Meteoropatija ...

Kad pada kiša, vi ste mrtvi bolesni, a kad duva vetar, iskačete iz kože od nervoze? Evo kako možete da sprečite i otklonite tegobe vezane za promene vremena u hladnim zimskim mesecima.

- Odavno je ustanovljeno da postoji veza između zdravstvenog stanja i atmosferskih prilika, naročito onda kad se one naglo menjaju. Mnoge osobe su osetljive na uticaj klime i veoma teško podnose vremenske promene. Uzrok? Zavisi: može da bude povezan sa konstitucijom ili sa stresom koji slabi organizam.


Vetar duva, srce lupa

Kad duva vetar, vi ste nervozni i srce vam lupa kao ludo? Po vetrovitom vremenu ste "naelektrisani", nervozni i preosetljivi. Ponekad čak primećujete i da vam srce ubrzano radi.

- Suv vetar ima za posledicu gomilanje elektrostatičke energije (one zbog koje doživite "strujni udar" kad se rukujete sa nekim) i deluje stimulativno na neke receptore u koži. Zato su nervi, ali i mišići, napeti.

Sličan mehanizam imaju i izuzetno snažni vetrovi. Međutim, u tom slučaju tegobe izazivaju nagle oscilacije atmosferskog pritiska, koje utiču na neke hemijske receptore u organizmu i mogu negativno da se odraze na raspoloženje. Otuda neobjašnjivi bolovi u mišićima, glavobolja i nesanica. I ne samo to: kod osoba koje pate od grčeva u stomaku, creva mogu da postanu još osetljivija u danima kad duva vetar.


Pad imuniteta

Hladni dani su za vas sinonim za nazeb, kijavicu, kašalj i bolove u grlu?

- Hladan vazduh stimuliše receptore na koži, izazivajući promene koje se odražavaju na ceo organizam. On otvara put virusima i bakterijama pošto blokira dlačice u nosu koje štite respiratorne organe. Osim toga, slabi imunološki sistem.

Krv je zadužena za transport antitela do delova koje treba braniti, ali po hladnom vremenu centralni organi uzimaju više krvi nego obično i zato su periferni delovi (recimo, nos i vrhovi prstiju) uvek hladni, ali virusima i bakterijama je olakšan život.

- I to nije sve. Hladnoća stavlja na tešku probu kardiovaskularni sistem, pošto dodatno zamara srce, koje mora da kompenzuje pad temperature tako što će brže pumpati krv. Nadbubrežne žlezde povećavaju proizvodnju adrenalina i kortizola da bi se organizmu obezbedilo više energije. Ako patite od povišenog krvnog pritiska, držite ga pod kontrolom, pošto niske temperature mogu da izazovu skok pritiska.


Melanholična magla

Kad je magla melanholični ste i sve vas boli? Uvek se rastužite kad padne? Razlog je nedostatak svetla, što ima za posledicu smanjeno lučenje serotonina, hormona zaduženog za opuštanje. Osim toga, kad je ružno vreme, osećate bolove u celom telu.

- Visoka vlažnost podstiče inflamotorne procese u nervima i zglobovima i spušta prag bola. Ono što biste leti osetili kao nelagodno tištenje, zimi se pretvara u oštar bol.

U kapljica vode iz magle nalaze se mikrobi koji tako lakše dospevaju u organe za disanje i zato su češći zapaljenski procesi. Zato po takvom vremenu postoji veći rizik od upale sinusa, uha, ždrela... Visoka vlaga na prelazu iz jednog godišnjeg doba u drugo može da izazove i probleme sa varenjem (kolitis). Tada se budi heliobakter, baketrija koja izaziva čir.

CDC/GB

---

Gusti crni oblaci, kiša, vetar, sneg i niske temperature kod većine osoba utiču da se loše se osećaju i imaju bolove u različitim organima. Prof.dr Emilio Mineli objašnjava zašto ovi simptomi nastaju


Meterolozi najavljuju vetar, pad temperature ili padavine. Ove vremenske prognoze dan ili dva ranije mogu da osete meteropate, najpre na koži, a kasnije i na celom telu. Pojedine osobe su bukvalno bolesne svaki put kada nebo pokriju tamni i gusti oblaci najavljujući kišu ili sneg. Boli ih glava, nervi su im napeti i osećaju se kao da će da „puknu”. Ovu pojavu objašnjava italijanski stručnjak prof.dr Emilio Mineli iz Univerzitetskog centra za prirodnu medicinu pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Milanu. Ovaj stručnjak za klimatske uticaje na zdravlje kaže

– Mnoge osobe su osetljive na delovanje klime i veoma teško podnose vremenske promene. Uzrok tako povećanoj reaktivnosti može biti telesna građa ili stres koji čini organizam osetljivim na sve uticaje. Kad vetar duva nervozni smo, ponekad osećamo da nam srce kuca kao ludo, naelektrisani smo i reagujemo na svaku sitnicu. Za sve ove simptome zaslužna je elektrostatička energija, koja nastaje kada vetar duva, odnosno kad dođe do mešanja vazdušnih masa. To je ona ista struja koju osetite kada protresete sintetičko ćebe i zavese , ili kada skidate bluzu ili košulju od veštačkog materijala. Italijanski stručnjak objašnjava da baš ta energija koja nam dolazi s vetrom stimuliše nervne završetke u koži, a preko njih utiče i na grčenje mišića i drugih nerava. To je i razlog što su mišići i nervi napeti kao strune i što se svi mišići u telu bolno zatežu.


I čir reaguje na vreme

Biometeorolog Anđeliko Brunjoli iz pomenutog centra tvrdi da sličan mehanizam delovanja imaju i izuzetno snažni vetrovi, kakva je i naša košava, na primer.U tom slučaju tegobe izazivaju nagle promene atmosferskog pritiska koje deluju na hemijske receptore. Posledica je mrzovolja, neraspoloženje, razdražljivost, nesanica i druge psihičke smetnje. Mišićni spazam je takođe reakcija koja nastaje na promenu pritiska. Izaziva bolove kod osoba koje imaju hronične bolesti ili pojačanu osetljivost organa za varenje, pre svega želuca i žučne kese.

Meterolozi najavljuju vetar

Kada meterolozi najavljuju vetar ili približavanje velike vazdušne mase od pomoći su prirodni preparati žen-šena, ili

različiti čajevi za relaksaciju mišića i nerava. Ova terapija se naročito preporučuje na prelasku jeseni u zimu. Napetost možete da ublažite i čajevima od kamilice, lipe i gloga. Delovanje čajeva je efikasno posle nedelju dana svakodnevnog korišćenja. Preporučuje se i strečing, vežbe istezanja koje daju elstičnost mišićima i nervima, a time i veću toleranciju na vremenske oscilacije.

Najavljivanje niskih temperatura

Kod promeni vremena od pomoći su preparati koji poboljšavaju perifernu cirkulaciju. U zimskom periodu važno je ne boraviti u preterano toploj prostoriji i ne pretopljavati se. Sobna temperatura viša od 2O stepeni čini sluznicu podložnijom infekciji.Osim toga,telo nepovoljno reaguje na velike temperaturne razlike.

Meterolozi najavljuju kišu, sneg, maglu

Po jako maglovitom i vlažnom vremenu hronični bolesnici treba da izbegavaju izlazak iz kuće. Na ove vremenske prilike naročito su osetljive osobe koje boluju od kostobolje. Njima se preporučuju čajevi koji podstiču cirkulaciju krvi, kao što je žen- šen i anđelika.

Zašto imunitet pada u zimskom periodu?

Hladan vazduh usporava cirkulaciju krvi, a lokalni imunitet opada. Ledeni vazduh usporava i rad treplji na sluznici disajnih organa. Sa njihovom blokadom otvoren je put virusima i bakterijama, objašnjava dr Emilio Mineli i dodaje:

– I to nije sve. Hladnoća stavlja na veliku probu kardio-vaskularni sistem. Niske temperature zamaraju srce jer ga podstiču na ubrzano pumpanje krvi da bi se telu obezbedila potrebna energija. Na niskim temperaturama i nadbubrežne žlezde ubrzano rade, proizvode više kortizona i adrenalina. Upravo ti hormoni podižu krvni pritisak.


Zimska melanholija

Kada je magla, tužni ste i boli vas celo telo? Magla zaklanja sunčevu svetlost, serotonin, hormon sreće, se u mozgu manje stvara i vi ste tužni.

Dr Mineli kaže da visoka vlažnost podstiče zapaljenjske procese u sluznicama, zglobovima i nervima i povećava osetljivost na bol. Ono što se u nekom drugom godišnjem dobu oseća kao blago tištanje zimi se doživlja kao jaki probadi. Česticama vode koje magla sadrži mikrobi lako dospevaju na sluznicu sinusa , uha i ždrela, pa su i upale ovih organa po vlažnom vremenu češće. Vlaga na neki sebi svojstven način pogoduje i razvoju helikobaktera, pa su i tegobe za vreme magle veće.


Profil meteoropate

Centar Svetske zdrastvene organizacije u Milanu opisao je prosečne meteropate kao osobe većinom ženskog pola (dve trećine metoropata su žene) , koje imaju povišen krvni pritisak, brinu o svom zdravlju, teško kontrolišu osećanja i ne vole zimu. Preosetljivost na vremenske prilike pokazuje svaka peta osoba od 20 godina, svaka treća od 40,svaka druga posle 60.

V. B.

---