Trgovci i ugostitelji obavezni da prihvataju platne kartice

http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/2004-04/07/345134.html

...Zamenik ministra finansija Vesna Arsić je objasnila i da je proširen broj lica koja su obavezna da kupcima omoguće plaćanje bankarskom platnom karticom i precizirala da su to pravna lica iz oblasti ugostiteljstva, trgovine (hrana, piće, aparati za domaćinstvo, motorna goriva, automobili), prodaje karata u svim vrstama saobraćaja osim u gradskom, kao i agencije za nekretnine, iznajmljivanje prevoznih sredstava, kazina i kockarnice.

Arsić je istakla da su fiskalni obveznici u tom slučaju dužni da pored fiskalne kase nabave i post terminal za naplatu karticom, da najkasnije do 15. septembra sklope ugovor sa određenom bankom o primanju njihovih kartica, kao i da do 15. decembra omoguće plaćanje tom karticom.



Uredba:

http://www.mfin.sr.gov.yu/html...m%20memorijom,%2019.3.2004.zip



[Ovu poruku je menjao valeksic dana 17.04.2004. u 20:50 GMT]

Ako sam dobro razumeo rec 'terminal' znaci uredjaj u nekakvoj elektronskoj vezi sa serverom u banci. Kako je zamisljena veza servera sa vozilima u saobracaju? GPRS? To podrazumeva da je 100% teritorije pokriveno GPRS-om? Zamislite situaciju da neko sedne u taksi i odveze se u neku nedodjiju gde nema dometa nijednog GSM operatera, a onda izvadi karticu da plati ... Ili npr. znam jednu kafanu (tj. pravno lice iz oblasti ugostiteljstva) na mestu gde nema pokrivenosti ni fiksnom ni mobilnom telefonijom. Tamo cu da odem 15.12. castim picem sve prisutne, i konobaru pruzim karticu - takav je zakon!

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Ne verujem - koristi se neka drugacija radio veza, recimo cesto platim taxi EC karticom (to je cip kartica - znaci ne kreditna) i izvrsi se autorizacija iz taksija remote - uredjaj izgleda malko stariji od GPRS ere :)

Verovatno se koristi neka FM radio veza, GSP bi nabavio opremu - tj. "server" na njihovim objektima u gradu, a kondukteri bi imali platne terminale sa radio linkom.

Slicna stvar se koristi i u brodovima, avionima, ili na lokacijama gde nema telefonske veze / data konekcije.


Za kreditne ne mora odmah da se uradi autorizacija ako si >bas< u nedodjiji, da li se secas onih starih masina za "prevlacenje" - ovo naravno ne radi sa EC/chip karticama, a i merchanti to ne vole, jer ne moze da se proveri da li je kartica validna ili ne...

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Pre bih rekao da se mislilo na prodaju karata na šalterima (tj. na samim stanicama), a ne u vozilima.

Potpis

ex.mangel

Na šalterima autobuskih i železničkih stanica, aerodromima...

U Beogradu se u mnogim ugostiteljskim objektima račun ne može platiti platnim karticama. Postoji više razloga što se vlasnici lokala ne upuštaju u vode bezgotovinskog plaćanja:

• Većina prijavljuje samo deo dnevnog prometa, sto će se promeniti uvođenjem fiskalnih kasa

• Banke su do sada mesečno naplaćivale naknadu za korišćenje pos terminala (neke zavisno od iznosa izvršenih transakcija) što se polako menja na bolje. Meridijan banka na primer nudi besplatno uvođenje pos terminala.

• Provizija koju trgovac plaća banci po transakciji. Kod DinaCard-a provizija je dosta manja u odnosu na Visu i MasterCard.

• Mnogi tvrde da mali procenat mušterija koristi platne kartice, što više nije slučaj. Sada uglavnom sve banke uz tekući račun automatski izdaju i neku od debitnih platnih kartica.

Cilj ministarstva je da pospešivanjem bezgotovinskog plaćanja umanji deo utaje poreza kod onih gde je ona najviše ispoljena (ugostiteljstvo i trgovina).

Ali ce od decembra moci. Valjda.

Potpis

So far, so good!

jel ima neko još nekih informacija o dinacard-u? koliko se ja sećam, to je trebao da bude veliki projekat guvernera dinkića, i baš kada je trebala da počne kampanja, on je smenjen..

znam da karticu izdaju neke banke još od prošle godine, ali nisam video da se pravi velika buka oko nje, niti sam video mnogo znakova "dinacard" po lokalima..

da li se velika reklamna kampanja sa ciljem edukovanja naroda, popularizacije, omasovljenja.. tek očekuje (sada kada je guverner ponovo iz expertskih redova) ili šta?!? ako sve ostane na ovome, ne znam koliko se plastičnom dinaru smeši svetla budućnost..

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

http://www.nbs.yu/serbian/news/dinacard.htm



Nije baš da je ne primaju, u Beogradu je najviše zastupljena po trgovinama. Ako se ne varam, na oko 90% bankomata u Srbiji (mozda i svim) može da se podigne novac dinacardom (čak i na bankomatima banaka koje je trenutno ne izdaju).

http://www.nbs.yu/serbian/0_04_04.htm#10

U Narodnoj banci Srbije, uz prisustvo republičkog ministra finansija Mlađana Dinkića i ministra trgovine Bojana Dimitrijevića, održan sastanak sa direktorima banaka o razvoju DinaCard sistema

Beograd, 13. april 2004. godine
(Iz Kabineta guvernera)

Ugovor o pristupanju sistemu DinaCard do danas je potpisalo 35 banaka, od kojih 20 već izdaje nacionalnu platnu karticu, konstatovano je na sastanku koji je održan u Narodnoj banci Srbije. O razvoju tog projekta sa direktorima banaka razgovarali su guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, republički ministri finansija Mlađan Dinkić i trgovine Bojan Dimitrijević, a skupu su prisustvovali i predstavnici Privredne komore Srbije i Udruženja banka Srbije.

Podsetivši da je Narodna banka Srbije formirala Nacionalni centar za platne kartice i prošle godine investirala u svičing centar, koji je poslovanje u kartičarstvu u našoj zemlji unapredio na nivo svetskih standarda, guverner Jelašić je, kao osnovne prednosti Dina kartice, naveo to što je za korisnike najjeftinija, sa najmanjom provizijom kod trgovaca, najnižim ulaganjima za banke i najvećom akceptantskom mrežom u zemlji. Prema njegovima rečima, u toku su i pripreme za dalji razvoj mreže za prijem Dina kartica na bankomatima u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Do sada je poručeno blizu 500.000 blanko Dina kartica, od čega je skoro 80.000 već uručeno korisnicima, a do kraja ove godine očekuje se blizu dva miliona klasičnih i kobrendiranih Dina kartica. Trenutno, 180 bankomata, ili 85 odsto ukupnog broja instaliranih bankomata, prima Dina karticu, a mreža POS terminala na kojima se ona koristi – oko 4.000 – najveća je u zemlji.

Dalji intenzivni razvoj ove mreže najavili su i ministri trovine Bojan Dimitrijević i finansija Mlađan Dinkić, podsećajući da Uredba o uvođenju fiskalnih kasa veliki broj privrednih subjekata obavezuje da do kraja godine primaju platne kartice. To je jedan od načina da se smanji siva ekonomija, rekao je Dinkić i naglasio da će Vlada dati punu podršku konceptu razvoja DinaCarda. Ministar finansija je najavio i da će predložiti da se plate u državnoj upravi obavezno isplaćuju preko računa i pozvao banke da ponude uslove da ta isplata zarada bude praćena izdavanjem Dina kartice.

Podržavši razvoj DinaCard sistema, predstavnici banaka su istakli da većina banaka, uz tekući račun, izdaje nacionalnu platnu karticu, sa mogućnošću korišćenja okvirnog kredita. Pojedine banke su, u saradnji sa pojedinim trgovačkim kućama, već krenule i s razvojem njene kreditne funkcije. U aprilu će početi da se izdaje i kobrendirana POSTDINA kartica, a izdavaće je Poštanska štedionica uz svaki tekući račun. Tako će više od milion vlasnika tih računa sa takvom identifikacionom karticom moći gotovinu da podiže na bankomatima i šalterima banaka iz DINA sistema.

Povećan broj banaka u sistemu DinaCard

Beograd, 20. april 2004. godine
(Iz Kabineta guvernera)

Pristupom EFG Eurobank i skorim ulaskom Kontinental banke iz Novog Sada, povećan je broj banaka koje su potpisale ugovor o pristupu projektu DinaCard, u koji je sada uključeno 37 banaka. Istovremeno, pošto je Delta banka priključila svoju kompletnu mrežu POS terminala na kojima se prima Dina kartica, znatno je proširena akceptantska mreža, koja je za ovu platnu karticu sada najveća u zemlji. Dina kartica se danas prima na 6.584 POS terminala u 220 gradova i mesta u Srbiji, pri čemu je najveći broj instaliran u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, Kraljevu i Kragujevcu.

U ovu mrežu su, posle ulaska Delta banke, uključeni i svi najveći trgovački lanci – C market, Pekabeta, Merkator, Vero, Rodić, Maxi, Si market, Jabuka, Banovo brdo, Centrokop, Srbijateks, Sintelon, Ateks, Mona, Nikolas, Prosveta, Savremena administracija, Šumadija, Nolit, Jugopetrol, Beopetrol i drugi – a pokrivene su i glavne turističke destinacije, poput Kopaonika, Zlatibora, Palića, kao i sve banje u Srbiji.

Svoje priključenje sistemu DinaCard testirala je i Poštanska štedionica, a njene prve aktivne kartice očekuju se do kraja meseca.
Inače, najavljeni izlazak Dina kartice u Republiku Srpsku i Crnu Goru, sudeći po tome kako teku pripremne aktivnosti, predviđa se već tokom maja.

Informacije o daljem razvoju projekta Dina kartice objavljivaće se i u posebnom odeljku našeg sajta DinaCard.

Viceguverner Dušan Stojanović otvorio stručni skup i izložbu “TECHNOBANK”

Beograd, 10. maj 2004. godine
(Iz Kabineta guvernera)

Narodna banka Srbije, pored toga što pruža podršku procesima uvođenja najnovijih tehnoloških rešenja u oblasti finansija i bankarstva, u njima i učestvuje aktivno, a u Narodnoj banci su upravo u toku projekti formiranja novog informacionog sistema, rekao je Dušan Stojanović, viceguverner Narodne banke Srbije, otvarajući stručni skup i izložbu “TECHNOBANK” 2004, koja se održava u Beogradu.

Tom prilikom on je podsetio da je, pored doprinosa implementaciji platnog prometa, Narodna banka Srbije bitno doprinela i razvoju sistema platnih kartica u Srbiji, kao i da danas već 37 banaka, zajedno s Narodnom bankom Srbije, učestvuje u projektu nacionalne platne kartice DinaCard, koji će, prema očekivanjima, rezultirati sa milion i po platnih Dina kartica u opticaju do kraja godine.

Narodna banka Srbije je, takođe, investirala u instalaciju Svičing centra, preko koga je omogućeno međusobno rutiranje svih transakcija u kartičarstvu u zemlji, a koji je počeo s radom početkom oktobra prošle godine. Danas Narodna banka vrši i kliring, odnosno međubankarsko prebijanje transakcija za sve kartice u Srbiji, a u Zavodu za izradu novčanica se upravo instalira Centar za personalizaciju platnih kartica poslednje generacije, opremljen tehnologijom tzv. čip kartica, rekao je Stojanović. On je ujedno najavio, u narednih nekoliko meseci, i dobijanje licence od strane Visa sistema za personalizaciju Visa čip kartica u regionu.


----

Ovo sa izradom smart kartica kod nas je super vest. Trenutno u našoj zemlji jedino Delta Banka izdaje Visa sa čipom, koja se izrađuje u Holandiji.

Kada bi se sve placalo karticom 90% kriminala bi nestalo.

1) Trgovina drogom - retko ko ce da se usudi da kupi drogu kreditnom ili drugom platnom karticom.
2) Nema oruzanih pljacki prodavnica jer nema ni novca. Sav novac je elektronski novac.
3) Nema dzeparosa. Moze da ti mazne platnu karticu ali mu ne vredi ako ne zna pin. Novac ne moze da ti mazne ako nemas novac a ne treba ti ako sve mozes da platis karticom.
4) falsifikovanje novca vise nece vredeti.

5) nema pljacki prodavnica tehnike, zlatara itd.. (to sve moze da proda samo elektronski da mu neko plati jer niko nema novac, a onda se lako i otkrije krivac i skinu mu se pare sa racuna)

itd...
(naravno bice drugog vrsta kriminala ali sve to moze i danas da se radi a opet ce sa u velikoj meri smanjiti kriminal. ostace samo hakerski kriminal koji postoji i danas a njime ne mogu svi da se bave)

Kad tad ce ceo svet sve placati platnim karticama.

OT, srki - jako tesko - jedna od osnova placanja je tajnost transakcije - na novcanici ne pise kuda je sve prosla i kome pripada :) Kreditne kartice imaju tu manu da omogucuju data mining i pracenje toka novca, sto nije uvek pozeljno (osim bankama :).

Da bi se izbacio cash, bice potrebno doooosta vremena i ubedjivanja i menjanja ustava :) Postoje neke bolje alternative kreditnim karticama - tipa digicash.. ili kako se vec zvao, koje zadrzavaju tajnost transakcije, tj. anonimnost vlasnika.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

EC kartica nemacka nije kreditna kartica nego je "punjiva"... Imash na par mesta u gradovima + u bankama Ladenterminal gde je napunis sa nekom kolichinom novca pa to trosis dok imas. Na interenetu se prodaju uredjaji koji mogu procitati stanje na tim karticama. Zasto mislis da se vrshi autorizacija? Nemoguce da svaki automat u tramvajima i autobusima ima vezu sa autorizacionim centrom :)

p.s. kazesh "cip kartica - znaci ne kreditna" ... i VISA i VISA Electron mogu imati na sebi i cip i magnetni stripe, zavisi od banke koja je izdaje.

Ne ne.. te punjive su valjda "Geld Karte" - to je neki njihov sistem "digi-casha" gde se na cip u kartici prebaci lova sa tvog racuna koju posle koristis.

EC kartica obicno ima kobinovane "Geld Karte" mogucnosti i, recimo, "Maestro" uslugu obicno - to je debitna kartica koja ima remote autorizaciju - to se u USA zove "debitna" kartica, dakle uvek se radi direktno stanje+autorizacija, znaci postoji radio veza.

Geld-karte nikad ne koristim, tako da ne verujem da su skidali pare sa toga :)

E sad fora je - sto u principu mogu i bez radio autorizacije u DE, jer postoji zakon da ti sa potpisom i brojem racuna (na EC kartici) fakticki garantujes da taxista moze da skine te pare sa racuna - a to mozda rade na kraju radnog dana kad dodju u centralu. Masina mozda samo ocitava magnetni stripe i proverava autenticnost kartice.

Siguran sam da na netu ima mnogo bolje objasnjeno.

PS: da - cip moze da menja magnetni stripe - mada obicno vecina strarijih kreditnih kartica nema cip, sto sada menjaju konacno.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Jedno pitanje u vezi ovih POS terminala, ako neko zna... Da li je moguće izvršiti transakciju samo ukucavanjem broja kartice, ili se ista mora "provući" kroz automat? Odnosno, da li bi ih bilo moguće koristiti za prodaju preko neta makar i na najprimitivniji mogući način -- odnosno, da operater ručno ukuca broj po prijemu porudžbine.

Mada, pitanje je možda glupo jer je obično potrebno i potpisati račun.

I uterivacima poreza odnosno drzavi :-) Zato svaka drzava zahteva da joj prijavis kada prenosis veliku kolicinu novca kada izlazis i ulazis u drzavu. Kod nas ima ogranicenje koliko smes da izneses. Zasto uvode fiksalne kase? Hoce da znaju tacno ko je koliko novca potrosio tu itd.. (sve zbog poreza)
E posto je drzavama cilj potpuna kontrola novca mozda ce kad tad to i postojati. Meni ne smeta, nemam sta da krijem i ako ce zauzvrat da nestane dzeparenja, obijanja stanova itd... onda cu da pristanem na tu zrtvu da mi se smanji privatnost. Ionako smo svi pristali na nesto slicno posto imamo licne karte, prijavu prebivalista itd...Nekima i to smeta a nekima odgovara i veca kontrola. To je sada sve stvar "ukusa".

Evo ovde na N.Z. samo dve stvari placam novcicima a sve ostalo EFTPOS-om. Te dve stvari su autobuska karta i slatkisi i konzerve iz vendig machines.
Kada bi i na VM uveli kao na bankomatima da moze da ti ucita karticu i to bi onda mogao da placas EFTPOS-om. Za autobus nije problem uvesti mobilni terminal jer neki to imaju. Znaci posle toga zaista ne bi bilo potrebe da bilo ko ima novac. Ionako ovde i deca mogu da izvade EFTPOS. Jedino jos kada bi se svakom gradjaninu dao po jedan mobilni terminal onda bi bilo super. Inace primetio sam da ovde nece da prime kes kada placas velike sume bas zbog toga da ne bi bilo pljacke prodavnica i saltera. Recimo kad placas fees na univerzitetu mozes da platis kesom maksimalno 200 dolara sto je nista jer fees su ti obicno po 20 000 dolara.

Pa trebalo bi da moze. Makar ovde prodavnice primaju i telefonsku narudzbinu gde im samo das broj EFTPOS-a. Ali ne sve prodavnice.


Nije uopste glupo pitanje jer i kada kupujes nesto kreditnim karticama isto treba da potpises a opet mozes da kupujes na netu.

SKINUT BELI ANĐEO SA PLATNIH KARTICA | 12:46 | Izvor: Beta

Beograd -- Lik Belog anđela više se ne koristi kao hologram na nacionalnim platnim kartica "juba" i "dinakard".

Ta odluka je usledila nakon što je Ministarstvo kulture Srbije ukinulo odobrenje za upotrebu prikaza te mileševske freske. Savetnik guvernera Narodne banke Srbije Mirko Španović, kaže da Zavod za izradu novčanica, skoro mesec dana, isporučuje bankama "dinakard" platnu karticu sa novim hologramom, likom kraljice Natalije.

Nakon rešenja Ministarstva kulture i Upravni odbor Udruženja banaka Srbije je doneo odluku da zameni hologram na platnoj "juba" kartici, logotipom UBS. Kako navode iz NBS i UBS, "juba" i "dinakard" platne kartice sa likom Belog anđela neće se povlačiti iz upotrebe, već će biti korišćene do isteka roka važenja.


--
Btw, i ako je Dina trebala postepeno da zameni Yubu, neke banke i dalje u svojoj ponudi imaju Yuba platnu karticu.

Zašto?

Dinu izdaje Narodna banka Srbije, a Yubu Udruženje banaka Srbije

Zakonom o fiskalnim kasama koji je u skupštinskoj proceduri, pomeren je rok za uvođenje POS terminala.



Malo je promenjena i lista delatnosti koje su u obavezi da omoguće plaćanje platnom karticom.