Intervju: Desanka Radunović o reformi školstva u Srbiji

Prenosim intervju sa Predsednicom prosvetnog saveta Srbije (Prof. Radunovic je bila prodekan PMF-a za vreme mog studiranja tamo) - iako tekst pomalo naginje na politiku (verovatno zbog prirode lista u kome je intervju objavljen), mislim da ima dosta stavova koji su interesantni za ovaj forum, jer ce direktno uticati i na razvoj nauke u Srbiji.



Blic News, 16. april
Intervju: Desanka Radunović
UPORNO NE PRISTAJEMO DA BUDEMO DEO EVROPE
Foto: A. Isaković

Vanja Filipović

Predsednica Prosvetnog saveta Srbije govori za „Blic News“ o nastavku reforme školstva i odnosima sa novom vladom

Nov državni establišment krenuo je da se razračunava sa dostignućima svojih političkih prethodnika, pa se na udaru našla i prosveta, čime je dovedeno u pitanje dalje sprovođenje reforme obrazovanja. Garnitura Ministarstva prosvete predvođena Ljiljanom Čolić, naime, smatra da se u taj posao ušlo bez dovoljno pripreme, da ne postoji potreban fond sredstava kao i da nije nužno reformisati školstvo onako kako je to predvidela ekipa stručnjaka koju je angažovao prethodni ministar Gašo Kneževića. Dok traju prepucavanja preko leđa dece, koja u ovom trenutku još uvek ne znaju po kom će programu krenuti u prvi ili nastaviti drugi razred osnovne škole, predsednica Prosvetnog saveta za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, koji je formirala prethodna vlada, profesor beogradskog Matematičkog fakulteta Desanka Radunović u intervjuu za Blic News objašnjava razloge i prednosti započete reforme.

„Stalno se postavlja pitanje da li nam je reforma potrebna. Ističu se argumenti da je naša škola dobra i da je s toga ne treba ni reformisati, a naročito ne tako brzo. Ja, naprotiv, mislim da je reforma neophodna jer živimo u 21. veku, koji je vek informacija, čime se i koncept nauke i obrazovanja menja. I nije samo kod nas takvo stanje stvari. Tokom prethodne dve godine analizirali smo obrazovanje u mnogim zemljama i sve one, na određen način, reformišu prosvetni sistem. To je jednostavno potreba koju nameće razvoj društva. Ta potreba je kod nas još izraženija jer u prethodnih 15 godina obrazovanje ne samo da nije napredovalo nego je u velikoj meri nazadovalo.“

Sa kakvim se argumentima suočavate kod onih koji brane aktuelan školski režim?

- Vidite, svi govore kako je škola dobra, jer naša deca koja odu u inostranstvo sjajno prolaze. Prvo bi se mogla napraviti analiza toga, da li baš svi dobro prolaze, da li neko ko je završio ovde školu tamo pere sudove. Uvek se izraziti pojedinci uzimaju kao reprezentativni primer. I ja se slažem da imamo dobru školu, da smo svestrano obrazovani, ali je problem u stepenu obrazovanja prosečne populacije. Prosek je nizak, i to je ono što me najviše sekira. Ako hoćete da najbolji ostanu u Srbiji, morate da podignete nivo kako bi oni bili u ambijentu koji će im omogućiti uslove za rad i napredovanje. Naši stručnjaci odlaze jer ovde ne mogu da dobiju logistiku od prosečno obrazovanog građanina.

Šta najviše zamerate obrazovnom sistemu kakav smo imali pre početka reforme?

- Prvo, simptomatično je da sve više dece uzima privatne časove, čak i u osnovnoj školi. Ranije je to bio slučaj sa stranim jezicima, eventualno s matematikom. Danas mogu da čujem da se uzimaju časovi fizike, hemije, čega sve ne. Škola tako postaje poluprivatna i u suštini samo oni koji imaju finansijske mogućnosti za vanškolsku dodatnu nastavu mogu dobiti solidno obrazovanje. To nije fer i to nije namena škole.

Jedna od stvari koju novo ministarstvo zamera jeste i uvođenje stranog jezika u prvi razred osnovne škole. U čemu je problem?

- Začudila me je primedba ministarke, jer sam mislila da im je to više finansijski i kadrovski problem, te da postoji otpor jer nema dovoljno profesora stranog jezika. Međutim, ispalo je da je jedan od dosta jakih razloga taj što, kako kažu, deca prvo treba dobro da nauče svoj jezik i svoje pismo, pa da tek onda uče strani jezik. Ja se ne slažem s tim. U ovom veku globalizacije u kome je normalno kretanje robe, ljudi, kapitala, u kome svet postaje veliko selo, našim građanima treba u delu obaveznog osnovnog obrazovanja pružiti sve mogućnosti komunikacije.

Mislite da postoji diskriminacija u obrazovanju?

- Navešću vam primer. Koleginica mi je pričala da u razredu ima jedno romsko dete. Koliko god se ona trudila da ga uvuče u razgovor, i natera ga da počne da priča engleski, nije joj polazilo za rukom. On je sedeo sa strane i izgledalo je da ne učestvuje. Par meseci kasnije srela ga je na ulici, on joj je mahnuo i rekao: „Hallo, teacher“. Dakle, on je ipak upijao znanje. A recite mi, kada bi za to imao priliku? Treba ponuditi svoj deci mogućnost da nauče, jer škola sve više postaje ekskluziva. Onaj ko ima para platiće dodatno obrazovanje, sportske aktivnosti i jezike, a drugi, kako im bude. U tom smislu reforma je neophodna jer obrazovni nivo treba da se podigne.

Zašto je izabran model devet godina osnovnog, plus tri godine srednjeg obrazovanja?

- Postoje jako veliki otpori oko tog produženja osnovnog školovanja. Razlog za to je upravo namera da se obrazovni nivo nacije poveća. Devet godina svi moraju da završe, a da li će neko da nastavi da se školuje posle toga ili će raditi nešto drugo, to je već stvar izbora.

Predviđeno je i eventualno skraćenje fakultetskog obrazovanja?

- Ja se zalažem za Bolonjsku deklaraciju, prema kojoj bi prvi stepen fakulteta davao diplomu posle tri godine, nakon čega bi se išlo na magistraturu, specijalizaciju... Preporuka je da se skrati univerzitetsko obrazovanje, a da se iza toga ponude različiti programi. Jednostavno se pojavljuje potreba za tim, jer način obrazovanja više nije kao kada sam ja išla u školu, pa nešto naučiš i posle to znanje eksploatišeš na svom poslu. Time prestaje potreba za daljim učenjem, a nije fraza kada se kaže da treba učiti celog života. Gde god da radiš, moraš stalno da se usavršavaš, pa je potpuno logično da se stepenice obrazovanja smanje, a da se ponude različiti sadržaji kad čovek počne nešto da radi. Dakle, kursevi, seminari, sertifikati, diplome, zavisno od toga kojim će se poslom baviti.

Šta su zapravo osnovne promene previđene započetom reformom?

- Koncept reforme je promena u ciljevima. Do sada je obrazovanje bilo definisano planovima i programima, što bi značilo da nastavnik koji predaje određeni predmet ima tačno precizirano koje lekcije treba da ispredaje i na kom času. Sada je sistem okrenut ka rezultatu i proizvodu, dakle pitanje je šta nastavnik postiže, kakav je ishod. Kako će postići rezultate, ostavljeno je njemu da odluči. Jer, to je jedna od retkih struka u kojoj je do sada vrlo malo poverenja ukazivano ljudima koji su na kraju krajeva završili fakultet. Inženjeru se posle završenog staža daje puno poverenje da gradi nešto i da ima odgovornost. U obrazovanju je sve bilo tačno regulisano, i mislim da to nije dobro. Deca su vrlo različita od generacije do generacije, pa prosvetni radnik treba sam da proceni kojim tempom će da radi, koja će nastavna sredstva da izabere, kakav metodički pristup... Anarhija je izbegnuta tako što se postignuća proveravaju na kraju školske godine. To je osnovni zaokret u ovoj reformi koji je veoma važan.

Šta je s uvođenjem izborne nastave koja je, takođe, novitet?

- Od ukupnog fonda časova određuje se procenat za izbornu nastavu. Deca imaju raličite afinitete i nije logično da svi uče sve. Do trećeg razreda uvodi se 10 odsto izbornih predmeta, do šestog 20, a u trećem ciklusu 30 odsto izbornosti. Najveći je izbor na kraju jer se u tom periodu deca orijentišu i prepoznaju sklonosti i sposobnosti za određene aktivnosti. Kroz izbornu nastavu omogućava im se da upišu srednju školu koja im leži. Do sada deca nisu imala predstavu o tome šta vole, nego su se opredeljivala po inerciji ili prema društvu. Ono što je najvažnije, na kraju se prepoznaju različitosti te tako deca bivaju uspešnija jer uče nešto što ih zanima.

Takav koncept reforme zahteva dobro osposobljenog nastavnika, zbog čega je predviđen veliki broj seminara. To je takođe izazvalo negodovanje Ministarstva prosvete.

- Na nastavniku je ogromna odgovornost i konstantno mu treba pomagati. Zato su osmišljeni seminari oko kojih se ovih dana diže velika buka. Zlonamerno se iz konteksta izvlače neke stvari.

U čemu je problem?

- Ministarstvo je htelo da proveri da li su seminari na dovoljno visokom nivou, a drugi problem je finansijske prirode. U to je uložen novac od donacija, a možda Ministarstvo misli da ga treba utrošiti na druge stvari. Ja smatram da kvalitetno obrazovanje dece ne može da se obavi bez edukacije samih nastavnika. Možemo mi da koncipiramo šta hoćemo, ali je upravo u tome jedan od ključeva reforme i sa time treba nastaviti.

Za sada je najavljeno da će reforme biti ako se ne donese nov zakon. Da li vam je poznato u kojoj je fazi eventualna zakonodavna procedura?

- Nemam tu informaciju, ali mislim da su se ljudi iz Ministarstva zaleteli izjavama kako će zaustaviti reformu. Proces izmene zakona nije nimalo kratak, a školska godina uskoro počinje, tako da pripreme moraju da počnu mnogo ranije. Shvatili su da baš i nije moguće uraditi sve kako su prvobitno zamislili. Mi smo prošle nedelje imali sastanak sa ljudima iz Ministarstva, na kome je bilo reči o tome da li Prosvetni savet postoji ili ne. U međuvremenu smo radili normalno bez obzira na to što su nas neko vreme ignorisali, ali smo postigli saglasnost da se za sada poštuje važeći zakon. Eksplicitno smo dobili obećanje da će se početi sa reformom u drugom i sedmom razredu ako se zakon ne promeni. Uzdam se u to što prosveta nikada nije bila naročito atraktivna i da će se skupština baviti prioritetnijim stvarima. U obrazovanju niti ima para, niti se na tome ostvaruju neki politički poeni, tako da je to u globalu nezanimljiva oblast. Nadam se da će tako biti i ovoga puta.

Šta se zamera programu za sedmi razred?

- Oko toga se stvorila fama, jer ova reforma predviđa minimalne korekcije upravo za tu generaciju. Deca su do šestog razreda išla po starom načinu i nemoguće je praviti radikalne zaokrete. Zato su promene blaže, smanjene su društvene i prirodne nauke za osam časova na godišnjem nivou, i tu je ostavljen prostor za izbornu nastavu. Uveden je koncept ishoda i ciljeva, a ne plana i programa kao do sada. To su promene, uopšte nije zastrašujuće.

Jedna od primedbi je i da se o reformi samo govori, a da se zapravo ništa ne radi, te da je realno potrebno mnogo godina da bi se postigli rezultati.

- Ako budemo čekali, imaćemo proizvod koji treba da promeni ovo društvo tek za trideset godina. Gde će ovo društvo tada biti? Kažu da nema para, pa ne može da se uđe u reformu. Pa kako ćemo da dobijemo stručnjake koji će krenuti da proizvode pare ako ništa ne preduzmemo u vezi sa tim? Treba krenuti odmah.

Jedno od pitanja koje vam je postavljeno jeste i zašto reforma nije sprovedena na manjem uzorku kako bi se izbeglo eksperimentisanje sa celom generacijom.

- Ne mislim da je u pitanju radikalni eksperiment. Male su promene predviđene i nameravamo da iz godine u godinu programe dorađujemo zavisno od potreba.

Ima li informacija o tome koliki je uspeh dosadašnje reforme?

- Postoji centar za evaluaciju koji ima obavezu da radi ispitivanja i oni se upravo spremaju da urade analizu ovog prvog razreda. Generalno će pratiti efekte reforme i na osnovu toga ćemo videti šta treba korigovati. Hoću još da naglasim da se ne može ignorisati činjenica da je srednjoškolska omladine sve destruktivnija. To pokazuje vaspitno-obrazovni karakter škole, dakle deca su ispuštena. Škola ih nije animirala, a dokaz je to što se njihovi vršnjaci u inostranstvu potpuno drugačije ponašaju. Ne mogu da verujem da su naša deca nezainteresovana, mi ih nismo zainteresovali, niti im dali građansko vaspitanje po pitanju komunikacije, higijene...

Savetu kome predsedavate zamera se nedovoljna stručnost za poslove koje treba da obavi, kao i način na koji je izabran.

- Dve godine sam radila na reformi u oblasnom timu za matematiku i prirodne nauke i po toj osnovi sam pozvana u Savet. Nisam imala pojma o načinu na koji se formira. Možda to jeste, možda i nije u redu, ali ja ne mogu da kažem da ljudi nisu stručni, jer je svaki od tih oblasnih timova, prirodnih i društvenih, dao svoje predstavnike. U Savetu je i predstavnik nacionalnih manjina, što je jako važno, zatim predstavnik dece sa posebnim potrebama... To su vrlo stručno izabrani ljudi iako možda nekome deluje da su nečiji prijatelji.

Da li ste vi prijateljica bivšeg ministra prosvete Gaše Kneževića?

- Ne, znam ga sa događanja na fakultetu, ali ne znam njegov telefon. Nisam prijatelj ljudi koji rade u Savetu, niti sam član neke partije. Ja po svojim stručnim kvalitetima odgovaram za taj posao.

Zato se ističe kao bitno da Savet bira parlament a ne vlada?

- Ne znam, možda misle da u njemu treba da sede predstavnici partija, ali to nije dobro, jer je u pitanju stručno telo. Plan rada i teme su usko stručne. U Savetu imamo i tri predstavnika sindikata, pa je i ta socijalna komponenta pokrivena.

Zašto je profesor Ivan Ilić prvobitno odbio da predsedava Savetom?

- Možda nije bio pitan kada je počela reforma. Generalno je njegova koncepcija da to treba sporije, da treba više para i razrađenih standarda. Ja mislim da ne možemo da čekamo, već da reformu moramo preispitivati u hodu. A vidite koliko je ljudi na birou rada koje moramo da prekvalifkujemo. To dovoljno govori o tome da treba već u školu da inkorporiramo taj problem kako bi nove generacije stekle odgovarajuće kvalifikacije. Ne treba čekati. Znam da ima puno problema i subjektivnih slabosti, obeshrabrenosti malim platama, ali mora da se krene.

Da li je tačno, kako bivši ministar reče, da ste spremni da poginete za reformu školstva?

- On voli jake reči. Jesam veliki zagovornik reforme, ali nisam baš spremna da za nju poginem.

Kakva je situacija sa veronaukom i građanskim obrazovanjem?

- Predlog je bio da to budu izborni predmeti, a ne obavezujući. Da li će neka uredba ili zakonski akt jače urediti tu oblast pa će se obavezivati škole ili deca, zaista ne znam.

Šta je sa, navodno, vulgarizovanim lekcijama? Takva kvalifikacija se odnosila na slike u udžbenicima na kojima recimo sveti Sava namiguje deci.

- Imamo oko toga jako veliki problem, jer svi još uvek patimo od patrijarhalnog duha autoriteta. Nove generacije ne pate od toga i zato je glupo insistirati, jer ispadneš smešan. Mnoge stvari deci možeš da staviš u glavu ako uspostaviš odgovarajući odnos i način za to i pređeš barijeru. Treba uspostaviti prijateljski kontakt, taj autoritet nastavnika uz packe nije dobar. Sve što je relaksirano se još gleda kao vulgarizacija. Ja ne mislim da je tako.

Šta je sa novim udžbencima?

- Zavod je bio ekskluzivni izdavač i često su od nekih ekipa autora naručivani udžbenici. Čula sam primedbe nastavnika i roditelja na knjige iz matematike koji su neprimerene uzrastu i teške za shvatanje. Otvaranje konkurencije je jako dobro, ali je i to zaustavljeno pričom da se zaustavlja reforma, pa ljudi neće da ulažu pare u nešto što je za sada neizvesno. Mi smo zamislili da se određeni delovi novih udžbenika daju na preliminarnu evaluaciju koju bi, pored oficijelnih recenzenata koji su odgovorni za tačnost podataka, radili ljudi iz prakse, učitelji i profesori koji su korisnici udžbenika. Izdavači su pozitivno reagovali, jer je bolje da bude više udžbenika da bi profesori mogli da izaberu šta im odgovara. Počela je polemika po novinama, to je stalo. Ne znam šta će biti na kraju.

Šta je sa programom za drugi razred?

- On je pripremljen. Nalazi se na stolu kod ministra prosvete i oni treba o tome da odluče.

Hoće li biti problema?

- Odluka je na Ministarstvu. Ako ne promene zakon do septembra, po trenutno važećem zakonu drugi i sedmi razred ulaze u reformu. Ako hoće nešto drugo, moraju da pripreme odgovarajuća dokumenta, a ne znam da se ona rade. Duboko se nadam da neće zaustavljati reformu. Prvi razred je već bio u reformi, a drugi je logičan nastavak. Naravno da ćemo i dalje razgovarati, uklanjati slabe tačke, jer ima i manjkavosti. Ipak, ne mogu da govorim u ime Ministarstva.

Da li imate utisak da su svi problemi oko reforme obrazovanja politički motivisani?

- Sigurno da postoje oponenti reformi, ljudi koji se subjektivno ne slažu. Ima jako mnogo površnih komentara onih koji nisu pročitali o čemu se radi. To mi jako smeta, jer sam vrlo raspoložena za stručnu diskusiju, pa da vidimo šta je problem. Nerviraju me ljudi koji nemaju vremena da se bave tematikom, ali lako na sve strane dele lekcije. Ima tu dosta politike: „DS ili DOS je napravio ovako, e pa mi nećemo tako“. To nije u redu, jer je obrazovanje kapitalna investicija društva, a na dugi rok je šteta ogromna. Obrazovane ljude koji će da stvore ovo društvo i da ga razvijaju užasno dugo treba stvarati i sa time se ne smemo igrati. Imam utisak da ljudi u Ministarstvu toga polako postaju svesni i da ćemo naći kompromis.

Kakav utisak na vas ostavlja ministarka Ljiljana Čolić?

- Ona je ušla u nešto čega nije bila svesna, pa su joj prvi nastupi bili jako bučni. Ipak, shvatila je da ne može stvari da seče nožem. Što više ulazi u problem, postaje sve pragmatičnija i mislim da ćemo moći da razgovaramo, jer je to u zajedničkom interesu, a pre svega u interesu dece.

Kako ova dosadašnja polemika utiče na učenike i njihove roditelje?

- Jako loše, jer postoji nesigurnost i sve deluje kao da nije osmišljeno. Ispada da oni koji treba da rukovode tim poslom ne znaju šta rade. To unosi zabunu. Nije trebalo da se prepucavamo po medijima, nego da pokušamo da pronađemo kompromis. Ljudi kažu: „Šta sad, počela je obuka nastavnika pa je prekinuta, ide drugi, ne ide drugi, ide sedmi, ne ide sedmi, ne znam...“ To je osetljiva stvar, koja interesuje veliki broj ljudi, decu, roditelje, familiju, profesore, iako ona nije glavna tema u razgovoru vlasti. Savet nije hteo da reaguje da ne bi unosio zbrku.

Zamenik ministra u jednom je trenutku rekao da oko reforme ne postoji nacionalni konsenzus. Šta to znači?

- A oko čega je u ovoj državi postignut nacionalni konsenzus? Da li to znači da baš svi nastavnici treba da budu pitani, ili da sve partije treba da podrže? Da li je to moguće? Nacionalni interes jeste raditi na obrazovanju ove nacije da bi se ona uklopila u evropske standarde. Ne mogu da razumem zašto uporno insistiramo na tome da ne budemo deo Evrope, nego izmišljamo da smo nešto kao specifični. Stalno taj srpski inat. Nacionalni konsenzus je priča koja ne znači ništa.

---

A evo sta o ovoj Soroshevoj "reformi" kaze aktuleni dekan PMF-a prof. dr. Aleksandar Lipkovski:
http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/clanak.php?ID=453

---

ovaj "profesor" se samo ovom jednom rečenicom toliko diskreditovao da nije zaslužio ni čitanje texta do kraja..

inače, ajde da vidimo čime se to mi ponosimo..



tih "šampiona" i stručnjaka u najvećim svetskim firmama ima 0.01%. ostalih 99.99% nisu tako uspešni. da li je školski sistem uspešan ako ima 0.01% "genijalaca", a 30% nepismenih ili 50% polupismenih?

da objasnim, program za školu se ne pravi ni po meri najgenijalnijih nekoliko procenata đaka, ni po meri onih naglupljih par procenata, već po meri proseka/sredine/većine. ako se već tako i pravi, onda bi tako trebalo i da se meri uspešnost jednog školskog sistema.

dakle, da ponovim za one kojima nije jasno, uspeh školskog sistema se NE MERI brojem malih genijalaca koji iz njega ispadnu, nego opštim znanjem, pismenošću.. PROSEČNOG učenika na kraju školovanja.

kada se tako pogledaju stvari, očigledno je da je u našem školskom sistemu nešto crklo pre 50tak i kusur godina, i od onda svakim danom ta trulež sve više smrdi...

---

Zanimljivi tekstovi, mada sobzirom da poznajem gore spomenute profesore, mogu da kazem da su oni vise nego uplaseni za to sto ce nad nama da se sprovodi eksperiment, sve u cilju da se neko nekome uvuce u guzu (obicno ovi na valsti, onima koji stipendiraju tamo neki b92, i jos gomilu toga, da ne kazem soros).

Ako nesto znaci, mogu da potvrdim i da su dr.Desanka Radunovic i dr.Aleksanda Lipkovski, nasi veliki strucnjaci u oblasti kojom se bave (nisu slucajno vec duzi niz godina u nekim strukturama vlasti na Matematickom fakultetu).

Cinjenica je da cemo prilagodjavanjem nasih fakulteta oslabiti kvalitet ljudi koji izlaze sa fakulteta, ali uostalom ja jos nisam video ni jednu analizu uspesnosti nasih diplomaca, sto u svetu, sto kod nas.

Uzgred mislim da ce bolonjskom deklaracijom najvise da nastradaju neprivredni fakulteti koji nekako vaze za (intelektualno) elitne.

Ali uostalom, vreme ce pokazati da od 1945-te nemamo generaciju koja nije prosla neku reformu i neki eksperiment. A i kome smetaju ovi sadasnji fakulteti, ionako je neke prelako zavrsiti, a neke pretesko :).

---

znas kako, nastavni kadar funkcionise prilicno cudno kod nas. uglavnom uvlace studente u YARWP-e (yet another revolutional wavelet project) i ostale naslove sa vec veoma malim "stepenom dobrote" za pisanje radova i istrazivanja uopste (u prevodu, izrabljene metode pokusaja dobavljanja finansija). takodje sam imao prilike da slusam kako je jedan od uglednih profesora fizickog fakulteta (cije ime necu spominjati, ne zato sto bih snosio posledice, vec zato sto je nebitno) iznapusavao zaista solidan diplomski rad iz teorija mreza iz prostog razloga sto ga verovatno nije shvatio, ili je izlazilo iz okvira svakodnevice klasicnih radova koje je navikao da slusa (ili sam ja naprosto stekao pogresan utisak iz njegovih podpitanja). ono sto zelim da kazem je da nevezano od bolonjske deklaracije ili bilo koje manje-ili-vece budalastine u organizaciji skolstva nisam narocito siguran u kojoj kolicini opstaje kadar koji je u stanju da izvede ljude u skladu sa vremenom sadasnjim. vise se ne postavlja pitanje tezine studija, to je pitanje upornosti, postavlja se pitanje smisla studija u beogradu - u vremenu sadasnjem, osim ako izuzmemo papir, naravno.

---

Pozdrav sa WiFija iz Pittsburga (citaj: poslednja rupa... al cekam connecting flght pa ne znam sta da radim..) - molim ucesnike diskusije da se mane Sotona, Sorosa i ostalih gluposti i ako mogu da se drze teme :)

Btw, slazem se sa chp-om i Desanka i Lipkovski imaju jako dug staz na PMF-u i tom establismentu (i oboje su strucnjaci u svojim oblastima) - jedina razlika im je partijska pripadnost kako se vidi...

Edit... ladno IP adresa 4.x.x.x yeee

---

Po mom skromnom mišljenju, većina profesora na Univerzitetu nije spremna da se dalje stručno usavršava i da nova znanja i tehnologije uključi u predavanja (ovo posebno važi za tehničke fakultete).
Što bi se neko mučio, a mala mu je plata, kad je politika SVE u Srbiji...
Zato smo tu - gde smo.

Nesto mi je nejasno oko te reforme:
Skola traje 9 umesto 8 godina, povecava se broj casova svake godine (prvaci imaju 5-6 casova umesto 3-4), a govori se o nekakvom rasterecenju ucenika. U cemu je fora, o kakvom rasterecenju je rec izuzev sto se Vuk Karadzic plazi i Sveti Sava namiguje. Moje licno misljenje je da se ne moze paznja jednog prvaka drzati 5 casova, pa makar sve znacajne istorijske licnosti pocele da se plaze i namiguju. Ako mene pitate tu se ne radi o rasterecenju, vec o jos vecem opterecenju, sto ce kao posledicu imati pad paznje i koncentracije, sto dalje vodi ka smanjenju nivoa znanja.
Opisno ocenjivanje je takodje nepotrebna novotarija, na roditeljskom sastanku roditelji sa cudjenjem gledaju one opise po knizici, i na kraju potpuno zbunjeni pitaju uciteljicu "da li moje dete dobro ili lose uci?".
Izborni predmeti su naravno dobra stvar, ali ne znam zasto se to navodi kao nesto novo - ja sam imao izborne predmete jos pre 15 godina, po jedan iz oblasti privrede i umetnosti!
Ovo sto se radi je upravo suprotno mojim shvatanjima dobrog skolskog sistema. Nisam ima prilike da razgovaram ni sa kom ko je zavrsio osnovnu skolu u EU, pa cu zato uzeti za primer verovatno najproduktivniju zemlju sveta, Japan: tamo deca posle svega 1-2 godine opsteg obrazovanja, prelaze na usmereni sistem, tako da onaj ko zeli da bude automehanicar nikada nece morati da uci koliko ovaca ima u Australiji, onaj koji ce da bude operski pevac ne mora da zna koja je hemijska oznaka metanola, a onaj koji ce da se bavi projektovanjem elektronskih sklopova nema potrebe da pamti kad je rodjen Leonardo da Vinci.
Nasuprot tome, ovde je postavljeno za cilj podizanje nivoa opsteg obrazovanja stanovnistva, drugim recima buduce stanovnistvo ce mnogo lakse resavati ukrstene reci, od cega naravno, nema 'leba.

---

svašta.. pa ako tebi tvoje opšte obrazovanje služi samo za rešavanje ukrštenih reči, blago tebi.. meni se recimo sviđa da znam da nabrojim države na bliskom istoku (i da bar delimično razumem vesti koje dolaze odatle, a ne ko ameri koji ne znaju da nađu evropske države na mapi), zatim što znam kome je aristotel bio učitelj, i ko je bio njegov učitelj, i što (bar delimično) poznajem istoriju, što evropsku, što svetsku, pa mogu o tome da diskutujem na nekom nivou, i da stvari stavim u određenu perspektivu.

to što ti opisuješ, i kako se (navodno) radi u japanu možda jeste najefikasnije, ali je daleko od najhumanijeg. tako se proizvode roboti, koji su usko specijalizovani za jednu stvar, nju rade ultra efikasno, i ništa drugo ne znaju.

ali onda, zašto stati tu. zašto rudar uopšte mora znati da čita i piše? ili još bolje, ajde da ljude odmah po rođenju testiramo da vidimo za šta su sposobni, i da ih po sposobnostima grupišemo i dalje edukujemo i "usmeravamo" (mene već i sama reč "usmereno" asocira na komunističke tvorevine).

ili, ajde i da po rođenju na osnovu ljudskog DNK odredimo budući položaj čoveka u društvu (hint: filmovi "gattaka", "brave new world").

ne možeš ljude terati da se sa 8-9 godina odluče o celokupnom svom životu. mnogi zanimljivi ljudi koje znam u 25. godini života nisu znali šta žele da budu "kad porastu". neki od najinteresantnijih četrdesetogodišnjaka i dalje ne znaju šta će sa svojim životom.. (hint: pesma "the sunscreen song" ;).

dakle, možda japan jeste najefikasnije društvo, ali je daleko od najhumanijeg. čak ni amerika nije preterano humana, već tu titulu nose uglavnom zapadnoevropske zemlje..

po meni ugledanje na takve zemlje može da bude samo pozitivno..

---

Slažem se sa -zombie- em. Činjenica je da postoji transfer između raznih oblasti i da izlaganje uma pojmovima, problemima i sistemima koji ne liče na one sa kojima se redovno sreće utiče na povećanje inteligencije i kreativnosti. Doduše, ne znam da li je to poželjno za sve... ko svašta izmišlja, ume i da pogreši, umesto da prati zadatu proceduru.

Nego.. kada smo vec o obrazovanju i izmenama zakona (tj. vracanju na stari)




Ajde, 9-ti razred na stranu, ali smanjenje budzeta... za neupucene: SCG je zemlja u okruzenju koja najmanji % GDP izdvaja za nauku i istrazivanje & razvoj, a najveci % GDP na vojsku, ali ovo je definitivno porazavajuce - posto MMF trazi secu rashoda ili devalvaciju dinara, pare se naravno ukidaju obrazovanju - kao i agenciji (pardon.. promenili su u "zavod" :-) za Internet, dok se domacinski alociraju za odbranu "heroja" ili pomaganje Zastave (nadam se da ovo nece proci glasanje) :) Vrlo lepo opisuje prioritete zemlje, na zalost - istinito je da bi bilo smesno :(

No polako, lagano... domacinski :)


pctel: kad smo kod Japana, ne zaboravi i da se radi o potpuno drugacijoj kulturi i civilazaciji - koristiti direktno njihova resenja naravno nije dobro, jer ces imati probleme jer je dosta njihovih sistema prilagodjeno japanskoj kulturi i socijalnoj strukturi - sto nije isto kod nas (Japan je poprilicno razlicit, EU je daleko slicnija). Dalje, sto se tice EU - ovde su osnovne prilicno rigorozne, deca uce strane jezike vrlo rano, zato sto se drzave ne boje da im je ugrozen nacionalni identitet ako im deca uce strani jezik, pa danas svako dete (tj. svako dovoljno inteligentno, valjda) na engleski, francuski pored nemackog, recimo - vrlo korisno, em stedi pare koje roditelji daju na strane jezike, em neces imati problema sa sporazumevanjem gde god da odes. No sve stvar nacionalne politike - ako nasa drzava misli da je ruski bitniji od nemackog ili francuskog, i da drugi jezik ne sme da se uci pre 5-tog razloga, so be it.. nisam ekspert za geopolitiku i nacionalni interes, ali znam samo da moja deca nece ziveti tako :)

---

Kao sto neko davno rece, koliko je pokrivac, toliko se i noge pruzaju, sad gde smanjenje budzeta nosi najmanje posledica, mi mozemo samo da nagadjamo. Cini mi se da je prosle godine ulaganje u nauku bilo visestruko vece nego preprosle (moglo im se, prodali su tolike fabrike). Sada nema odakle, pa ce se malo smanjiti, ali verovatno ce opet biti vise od proseka prethodnih nekoliko godina, znaci napredujemo!
Ostao sam duzan odgovor o svom shvatanju humanosti, koje se nikako ne slaze sa zombievim i salecovim. Po njihovom misljenju, veoma je humano terati ljude da uce. Dobro, da pokusam da se barem donekle slozim sa tim, mlado i nerazumno bice je eventualno mozda humano terati da uci, jer mu se time osigurava egzistencija u vremenu kada rucak prestane da se sam pojavljuje na stolu (mislim kada mama prestane da ga donosi, ali iz ugla jednog deteta, to je isto).
Evo da krenem od sebe. Tokom skolovanja sam bio "humano" opterecen raznim glupostima, koje niti me zanimaju, niti nameravam da ta znanja ikada koristim u zivotu. Primera ima koliko hocete, ali posto je neko pomenuo strane jezike, eto, izdvojicu francuski jezik, koji sam neopravdano i nicim izazvano ucio celih 8 godina, sto cini oko 600 casova sedenja u neudobnoj skolskoj klupi. Kad se na to doda jos 500-1000 sati provedenih u ucenju kod kuce (to je bilo neophodno za trojku, eventualno cetvorku), ispada da sam preziveo skoro 1500 sati najgoreg intelektualnog mucenja, i do skoro sam imao nocne more da sam ponovo na casu francuskog. Humano, nema sta :-) U medjuvremenu sam vise puta imao prilike da razgovaram sa francuzima, ali uvek na engleskom! Ono sto je od tih 1500 sati danas ostalo je samo prezent pomocnih glagola avoir i etre, ali jednog dana cu i to zaboraviti. Ne bi to meni smetalo da situacija nije ista sa svih 30 ljudi koji su sa mnom isli u razred. Isto je sa drugim predmetima.
Posledica toga je da su oni koji su se oslonili na obrazovni sistem ostali potpuno nesposobni za posao za koji je srednja skola trebalo da ih osposobi. Polovina ljudi koji zavrse srednju elektrotehnicku ne znaju da zamene najobicnije integrisano kolo, sada pokusavaju da se osposobe za npr. zanimanje programera po raznim fakultetima, i kad to zavrse, trebace im jos 3-4 godine da nauce nesto korisno da rade i da pocnu da zive od toga. Naravno, ima i drugacijih primera, ali ja ovde govorim o 80% ljudi!

Evo, jos jedna paralela izmedju nase i japanske humanosti:
Znam coveka koji ima smisla za drustvene nauke, ali je totalni antitalenat za prirodne nauke. Zamislite njegove ocene iz osnovne skole: istorija(5), geografija(5), srpski jezik(4), matematika (1), fizika(1). U srednjoj skoli nije imao nikakve sanse. Japanci bi sigurno napravili nesto od njega, ali kod nas vec u srednjoj skoli nije imao nikakve sanse, tako da je danas bez posla, na ivici egzistencije... nema veze, vazno je da smo mi humani!

Stari obrazovni sistem je mnogo los, ali je dobar u poredjenju sa novim. Primer Japana nisam izabrao slucajno, to je primer zemlje koja je krenula od nule i stigla one koji su bili daleko ispred nje. Za razliku od nas, to su pametni ljudi koji se nisu zavaravali stavovima da ce postati razvijena zemlja prihvatajuci zakone razvijenih zemalja, vec da se to moze desiti samo radom, pa su i svoje zakone prilagodili tome.

Shvatanje da cemo mi postati Evropa, ako gledamo sta Evropa radi pa i mi radimo to isto, je isto kao kad bi covek na ivici egzistencije gledao kako se ponasa bogat covek, pa se i on ponasao tako, verujuci da ce od toga postati bogat. od toga naravno nema nista, bogat covek cak i ne mora mnogo da radi, i moze mnogo vise da se posveti kulturi, umetnosti i nauci, za razliku od siromasnog koji u te 3 oblasti nema mnogo sta da trazi, vec mora da radi i tako resi egzistencijalne probleme.

---

mislim da sasvim mashish poentu, jer bi bilo kakav zakljucak zahtevao bar najosnovnije poznavanje japanske kulture. pre svega, japan je mali svet za sebe, ostrvo koje je vekovima bilo u neku ruku izolovano od ostatka sveta. ono sto pre svega japan cini onakvim kakav jeste je duboko ukorenjen tradicionalizam i postovanje ka "precima" i porodici, kao i neverovatna hijerarhija u organizaciji posla i vlasti. nije neobicno da neko izvrsi seppuku ukoliko npr. ne upise fakultet, ili vozovi kasne 5 minuta. ovo je daleko od naseg, zapadnog, poimanja humanizma i potpuno je neprimenjivo s obzirom na nase kulturolosko nasledje. pored toga, japan je uspeo da stigne od nule do danasnje tacke po slicnom modelu po kojem je i nemacka uspela da stane na noge, a to je dil sa usa-om po principu "mi vama kintu, vi nama baze", gde naravno ne osporavam nama neobicni fanatizam i detaljnost.



sponzorisanje kulture je normalna stvar u zemljama zapadne evrope, samo ne ocekuj da umetnici zive narocito dobro od donacija i sponzorstva. prosecan umetnik na zapadu (a gausova raspodela kaze da je takvih ponajvise) i dalje zivi prilicno bedno.

[Ovu poruku je menjao caboom dana 30.04.2004. u 15:07 GMT]

---

Zaboravljas da su Japanci prvo morali da prihvate sve elementarne zakone koje im je nametnuo Makartur 1945+ - a to su zakoni liberalne trzisne ekonomije i set sistemskih zakona koji je vrlo kompatibilan sa danasnjim USA/EU zakonima :) Posle toga su se i te kako razvili - ista prica vazi i za Nemce - jos jednu drzavu koja je pocela od nule. Sad da se vratimo na skolstvo - Japan je azijska zemlja - i to ostrvska istocno azijska zemlja, ima potpuno drugaciju zivotnu filozofiju od "zapada" ("the west") i logicno je da su njihovi sistemi edukacije drugaciji od evro-atlanskih. Postavlja se pitanje koliko smo mi, Srbi, razliciti kulturno i filozofski od, recimo, Fraunciza ili Grka - to ostavljam forumu da diskutuje - ja ne mislim da smo preterano razliciti da bi nam skolski sistem bio potpuno nekompatibilan.

Edit: caboom je dodatno objasnio specificnost Japana, koja diktira i specificnost njihovog obrazovnog sistema i poslovne hijerarhije.

Bojim se da se motivi "vaspostavljanja" starog skolskog sistema nalaze u prastarim rusofilsko-nacional-romanticarskim snovima usijanih glava (koje nisu tako usijane u stvari.. dilovi sa "istokom" su jako unosni, samo ne za drzavu vec za pojedince...), taj san je jako tesko izvodljiv - u buducnosti ce biti jos tezi za realizaciju, a cenim da ni Rusima ne odgovara, samo da neko obavesti premijera da je to tako :)



Hehe mislim da mi jesmo Evropa, bar geografski :) Samo se neko trudi na sve strane da postanemo Mala Azija ili, u najmanju ruku, off-shore ispostava Ruske Federacije na Balkanu.

---

Ono sto je za nekog prepreka, za drugog je prilika. Ucenje je dobar trening za pamet, a uz to, kad nesto znas, mozes pokusati da to znanje iskoristis (ako razmisljas o tome kako to uciniti), a ako ne znas, ne mozes ni pokusavati. Konkretno, znanje stranog jezika je mozda preduslov za vazne poslovne veze ili pristup informacijama koje su nedostupne na drugim jezicima ...

No, nema veze... slazemo se da bi sve te stvari trebalo da budu dostupne samo onima koji ih cene, pa se onda vracamo na sistem: minimum (survival packet) znanja za sve, dodatno samo onima koji plate ili najboljima od onih koji traze.

Evo jos nekih komentara iz novina:

Nove prosvetne vlasti anuliraju gotovo sve što su ustanovile prethodne
Jednom nastavnik
uvek nastavnik
Trajna licenca za nastavnike znači da iz škole nećete moći da najurite ni dokazane pedofile, alkoholičare, narkomane. Povratak na osmogodišnju školu, ocenjivanje kao nekad

BEOGRAD - Nove prosvetne vlasti anuliraju sve što su zamislili njihovi prethodnici i pretočili u zakon. Ovakav zaključak se dobija kad se analiziraju intervencije koje je aktuelni ministarski tim izvršio u krovnom zakonu usvojenom prošlog leta.

Sve je vraćeno na početnu poziciju i zakon iz 1992. sa trasiranjem novog reformskog kursa koji bi, kažu u Ministarstvu, trebalo da zaživi postepeno u bliskoj budućnosti. Kada se porede važeći zakon i predložene izmene i dopune koje menjaju suštinu zamisli bivše vlasti, najpre pada u oči ono što podjednako zanima i đake i roditelje - dužina školovanja.

Izmenama i dopunama faktički se vraća osmogodišnja osnovna škola, po istom režimu kao i pre zakona 2003, po sistemu "četiri plus četiri. Od prvog do četvrtog je razredna nastava, a od petog do osmog predmetna nastava. Doduše, u izmenama i dopunama pominje se devetogodišnje obavezno obrazovanje, ali tako što se predškolsko vaspitanje u jednom članu zakona naziva sastavnim delom obaveznog obrazovanja i predviđa se da bude organizovano za svu decu od pet i po do šest i po godina u vidu "nultog razreda" od 2006. godine.

Ovom promenom se, po mišljenju dr Tinde Kovač-Cerović, bivšeg pomoćnika ministra prosvete, direktno narušava podizanje obrazovnog nivoa celog stanovništva, što je bio jedan od glavnih motiva zakona 2003.

Pomoćnik ministra prosvete Vekislav Janićijević

- Vraćanje na osmogodišnju školu počinje po izmenama i dopunama odmah, tako da ni budući prvaci neće učiti po sada važećem programu za prvi razred. Umesto toga, ministar će preko leta po hitnom postupku doneti novi plan i program, bez Zavoda i bez Saveta, i za prvi i za drugi razred osnovne škole, i škole će ga dobiti do 1. septembra - procenjuje Kovač-Cerovićeva.

Aktuelni pomoćnik ministar prosvete Vekislav Janićijević navodi želju prosvetnih vlasti da sačine jednu ozbiljnu reformu školstva iza koje treba da stoji realna potpora društva i materijalna osnova. Novac kojim raspolažu prosvetne vlasti biće dovoljan da se sprovede njihova zamisao o reformi, tvrdi Janićijević, a potporu će naći u javnoj raspravi koju su započeli sa predstavnicima relevantnih sindikata. - Ono što su prethodnici radili kroz specifičan vid javne rasprave sada će biti podignuto na ozbiljniji i sveobuhvatniji nivo - kaže Janićijević.

U izmenama i dopunama ocenjivanje se vraća na stara (prethodnici tvrde loša) rešenja koja su važila pre 2003. Tako će nastavnici ponovo ocenjivati đake samo dva puta u polugodištu, što direktno pogoduje kampanjskom učenju, bubanju za ocenu, a onda brzom zaboravljanju naučenog. - Po našem dubokom ubeđenju, za dve ocene u polugodištu je mogao da se zalaže samo neko ko je veoma loš nastavnik - tvrdi Kovač Cerovićeva.


Neće biti lomova

Prema rečima Janićijevića, aktuelne prosvetne vlasti ne žele da zaustave procese reforme "jer naše školstvo ima nasušnu potrebu za promenama". On poručuje da neće biti nikakvih lomova, jer "mi smo deo Evrope i imamo nasušnu potrebu da sarađujemo sa kvalitativnim stremljenjima evropske zajednice ka reformama školstva".




- Zakon iz 2003. je na nov način uredio oblast obrazovanja nastavnika, vodeći računa o tome da država, kao poslodavac, mora da osigura mogućnost uticaja na vrstu i kvalitet obrazovanja nastavnog kadra, dok su u izmenama i dopunama zakona sada prosto izbačeni svi članovi koji uređuju ovu problematiku, što znači da će obrazovanje nastavnika biti prepušteno, kao i pre 2003, želji i volji nastavničkih fakulteta - kaže Tinde Kovač- Cerović.

- U važećem zakonu licencu dobijaju nastavnici koji u narednih pet godina dobiju 100 časova za obuku. Nastala je opšta trka nastavnika, učitelja i vaspitača da što pre ispune taj uslov. Mi sada svih sedam centara ukidamo, odnosno sublimiramo u jedan centar koji se, za sada, zove Zavod za unapređivanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja. I to finansira država, a nastavnici dobijaju trajnu dozvolu - pojašnjava Janićijević.

Licenca se može suspendovati i posle izmena i dopuna, ali se ne može oduzeti ni u slučaju najgrubljih prekršaja, niti u slučaju većeg broja ponovljenih suspenzija. To znači da će sistem "vući" sa sobom kao licencirane nastavnike i one ljude kojima prosto nije mesto u školi (npr. hronični alkoholičar, narkoman, pedofil, itd...).

Po mišljenju Tinde Kovač-Cerović metlom su očišćene sve novine, a sa posebnom pažnjom izbacivano sve iz čega bi se moglo zaključiti da su škole tu prvenstveno zbog dece i njihovog učenja, nastavnici zato da osiguraju kvalitet dečjeg učenja i razvoja, a fakulteti tu da osiguraju kvalitetni nastavni kadar..

---

Skole su tu prvenstveno zato da se uzima kinta i porez na roditelje, ali zato valjda drzava treba da bude na strani onih kojih je vise i da povuce crtu... pa sad, ko zna, mozda u ovoj zemlji ima vise prosvetara nego skolske dece?

Mozda imamo malo kracu tradiciju izolovanosti, ali...


U kontekstu moje recenice, Evropi smo dalji nego Japan... ma koji Japan, Australija



A zasto za sve ne bi bio sistem izbornih predmeta, gde recimo od 30 biras 10 koji su u skladu sa tvojim interesovanjima. Tako steceno znanje bi imalo primenu, bilo bi manjeg obima a bolje sistematizovano, bilo bi trajnije jer nije steceno pod pritiskom vec slobodnom voljom... Ja realno ne vidim potrebu da svi ljudi znaju jedno isto znanje, bolje je da svako bude strucnjak za jednu uzu oblast, a ako pored toga ima i zelje za drugim vrstama znanja, niko mu ne brani, kao sto ga ni na sta ne tera. To bi bio vrhunac humanosti, ako se vec govori o tome. Naravno, svestan sam da bi to bilo nerealno ocekivati, jer bi troskovi jednog takvog obrazovnog sistema bili veci. Ono sto bi bilo lepo a ne kosta vise (cak naprotiv) je smanjenje trajanja osnovnog obrazovanja kakvog ga danas znamo, i u sto mladjem uzrastu deljenje dece na manje grupe sa slicnim interesovanjima, a u srednjem obrazovanju izbacivanje nepotrebnih teorijskih predmeta i popunjavanje vremena prakticnom obukom za zanimanje koje ce ti ljudi kasnije obavljati.

---

sa tobom se slažem samo u jednom, a to je da ovaj tekući (tj bivši, a izgleda i budući) sistem ne valjda. ja iz tog sistema nisam poneo praktično ništa (što nisam sam naučio, na dodatnim i vanškolskim aktivnostima), i iskreno ne mogu ni da zamislim da može da postoji gori sistem..

naravno da nisam govorio o primoravanju da svi uče "sve", već najviše iz onih predmeta koji te zanimaju, a pomalo i iz ostalih, čisto da vidiš da li će možda da te zainteresuju.

u tome je i jedna od dobrih strana novog sistema, tj učenici imaju veći izbor u vidu izbornih predmeta, a profesori imaju izbor da samo naglašavaju delove programa za koje vide da decu zanimaju, a "brzo protrče" ili skroz izbace delove koji smaraju decu..

a da si se školovao po evropskom sistemu, niko te ne bi terao da učiš hiljade sati francuski ako te ne zanima.. kada se prijavljuješ recimo na neki evropski kompjuterski fakultet, niko te ne pita "šta si imao iz srpskog, engleskog i geografije", tako da bi dvojka iz tih predmeta bila više nego dovojlna (a dvojka se uglavnom dobija sa mirno sedenje na času, i eventualno ponavljanje dve rečenice koje je 5 minuta ranije rekao profesor).

dalje, nije mi jasno ko normalan može smatra da je redovna kontrola profesora (npr na 5 godina) loša stvar, pa da to izbaci iz zakona.. ili da zabrani engleski pre petog razreda, pa da _svako_ mora da posebno plaća svom detetu časove (naravno, onaj ko može), što naravno dodatno opterećuje dete.. (btw, ono što si pomenuo još u prvoj poruci, deca u prvom razredu imaju više časova, ali nemaju domaći..)


u stvari, da li ti uopšte znaš šta je sve promenjeno novim zakonom, ili ti je jedina zamerka to što osnovno obrazovanje traje 9 godina (a uz to je i više "usmereno" nego staro, što ti zagovaraš).

i kakav ti je to stav koji je suprotan svim društvenim procesima kroz koje smo prošli. prvo nije ni bilo obaveznog obrazovanja, zatim je ono trajalo godinu-dve, pa zatim četvorogodišnje (moji babe i dede), pa zatim osmogodišnje, a sada bi ti da vraćaš unazad.. zanimljivo, da ne kažem nešto drugo..

---

Pa vidis, kad su nosioci razvoja ove zemlje bili ljudi cije je obavezno obrazovanje trajalo 4 godine ova (valjda se moze tako reci?) zemlja se prilicno dobro razvijala... kad se generacija promenila i dosli ljudi cije je obavezno obrazovanje trajalo osam godina tada su nekako "kola krenula niz brdo", a dalje povecanje te granice na 9, 10, 15 itd godina bi bila opadajuca funkcija efikasnosti nase privrede. Dobro, verovatno je to samo koincidencija, ali da je zanimljiva - jeste.

Jednom prilikom sam bio u socijalnom da overim knjizicu i video da na pecatiranju vise ne radi zena koja je zavrsila osnovnu skolu (dobro, mozda srednju, nisam siguran ali najvise trogodisnju), vec sada pecate udara devojka koja je zavrsila fakultet. Pecat je pecat, isti kakav je bio pre 50 godina, ali se nesto drugo, eto, promenilo. Devojka je mogla isti posao da radi i bez fakulteta, a vreme koje je potrosila na studiranje (nekih 7 godina), je mogla da utrosi korisnije, npr. da nauci da kuva i radi ostale sitne kucne poslove. Ovako, devojka niti zna nesto pametno u kuci da uradi, niti ima dovoljnu platu da moze da placa kucnu pomocnicu, niti na Balkanu moze da nadje muza raspolozenog da umesto nje kuva, pere, pegla... Ovako, sedi i ceka da godine prodju, dok tamo neki pricaju o niskom natalitetu i slicnim pojavama, ne razmisljajuci o uzrocima istih. Obrazovni sistem preti naciji unistenjem, a vi meni tu pricate o nekakvoj humanosti...

jasno je meni sta drzava radi:
Uzmimo za primer da je u nekoj drzavi 40% radno sposobnog stanovnistva nezaposleno. Prosecan radni vek traje 40 godina, sto znaci da ako nateramo stanovnistvo da samo godinu dana duze uci/studira/usavrsava se profesionalno itd prividno smanjujemo nezaposlenost za 1%. Prosta formula, nateraj ljude da u proseku budu 5 godina obrazovaniji i smanjio si nezaposlenost za 5%. To sto im to znanje kasnije moze sluziti jedino za ucesce na kvizovima se podrazumeva, a sta bi ja to drugo hteo? Moj stav je jasan i usko povezan sa strategijom privrednog razvoja zemlje - smanjenje obaveznog osnovnog obrazovanja (i po obimu i po trajanju), vodi usmeravanju ljudi vise na rad, a manje na filozofiranje, podsticanje domace proizvodnje, sto uz potiskivanje stranih proizvoda (izuzev ako se takvi ne proizvode kod nas), i iskoriscenje svake mogucnosti da se nesto izveze, pretstavlja jedini nacin izlaska zemlje iz ekonomske krize u kojoj se vec duze vreme nalazi.

Ispricacu jedan vic koji potice iz vremena kad je SSSR bio nekakva svetska sila:
PITANJE: Zasto je privreda SSSR-a uspesnija od privrede SFRJ
ODGOVOR: U SSSR-u Sedam Sedi Sedam Radi, a u SFRJ Sedam Filozofira Radi Jedan.

Imajuci ovo u vidu, jasno je da je vreme SFRJ proslo, pa ako mislimo u EU treba nam neki novi SRJS tj. Sedam Radi Jedan Sedi, a o tome retko ko ozbiljno razmislja, a najmanje ministarstvo prosvete.

---