Koliko znam - AX nimalo. NAV tu i tamk, sluzbeni glasnik, sluzba za zaposljavanje, vodovod u nisu, sajam. To je ono sto znam ovako napamet, sigurno ima jos. Jedan NAV partner je radio skoro sve te implementacije ( tj sve osim jedne).
Postoji li neki gornji limit (broj korisnika sistema, broj kupaca, obim transakcija) koje može da podrži NAV? Služba za zapošljavanje ima veliki broj ispostava/filijala, nije se zbog toga moralo ići na AX?
Odgovoriću uopšteno, a što se tiče tog konkretnog projekta - nadam se da će jedan od korisnika da se aktivira koji je bio čak i PM na tom projektu.
Prvo je pitanje koji broj od ukupnog broja tih radnika stvarno koristi ERP. Verovatno da ta služba ima neki drugi softver u kome prate, šta znam, nezaposlene, oglase za posao, ko je kad došao na razgovor, kome su koju praksu/obuku nudili. To, po mom mišljenju, nije stvar za ERP nego za specijalizovani softver za tu namenu. Samim tim već nemaš toliki broj korisnika. Ako neko ima maloprodaje, a ne oduči se za neki add-onova u NAVu, to je opet neka integracija.
Što se tiče ograničenja, nema nekih jasnih granica. U izboru AX ili NAV prva stvar treba da budu podržane funkcionalnosti (da za trenutak zanemarimo budžet), a ne broj korisnika . Imamo NAV implementacije u kojima rade 220+ korisnika istovremeno. Ali, ako nekome treba recimo razrađen project management (planiranje resursa, work breakdown i slično) čak i ako ima 50 korisnika, trebalo bi da ide na AX gde j to super razvijeno, e na NAV gde je to samo zagrebano.
Vlada Srbije učinila je još jedan korak u pravcu efikasnijeg, racionalnijeg i jeftinijeg poslovanja: računovodstvene isprave, uključujući fakture, ne moraju da se štampaju niti da sadrže pečat i potpis.
Ministar finansija Dušan Vujović i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić potpisali su Objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa, saopštila je Vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Objašnjenjem koje će biti dostavljeno nadležnim organima i institucijama definisano je da pravna lica i preduzetnici mogu izdavati fakture u papirnom ili elektronskom obliku.
Ključno objašnjenje odnosi se na to da nije obavezno štampanje fakture koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, niti da se na eventualno odštampan dokument stavlja otisak pečata kako bi se smatrao validnim.
Elektronska faktura je validna u elektronskom obliku, bez potpisa i pečata, ne mora da se štampa i ne mora da se šalje poštom.
Faktura koja je izvorno nastala u papirnom obliku ne mora da sadrži pečat i potpis odgovornog lica. Faktura koja je nastala u elektronskom obliku ili digitalizacijom takođe ne mora biti potpisana elektronskim potpisom.
"Primenom ovog propisa, eliminišu se veliki nepotrebni troškovi i olakšava poslovanje", istakla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. "Ušteda novca, papira i vremena, znači brže, efikasnije i racionalnije poslovanje, u skladu sa savremenim standardima", naglasila je Brnabićeva, navodi se u saopštenju.
Ukoliko firma sada može bez problema svojim kupcima da prosleđuje fakture bez elektronskog potpsia, koji je razlog da pojedine firme i dalje koriste elektronski potpis na prodajnim fakturama?
Razlog zbog kojeg "pojedine firme" i dalje koriste elektronski potpis
na prodajnim fakturama je taj sto sudovi mogu imati drugacije
misljenje od Vladine kancelarije za saradnju sa medijima u pogledu
pravnih pitanja koji se ticu urednog dostavljanja nepotpisanom
elektronskom postom, dospelosti potrazivanja iz takvih faktura, itd.
Re: ERP za manju firmu19.12.2017. u 13:12 · pre 107 meseciizmenjeno 1 put, poslednji put Inicijator 19.12.2017. u 13:22
Izmene poruke
Inicijator19.12.2017. u 13:22zapis iz teksta poruke
Prema Zakonu o računovodstvu koji je stupio na snagu još u julu 2013. godine, preduzetnicima i pravnim licima je omogućeno da svoje fakture izdaju u papirnom ili elektronskom obliku, pri čemu nije obavezno da faktura koja je izvorno nastala u papirnom obliku sadrži pečat i potpis odgovornog lica (odnosno lica ovlašćenog za izdavanje te fakture), već je dovoljno da sadrži “identifikacionu oznaku” koja upućuje na odgovorno lice.
Pored toga, fakture u elektonskom obliku ne moraju biti potpisane (elektronskim) potpisom već je dovoljno da sadrže već pomenutu identifikacionu oznaku.
Citat:
Pojam identifikaciona oznaka predstavlja svaku oznaku koja jednoznačno određuje, odnosno upućuje na odgovorno lice, odnosno lice koje je ovlašćeno za izdavanje računovodstvene isprave. Dakle, to može biti ime i prezime, potpis, faksimil, elektronski potpis i sl, kao i kombinacija pomenutih ili drugih oznaka. Ukoliko prilikom izdavanja faktura pravno lice ili preduzetnik koristi identifikacionu oznaku umesto potpisa, internim aktom je neophodno bliže urediti ko je odgovorno lice, odnosno lice koje je ovlašćeno za izdavanje tih faktura i šta se smatra identifikacionom oznakom.
Šta može biti adekvatna (za sve prihvatljiva) identifikaciona oznaka na fakturi?
Sad videh poruku, jeste da je tema započeta pre par godina ali možda nekom bude interesantno. Ne znam da li je po pravilima foruma dozvoljeno pošto ovo izgleda kao reklama ali pitanje je bilo za preporuku programa pa evo, pošto radim u firmi koja baš radi ERP aplikaciju - IPOS. Pogledaj https://panon.rs/ipos. Naša firma postoji već skoro 30 godina, imamo puno iskustva u ovome, imamo firme i fabrike koje za celokupno poslovanje koriste samo naš program, neke od mogućnosti programa se vide na web sajtu ali jako je teško sve sažeto opisati u par web stranica pošto program ima jako puno mogućnosti. Imamo tamo i kontakt formu za pitanja o detaljima.
perakojotgenije:
Sad videh poruku, jeste da je tema započeta pre par godina ali možda nekom bude interesantno. Ne znam da li je po pravilima foruma dozvoljeno pošto ovo izgleda kao reklama ali pitanje je bilo za preporuku programa pa evo, pošto radim u firmi koja baš radi ERP aplikaciju - IPOS. Pogledaj https://panon.rs/ipos. Naša firma postoji već skoro 30 godina, imamo puno iskustva u ovome, imamo firme i fabrike koje za celokupno poslovanje koriste samo naš program, neke od mogućnosti programa se vide na web sajtu ali jako je teško sve sažeto opisati u par web stranica pošto program ima jako puno mogućnosti. Imamo tamo i kontakt formu za pitanja o detaljima.
Heh, ako te zanima tehnologija, u mnogočemu je pisan :-)
Kad je firma krenula sa radom tamo negde 90-te to je još bio DOS program pisan u COBOL-u. Onda je tamo 2000-ih krenula migracija na windows i modernije jezike, danas je razvoj u C#, manji deo serverskog koda je u python/flask, svojevremeno smo drajvere za fiskalne kase pisali u c/c++. Za baze podatka koristimo postgresql i sql server, najveći deo koda je u c# ali još uvek postoje delovi legacy koda u cobol-u.