[es] - Odabir asinhronog motora

macolakg
Dragoljub Aleksijevic
Kragujevac

Član broj: 301424
Poruke: 3227
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+1095 Profil

^{19.11.2015. u 13:15 - pre 102 meseci}

Uf(U field) jeste napon statora, tj pobude paralelnog motora, a napon rotora je max. 440V (najverovatnije je tako).

To je motor sa nekih oko 18Nm nominalnog momenta na vretenu i možeš ga zameniti prvim većim asinhronim motorom iz klase dvoponih (2800+ obrtaja).

Teoretski bi trebalo da ga pokrije asinhroni motor iste snage, ali ne postoji takav za 2500 obrtaja već sa 2800 i malo više, a to znači da je nešto manji moment na raspolaganju.

Taj jednosmerni motor je imao nekakvu regulaciju broja obrtaja jer to je normalno kod ekstrudera, a pri tom ima konstantan obrtni moment od 0-2500RPM.

Kod asinhronih motora moment nije konstantan već dosta opada pri nižim brojevima obrtaja.
To se nadoknađuje modernim vektorskim frekventnim regulatorima koji vrlo značajno poprave taj deo radne krive.
Asinhroni motori nešto vrlo malo izgube od nominalnog momenta pri malom broju obrtaja sa najmodernijim vektorskim frekventnim regulatorima.

Umesto postojećeg jednosmernog, stavio bih asinhroni motor od 22KW sa 2800+ obrtaja, sa pripadajućim vektorskim frekventnim regulatorom od takođe 22KW.
Tu će sigurno imati dovoljno momenta, a razlika u ceni nije prevelika između 18KW i 22KW.
Tako ne rizikuješ neuspeh "za malo".

Motoru bih pod obavezno namontirao forsirano hlađenje jer postojeći centrifugalni radijalni ventilator ne zadovoljava već samo malo ispod nominalnog broja obrtaja (kvadratno mu opada promet vazduha sa brojem obrtaja ili čak i više od toga, zavisno od konstrukcije, isto tako i moć hlađenja).
To forsirano hlađenje pri bilo kom broju obrtaja mora imati promet vazduha jednak onom koji ima pripadajući ventilator sa nominalnim brojem obrtaja.

Zamena tog jednosmernog motora asinhronim bezuslovno zahteva isti ili malo veći prenosni odnos reduktora ka šneki.
Dakle, novi motor treba "nasaditi" na postojeći reduktor.

Pozz

Odgovor na temu

Power Manager

Član broj: 331293
Poruke: 80

+76 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{20.11.2015. u 04:49 - pre 102 meseci}

@macolakg

Vrlo edukativan i koristan tekst, nema sta!

pOz

Odgovor na temu

t0r3r0s
Gračanica BiH

Član broj: 330202
Poruke: 38
*.PPPoE-7575.sa.bih.net.ba.

+1 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{20.11.2015. u 13:11 - pre 102 meseci}

Hvala lijepo na objašnjenju,
sad cu ti iznijet nesto zbog cega sam trazio proracun

imam 4 ekstrudera , od kojih na 3 su ubačeni frekventni regulatori sa asinhronim motorima,
na 2 od tri extrudera su motori od 22kW 2800 obrtaja ,struja koju trose ovi motori se krece od 11-15A
a njihova max struja je 40 A .
Treci extruder ima motor od 11kW 1500 obr/min. i trosi 11A -15A i ovaj extruder ima šneku koja je veća od predhodna dva .
Moj neki zaključak da ugradnjom 22kW ja cu imat samo veće gubitke ,a cilj je da se to smanji.

Odgovor na temu

veselinovic
Jovan Veselinovic
Ist. Sarajevo

Moderator
Član broj: 7761
Poruke: 3871
pppoe-46-239-33-160.teol.net.

+334 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{20.11.2015. u 13:57 - pre 102 meseci}

Tih 11-15 A mjeris prije ili poslije frek regulatora?
Inace motor trosi struje koliko je opterecenje tj koristan rad + savladavanje trenja u lezajevima+termicki gubici u bakru i zeljezu+otpor vazduha.
U svemu ovome moment opterecenja je mnogo veci pa se ostali gubici mogu zanemariti kod tih snaga.
Ispada da snaga motora i potrosnja nemaju jednoznacnost.

Odgovor na temu

emiSAr
penzioner
Sarajevo, BiH

Član broj: 286119
Poruke: 3679
46.36.187.*

+356 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{20.11.2015. u 14:00 - pre 102 meseci}

Bio napisao post, ali @macolakg prije postavio pa svoje pisanje obrisah, ne poslah, ali vidim da je trebalo.
Mjesas kruske i jabuke-babe i žabe i sl.
Paralelni DC motor ima takvu karakteristiku regulacije da se koristi kao vucni motor tramvaja , bas zbog velikog
polaznog momenta i fine regulacije.
Broj obrtaja sinhronog motora dat je izrazom rpm=60F/P gdje je F=frekvencija, a P=broj pari polova, sto kaze da dvopolna
(minimalan broj polova=1 par) masina napojena mrezom moze imati broj obrtaja ili rpm=3000.
Kako se sinhrone masine kao pogonski strojevi ne koriste zbog malog faktora iskoristenja, koriste se asinhrone ciji broj obrtaja
u zavisnosti od gubitaka i moguceg klizanja iznosi uvijek manje od 3000, najcesce u rasponu od 2800-2900.
Zbog manjeg polaznog momenta asinhronog stroja, @macola predlozio prvi po snazi veci od 18kW, a to je 22kW i upotrebu
vektorskog frekventnog regulatora koji motoru daje nesto uvecan polazni moment .
Kao sto vidis na ta tvoja dva ekstrudera tako je i uradjeno.-
Taj treci sa smanjenom snagom i brojem obrtaja u konacnici trosi kao sto si i napisao jednako struje u radu kao i ova dva od
22kW.
Mozemo se "nasaditi na glavu" ali motor kod pokretanja potegne 3-7 puta vecu struju od radne-zavisi da li krece pod teretom
i od same konstrukcije motora.
Kod DC motora koji imaju veci polazni moment od AC motora situacija je jos gora.
Motor tramvaja kod pokretanja iz stanja mirovanja "potegne" cca 500 (400 do 600 A) da bi pri najvecoj brzini vukao cca 40A
(30-50)A.
Konkretan proracun ne postoji nego se sve temelji na uslovima rada, a zbog specifikovanog broja obrtaja u startu teme
(2500) kod asinhronih masina neophodna upotreba frekventnog regulatora.-

pOz

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

Odgovor na temu

T.r.o.n.i.c.Srb

Član broj: 330926
Poruke: 81
*.dynamic.sbb.rs.

+11 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{20.11.2015. u 14:03 - pre 102 meseci}

Citat:

t0r3r0s: Hvala lijepo na objašnjenju,
sad cu ti iznijet nesto zbog cega sam trazio proracun

imam 4 ekstrudera , od kojih na 3 su ubačeni frekventni regulatori sa asinhronim motorima,
na 2 od tri extrudera su motori od 22kW 2800 obrtaja ,struja koju trose ovi motori se krece od 11-15A
a njihova max struja je 40 A .
Treci extruder ima motor od 11kW 1500 obr/min. i trosi 11A -15A i ovaj extruder ima šneku koja je veća od predhodna dva .
Moj neki zaključak da ugradnjom 22kW ja cu imat samo veće gubitke ,a cilj je da se to smanji.

Prcitaj jos jednom ono sto si napisao i sam ces naci odgovor na svoje pitanje Ako motor od 22kW trosi isto kao i motor od 11kW, zasto bi ubacivao manji motor koji bi bio vise opterecen u odnosu na one motore od 22kw koje vec posedujes na extruderima pogotovu sto ovaj ima vecu sneku od prethodna dva! pitanje je takodje da li ti onaj motor od 11kw nije preopterecen ? ako jeste tu ces vise ustedeti sa jacim motorom nego sto ces ustedeti stavlajnjem slabijeg motora!

Odgovor na temu

macolakg
Dragoljub Aleksijevic
Kragujevac

Član broj: 301424
Poruke: 3227
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+1095 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{20.11.2015. u 14:05 - pre 102 meseci}

Citat:

Nema na čemu drugar.

Mislim da je pametno, kod postavljanja pitanja na forumu, uvek dati što više dostupnih podataka na raspolaganje, a ne davati podatke "u epizodama".
Od toga ključno zavisi kvalitet odgovora i minimum izgubljenog vremena na to.

No, nema veze, nastavljamo dalje.

Primetio si da ti i oni motori od 22KW/2800RPM i onaj od 11KW/1500RPM troše isto iz mreže, tj. 11-15A.

Gubici su jedino novčani jer ovi od 22KW koštaju više sa pripadajućim regulatorom.

Dalje, taj od 11KW/1400+RPM ima isti nazivni moment kao i onaj od 22KW/2800+RPM. Odnosno, priključen je na isti prenosni odnos reduktora i "vrši posao" u nekoj zoni snage ekstrudera.

E sad, vrlo važna stvar!

Snaga ekstrudera se meri prometom količine materijala u jedinici vremena pri datoj temperaturi materijala i istovremeno zavisi od pritiska u izlaznoj glavi ekstrudera, koji se može kretati od nekoliko bara do par kilobara.

Uneta mehanička snaga je najdirektniji umnožak broja obrtaja motora i nazivnog momenta motora.

Taj ekstruder kome je umesto 22KW/2800+RPM stavljeno 11KW/1400+RPM ima isti ulazni obrtni moment, ali na žalost ne može "dohvatiti" svoj maksimalni kapacitet ekstrudiranja jer raspolaže sa pola nominalne snage.

U prevodu, ako se pojavi proizvod za njega koji zahteva veći promet materijala pri većem pritisku, onda "laku noć".
Taj ekstruder je ispao iz granica upotrebe.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.11.2015. u 17:48 GMT+1]}

Odgovor na temu

macolakg
Dragoljub Aleksijevic
Kragujevac

Član broj: 301424
Poruke: 3227
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+1095 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{20.11.2015. u 17:20 - pre 102 meseci}

Vratih se da nešto objasnim oko samih ekstrudera kao naprava i oko snage koja je potrebna.

Kod ispravno projektovanog ekstrudera, snaga zagrevanja cilindra šneke je dimenzionisana da sa tipično 2/3 snage grejača može ostvariti maksimalnu moć plastificiranja koja zadovoljava maksimalni promet materijala sa pripadajućim motorom i šnekom.
To je jedan od faktora koji bi mogao ograničavati kapacitet ekstrudera. Obično se grejni sistem dimenzioniše da sa tim viškom snage od bar 1/3 zadovolji maksimum koji mogu motor reduktor i šneka.
Dakle, smatrajmo da kod fabrički projektovanog ekstrudera moć plastificiranja nije ograničavajući faktor jer grejne snage ima više od potrebne, ujedno je odnos dužine prema prečniku šneke i više nego dovoljan za pripremu.

Ono što će finalno odrediti kapacitet ekstrudera je mehanička snaga sistema za okretanje šneke.

Na poslednjoj kompresionoj zoni imamo izvestan pritisak (P), koji zavisi od otpora strujanja koji pruža glava ekstrudera za neki proizvod.
Pri datom pritisku postoji neki protok materijala (Q) koji je određen pritiskom i otporima glave.

Snaga koja je neophodna za to je P x Q i ta se snaga bezuslovno mora mehanički uneti u vreteno šneke.

Naravno, uneta snaga mora biti veća zbog gubitaka u reduktoru, remenicama i tako dalje, i normalno sve to na sebe preuzima elektromotor koji pogoni šneku.

Znači, ako na primer imamo ekstruder kome je recimo BIO sa DC motorom maksimalni kapacitet 500Kg/h pri na primer 200 bara u kompresionoj zoni, kada ga opremimo upola slabijim motorom (pod uslovom da je idealno prilagođen reduktor) imaćemo polovinu kapaciteta ekstrudiranja, tj. 250Kg/h sa 200 bara u kompresionoij zoni.

O tome sam hteo reći oko onog motora od 11KW.

Taj motor zadovoljava kapacitet trenutno rađenog proizvoda, ali taj ekstruder ima svega polovinu svog maksimalnog kapaciteta.

Sa asinhronim elektromotorom od 22KW, umesto DC motora od 18KW, taj isti ekstruder će imati normalan mogući pritisak pri manjim brojevima obrtaja jer će moment tog motora biti blizak moćnom momentu DC motora (ne zaboraviti da je kod paralelnog DC motora moment karakteristika uglavnom horizotalana prava od 0-max. obrtaja), a maksimalni kapacitet pri punom broju obrtaja će biti VEĆI nego bivši (za razliku od starih 18KW do tih novih 22KW) jer pri višim brojevima obrtaja asinhroni motor razvija pun moment (mehanička snaga je moment puta broj obrtaja).

No tih 4KW razlike je valjalo žrtvovati da bi ekstruder bio sposoban razviti dovoljne pritiske sa proizvodima koji imaju manju količinu materujala a traže više pritiske (tankozidni proizvodi pri niskom broju obrtaja).

Tako se dobija ekstruder koji je zadržao fabričke performanse još su malo i poboljšane, a kada se ispoštuje gornja granica od tačno tih 2500RPM koju je imao stari motor, asinhroni motor će trošiti ISTO 18KW kao i bivši DC motor (teoretski), a praktično manje (možda svega oko 15KW realno) jer asinhroni motor sa sve frekventnog regulatora ima stepen iskorišćenja negde oko 85% (sam motor bez regulatora može imati i 98% glatko), za razliku od DC motora koji ima oko 77-80%.

Eto, nadam se da sam malo olakšao razumevanje te problematike...

Pozz

Odgovor na temu

Power Manager

Član broj: 331293
Poruke: 80

+76 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{21.11.2015. u 00:38 - pre 102 meseci}

Citat:

emiSAr:
Bio napisao post, ali @macolakg prije postavio pa svoje pisanje obrisah, ne poslah, ali vidim da je trebalo.
Mjesas kruske i jabuke-babe i žabe i sl.
Paralelni DC motor ima takvu karakteristiku regulacije da se koristi kao vucni motor tramvaja , bas zbog velikog
polaznog momenta i fine regulacije.
Broj obrtaja sinhronog motora dat je izrazom rpm=60F/P gdje je F=frekvencija, a P=broj pari polova, sto kaze da dvopolna
(minimalan broj polova=1 par) masina napojena mrezom moze imati broj obrtaja ili rpm=3000.
Kako se sinhrone masine kao pogonski strojevi ne koriste zbog malog faktora iskoristenja, koriste se asinhrone ciji broj obrtaja
u zavisnosti od gubitaka i moguceg klizanja iznosi uvijek manje od 3000, najcesce u rasponu od 2800-2900.
Zbog manjeg polaznog momenta asinhronog stroja, @macola predlozio prvi po snazi veci od 18kW, a to je 22kW i upotrebu
vektorskog frekventnog regulatora koji motoru daje nesto uvecan polazni moment .
Kao sto vidis na ta tvoja dva ekstrudera tako je i uradjeno.-
Taj treci sa smanjenom snagom i brojem obrtaja u konacnici trosi kao sto si i napisao jednako struje u radu kao i ova dva od
22kW.
Mozemo se "nasaditi na glavu" ali motor kod pokretanja potegne 3-7 puta vecu struju od radne-zavisi da li krece pod teretom
i od same konstrukcije motora.
Kod DC motora koji imaju veci polazni moment od AC motora situacija je jos gora.
Motor tramvaja kod pokretanja iz stanja mirovanja "potegne" cca 500 (400 do 600 A) da bi pri najvecoj brzini vukao cca 40A
(30-50)A.
Konkretan proracun ne postoji nego se sve temelji na uslovima rada, a zbog specifikovanog broja obrtaja u startu teme
(2500) kod asinhronih masina neophodna upotreba frekventnog regulatora.-

pOz

Citat:

macolakg: Vratih se da nešto objasnim oko samih ekstrudera kao naprava i oko snage koja je potrebna.

Kod ispravno projektovanog ekstrudera, snaga zagrevanja cilindra šneke je dimenzionisana da sa tipično 2/3 snage grejača može ostvariti maksimalnu moć plastificiranja koja zadovoljava maksimalni promet materijala sa pripadajućim motorom i šnekom.
To je jedan od faktora koji bi mogao ograničavati kapacitet ekstrudera. Obično se grejni sistem dimenzioniše da sa tim viškom snage od bar 1/3 zadovolji maksimum koji mogu motor reduktor i šneka.
Dakle, smatrajmo da kod fabrički projektovanog ekstrudera moć plastificiranja nije ograničavajući faktor jer grejne snage ima više od potrebne, ujedno je odnos dužine prema prečniku šneke i više nego dovoljan za pripremu.

Ono što će finalno odrediti kapacitet ekstrudera je mehanička snaga sistema za okretanje šneke.

Na poslednjoj kompresionoj zoni imamo izvestan pritisak (P), koji zavisi od otpora strujanja koji pruža glava ekstrudera za neki proizvod.
Pri datom pritisku postoji neki protok materijala (Q) koji je određen pritiskom i otporima glave.

Snaga koja je neophodna za to je P x Q i ta se snaga bezuslovno mora mehanički uneti u vreteno šneke.

Naravno, uneta snaga mora biti veća zbog gubitaka u reduktoru, remenicama i tako dalje, i normalno sve to na sebe preuzima elektromotor koji pogoni šneku.

Znači, ako na primer imamo ekstruder kome je recimo BIO sa DC motorom maksimalni kapacitet 500Kg/h pri na primer 200 bara u kompresionoj zoni, kada ga opremimo upola slabijim motorom (pod uslovom da je idealno prilagođen reduktor) imaćemo polovinu kapaciteta ekstrudiranja, tj. 250Kg/h sa 200 bara u kompresionoij zoni.

O tome sam hteo reći oko onog motora od 11KW.

Taj motor zadovoljava kapacitet trenutno rađenog proizvoda, ali taj ekstruder ima svega polovinu svog maksimalnog kapaciteta.

Sa asinhronim elektromotorom od 22KW, umesto DC motora od 18KW, taj isti ekstruder će imati normalan mogući pritisak pri manjim brojevima obrtaja jer će moment tog motora biti blizak moćnom momentu DC motora (ne zaboraviti da je kod paralelnog DC motora moment karakteristika uglavnom horizotalana prava od 0-max. obrtaja), a maksimalni kapacitet pri punom broju obrtaja će biti VEĆI nego bivši (za razliku od starih 18KW do tih novih 22KW) jer pri višim brojevima obrtaja asinhroni motor razvija pun moment (mehanička snaga je moment puta broj obrtaja).

No tih 4KW razlike je valjalo žrtvovati da bi ekstruder bio sposoban razviti dovoljne pritiske sa proizvodima koji imaju manju količinu materujala a traže više pritiske (tankozidni proizvodi pri niskom broju obrtaja).

Tako se dobija ekstruder koji je zadržao fabričke performanse još su malo i poboljšane, a kada se ispoštuje gornja granica od tačno tih 2500RPM koju je imao stari motor, asinhroni motor će trošiti ISTO 18KW kao i bivši DC motor (teoretski), a praktično manje (možda svega oko 15KW realno) jer asinhroni motor sa sve frekventnog regulatora ima stepen iskorišćenja negde oko 85% (sam motor bez regulatora može imati i 98% glatko), za razliku od DC motora koji ima oko 77-80%.

Eto, nadam se da sam malo olakšao razumevanje te problematike...

Pozz

SVE gore navedeno, procitati vise puta,
da se pravilno utvrdi gradivo.

@emiSAr i @macolakg

Perfektno !

pOz

Odgovor na temu

t0r3r0s
Gračanica BiH

Član broj: 330202
Poruke: 38
*.PPPoE-7575.sa.bih.net.ba.

+1 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{21.11.2015. u 07:30 - pre 102 meseci}

Citat:

veselinovic:
Tih 11-15 A mjeris prije ili poslije frek regulatora?
Inace motor trosi struje koliko je opterecenje tj koristan rad + savladavanje trenja u lezajevima+termicki gubici u bakru i zeljezu+otpor vazduha.
U svemu ovome moment opterecenja je mnogo veci pa se ostali gubici mogu zanemariti kod tih snaga.
Ispada da snaga motora i potrosnja nemaju jednoznacnost.

Mjerim na motoru poslije frekventnog :/

Odgovor na temu

t0r3r0s
Gračanica BiH

Član broj: 330202
Poruke: 38
*.PPPoE-7575.sa.bih.net.ba.

+1 Profil

Re: Odabir asinhronog motora

^{21.11.2015. u 07:36 - pre 102 meseci}

Citat:

macolakg:

Citat:

Složio bi se s tobom u svemu ali praksa pokazuje drugačije
Motor od 11kW ima veći kapacitet od ovih 22kW , veći mu je fi šneke, Kad sam mislio na gubitke mislim na gubitke
kroz el energiju , tj pri pokretanju motora od 22kW povuče se više energije iz mreže za razliku od ovog od 11kW
A maximalna stuja 11kW motora je 20A dok 22kW 40A .
:/

Odgovor na temu