Švajcarska nacionalna banka ukinula odluku o minimalnom odnosu EUR/CHF

Za lakse racunanje, recimo da je uzeto 1.500.000, a vraceno 500.000. Uzeo je oko 30.000 CHF, vratio... 10.000.
Znaci klijent treba 1.000.000 da vrati sa zateznom kamatom (gledamo dinare, jel' tako?), sa rokom od nekih 5-6 godina.
Zatezna kamata kod nas je u proseku bila preko 20% (zadnjih 2-3 ispod 20%, ali iznad i po 24% pre toga), ali da je 20% samo, to znaci da klijent duguje 2,488,320. Da je ostalo 20.000 CHF da vraca, to je danas slicna, ali nesto manja suma - ali on mora ovako da je isplati ODMAH. Da bi to uradio, mora uzeti novi kredit, opet platiti obradu, itd. (iskreno ne znam kolika je mogucnost da se dobiju kamate koje su za stambene kredite, ako se refinansira ovako nesto? Jer ipak se ne uzima kredit ZA stan)

A stan ocigledno ne vredi ni pola te cifre.


Ne vidim da je ovo isplativo za klijenta, refinansiranje da je mogao, vec bi uradio.


Da li mogu da vicu prevara? Mogu, kada neko uradi nesto organizovano lose po drustvo, mozda nije prevara (mozda nije ni bila namera), ali treba da snosi posledice, ako je uradio nesto za sta nije sagledao moguce lose posledice, nije upoznao klijenta sa istim ili, jos gore, pokusao da zaradi na tome.
Zasto banka a ne klijent? Banka je prodavac usluge - prodavac treba biti odgovoran. Klijent nije unistio uslugu koriscenjem :)

^
Nije računica baš tako jednostavna, ali 'ajde da uzmem ovaj tvoj primer. Znači, treba da vrati 1.000.000 dinara sa zateznom kamatom od npr. 1.1.2008. godine. To je tačno 2.122.763,65 dinara (http://www.le.os.sud.rs/kalkulator-zatezne-kamate), odnosno po današnjem srednjem kursu 18.251CHF (17.395EUR). Uzeo je 1.1.2008. 30.000CHF, što znači da je vrednost stana tada bila toliko, odnosno (odnos EUR/CHF 1.1.2008. godine je bio 1:1,66) 18.114EUR. Pošto je ovo Srbija i ne gledamo vrednost stana u CHF, već u EUR, pitanje je da li stan koji je 1.1.2008. vredeo 18.114EUR danas vredi 17.395EUR (4% manje)? Verovatno ne, ali ne zaboravi da je proteklo sedam godina, da je taj isti klijent plaćao kiriju samo 50 evra mesečno tih 7 godina to bi mu bio trošak od 4.200 evra. Ja mislim da ovo uopšte nije loše za klijente.

Propustio sam nit teme, ali svejedno...

Ti uporno ideš na to da li je nešto fer ili nije fer. Da li je fer da banke daju kredite u CHF a zadužuju se u EUR, da li je fer da što klijent ne može da uradi refinansiranje jer je cena kvadrata pala za 50%... Mislim, koga to zanima. Život nije fer. Nije fer da 22.000 porodica ostane na ulici, ali bože moj, takav je život. Odrasli ljudi snose odgovornost za svoje postupke. Što reče Java par stranica iza, šta bi se desilo da je CHF opao u odnosu na evro, da li bi onda protestvovali ispred NBS da vrate višak para nazad jadnim bankama? Kao što bi istu NBS zapalili molotovljevim koktelima da je CHF otišao na 1.8.

Naš narod ima lepu izreku: sam pao, sam se ubio. Neka tu celu stvar oko kredita rešavaju između sebe i banke, eventualno na sudu ako smatraju da imaju pravnog osnova i to je to, a moj džep neka ostave na miru.

Ventura ti imas neki ocigledan "j***te se" stav. Dzaba prica sa tobom kad tako mislis. Prvo treba taj deo da te promenimo.
Barem razmisli koliko ce ovo biti problem za drustvo ako si toliki democic:)

Ali kalimero on tek treba da vrati kredit sa jos vecom kamatom:)

Nije valjda da misliš da je davanje stambenih kredita "organizovano loše po društvo" ?! Da li možeš da se setiš kako je bilo dok nije bilo stambenih kredita ?

Uostalom, mislim da je novinarska patka, ili već nečija izmišljotina, koja se primila, da su se banke zaduživale u evrima, a ljudima kredite indeksirale u švajcarcima. Zašto bi to banke radile ? OK, pokazalo se da bi tako bilo bolje, ali, kao što već rekoh, stambeni krediti se uzimaju na preko dvadeset godina. Zašto bi banka sebe uvalila u dvadesetogodišnji rizik ? Bog zna šta će biti u narednih deset godina. Banka je u davanju kredita zaračunala svoju maržu, zadužila se u švajcarcima, od klijenata uzima švajcarce, svojim poveriocima vraća švajcarce, i sasvim mirno i opušteno gleda kako se kurs menja, a to se nju ne tiče. Uzima svoju maržu, i to je to. Sve ostalo spada u rizik, a banke i nisu finansijske organizacije sklone takvim rizicima.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Pa to i ja tvrdim, da nema razloga da se zaduzuju u EUR, a ako jesu, ima osnova da se vice obmana :) Ako nisu - jbg, onda su zeznule klijente, a i sebe. Neka od njih sigurno ce biti u problemima.


Za lose po drustvo (odgovor venturi?) sam mislio na to da je lose po drustvo da toliko ljudi ode na ulicu, a banke ostanu ni sa cim. Mozda se i nadje neko ko ce kupiti te stanove, po sitnoj ceni, banke namierene, ali gradjani bez icega.
To je lose - ne verujem da bi tako nesto moglo da se desi da bankari prave razliku izmedju "sto veca zarada po svaku cenu" i "sto veca zarada, ali uz minimalan rizik".
U nekim zemljama to rade, i zaradjuju sa mnoooogo manjim marzama.

@JavaBeograd: Upravo tako, banke su imale liniju sa CHF i taj proizvod su prodavale.

Drugi vazan detalj, jeste da su kamate bile oko 4% za kredit u CHF, tj. 7-8% za EUR kredite. Svako je mogao da napravi izbor. Dosta ljudi se odlucilo za manju kamatu, tj. CHF kredit.

Taj izbor generalno nije bio toliko los koliko se misli, zato sto je, prakticno sve do zadnjeg pada evra, duznik bio u plusu u odnosu na isti kredit u EUR.
Mislim da je granicni kurs do kog se CHF kredit isplati vise od istog u EUR, 0.89 EUR za CHF.

Mislim da je sve ostalo licna percepcija, tipa svako od nas 'zine vise nego sto moze da proguta' kada su krediti u pitanju.

Ako je neko uzeo 50.000 EUR kredit (u EUR) kolika mu je sada rata?
Ako je neko uzeo 75.000 CHF kredit (u CHF, ekv. ~50.000EUR tada), kolika mu je sada rata?

kredit: 65.000 CHF, kamata: 4.4% rata: 390 CHF

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

kredit: 42000 €, kamata oko 3,1%(subvencionisani), rata 185€

Treba poredjenje kredita koji je poceo se obicnom (visokom) kamatnom stopom :)

Koji kredit, ovih 17.395EUR (2.122.763,65 dinara) koje treba da vrati banci? Tu sad već ima izbora - može da proda stan i vrati te pare (valjda može da ga proda bar za 12-15000EUR i tu je bar na nuli zbog kirije), može da uzme neki kredit u evrima (stan ostaje njemu i može nova hipoteka na stan), može čak i da proba da nađe neki dinarski kredit sa nekom prihvatljivom kamatom... Poenta je da ja mislim da u varijanti o kojoj pričamo korisnik nije na gubitku, a šta će on dalje da uradi po pitanju vraćanja para i ostanka u stanu/prodaje stana, to je već individualno.

Ali je on vec vise platio na kamate nego na kiriju. Tih 17.400EUR, koliko je stan maltene kostao je ono sto treba da vrati.
A on je VEC placao rate - koje su vece od cene iznajmljivanja stana. Znaci na tom delu je ipak u minus, nema sta da je on "dobio" na kiriji. Tebi kao da je nestao taj deo?

Znaci on tek treba da vrati vise od vrednosti stana.
A tesko ce sa istorijom CHF kredita uopste dobiti kredit, barem ne po povoljnoj kamatnoj stopi.

^

Pa plaćao je, ali u DINARIMA, sedam godina, po nekom kursu švajcarca koji je tek od 2011. postao problematičan na kratko, a tek od ovog januara se pojavio veliki problem. Ako pogledaš onih 500.000 dinara koje smo pretpostavili da banka treba da vrati njemu, to je po kursu 1.1.2008. oko 6.300 evra, a po današnjem kursu oko 4.100 evra (a ta cifra u dinarima reflektuje sve rate koje je davao banci za 7 godina, sa zateznom kamatom koja je veća nego što je promena kursa evra), što znači da je realan iznos u evrima koji je on dao za rate (a moramo gledati evro, jer je kirija svih ovih godina indeksirana u evrima ;) najverovatnije između ta dva iznosa ("najverovatnije" zato što tu figuriše i zatezna kamata koja se menjala, a koja je veća nego što je promena kursa evra, moguće da je realan iznos u evrima i dosta ispod ove donje cifre od 4.100 evra). Zato sam i napisao da računica nije baš jednostavna, trebalo bi sad sa onim kalkulatorom gledati pojedinačne uplate, koliko banka treba tačno da vrati njemu, koji je kurs bio kod svake uplate (evra zbog kirije koja je sve vreme u evrima, odnosno švajcarca zbog rate), koliko je realna vrednost stana danas (da li je pala 4%, više ili manje od toga)... Poenta - ja mislim da je kod ovakvih slučajeva banka više na gubitku (i treba da bude, da se razumemo), a da klijent ima izbor koji inače ne bi imao i u tom smislu je sudski rasplet povoljan za klijenta.

Bila je u dinarima, nebitno - povecavala se vise nego kurs evra.
Tesko da je ta rata ikada bila niza od cene kirije, cak i na pocetku. Po onom primeri gore (javinom), oko 180CHF bi bila rata (to je sadasnje stanje valjda, bila je VECA u CHF). Koji god kurs da gledamo, to je vise od 50EUR koliko kazes da bi bila kirija (cak i da je 100EUR pa bi bio na gubitku vec u pocetku a tek kasnije..). Znaci on je tu na gubitku.

Svejedno, problem je sto on treba sada da vraca jos i kredit koji vredi vise nego stan. A tesko ce dobiti novi bez vece kamate.
Jedino kao izlaz da predje u EUR kredit, ali ko moze, verovatno je vec presao.

^
Čekaj, 'ajde neka je najgori slučaj - 6.300 evra, to je 2.100 evra više nego ukupna kirija (od tih 50 evra mesečno) i tada je klijent na gubitku tih 2.100 evra + razlika u ceni stana (dal' i tu razliku u ceni da računamo u gubitak? ;), jel' tako? A to je najgori slučaj...

Da, "samo to" :D

Plus sto ovu sumu mora da isplati odmah verovatno? (ili neki vrlo kratak rok)
Prodaja takvog stana tesko da je opcija.
Dobijanje kredita samo na osnovu hopoteke (bez zarade koja to moze da isprati) nece dobiti, znaci svodi se na dobijanje losijeg EUR ili RSD kredita (u smivlu mnogo vece kamate od kamate na stambeni kredit za iste)

Sem ako nema kupca za stan, i cisto zeli da se otarasi tog stana, bolja je opcija samo prebacivanje kredita u EUR, bar mi se tako cini. (ako vec moras da imas kredit da bi isplatio to, neka bude to obican EUR stambeni, a ne novi potrosacki/kes - uz to, ko jos moze da dobije toliko kes kredita, a da ne moze da isplati rate za stan ili prebaci kredit u EUR?)

^
Aman, napisao sam da je to najgori slučaj i to još sa hipotetičkom varijantom koju smo pretpostavili (da je uzeo 1.500.000, vratio 500.000 i da treba banci da vrati 1.000.000 sa kamatom). 'Ajde da obrnemo hipotetiku - uzmi npr. Javine cifre (koje su valjda realne) i recimo da je kredit uzet 1.1.2008. - uzeto 65.000CHF=3.119.070,5 dinara, plaćeno 390CHF*12*7=32.760CHF, da računamo opet najgori slučaj (koji je, naravno, netačan, ali 'ajde) da je to sve po kursu od 1.1.2008. = 1.572.011,53 dinara, što je oko 50% od uzetog iznosa u dinarima. To opet znači da za tvoj primer ne treba da računamo da je uzeto 1.500.000, a vraćeno 500.000, već da je uzeto 1.500.000, a vraćeno 750.000 što je drastično drugačije i potpuno menja obračun. Naravno, ni ova računica nije validna, zbog zatezne kamate koja se računa prema broju dana od 1.1.2008. i to i za banku i za klijenta posebno, s tim što je banka ceo iznos dala 1.1.2008, a klijent svoje dinare u ratama u narednih 7 godina, kao i zbog nominalnog vraćenog iznosa u dinarima, pošto je kurs CHF rastao... Jedini ispravan račun je ono što sam naveo - računica za svaku ratu posebno. Ko je u poziciji da mu to treba, nek se bavi detaljnom računicom, ja (ponavljam) mislim (ili 'ajde, imam osećaj ;) da je ovo povoljno za klijenta.

Mislim da sam nasao gresku u mojoj proceni, a cudi me da niko nije primetio ranije :)
Ja sam racunao kredit od 1.500.000, ~50.000CHF i da je trecina CHF otplacena - mahinalno i da je to jednako trecini dinarskog iznosa, a nije.

Shvatam kako moze ovo biti povoljno sada.