Danas se navršava 125 godina od rođenja Milutina Milankovića, jednog od najvećih srpskih naučnika
28.05.2004. u 12:11 · pre 272 meseci
#1
Danas se navršava 125 godina od rođenja Milutina Milankovića, jednog od najvećih srpskih naučnika i, po oceni agencije NASA, jednog od "petnaest gorostasa nauka o Zemlji". Njegovo ime se svakodnevno pominje širom sveta zahvaljujući teoriji o uticaju astronomskih činilaca na klimu, koja nosi njegovo ime.
– Ta teorija, začeta pre 92 godine, danas je ne samo živa, već i dobija na značaju – kaže dr Aleksandar Petrović, pisac knjige o kanonu osunčavanja Milutina Milankovića, koja je na svetskom samitu u Johanesburgu prvi put svetskoj javnosti predstavila svu širinu rada našeg velikog naučnika.
Vidne promene klime kao da naučnike sve više dovode u nedoumicu, jer se u procenama kolebaju između predviđanja globalnog zahlađenja i otopljenja. Nedavno je na snimcima moglo da se vidi pucanje ledenih bregova B-15 i B-16 na Antarktiku, površine nešto manje od Srbije i Crne Gore, što nesumnjivo nagoveštava značajne klimatske promene. Nisu, nažalost, jasni ni uzrok ni posledice ovog i sličnih prelomnih događaja. Pred nama su, očito, sve veći izazovi, koji naučnike čude, obične ljude plaše, a upravljače zbunjuju, jer događaji neumitno pokazuju da se neće moći lako izaći na kraj sa zadacima i zagonetkama koje ova planeta postavlja.
Monumentalnost vizije
Izvesno je u svemu tome da se pouzdano matematičko znanje o promeni klime, smenjivanju toplih i ledenih doba, nalazi u Kanonu osunčavanja Milutina Milankovića, koji se pre 12,5 decenija rodio u Dalju, a čije ime danas nose toponimi na Mesecu i Marsu. Razlog za tu veliku počast je to što je prvi matematički opisao i numerički prikazao vremenski razvoj temperaturnih uslova na površinama planeta Sunčevog sistema.
– Kada se danas govori o Milankovićevoj teoriji – ukazuje dr Petrović – oni koji je ne poznaju svode je na puko izračunavanje promena astronomskih parametara kretanja Zemlje, promene ekscentričnosti orbite, nagiba ose rotacije u odnosu na ravan orbite i precesije ose rotacije i Milankovićevim podvigom smatraju tek to što je sva izračunavanja izveo u predračunarskoj eri. Oni koji je nedovoljno poznaju, pod terminom „Milankovićeva teorija” podrazumevaju samo da navedeni parametri kretanja Zemlje utiču na njegovu klimu.
Međutim, njegova teorija je mnogo opsežnija i pored astronomskog ima i značajan fizički deo, kojim je Milanković izgradio most između matematičkih i deskriptivnih nauka i dao značajne doprinose naukama o Zemlji, pre svega meteorologiji i klimatologiji.
– Smatramo da se nikako ne sme gubiti iz vida celovitost kanona, monumentalnost Milankovićeve vizije, povezivanje kosmosa i Gee, prostora i vremena i dovršenost ostvarenja te zamisli u svakom od njenih detalja – objašnjava dr Petrović.
"Pejsmejker" ledenih doba
Krajem šezdesetih godina prošlog veka nova značajna otkrića sve jasnije podržavaju Milankovićev stav da orbitalne promene značajno utiču na klimu. Sedamdesetih godina prošlog veka otpočeo je globalni naučni projekat KLIMAP koji je trebalo da rekonstruiše istorijat klime u čitavom svetu. Godine 1976. geolozi Dž. Hejs, Dž. Imbri i N. Šeklton u američkom časopisu Nauka objavili su rad „Varijacije Zemljine orbite – pejsmejker ledenih doba” u kojem su pokazali, na osnovu podataka dobijenih iz sedimenata sa okeanskog dna, da su na ritam širenja i povlačenja leda u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina uticala tri Milankovićeva ciklusa. Time je njegova teorija ponovo oživela u punom sjaju.
Nakon projekta KLIMAP usledili su brojni istraživački poduhvati koji su uglavnom potvrđivali slaganje nalaza s teorijom. Danas se može dokazati da je Milankovićeva teorija geološki potvrđena na više desetina lokaliteta na svim kontinentima i okeanima, od Sibira, preko pacifičkih ostrva do Južne Afrike, obe Amerike. Na taj način je njegova nauka zaista dobila planetarnu dimenziju.
– Uprkos brojnim novim pitanjima koja se neprekidno javljaju, najveći broj istraživača i dalje smatra da je teorija Milutina Milankovića valjana – napominje dr Petrović – jer se nikako ne može poreći činjenica da je uticaj promene astronomskih parametara kretanja Zemlje „zapisan” u geološkim nalazima, kao ni da postoji sve više dokaza koji ukazuju na to da klimatski sistem planete nelinearno „odgovara” na sve tri ciklične promene „Milankovićevih” činilaca.
– Imajući to u vidu, Srpska akademija nauka i umetnosti priprema naučni skup koji će se povodom 125 godina od rođena Milutina Milankovića održati krajem avgusta – kaže dr Petrović, koji je i član Organizacionog odbora ovog skupa. – Potvrđujući značaj Milankovića u savremenoj nauci pozivu se već odazvao veliki broj najznačajnijih svetskih naučnika iz ove oblasti. To će svakako biti jedan od najvećih naučnih skupova u Srbiji u poslednje vreme. Milanković je to zaslužio, jer kako kažu Andre Berže i Fedor Mesinger „njegov kanon osunčavanja Zemlje zauvek će ostati kamen temeljac nauka o klimi”. Možda bi taj kamen mogao da bude uzidan i u temelje nekog spomenika kojim bi se Beograd i Srbija odužili svom velikanu.
Slobodanka Andrić
– Ta teorija, začeta pre 92 godine, danas je ne samo živa, već i dobija na značaju – kaže dr Aleksandar Petrović, pisac knjige o kanonu osunčavanja Milutina Milankovića, koja je na svetskom samitu u Johanesburgu prvi put svetskoj javnosti predstavila svu širinu rada našeg velikog naučnika.
Vidne promene klime kao da naučnike sve više dovode u nedoumicu, jer se u procenama kolebaju između predviđanja globalnog zahlađenja i otopljenja. Nedavno je na snimcima moglo da se vidi pucanje ledenih bregova B-15 i B-16 na Antarktiku, površine nešto manje od Srbije i Crne Gore, što nesumnjivo nagoveštava značajne klimatske promene. Nisu, nažalost, jasni ni uzrok ni posledice ovog i sličnih prelomnih događaja. Pred nama su, očito, sve veći izazovi, koji naučnike čude, obične ljude plaše, a upravljače zbunjuju, jer događaji neumitno pokazuju da se neće moći lako izaći na kraj sa zadacima i zagonetkama koje ova planeta postavlja.
Monumentalnost vizije
Izvesno je u svemu tome da se pouzdano matematičko znanje o promeni klime, smenjivanju toplih i ledenih doba, nalazi u Kanonu osunčavanja Milutina Milankovića, koji se pre 12,5 decenija rodio u Dalju, a čije ime danas nose toponimi na Mesecu i Marsu. Razlog za tu veliku počast je to što je prvi matematički opisao i numerički prikazao vremenski razvoj temperaturnih uslova na površinama planeta Sunčevog sistema.
– Kada se danas govori o Milankovićevoj teoriji – ukazuje dr Petrović – oni koji je ne poznaju svode je na puko izračunavanje promena astronomskih parametara kretanja Zemlje, promene ekscentričnosti orbite, nagiba ose rotacije u odnosu na ravan orbite i precesije ose rotacije i Milankovićevim podvigom smatraju tek to što je sva izračunavanja izveo u predračunarskoj eri. Oni koji je nedovoljno poznaju, pod terminom „Milankovićeva teorija” podrazumevaju samo da navedeni parametri kretanja Zemlje utiču na njegovu klimu.
Međutim, njegova teorija je mnogo opsežnija i pored astronomskog ima i značajan fizički deo, kojim je Milanković izgradio most između matematičkih i deskriptivnih nauka i dao značajne doprinose naukama o Zemlji, pre svega meteorologiji i klimatologiji.
– Smatramo da se nikako ne sme gubiti iz vida celovitost kanona, monumentalnost Milankovićeve vizije, povezivanje kosmosa i Gee, prostora i vremena i dovršenost ostvarenja te zamisli u svakom od njenih detalja – objašnjava dr Petrović.
"Pejsmejker" ledenih doba
Krajem šezdesetih godina prošlog veka nova značajna otkrića sve jasnije podržavaju Milankovićev stav da orbitalne promene značajno utiču na klimu. Sedamdesetih godina prošlog veka otpočeo je globalni naučni projekat KLIMAP koji je trebalo da rekonstruiše istorijat klime u čitavom svetu. Godine 1976. geolozi Dž. Hejs, Dž. Imbri i N. Šeklton u američkom časopisu Nauka objavili su rad „Varijacije Zemljine orbite – pejsmejker ledenih doba” u kojem su pokazali, na osnovu podataka dobijenih iz sedimenata sa okeanskog dna, da su na ritam širenja i povlačenja leda u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina uticala tri Milankovićeva ciklusa. Time je njegova teorija ponovo oživela u punom sjaju.
Nakon projekta KLIMAP usledili su brojni istraživački poduhvati koji su uglavnom potvrđivali slaganje nalaza s teorijom. Danas se može dokazati da je Milankovićeva teorija geološki potvrđena na više desetina lokaliteta na svim kontinentima i okeanima, od Sibira, preko pacifičkih ostrva do Južne Afrike, obe Amerike. Na taj način je njegova nauka zaista dobila planetarnu dimenziju.
– Uprkos brojnim novim pitanjima koja se neprekidno javljaju, najveći broj istraživača i dalje smatra da je teorija Milutina Milankovića valjana – napominje dr Petrović – jer se nikako ne može poreći činjenica da je uticaj promene astronomskih parametara kretanja Zemlje „zapisan” u geološkim nalazima, kao ni da postoji sve više dokaza koji ukazuju na to da klimatski sistem planete nelinearno „odgovara” na sve tri ciklične promene „Milankovićevih” činilaca.
– Imajući to u vidu, Srpska akademija nauka i umetnosti priprema naučni skup koji će se povodom 125 godina od rođena Milutina Milankovića održati krajem avgusta – kaže dr Petrović, koji je i član Organizacionog odbora ovog skupa. – Potvrđujući značaj Milankovića u savremenoj nauci pozivu se već odazvao veliki broj najznačajnijih svetskih naučnika iz ove oblasti. To će svakako biti jedan od najvećih naučnih skupova u Srbiji u poslednje vreme. Milanković je to zaslužio, jer kako kažu Andre Berže i Fedor Mesinger „njegov kanon osunčavanja Zemlje zauvek će ostati kamen temeljac nauka o klimi”. Možda bi taj kamen mogao da bude uzidan i u temelje nekog spomenika kojim bi se Beograd i Srbija odužili svom velikanu.
Slobodanka Andrić
Potpis
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
