetlosti jer bi mu masa otisla u beskonacnost.
A da vidimo za foton kome je i . Znaci I to se slaze.
Druga stvar ne postoji veca brzina od brzine svetlosti jer je ona najveca moguca brzina. Nema brzine od 500 000 km/s



Da bi se dokazalo da je nemoguc put u proslost i buducnost potrebna nam je kvantna teorija gravitacije i to je jedan od najvecih projekata u nauci, ali do nje nam ostaje jos puno vremena.
Evo sta mi sada znamo o vremenu: vreme smo definisali tzv. strelama vremena i ima ih tri.
1.Termodinamièka strela vremena, entropija povecava. Ona mora da ide napred jer entropija se ne moze smanjiti
2.Zatim je tu psihološka strela vremena. To je smer u kome mi osecamo da vreme protice, smer u okviru koga pamtimo prošlost, ali ne i buducnost.
i ona tece u napred. To je to obicno vreme koje nam prolazi isped nosa :)
i odredjena je u našim mozgovima termodinamickom strelom vremena
3.Postoji i kosmoloska strela vremena, smer vremena u sklopu koga se Vasiona siri, a ne sazima.
Nemojte shvatiti da ako vasiona nekad pocne da se sazima da ce vreme krenuti u nazad
Da li tu ima jos nesto i sta jos uvek se ne zna.




Mnogo jak "strucnjak", skidam mu kapu. Treba ga odmah predlozili za Nobelovu nagradu :)) po suncu hahahaha
Vec sam gore napisao da je vreme relativno i svaki posmatrac ima svoje vreme

Samo polako, u ovoj temi nije bilo psovki ;o)

Prvo nije korektno diskutovati ako se nisu procitali svi (vecina) postovi u ovom topic-u. Misljenja su se razvijala tokom diskusije od prvih postovanja.
Kako ovo nije prvi put, zamolio bih da se prvo procitaju prethodni postovi a onda postuje 'word of wisdom'. Opravdanje za suprotno sigurno ne moze biti sto se ovaj topic prostire na nekoliko strana.


Da naravno, ali takodje su 'dokazali' i da se 10-dimenzionalni sistem raspao (Big Beng) pri cemu su 4 dimenzije pocele da se sire a preostalih 6 da se 'skupljaju'. A mozda ovo ipak i nisu dokazi, pogotovu ako se uzme u obzir i to da jos nije sasvim sigurno da li se BigBeng zaista dogodio (mozda ipak, ako nekada bude bila otkrivena, teorija 'svega' da odgovor). Koliko sam saznao (iz textova koja sam nasao na ovu temu), u teoriji se polazi od cinjenice da su se 'vremenom' pojavljivale crne rupe u svemiru, i opet vremenom jedna drugu prozimale (zanemarujuci da i crne rupe imaju 'vek trajanja' iako se on meri, ako se ne varam, milijardama godina) dok teorijski svemir nije postao jedna velika crna rupa. Kako je jezgro crne rupe pocelo da se zagreva sve vise, dok na kraju nije explodirala (BigBeng).
Naravno da ovo zvuci donekle logicno, ali samo dok ne pocne da se ne zapostavlja cinjenica da je svemir beskonacan, tako da gore pomenuti proces nikada nije mogao da se potpuno sprovede, ili bi mozda logicnije bilo govoriti o postajanju/nastajanju jednog dela svemira ;o))
Matematickom formulom se takodje mozda moze doci i do zakljucka da neizostavno i bela rupa postoji, ali se vecina naucnika (koliko sam citao o tome) slaze da tako nesto ne moze da postoji, ali kako u singularitetu i prestaje da vaze svi fizicki zakoni, onda mozda to i nije dovoljno pouzdana tvrdnja.


Lepo, samo sto ja nisam napisao da je on to rekao :p
Mada priznajem da sam i ja mozda pogresio, jer nisam naveo da je to bila jedna ilustracija teorije.


Primetices da zato sam i napisao rec strucnjak pod navodnicima, jer ni na prvi pogled odgovor nije delovalo logicno, uni.

Napomenuo bih, da ja nisam 'expert' u ovoj oblasti, da jesam ne bih ni postavljao ovakva pitanja koja mozda i ne bi bila nekom 'strucnjaku'. Zato su me i interesovali odgovori na ova pitanja, (Deep Watcher je pokusao da odgovori na neka pitanja).

Hm, ovo je veoma diskutabilno. Još je Tesla "pričao" da je dostigao brzinu od 450 000, a čini mi se da već ima timova koji su postigli veće brzine ...

Pročitao sam sve postove! Veoma zanimljiva tema, interesuje me od detinjstva.
Ako je moguće postići brzinu veću od brzine svetlosti, a telo (tj. fizički) ne može da izdrži, da li je moguće poslati neke informacije u budućnost/prošlost putem talasa, koji nemaju fizičke osobine?
Drugo: ako vreme ne postoji, ne postoji ni brzina. Sve pada u vodu.
Ako je čitav svet, kakav je, postoji samo u mojoj mašti, dakle iluzija, mogu da zamislim da sam tamo, gde sam juče bio(ili pre 10 godina), ili sutra. Samo da mogu to da kontrolišem!
Ovu teoriju iluzije nije moguće oboriti, jer po njemu niko ne može da mi kaže, da to nisam ja mislio, nego ON.
I još nesto: ja mogu da mislim, da sam bilo gde, jer je brzina misli beskonačna, nije vezana za nikakvu materiju. Drugo pitanje, da li materija stvarno postoji?

Po Anstajnu je moguce putovati u buducnost. Pri svakom putovanju vi putujete u buducnost. Kad sednete u kola i vozite se sat vremena kada izadjete iz kola vi cete biti sat vremena u buducnosti.

Ali ako hocete da putujete jako kratko a da ostalima prodje sat vremena i to je moguce ako idete velikom brzinom (bliskoj brzini svetlosti) i ta pojava se zove dilatacija vremena a formule kojima se izracunava koliko ste otisli u buducnost se nalaze u Lorencovim transformacijama i one se uce cetvrtom razredu gimnazije.

Znaci putovanje u buducnost je moguce samo je potrebna jako velika brzina.

Nego posto covek ne bi izdrzao to ubrzanje te rakete i sigurno bi ostala od njega fleka na zidu to sada nije moguce cak i kada bismo uspeli da proizvedemo dovoljno brzu raketu ali mozda ce u buducnosti to moci ako se otkrije anti gravitaciona masina odnosno vestacka gravitacija pa onda u raketi napravimo gravitaciju koja ima isto ubrzanje kao ubrzanje rakete i tada covek nece primetiti ubrzanje rakete. Da li me neko uopste shvata sta pricam?

Nego ako bismo napravili neku brzu raketu koja moze da putuje nekom 99,99999% brzine svetlosti onda bi u stvari ljudima u raketi put do neke zvezde mogao da traje 5 minuta zbog dilatacije vremena. U stvari taj prostor do zvezde bi se njima smanjio i ne bi vise bio npr. 100 svetlosnih godina nego mnogo manje. Mogao bi da bude 5 minuta. Ali u svakom slucaju na zemlji bi to i dalje bilo 100 gidina dok bi se taj brod vratio i ti ljudi bi u stvari isli u buducnost.

A sto se tice velikog praska, ako je kolicina "tamne" materije veca od odredjene mase onda se sirenje polako usporava i na kraju ce kosmos da se ponovo skupi i ponovo ce da eksplodira i da se prave novi svetovi i zvezde i tako unedogled kao neke neprigusene oscilacije. Ko zna koji je po redu to bio veliki prasak pre 20 milijardi godina. Poslednji podatak za koji sam saznao je da ce se svemir skupiti za 100 milijardi godina. Je l' ima neko tacniji podatak?

http://science.box.sk/newsread.php?newsid=3376
http://science.box.sk/newsread.php?newsid=3098

---

Bili su mi zanimljivi oni postovi oko 100 maraka. Ne znam oko čega ste pravili dilemu. Ako je teoretski moguće putovati kroz vrijeme, kao i svuda, i tu bi važio zakon održanja materije i energije. Bilo bi moguće da se ”sretne” novčanica sa onom iz prošlosti, međutim ne bi se mogle sresti npr. 3 ili više. Zašto?
Uzeću sljedeći primjer (sa €):

Prvi krug:
_{13 00 h} 100 € stoji na stolu
_{13 30 h} Uzimam tih 100 € i stavljam ih u džep
_{14 00 h} Vremeplovom se vraćam u _{13 10 h} i sa onom novčanicom iz džepa srećem onu koja stoji normalno na stolu. Uzimam drugu novčanicu. Vraćam se u _{14 01 h}, vidim da mi je jedna novčanica nestala.

Drugi krug:
_{13 00 h} 100 € stoji na stolu
_{13 10 h} dolazim iz budućnosti i uzimam tih 100 €
_{13 30 h} trebao sam ih uzeti, a nema je...
_{14 01 h} ...pojavljje se tek u 14 01 kada se vraćam čudeći se gdje mi je druga, koja ni ne postoji.

Onaj koji je rekao da bismo mogli trpati vreće para, od te jedne novčanice, grdno se vara, ostaje uvjek jedna.
A onaj koji je rekao da će biti 0=krompira, i on se vara, novčanica će se pojaviti u nekoj budućnosti.


Dvije novčanice se mogu sresti, ali se ona iz prošlosti se ne smije dirati, odnosno mora da se vrati na svoje mjesto, da bi je mogao uzeiti u budućnosti, i doći da ih uporedim. Drugo što je zanimljivo: Ako bi prvu novčanicu (onu stariju) spalio ona druga bi mi automatski nestala (ili bi ostalo malo pepela). Međutim, ako bih zapalio onu drugu (iz budućnosti), ona prva bi ostala (i ona će izgorjeti sigurno, ali kasnije, kada je kasnije uzmemo, i odemo s njom u prošlost).
Dakle, nema šanse da odete u budućnost i vidite sebe starijeg. U prošlosti, možete sresti sebe mlađeg, i morate ga čuvati, jer ako se njemu desi, i vama ode glava, jer je on, u stvari, vi.

Ako nekoga zanima još nešto u vezi toga, neka se javi. Volio bih čuti još mišljenja.

•Ovdje nije pisano na koji bi način mogli putovati kroz vrijeme, već kada bi mogli, kako bi ta putovanja funkcionisala.

---

Samo par nabacanih misli.
Nema vremena = nema brzine, jer je brzina pređeni put u jedinici vremena...
Jedino ako brzina egzistira samostalno, a mi izmislili vreme, pa ih doveli u vezu.
Vreme koje mi pojmimo, jeste sunčevo-zemaljsko, jer je vezano za kretanje zemlje oko ose i oko sunca. Hm, kad malo bolje razmislim, to su periodična ponavljanja koja delimo na jednake delove (približno). Na neki način, naš pojam vremena je nastao kao posledica periodičnih događaja u prirodi. Ako je periodičnost (ili bolje rečeno mogućnost periodičnosti) osobina kosmosa onda je to i ovako shvaćeno vreme.
Zato je i vreme relatizovano, jer zavisi od procesa koji uzimamo za referentan.
Brzinu možemo posmatrati i kao da je mera inercije. Tako zaobilazimo vreme, pa ga možemo izvesti iz brzine i puta, a dalje svesti na osnovne sile u prirodi.
Takođe, mislim da niko ne može da garantuje da je kretanje kontinualno (u matematičkom smislu), samim tim i vreme. Moja je ideja sledeća : ako prihvatimo postojanje univerzalnog polja mogućnosti, koje rađa sva polja i čestice, pitanje kretanja kroz polje bi moglo da se objasni jednom univerzalnom pojavom, rezonancom. Dakle, devijacija polja se prenosi rezonancom (pobuđivanjem okoline) kroz polje i to je ono što mi nazivamo kretanjem, bilo energije (zračenja) ili materije. Od prirode devijacije (inercije) zavisi brzina njenog kretanja kroz polje.
Sad sam malo odlutao od teme... ali interesantna posledica ovakvog tumačenja je da se bilo kakvo pobuđivanje nalazi u nekoj vrsti pulsiranja, gde ne postoji u veoma kratkom vremenskom intervalu, pa se ponovo sastavlja. U jednoj knjizi sam pročitao da to jeste tačno za sve elementarne čestice. A kako smo svi mi sastavljeni od njih onda i mi pulsiramo između postojanja i nepostojanja. Ovo je kao klatno, koje je neko stavio u pogon, ali koje kad-tad prestaje da radi. Takvi su i svi procesi u prirodi. Dakle, imaju svoj početak, trajanje, i kraj.

Ja sam ranije citao sve postove ovde ali sam pozaboravljao a ne mooogu da citam ponovo. Hteo bih samo da odgovorim Doc-u.
Sto se tice onih Eura, sta mislis o ovome:
13:00 Stoji 100E na stolu.
17:00 Uzimam 100E sa stola i idem u 16:30
16:30 Uzimam 100E sa stola i idem u 16:00
16:00 Uzimam 100E sa stola i idem u 15:30
15:30 Uzimam 100E sa stola i idem u 15:00
15:00 Uzimam jos 100E sa stola i ukupno drzim 500E. Idem u 14:00
14:00 Odlazim u banku, ukrupnim 5 novcanica od 100E za jednu od 500E i vratim se sa njom u 17:00.

Sto se tice odlazenja u buducnost. Bilo bi moguce videti sebe starijeg jer:
Sad je 13:00
Odlazis u 14:00
U 14:15 se vratis u 13:15
Ostajes da stojis tu narednih dva sata.
S obzirom da si ti tu u periodu 14:00 do 14:15 sresces sebe (zapravo ti si otisao u buducnost a onda izvrsio vracanje u proslost pa sreo sebe).

Sto se vracanja u proslost i sretanja samog sebe tice. Odes u proslost i sertnes sebe. Tacno je da ako se njemu nesto desi i tebi se desi ALI... posebno je zeznuta situacija ako si ti uzrok tog "desavanja". Npr, ubijes ti tog mladjeg sebe (iz vec nekog svog nastranog razloga). Samim tim i ti bivas mrtav. Ali u tom slucaju do ubistva ne moze da dodje je ti si mrtav jos pre nego sto si se vratio u proslost. Nema vracanja u proslost, nema ubistva tebi je sve OK i vracas se, pocinis ubistvo, mrtav si nema vracanja, ubistva, tebi je OK varacas se... Mislim da si shvatio.

---

Ja mislim da je brzina osnovna velicina, a vreme je izvedeno (tacnije strela vremena, "brzina vremena").

Po mom tumacenju specijane relativnosti, postoji samo jedna brzina (njen moduo vektora je C) i svi objekti se "krecu" (znaci navoda su tu zbog toga sto kretanje nije iskljucivo kroz prostor, nego kroz prostor-vreme) tom brzinom. Ono sto mi zovemo brzinom, v [m/s], je projekcija vektora prirodne kompleksne brzine C na prostornu osu koja se poklapa sa vektorom v.

U "mirovanju", pravac vektora C lezi potpuno u vremenskoj osi i nasa brzina kretanja u buducnost je maksimalna moguca (izvinite svi vi koji ste prizeljkivali "povratak u buducnost" :) ).

Pri malim, nerelativistickim brzinama, projekcija C na vremensku osu je neznatno manja od one u mirovanju, ali pri vecim brzinama, ona postaje znacajno manja, tj. "brzina proticanja vremena" se smanjuje, sto je pojava poznata kao "dilatacija (produzenje) vremena".



Masa je verovatno (jer su beskonacnosti u prirodi neverovatne) reciprocna velicina neke realne fizicke velicine koju bi mogli nazvati na primer agilnost (nasuprot inerciji).

U tom slucaju relativisticko uvecanje mase mozemo predstaviti kao smanjenje agilnosti proporcionalno smanjenju "vremenske brzine", s tim sto je masa mirovanja m0 reciprocna vrednost svojstvene, osnovne, maksimalne agilnosti objekta.

Sa druge strane, mozemo ovu pojavu tumaciti i kao prosirenje zakona o odrzanju impulsa, za vremensku osu, jer proizvod mase i vremenske brzine ostaje uvek konstantan, tj. m0*C.

Sve ovo sto je gore napisano nije nista novo (i izmisljeno), samo je na nov nacin tumaceno. Meni izgleda nekako jednostavnije i jasnije u ovom obliku. Nadam se da ce inspirisati ljude koji su u fizici dublje nego ja da proceprkaju po drugim stvarima koje su u vezi sa ovim relacijama i nadam se da ce to postovati na ES-u

Mislim da bi te uhapsili, jer ne samo da si falsifikovao novcanice od 100E, nego si jos bio i toliko drzak da se pojavis u banci sa 5 novcanica sa istim serijskim brojem.

;)

Salu na stranu, recimo da je u pitanju zlatna poluga umesto novcanice (malo je heavy, ali to su slatke muke), prvi problem je u tome sto ne bi mogao da se vratis u 17:00, jer se ni kroz vreme ne moze putovati brze od C, tj. trenutne (ili vrlo blizu trenutnoj ) brzine kretanja u buducnost, tako da nikad ne bi sustigao vreme iz kojeg si krenuo. Jedna od posledica toga je da se "naknadna korektivna akcija" u proslosti nikad ne bi odrazila na sadasnjost (osim mozda ako bi vestacki usporili sopstveno vreme, povecanjem prostorne brzine, kako bi sacekali "talas" iz proslosti). Drugi problem je: zasto mislis da kopija nekog objekta ostaje u proslosti da te ceka, ako se i ti sam mozes kretati kroz vreme?. Nemamo dokaze da su materijalni objekti neprekidne "niti" koje prosivaju prostor-vreme (mada nemamo ni dokaze za suprotno).




Da bi doslo do uticaja na buducnost, mora da prodje toliko vremena koliko su ta dva vremena udaljena. Ne bi bio odmah mrtav, jer bi te smrt pratila uvek na istom odstojanju jer se krecete istom brzinom kroz vreme. Jezivo, a?

No, no, i ti gresis, i to na kraju.
Zasto bih se uopste vracao u "moje vreme", kada mogu lepo da ostanem tu ?

Ako stavim zlatnu polugu, u mojoj sobi, i sacekam da prodje neko vreme, i onda se 10 puta vratim (i to sve unazad, u 18h, pa u 17h, pa u 16h...), na kraju bi imao 10 zlatnih poluga... i koj djavo da se vracam u "moje vreme", kad mogu u tom vremenu da zivim kao car :)

Poenta te price nije tvrdnja da je putovanje moguce - bas naprotiv, bas zbog ove gore price, sto bi svako mogao da bude car...

Prvo, ovo je za one koji misle da vrijeme ne postoji. Da definišem vrijeme kako sam ga ja shvatio:
Vrijeme je veličina koja formuliše kretanje.
Za ostalo pogledajte citat gore.



U 14:00, u banku bi mogao ići samo sa dvije novčanice (da ne spominjem iste... ne bi ih mogao zamijeniti ;)). Ostale 3 bi "izmigoljile" u svom "hvatanju".
U 17:00 će u svakom slučaju ostati jedna.
Ako neko ne shvata šta pričam, neka pročita moj prethodni post, ne mogu sve ponovo pisati.



Ne, taj koga bi vidio bio bi mlađi, a ne stariji. On će biti star X, a ti X+ 2 sata, jer si čekao 2 sata da se pojaviš ti mlađi. Ovdje može biti paradoks u tome što i mlađi ipak vidi starijeg, pa bi to tek trebao doživiti... To je isti problem kao i kod donjeg citata:






Najvjerovatnije je da si u pravu. Niko ovdje striktno nije tvrdio da je moguće putovati kroz vrijeme. Evo, citiram sebe:

---

Čini mi se da je pročitan samo prvi deo mog posta (početak). Na ostalo niko nema komentare a čini mi se da je mnogo interesantniji.

salec : interesantan post i analogija.
Doc : naravno da je to za one koji misle da vreme ne postoji, tako je i napisano.

Nije mi jasno šta pokušavate sa tim markama, eurima, zlatom i samoubistvom? Pa kad bi svi mogli da putuju na takav način, masa bi se višestruko uvećala, samim tim i energija. Odakle? To je podjednako neverovatno kao da se sada pored mene materijalizuje npr. krdo amazonki... ooooooooooops :).

Sve ono što bismo mi mogli uraditi mora da može i kosmos, tj. mi samo kupimo fore. Kako vraćanje u prošlost nije nešto što je primećeno da isti čini, nisam nešto ubeđen da mi to možemo. Hoću da kažem, kako izgleda da materija nema takve osobine, a mi smo sagrađeni od nje (naravno+energija) nekako nemamo šanse...
A ako i ima, veoma je stidljiva po tom pitanju, kad do sada nije primećeno.

Malo o verovatnoći. Prvo sledeća observacija : neka stanja su stabilnija i traju dovoljno dugo da ih i mi možemo primetiti sopstvenim čulima, dok su druga veoma nestabilna, i traju toliko kratko da se jedva može reći da je to nešto relevantno.
Npr. čovek traje prosečno oko 70 g., dok neka tamo neviđena čestica milioniti deo sekunde. Kao da kosmos stalno isprobava nove varijante, pa koja upali.
Mi na neki način merimo stabilnost verovatnoćom. Npr. kolika je verovatnoća da će bačeni novčić pasti na stranu? Veoma mala. Zašto? Jer je to veoma nestabilno stanje.
Kako je jedina stvar koju je kosmos uradio (ako je uopšte) koja se protivi streli vremena (odnosno smanjenju potencijalne energije) bio big beng, ne vidim zašto bi sad to promenio, ma koliko mi to želeli i lepo ga zamolili. Ako i vrši slične eksperimente, to radi u intimi i to potpada pod one veoma male verovatnoće, prosto jer je protiv toga sva okolina. Kao kad si na utakmici i navijaš na pogrešnom mestu. Ne traješ dugo.

Ustvari, mozda i postoji nesto sto kosmos radi suprotno streli vremena: Fejnmanovi dijagrami su simetricni u odnosu na strelu vremena.

Mozda su, hipoteticki, anticestice ustvari cestice koje imaju obrnutu strelu vremena.
To mi je palo na pamet kad sam nacrtao one dijagrame sa vektorima i probao da zamislim kako bi izgledalo sa strane posmatrati kada bi recimo svemirski brod sa konstantnim ubrzanjem prosao kroz tacku v = c. Posto bi pri tom okrenuo smer kretanja u vremenu, a nastavio sa kretanjem po prostornom pravcu, to bi izgledalo kao da druga letelica prilazi iz dubine svemira i spaja se sa ovom, pri cemu obe nestaju!

Gde smo to vec videli? Anihilacija para cestica-anticestica!

Drugim recima, mozda je u fejnmanovom dijagramu e+ + e- -> foton -> e+ + e- u igri samo jedna jedina cestica (recimo elektron) ciji vektor kompleksne brzine C naglo rotira, dostize (Vx = C, Vt = 0) i prepoznajemo ga kao foton, a kad predje u drugi kvadrant, vidimo ga istovremeno i kao pozitron sa kojim ce se elektron anihilirati. To sto ih vidimo na oba kraja putanje fotona moze da znaci da cestica rotira kroz prostor-vreme odnosno njen vektor C opisuje krugove po dijagramu brzine.

Znaci da bi antimaterija ustvari mogla pretstavljati materiju cije vreme tece "naopako", a fotoni elektrone pri brzini svetlosti? Posto je pri brzini svetlosti Vx = c , Vt tacno nula , to bi objasnilo zasto ne moze postojati antifoton.

Nevezano za ovo, nase subjektivno osecanje strele vremena moze biti zasnovano na entropiji, ali to nemamo nacina da proverimo. Entropija je igra skupova. Ako neko stanje sistema proglasis za uredjeno stanje i imas stalne slucajne promene stanja sistema, ako grupises ishode na odredjeni nacin, neki skupovi ishoda ce biti brojniji pa ce zato ti dogadjaji biti verovatniji. U tom slucaju cemo imati osecaj vremena bez obzira na stvarni smer strele vremena, ona u tom slucaju moze biti uperena i u proslost i u buducnost, ili slucajno oscilovati izmedju njih, entropija ce se i dalje povecavati (tj. tokom dugog broja promena ce se povecavati, ali postoji zanemarljivo mala verovatnoca da ce se kretati i suprotno).

A sta ako neko kada putuje u proslost moze da putuje samo tako da bude udaljen od tog mesta c*t gde je c brzina svetlosti a t je vreme za koje je otisao u proslost. Tako ne bi mogao da utice na svoju kopiju da ne ode u proslost pa bi na kraju opet bila samo jedna osoba u buducnosti.

Zanimljivo vidjenje stvari... ali šta ćeš onda sa masom, koja postaje beskonačna pri brzini svetlosti?

Za samu beskonacnost kao problem izmislio sam :) reciprocnu masu,"agilnost" (suprotno od inercija=tromost), koja je proporcionalna proizvodu agilnosti mirovanja i vremenske projekcije sopstvene brzine C (ukratko: samo sam drugacije formulisao relativisticko uvecanje mase), ali pretpostavljam da hoces da kazes da je problem sa beskonacnom gravitacijom... da, to jeste problem (mada nisam cuo da je eksperimentalno potvrdjeno da cestice ubrzane na relativisticke brzine u akceleratorima deluju na, recimo, klatna u blizini akceleratora ili da izazivaju otklon svetlosnog zraka) i zbog toga ne mogu da se usudim da tvrdim da se stvari zaista tako odvijaju, ali me ta slicnost zamisljene i stvarne slike nekako vuce da razmisljam u tom pravcu... Ko zna, mozda ni masa mirovanja nije apsolutna velicina?

Mislim da imam jednu lepu teoriju o "mogućnosti putovanja kroz vreme i mogućnosti da se prošlost promeni".
Posle svega pročitanog - došao sam do sledeće ideje.

Većina nas greši u samom startu, jer sistem (ovaj svet) zamišljaju kao trodimenzionalan, jer ljudski mozak teško može da zamisli četvoro-dimenzionalni sistem.
U tome leži trik.

Pokušajte da ga zamislite (svet) kao četvoro-dimenzionalan.
Evo i kako najlakše to da učinite.
Uporedite najpre 1D sistem sa 2D sistemom.
Razlika je u tome što je svaka tačka u sistemu dobila svoje pod-tačke, pod-niz.
Sada uporedite 2D sistem sa 3D sistemom - ponovo je svaka tačka dobila svoje pod-tačke.

Kad kažem tačka - mislim na polje, prostor...

E sada, isto to se dešava i sa 4D sistemom, svaka tačka dobija pod-tačke, pod-niz...
Teško je u glavi zamisliti 4D (jer živimo u 3D) - ali šta vam mogu :)

Dakle, materija je svuda - po celom sistemu - u sve 4 dimenzije.

Ako bismo uspeli da se pomerimo kroz 4-tu dimenziju - količina materije će ostati ista u sistemu, jer nikakvu materiju ne unosimo u sistem, samo je pomeramo, na primer kao što loptu pomeramo kroz 3 dimenzije.
Dakle, zakon o očuvanju materije se ne krši.

Da se vratimo opet temu.
Materija ne mora da postoji u svim "vremenima", ali za tu tvrdnju nemamo nikakve dokaze.
Dakle, moguće je da se materija "pomera" kroz vreme, da radi cut & paste :) zajedno sa nama, tj. da materija prati vreme, da se kreće kroz 4-tu dimenziju.
Pošto ne znamo šta se dešava, da li se pomera ili postoji u svim vremenima, treba uzeti obe mogućnosti.

Bitno je da se u oba slučaja materija "ne stvara", već se samo pomera kroz 4D, tako da i ovde ova teorija 'ne pada'.

Ukoliko se materija kreće zajedno sa vremenom - onda, ako bi se vratili u prošlost - ne bi našli ništa, samo bi mi postojali u tom vremenu. Naravno, mi bi nestali iz sadašnjeg vremena, samo bi se dakle pomerili kroz 4D.

Ukoliko se materija ne kreće sa vremenom, nego postoji u sve 4 dimenzije - onda postaje zanimljivo, ali i dalje moguće.
Ovde imam jednu pod-teoriju, u kojoj je sve moguće, čak i da ubijete sebe i ostanete živi :)

Elem, ja se sada nalazim u mom vremenu, i sastojim se od materije koja se nalazi u ovom vremenu, u ovoj 4-toj dimenziji.
Ja nemam ama baš nikakve veze sa materijom od koje sam se sastajao pre 1 sekunde.
Ta materija od pre 1 sekunde je materija za sebe.

To je i logično, ako uspete da zamislite 4D sistem kako treba, materija ima svoje duplikate, pod-niz, pod-tačke...

Tako ja mogu da se pomerim kroz vreme, i ubijem sebe.
E sada vi pitate "a šta je sa onim paradoksom?"
Odgovor je prost : nema paradoksa.
A evo i zašto.

Rekao sam da se ja sastojim od materije koja je nezavisna, materija za sebe, u svom vremenu.
Ta moja materija se neprestano kreće kroz četvrtu dimenziju. Zašto se kreće - to je teorija za sebe, u koju neću da ulazim (jer nemam ni ideju zašto se krećemo kroz četvrtu dimenziju).

Pri tom kretanju kroz četvrtu dimenziju (kroz vreme) - stanje iz trenutnog vremena (sadašnjosti) se prebacuje u sledeće vreme (sledeći frejm), koje nastupa odmah posle sadašnjosti, i naravno u tom novom frejmu, dogode se potrebne izmene (telo koje se kreće promeni položaj).
Zvuči pomalo uvrnuto, jer ispada da se svaki delić prostora "set-uje" pri našem kretanju kroz vremena, tj. kroz 4-tu dimenziju.
Da li je to tako - verovatno, jer kako bismo inače postojali u ovom vremenu?

Dakle, postoje 2 mogučnosti:
1) da se materija pomera kroz vreme (tj. da materija postoji samo sada, a ne pre minut)
2) da se materija kopira kroz vreme (tj. da materija postoji u svim vremenima, i pre minut)

Ako se pomera - onda, kao što sam već rekao, ako bismo se vratili kroz vreme - ništa ne bi zatekli, pa nema ni paradoksa.

Ako se kopira - e ovde nastaje jedna zanimljivost.
Jednostavno - neko može da izmeni prošlost, ali će ta izmena da utiče samo na ljude koji žive u tom vremenu, jer izmena putuje kroz vreme istom brzinom kao i ti ljudi, i ta izmena ne može da stigne našu sadašnjost jer se i mi krećemo istom brzinom kroz vreme. Ta izmena nas juri, ali nikad ne može da nas stigne, i tako izmeni i nas.

Evo da pojasnim na primeru.

Zamislite da ja postojim juče :)
Zamislite da ja dođem iz budućnosti, i rešim da tom Peci ofarbam kosu u plavo, tj. da ga izšatiram, da vidim kako nam stoji :)
Ako ga izšatiram - to ne znači da ću i ja automatski biti izšatiran.
To je zato što ta izmena putuje kroz vreme zajedno sa tim vremenom, i nikada neće stići našu trenutnu sadašnjost.

Ta promena može da stigne vreme iz koga sam ja došao - ali, dok ona stigne, moja sadašnjost će da se takođe pomeri, i nikada jedna drugu neće stići.
Tako mogu i da ubijem sebe, ta izmena prošlosti neće uticati na materiju od koje se sastojim.
Pazite, ta izmena će izmeniti samo prošlost, ja u prošlosti neću postojati, ali će uvek postojati vreme (ili bolje reći 'deo vremena') u kojem ću postojati. Taj deo, u kome postojim, stalno ide napred, i nikad neće biti prepisan, jer prošlost u kojoj ne postojim nikada neće stići deo u kojem postojim.

Dakle, mogu slobodno da se vratim jedan dan unazad i da bacim nuklearku na moj grad. Izmeniću samo ljude koji žive u tom vremenu, ukljućujući i sebe iz tog vremena, ali ne i sebe iz sadašnjosti.
Materija od koje se sastojim je tu gde je, nije vezana za promene u prošlosti.
Materija se stalno menja kroz vreme, tj. overwite-uje se :), ali to ne utiče na budučnost koja još nije došla. Promene se dešavaju zajedno sa vremenom u kojem neko živi, a ne momentalno na sva vremena.

Tako je moguće uraditi svašta u prošlosti, pa i u budućnosti, mogu da napravim karambol i da sistem ostane čitav. Promene putuju kroz vreme, brišu jedna drugu, ali nikada ne menjaju ostala vremena. Menjaju samo vreme u kojem se nalaze.
Tako je, generalno gledano, moguće da postoje više univerzuma u jednom sistemu, potpuno različiti, a ipak ne remete jedan drugog. Može neko iz budučnosti da se vrati milijardu godina unazad, i uništi pola kosmosa koji vidimo, uključujući i ovaj sunčev sistem. Univerzum iz tog vremena će biti potpuno drugačiji u odnosu na univerzum koji postoji jednu sekundu posle vremena u kome se ovaj prvi nalazi.

Huh, al' sam vas smorio.
Ko je uspeo da pročita do kraja - alal mu vera :)

Ima li primedbi na ovu teoriju o vremenu ? :)

Braaaaaate koji trip. Jesi li razmišljao o pisanju naučne fantastike? Samo, na takav način opet imaš (i to beskonačno) multipliciranu masu. Doduše rastrčanu kroz 4. dimenziju, o kojoj zaista nemamo nikakvo iskustvo sem analogije. Ipak, svaka čast na imaginaciji; a ko zna da nije zaista tako?
Dodao bih samo i da 2D nema masu, onako kako mi to tumačimo. Tako da bi sa stanovišta 4D, naša 3D masa mogla biti infinitezimalna. Ali ipak još nisam čuo za 2D čestice, pa makar i bez mase.

Da. Ali to su samo dijagrami. Matematički, možemo se igrati svakako, ali jedno je ono što se zaista dešava. Možda se može objasniti na više načina, pa čak i da objašnjenja izgledaju kontradiktorno, ali to je problem objašnjenja a ne stvarnosti.
Pošto sumnjam da ćemo ikad znati sve, pitanje je kako naše tumačenje možemo iskoristiti, pa makar ono bilo i pogrešno (false=>true). A knjigu uvek možemo da okrenemo naopačke i mislimo da se slovoslagač napio.

U pravu si za to. Ali to bi značilo da postoji deo istog kosmosa sa strelom vremena okrenutom u drugu stranu kojem mi nemamo pristup. Da li je to onda relevantno?
Da li neko zna kako se zapravo ponaša antimaterija u tom smislu. Prijalo bi nešto potvrđeno eksperimentom, da ne bi ovde mlatili antimaterijom k'o da nam je babo ostavio. Izgleda mi neverovatno da se energija antimaterije (opet ja ;) povećava vremenom. Ideja da vreme teče unazad, pa da izgleda kao da se povećava a u stvari se smanjuje, mi nije bliska. Ako smo već na neki način izbacili vreme kao subjektivan osećaj, onda ne vidim kako menjanje subjektivnog osećaja može da okrene univerzum (možda može tom subjektu, u mašti). S' druge strane šta se dešava ako imamo minus za vreme u formulama?
A ako je vreme mera nečeg drugog, onda treba videti kako to drugo reaguje na ovakve mahinacije.
Što se tiče entropije, za uređeno stanje možemo uzeti ono sa minimumom potencijalne energije. To onda i nije neki subjektivan izbor. U pravu si da je rezultat eksperimenta relativan u odnosu na ovaj izbor, ali nije teško uzeti neki drugi princip pa proveriti.

salec,
način razmišljanja koji gajiš mi je ovde najbliskiji, pa zato najviše i reagujem na to, bez obzira što se manje ili više konfrontiram. Nemož' čovek ni sa sobom da se složi, ali može da bude konstruktivan. Pa slobodno raspali...

E da, još jedna sitnica. Pa za jedinu stvar koja se kreće brzinom svetlosti (svetlost :), mi već ne znamo da li je čestica ili talas. Možemo zamisliti šta bi se desilo kad bi druge stvari počele da se kreću tom brzinom. Energija sadržana u informaciji o strukturi bi počela da se meša, čime se informacija gubi. Hoću reći, struktura je izgubljena na toj brzini, a onda džaba ga bilo. Mi ni atom ne možemo da ubrzamo toliko, a kamoli trilijarde istih (i pritom želimo da zadržimo strukturu)!