Šta ima ja da prigovaram. Sudovi su se bavili time, a kome odluka ne odgovara može da se buni. Ja mislim da su sudovi, kako evropski, tako i naš Kasacioni doneli ispravnu odluku. Mogu da prigovaram samo našoj državi ukoliko bude odlučila da pokrije bankarske špekulacije. S obzirom na razmišljanja običnog srpskog građanina, uključujući i natprosečne ES korisnike, mislim da vlada može da donese bilo kakvu odluku i da će to verovatno biti previše dobro u odnosu na ono što zaslužujemo.
Uzmeš 50000CHF, isplatiš 30000CHF, i opet si dužan 50000CHF?
Zaključano
Zakačeno
Citat:
bananaphone:
... da bi zastitio druge gradjane od zelenastva?
... da bi zastitio druge gradjane od zelenastva?
A, dobro, nije vise prevara, ali je zelenasenje? Hajde da vidimo:
Citat:
Član 217
(1) Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog,
kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara ili je izvršeno od strane grupe,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
Dakle, da li ciljas na tesko imovinsko stanje, teske prilike, nuzdu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasudjivanje? Gde su zatvorske kazne? Ako znas da je u toku izvrsenje krivicnog dela ili da je isto izvrseno, a ne prijavis to policiji, zakon te smatra saucesnikom. Ti si dakle saucesnik u zelenasenju?
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
@pctel - ne znam zasto, mislio sam da si ozbiljan sagovornik... Nastavi da zivis u svojoj realnosti 
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
Citat:
Everovic:
Odluka se naravno mora poštovati bez obzira da li je ona dobra ili loša, a protiv loših odluka treba se boriti.
Odluka se naravno mora poštovati bez obzira da li je ona dobra ili loša, a protiv loših odluka treba se boriti.
Dobro. Nego mene tu nesto muci - po zakonu o obligacionim odnosima tuzbu je moguce pogneti maksimalno do 5 godina od dana potpisivanja ugovora. Prvog dana seste godine to pravo zastareva.
Da ne trazim sad, neko pomenu da su se krediti indeksirani u chf mogli dobiti do 2011, znaci do pre osam godina. Sta cemo sad sa time - ko nije tuzio banku za kredit u chf do 2016, nece je ni tuziti?
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
Citat:
bananaphone:
@pctel - ne znam zasto, mislio sam da si ozbiljan sagovornik... Nastavi da zivis u svojoj realnosti :)
@pctel - ne znam zasto, mislio sam da si ozbiljan sagovornik... Nastavi da zivis u svojoj realnosti :)
Nemoj molim te sad i ti da se bavimo jedni drugima a pritom pricamo o ozbiljnosti. Ozbiljan sagovornik uvek komentarise stavove, a ne sagovornika. Cim mi se direkto obratis recima ti si ovakav ili onakav, tu se svaka prica o ozbiljnosti zavrsava.
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
Citat:
Everovic:
Koliko god neko bio dobar demagog teško može da me ubedi da je pošteno da neko kupi jedan stan a plati dva, tri, četiri ili više.
Koliko god neko bio dobar demagog teško može da me ubedi da je pošteno da neko kupi jedan stan a plati dva, tri, četiri ili više.
To posteno je jako rastegljiv pojam - polovina planete smatra da nije posteno uzeti nikakvu kamatu, a ova druga polovina tesko moze da se dogovori kolika kamata je postena i gde je tacno granica kad prestaje da bude postena.... Zato, ako mozes da nam resis dilemu - gde je tacno granica izmedju postene i nepostene kamate? Koji je to maksimalni posten iznos, nakon kog povecas jos za jedan promil i nastupa nepostenje?
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
Citat:
pctel:
Dobro. Nego mene tu nesto muci - po zakonu o obligacionim odnosima tuzbu je moguce pogneti maksimalno do 5 godina od dana potpisivanja ugovora. Prvog dana seste godine to pravo zastareva.
Dobro. Nego mene tu nesto muci - po zakonu o obligacionim odnosima tuzbu je moguce pogneti maksimalno do 5 godina od dana potpisivanja ugovora. Prvog dana seste godine to pravo zastareva.
Možeš li da navedeš na osnovu kojih članova zakona to tvrdiš?
Citat:
gde je tacno granica izmedju postene i nepostene kamate?
Ne mozes bas zacrtati, ali ako zarada ne prelazi 10% onda mozemo da kazemo da se radi o nekoj razumnoj zaradi.
Znaci na cenu stana otplatis jos 10%, to je razumno.
Naravno rata moze da bude uskladjena sa inflacijom/deflacijom.
Branimire, a ako je kamata deset odsto na godisnjem nivou? Da li je to posteno? Da li to znaci da nijedan stambeni kredit u Srbiji nije posten?
Ne moram da znam tačnu granicu i svet ne funkcioniše tako. Ništa nije crno-belo i granica gde ako pređeš 1 promil prelaziš iz poštenog u nepoštenog verovatno i ne postoji. U ovom slučaju dovoljno je da znam da je dvostruko više nepošteno.
Citat:
Everovic:
Možeš li da navedeš na osnovu kojih članova zakona to tvrdiš?
Možeš li da navedeš na osnovu kojih članova zakona to tvrdiš?
Ovom prilikom sam radi ustede vremdna preuzeo gotov odgovor sa pravnog portala bedplatnapravnapomoc.rs
Ceo tekst glasi ovako:
Citat:
Postovani,
Institut zelenaškog ugovora je kod nas regulisan Zakonom o oblligacionim odnosima, čije odredbe Vam citiramo, tako da se mozete podrobno informisati.
1. Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.
2. Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.
3. Ako oštećeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos, sud će udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u tom slučaju ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.
4. Oštećenik može podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos u roku od pet godina od zaključenja ugovora.
Sto se tice Krivicnog zakonika, isti predvidja krivicno delo Zelenasenje clanom 217. Da bi se stekli elementi ovog krivicnog dela potrebno je da neko za davanje novca ili drugih potrosnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog neku nesrazmernu imovinsku korist, iskoriscavajuci tesko imovno stanje, teske prilike, nuzdu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasudjivanje ostecenog.
Potreno je da ucinilac, dakle, iskoristi neko od gore podvucenih “stanja” u kojima se osteceni nalazi.
Kljucno pitanje kod ovog krivicnog dela je nesrazmera u pogledu imovinske koristi koju ostvaruje izvrsilac ovog krivicnog dela.
Prof.dr. Ljubisa Lazarevic u svom Komentaru krivicnog zakonika (Beograd 2006 godina) istice da je fakticko pitanje kada ce se korist smatrati nesrazmernom, te da to sud procenjuje u svakom konkretnom slucaju uzimajuci u obzir sve okolnosti slucaja, a nacelno bi se moglo reci da je nesrazmerna ona korist koja u znatnoj meri prevazilazi prosecnu korist koja se prima ili ugovara prilikom ugovora o zajmu…. ona se najcesce izrazava u preterano visokim kamatama ….
Pretpostavljam da na osnovu ovoga mozes da nadjes odgovore koji te zanimaju na www.paragraf.rs
Jer, razumeces mene, ja nisam zainteresovana strana za ovu temu pa da sad sve detaljno prostudiram. Ja samo radi opste informisanosti malo zagrebem po povrsini, a ti ukoliko imas interesa nastavi dalje.
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
Citat:
bojan_bozovic:
Branimire, a ako je kamata deset odsto na godisnjem nivou? Da li je to posteno? Da li to znaci da nijedan stambeni kredit u Srbiji nije posten?
Branimire, a ako je kamata deset odsto na godisnjem nivou? Da li je to posteno? Da li to znaci da nijedan stambeni kredit u Srbiji nije posten?
Rekao sam svoje. Kamata od 10% na godisnjem nivou svakako da je zelenaska kamata...
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
Citat:
pctel:
To posteno je jako rastegljiv pojam - polovina planete smatra da nije posteno uzeti nikakvu kamatu, a ova druga polovina tesko moze da se dogovori kolika kamata je postena i gde je tacno granica kad prestaje da bude postena.... Zato, ako mozes da nam resis dilemu - gde je tacno granica izmedju postene i nepostene kamate? Koji je to maksimalni posten iznos, nakon kog povecas jos za jedan promil i nastupa nepostenje?
Citat:
Everovic:
Koliko god neko bio dobar demagog teško može da me ubedi da je pošteno da neko kupi jedan stan a plati dva, tri, četiri ili više.
Koliko god neko bio dobar demagog teško može da me ubedi da je pošteno da neko kupi jedan stan a plati dva, tri, četiri ili više.
To posteno je jako rastegljiv pojam - polovina planete smatra da nije posteno uzeti nikakvu kamatu, a ova druga polovina tesko moze da se dogovori kolika kamata je postena i gde je tacno granica kad prestaje da bude postena.... Zato, ako mozes da nam resis dilemu - gde je tacno granica izmedju postene i nepostene kamate? Koji je to maksimalni posten iznos, nakon kog povecas jos za jedan promil i nastupa nepostenje?
2,7% na godišnjem nivou :)
Za chf ili koju valutu? Inflacija uracunata, ili je to postena cista zarada plus referentna stopa?
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
A za mene najpostenije bi naravno bilo da svi krediti budu beskamatni, a da je otplata volonterska - ako neko bas zeli, inace nije obavezno. A ja ne bih imao neku narocitu zelju da otplacujem. Samo, nisam bas siguran, da li je posteno da im ja potpisem da sam saglasan na koliku god kamatu traze, pa da se naknadno bunim da mi se obezbede uslovi koje ja smatram postenim.
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
Citat:
Everovic:
Ja tvrdim da su CHF krediti spekulativni i da je banka bila duzna da obavesti klijente. Banke samo treba da dokazu da su to uradile i sve je ok.
Ja tvrdim da su CHF krediti spekulativni i da je banka bila duzna da obavesti klijente. Banke samo treba da dokazu da su to uradile i sve je ok.
Sve i da je to tačno, da ti krediti jesu špekulativni, to nikako nije umanjilo ili dovelo u rizik uzimaoce kredita (oni kojima je banka pozajmila pare) nego isključivo one koji pare pozajmljuju banci (deponenti) zato što u slučaju nepovoljnog kretanja kursa banka ne bi mogla da ispoštuje ugovor sa njima.
Banka je ispoštovala* svoj ugovor prema ljudima kojima je pozajmila pare, isplatila im je tražene pare, sada samo ostaje da i oni ispoštuju svoj deo ugovora.
* - ovo naravno treba uzeti sa rezervom pošto su neke banke bez ikakvog ugovorenog prava računale kamatnu stopu na štetu klijenta (povećavanje kamatne stope u skladu sa nekim internim odlukama banke). Koliko znam, svako ko je tužio banku zbog ovoga je tu tužbu i dobio. Ja bi voleo da su ove tužbe mogle dovesti do raskidanja ovakvih ugovora, ali mislim da se išlo samo na umanjenje glavnice za preplaćeni iznos. Opet, ove svinjarije nemaju nikakve veze sa kreditima indeksiranim u CHF - jedno je brljarija sa kamatnom stopom (to može da se radi i kod EUR ili RSD kredita), a drugo je ovaj kredit kao taka.
"Banka je ispoštovala* svoj ugovor prema ljudima kojima je pozajmila pare, isplatila im je tražene pare, sada samo ostaje da i oni ispoštuju svoj deo ugovora."
E cek, isplacuje dinare a zuduzuje u evrima/svakcarcima... i to po kom kursu?
E cek, isplacuje dinare a zuduzuje u evrima/svakcarcima... i to po kom kursu?
@pctel
Našao sam član 141 Zakona o obligacionim odnosima. Moglo bi da bude nezgodno za ljude koji nisu pozajmili novac od banke već od pravih zelenaša, a prošlo je više od pet godina. Zakonom je propisano više kriterijuma zastarelosti, a u okviru člana 141 eksplicitno se navodi rok. Jedan član zakona manje o kojem bi banke morale da brinu (malo je verovatno da je ovaj zakon uopšte moguće primeniti na njih s obizrom da se njihovo poslovanje reguliše na poseban način). Većina članova nema vremensko ograničenje :)
Ovde imaš kompletan Zakon o obligacionim odnosima. Mislim da je trenutno aktuelna delimična ništavnost ugovora, pa možeš to da pogledaš. Osim toga postoji i Zakon o zaštiti potrošača i još neki zakoni. Inače, primetio sam da napreduješ, od negiranja da su se banke ponašale kao zelenaši sada se pozivaš na zastarelost :)
Našao sam član 141 Zakona o obligacionim odnosima. Moglo bi da bude nezgodno za ljude koji nisu pozajmili novac od banke već od pravih zelenaša, a prošlo je više od pet godina. Zakonom je propisano više kriterijuma zastarelosti, a u okviru člana 141 eksplicitno se navodi rok. Jedan član zakona manje o kojem bi banke morale da brinu (malo je verovatno da je ovaj zakon uopšte moguće primeniti na njih s obizrom da se njihovo poslovanje reguliše na poseban način). Većina članova nema vremensko ograničenje :)
Ovde imaš kompletan Zakon o obligacionim odnosima. Mislim da je trenutno aktuelna delimična ništavnost ugovora, pa možeš to da pogledaš. Osim toga postoji i Zakon o zaštiti potrošača i još neki zakoni. Inače, primetio sam da napreduješ, od negiranja da su se banke ponašale kao zelenaši sada se pozivaš na zastarelost :)
Citat:
Branimir Maksimovic:
"Banka je ispoštovala* svoj ugovor prema ljudima kojima je pozajmila pare, isplatila im je tražene pare, sada samo ostaje da i oni ispoštuju svoj deo ugovora."
E cek, isplacuje dinare a zuduzuje u evrima/svakcarcima... i to po kom kursu?
"Banka je ispoštovala* svoj ugovor prema ljudima kojima je pozajmila pare, isplatila im je tražene pare, sada samo ostaje da i oni ispoštuju svoj deo ugovora."
E cek, isplacuje dinare a zuduzuje u evrima/svakcarcima... i to po kom kursu?
Isplaćuje u dinarima zato što je takva zakonska regulativa NBS - nije se moglo isplaćivati u EUR ili CHF. Mislim da je takva i sada. Ali obračunava u CHF i EUR zato što smatra da su te valute mnogo stabilnije od dinara, što i nije netačno - pogledaj kolika je bila vrednost dinara pre 25 ili 30 godina, što je uobičajeno trajanje jednog stambenog kredita kod nas.
Što se tiče kursa, i tu je bilo raznih svinjarija.
Ali kao što sam rekao, to nema veze sa suštinom CHF indeksiranog kredita kao takvog, na kraju krajeva sve te brljarije su rađene i kod EUR kredita, čak mislim i mnogo više.
U svakom slucaju neko ko ne prima platu indeksirano u svajcarcima ili evrima svakako da mnogo rizikuje.