Po tvrdnjama jednog matematičara, psihologa i ekonomista iz Velike Britanije..da :-) i glasi:
((U+C+I) x (10-S))/20 x A x 1/(1-sin(F/10))
Više nego što želi da dokaže Marfijev zakon (http://www.murphys-laws.com/murphy/murphy-true.html), inače naširoko verifikovan eksperimentalnim putem :-), jednačina omogućava da se "predvidi" da li će i kada će se nešto dogoditi. Jednačina uzima u obzir i komponentu koja je do sada bila zanemarivana: "stvari ne samo da će poći naopako, već će se to desiti u najnezgodnijem trenutku".
Promenljive o kojima treba voditi računa kako bismo izbegli nemile događaje koje sačinjavaju jednačinu jesu:
- U za „hitnost“ („urgency“),
- C za „složenost“ („complexity“),
- I za „važnost“ („importance“),
- S za „sposobnost“ („skill“),
- F za „učestalost“ („frequency“).
Svakoj od ovih promenljivih treba dati vrednost od 0 do 9.
Šesta promenljiva je (A „pogoršanje“ - „aggravation“).
Nju su fiksirali na 0,7, na osnovu empirijskog posmatranja. Kada se izračuna jednačina, dobija se koeficijent promenljive verovatnoće između 0 i 8,6. Što je veća ova vrednost, veća je verovatnoća da će se nešto loše dogoditi.
„Da bi se smanjili efekti Marfijevog zakona, treba raditi na elementima jednačine“, objašnjava dr Dejvid Luis, psiholog. „Znači, ako se ne poseduju sposobnosti da se završi neka bitna stvar, bolje je i ne započinjati je. Ako je nešto hitno i složeno, treba pronaći najjednostavniji način da se to završi.“
Prevedeno na jezik prakse, objašnjava Luis, mnogo je verovatnije da ćemo prosuti piće po sebi pre izlaska iz kuće jer, dok u žurbi odlučujemo šta ćemo obući, ne koncentrišemo se na ostale radnje. Ili, ako moramo hitno da pošaljemo neki i-mejl, zbog žurbe i napetosti, vrlo je moguće da ćemo pritisnuti pogrešan taster i zablokirati kompjuter ili izbrisati važne podatke.
„Nikad nemojte staviti do znanja kompjuteru da žurite“, kaže dr Luis. Kao i svako ljudsko delovanje, i izračunavanje promenljivih u jednačini potpada pod Marfijev zakon:
„Ako pogrešite u vrednovanju činilaca, rizikujete da postanete previše optimistični“, kaže dr Luis.
Pomenutu studiju finansirala je kompanija „Britiš Gas“ (http://www.britishgasnews.co.u...6&Year=2004&NewsID=623) koja upravo na Marfijevom zakonu zasniva svoju najnoviju reklamnu kampanju: „Ako nešto može da pođe naopako, poći će naopako, i to u najnezgodnijem trenutku“, piše u reklamnim spotovima u kojima se vide pokvareni bojleri po najvećoj zimi, poplavljeni stanovi usred noći, cevi koje eksplodiraju u toku priprema za venčanje.
„Zbog toga vam naša usluga stoji na raspolaganju 24 sata dnevno, 365 dana u godini“, kaže se u reklamnoj poruci ove kompanije.
U timu koji je došaodo ove jednačine nalaze se, pored dr Luisa, i matematičar Filip Obadija, kao Kilen Lejser, ekonomista.
CDC/IB
http://science.slashdot.org/sc...54224.shtml?tid=133&tid=14
((U+C+I) x (10-S))/20 x A x 1/(1-sin(F/10))
Više nego što želi da dokaže Marfijev zakon (http://www.murphys-laws.com/murphy/murphy-true.html), inače naširoko verifikovan eksperimentalnim putem :-), jednačina omogućava da se "predvidi" da li će i kada će se nešto dogoditi. Jednačina uzima u obzir i komponentu koja je do sada bila zanemarivana: "stvari ne samo da će poći naopako, već će se to desiti u najnezgodnijem trenutku".
Promenljive o kojima treba voditi računa kako bismo izbegli nemile događaje koje sačinjavaju jednačinu jesu:
- U za „hitnost“ („urgency“),
- C za „složenost“ („complexity“),
- I za „važnost“ („importance“),
- S za „sposobnost“ („skill“),
- F za „učestalost“ („frequency“).
Svakoj od ovih promenljivih treba dati vrednost od 0 do 9.
Šesta promenljiva je (A „pogoršanje“ - „aggravation“).
Nju su fiksirali na 0,7, na osnovu empirijskog posmatranja. Kada se izračuna jednačina, dobija se koeficijent promenljive verovatnoće između 0 i 8,6. Što je veća ova vrednost, veća je verovatnoća da će se nešto loše dogoditi.
„Da bi se smanjili efekti Marfijevog zakona, treba raditi na elementima jednačine“, objašnjava dr Dejvid Luis, psiholog. „Znači, ako se ne poseduju sposobnosti da se završi neka bitna stvar, bolje je i ne započinjati je. Ako je nešto hitno i složeno, treba pronaći najjednostavniji način da se to završi.“
Prevedeno na jezik prakse, objašnjava Luis, mnogo je verovatnije da ćemo prosuti piće po sebi pre izlaska iz kuće jer, dok u žurbi odlučujemo šta ćemo obući, ne koncentrišemo se na ostale radnje. Ili, ako moramo hitno da pošaljemo neki i-mejl, zbog žurbe i napetosti, vrlo je moguće da ćemo pritisnuti pogrešan taster i zablokirati kompjuter ili izbrisati važne podatke.
„Nikad nemojte staviti do znanja kompjuteru da žurite“, kaže dr Luis. Kao i svako ljudsko delovanje, i izračunavanje promenljivih u jednačini potpada pod Marfijev zakon:
„Ako pogrešite u vrednovanju činilaca, rizikujete da postanete previše optimistični“, kaže dr Luis.
Pomenutu studiju finansirala je kompanija „Britiš Gas“ (http://www.britishgasnews.co.u...6&Year=2004&NewsID=623) koja upravo na Marfijevom zakonu zasniva svoju najnoviju reklamnu kampanju: „Ako nešto može da pođe naopako, poći će naopako, i to u najnezgodnijem trenutku“, piše u reklamnim spotovima u kojima se vide pokvareni bojleri po najvećoj zimi, poplavljeni stanovi usred noći, cevi koje eksplodiraju u toku priprema za venčanje.
„Zbog toga vam naša usluga stoji na raspolaganju 24 sata dnevno, 365 dana u godini“, kaže se u reklamnoj poruci ove kompanije.
U timu koji je došaodo ove jednačine nalaze se, pored dr Luisa, i matematičar Filip Obadija, kao Kilen Lejser, ekonomista.
CDC/IB
http://science.slashdot.org/sc...54224.shtml?tid=133&tid=14
Potpis
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
