Jasniji pogled na zvezde iz Srbije

Zvezda jaka sa Mrljaka
B. ĐORĐEVIĆ 19.09.2004, 19:38:49

PROKUPLJE - Kota Mrljački vis, na planini Vidojevica kod Prokuplja. Visina 1.155 metara. Srpski astronomi iščekuju polovinu sledeće godine i trenutak kada će uhvatiti “prvu svetlost” iz dubine tamnog svemira - trenutak koji označava početak rada novog teleskopa.
Uprkos teškom putu i sporom hodu ka uključivanju države u političku, društvenu i umetničku svakodnevicu Zapadne Evrope, domaća nauka izgleda ne sedi skrštenih ruku.
Vlada Republike Srbije je, posredstvom Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine izdvojila sredstva iz budžeta za “posmatranje zvezda”. Oko pet miliona dinara za izgradnju Astronomske stanice na Vidojevici odobreno je 22. aprila ove godine.
U prethodne dve godine, ministarstvo je omogućilo sredstva za nabavku ovog prvog teleskopa i prateće opreme za stanicu, u vrednosti od 80 hiljada evra. Kupljen je i zvezdani spektrograf koji košta 56 hiljada evra.

STRATEGIJA
- ASTRONOMI su konačno prešli Rubikon - kaže za “Novosti” direktor Astronomske opservatorije Beograd (AOB) dr Zoran Knežević. - Krajem ovog meseca u Srbiju bi trebalo da stigne savremeni teleskop, sa ogledalom prečnika 60 santimetara, namenjen za astronomsku stanicu na Vidojevici.
- Počinje prva faza izgradnje Astronomske stanice na Vidojevici. Građevinski radovi kreću na proleće sledeće godine, i trajaće nekoliko meseci. Treba sagraditi dva objekta; paviljon sa kupolom za teleskop, i paviljon za smeštaj personala. Jedan ili dva astronoma iz Prokuplja biće stalna postava na stanici, dok će povremeno dolaziti i astronomi iz AOB - kaže Knežević.
Strategija je sledeća: pomoću novog teleskopa godinu ili dve dana, od januara do decembra, prave se specijalna astroklimatska posmatranja. Cilj je da se sasvim izuči kakva je prozračnost atmosfere iznad Vidojevice, koliko ima padavina, koliko ima vedrih noći u godini. Na osnovu podataka astronomi pred resorno ministarstvo izlaze sa predlogom za početak druge faze.
- Plan je da se tada na Vidojevicu instalira teleskop, sa ogledalom prečnika jednog do dva metra, za krajnje ozbiljne istraživačke svrhe. To bi bio naš najveći teleskop, na kome bi Srbija temeljila naučni razvoj.
Međutim, cena teleskopa sa ogledalom prečnika 1,5 metara je milion ili dva miliona evra! Zato prvo moramo da ustanovimo kakvo nebo u Srbiji imamo i šta objektivno možemo na Vidojevici da radimo, pa tek onda da razmišljamo o objektivnoj veličini budućeg srpskog teleskopa - kaže Knežević.

NADMETANJE
IDEJA da se iz Beograda na planinu Vidojevicu premesti osmatranje neba, tinja od osamdesetih godina prošlog veka. Izgrađena 1932. godine, opservatorija na Zvezdari poslednjih dvadesetak godina pati od svetlosnog “zagađenja”. Ulične svetiljke novih naselja opkolile su opservatoriju i ozbiljno ometaju astronome.
Vidojevica je idealna. U okolini ne postoji veće naseljeno mesto, i mrak je po ukusu astronoma. Prilazni put i struja postoje, tako da ulaganje u infrastrukturu nije potrebno.
U AOB trenutno su aktivna samo tri, zastarela i neadekvatna teleskopa. Posmatranja u opservatoriji odumiru i ona će se pretvoriti u vrstu muzeja, kaže Knežević.
- Naša struka trpi. Zbog nedostatka instrumenata ne raspolažemo sopstvenim podacima. Teško je na takav način učestvovati u svetskoj utakmici, a posmatračka aktivnost astronoma ne sme da se zapusti. Trenutno zaostajemo za susednim zemljama. Bugari imaju teleskop sa ogledalom prečnika dva metra. Mađari i Hrvati - metar, Grci, pored pet postojećih teleskopa, postavljaju i najveći na Balkanu - od dva do tri metra, Slovenci imaju teleskop od 60 santimetara - kaže Knežević.
Strateško opredeljenje naučne Srbije je pristup evropskim astronomskim organizacijama i učešće u zajedničkim projektima. Međutim, ulazak u prvu astronomsku ligu, Mađarsku na primer košta osam miliona evra, dok je godišnja članarina dva miliona evra!
Iako bi Srbija, prema nacionalnom dohotku, znatno manje platila ulaz, cifra je i dalje nedostižna. Direktor Astronomske opservatorije Beograd smatra da će Srbija uspeti da održi korak sa svetom zahvaljujući stanici na Vidojevici, dok ne dođe vreme da naša zemlja postane ozbiljan kandidat za ulazak u Evropsku uniju.

OSMATRAČNICE SVETA
NA svetu postoje samo tri idealna mesta gde bogati svet koncentriše svoje moćne teleskope: Havaji i vulkan Mauna Kea, sa visinom od 4.500 metara, gde Amerika drži dva teleskopa sa ogledalima prečnika po 10 metara, zatim Čile gde je Južna evropska opservatorija i gde su postavljeni osmometarski teleskopi, dok je treća lokacija na Kanarskim ostrvima.

--
Tekst preuzet iz dnevnog lista "Večernje Novosti"
http://www.novosti.co.yu/vest....=32428&rubrika=Reporta%9Ee