step up 12V na 24V ali od 5A pa naviše ...

poštovane kolege,

vidim da ovde ima dva tri posta o ovome, ali moram da pitam šta mislite o ovoj šemi

http://www.joretronik.de/Web_NT_Buch/bilder/b6_2_d.gif

za relativno jak stepup?
imam baterijski sistem 500Ah koja mi je vezan na home made vetrenjaču.
kad sam je pravio , nije niko imao da mi kaže da mi je bilo pametnije da motam alt. za 24V.

sad imam problem sa par potrošača koji su mi na > 10m dužine kabla.
za to mi treba step up.

dakle, ulaz od 11,8V do 15V, a regulisan izlaz od 24V.
valjalo bi ako neko ima pametnu šemu i za 10A izlazne struje.
zavojnice su mi problem. nemam nikakav merač induktivnosti.

fala.

A taj step-up bi trebao puniti baterije ?

ne.
trebao bi napajati razne elektronske uređaje koji za svoj rad zahtevaju napone od 18-28V, a svi skupa troše do 10-15A.

da pojasnim. možda sam zakomplikovao. ova gore banka baterija mi je ok za uređaje koji su mi tu na do 6-7 metara kabla.
ali za uređaje koji su mi na većim dužinama kabla, imam veliki pad napona. a kablove nije moguće menjati.
za to mi treba step up.

Mozda ovako nesto:
http://webpages.charter.net/da...cuits_2010/12-24_Converter.png

Na zalost nisam mogao da nadjem vise detalja sem sheme.

Uglavnom "tako nesto". Da ima DVA mos-fet tranzistora, to je bitno zbog gubitaka.

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

kakvi su ti kablovi do tamo? mozda ti se vise isplati (obzirom da trosis baterije) da na tom dugackom kablu odradis DC->AC i AC->DC ... nije ti bitno da imas neku stabilnu frekvenciju .. napravis obican push pull sa dva feta i saljes kroz zicu par stotina herca, trebalo bi da se gubitak smanji drasticno, sa druge strane turis obican grec i resen problem

mozes i da probas (isto sa nekim push pull sistemom tipa ovo sto ti je miki dao) dcdc ali da razdvojis da pola dcdc sedi sa jedne a pola sa druge strane, tako da ti kroz zicu ide AC, samo ti treba neki DCDC koji radi na manjoj frekvenciji, ako pustis 100-200kHz kroz zicu imaces drugi tip problema :D

Potpis

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

Pa zaguljena je to situacija, velike struje, nizak napon = veliki gubitci.

U svakom slucaju je 12V los izbor za prenos na vece razdaljine posebno sa tim redom struja.
Trebalo je da se izabere 24 minimum ili 36Vdc (optimalna varijanta zbog kasnijeg spustanja napona) ili profi varijanta sa 48Vdc.

Ovo sto Bogdan kaze stoji samo nije lako bas napraviti dobar DC/AC inverter. Treba ga napraviti tako da bude ukupno to sve efikasnije nego sto je sad a tu samo vrlo pedantan (relativno komplikovan) inverter moze da pomogne i to sa pravim sinusnim izlazom. Verovatno bi samo neki rezonantni tip sa soft-switcing zavrsio posao a njega praviti bez L-metra i osciloskpa je prilicno nezgodno.

Ne znam sta bi jos mogao konkretno da predlozim :( ... Mozda oni low-cost kineski 12->230V inverteri ali ne znam koliko to dobro moze da radi.

Mozda neki inverter sa L6599 ali treba to sesti i napraviti, verovatno par, jedan koji ce da dize napon i drugi koji ce na suprotnom kraju kabla da spusta napon. Moze da se "provuce" i samo sa DC naponom za transport kroz sporne kablove, drasticno bi to uprostilo konstrukciju.
To sam vec u vise tema spomenuo, diode kod tih swicera sa velikim strujama prave dosta gubitaka tako da je neminovan neki sinhroni ispravljac, recimo nesto bazirano na SRK2000.
Ili bataliti te IC i napraviti sa nekim PIC procesorom ali po toj topologiji (resonantni + sinhroni).

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

Mene isto sad zanima ova sema iz prvog posta. Deluje mnogo jeftino i lako za napraviti.

Sto se tice induktivnosti, mogu gotove da se kupe, konkretno ova sa seme: http://www.mikroprinc.com/proi...ti/l22uh-3a-dpu022a3/index.php

Da li ova prva sema zaista moze da odradi posao? Cak i kod nas komponente sve zajedno ne verujem da prelaze 200-300din...

Potpis

THE ONLY EASY DAY WAS YESTERDAY

Moze, to je ta induktivnost ali do 3A, ne moze vise.
Tih 3A se odnosi na ulazni napon pa je onda efektivno za izlazni napon koji je duplo veci onda moguca struja od 1.5A pri 24V (pretvarac sa konstatnom snagom je u pitanju).

Jedno od resenja za povecanje struje moze da bude da se uzmu nekoliko tih prigusnica (2,3,4) da se skine postojeca zica, jezgra da se spoje jedno na drugo i onda da se namota deblja zica. Treba ce manji broj navoja pa samim tim moze da stane u jednom sloju deblja zica.

Ili traziti jacu prigusnicu ili vece jezgro ...

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

treba ti induktor koji moze da pusti 2x struje od onoga sto ti treba na izlazu, dakle za 5A ti treba min 10A induktor, to kosta malo vise od 200-300din

Potpis

arhimed
http://www.mysql.rs/ | http://elco.crsndoo.com/

BTW: Mali off-topic.

Stalno spominjem gubitke na diodama. Uzmimo za primer klasican 50Hz trafo + grez + elco. Glavni uzrok gubitaka kod takve postavke lezi u tome sto je pik struja kroz diode odprilike 6X veca nego sto mi mislimo :) To se desava zato sto kondenzator iza greca tu pravi problem, dobije se onaj malo testerasti naponski riple i sad dioda mora u tom jednom kratkom intervalu (odprilike 1/6 poluperiode) prakticno da nadoknadi svu tu energiju koju je potrosad "isisao" iz elektrolita. Na srecu diode trpe takve struje ali vise nije "cuvenih" 0.7V pad napona po diodi pri toj struji nego se to penje na preko 1V!. Dve diode po volt * struja i eto silnih wati gubitaka samo na grecu :)
Jedan vrlo ocigledan primer je kod starih punjaca za auto akumulatore koji imaju samo trafo i grec. Tamo se radi o relativno velikim strujama, 5-10-15A ali nema bas toliko grejanja jer u takvim punjacima obicno nema elektrolit. Kada bi se tu dodao elektrolit te diode bi se usijale i verovatno crkle u nekom trenutku!
Problem moze delimicno da se resi sa diodnim mostom koji ima Schotky diode, odprilike je 2x manja discipacija.

Kada imamo tako velike pik struje, tu pocinju i kablovi / PCB vodovi da prave problem, i na njima se desava pad napona, dodatno pocinju da se i zrace smetnje u okolini tih kablova. To je posebno evidentno recimo kod audio pojacivaca gde imaju veliki bulk elektroliti. Kod jakih pojacivaca je OBAVEZNO da se kablovi koji vode sa trafoa na ispravljacku plocicu realizuju kao upredene parice kako bi se zracenje tih smetnji delimicno smanjilo.

Posto je to inace poznat problem, Linear Technology je skoro izbacio jedno vrlo fino integrisano resenje. Radi se prakticno o sinhronom ispravljacu gde ima jedan upravljacki IC i diode se menjaju sa 4 relativno sicusna MOS-FET tranzistora. U pitanju je LT4320 "Ideal Diode Bridge Controller".
http://www.linear.com/product/LT4320
Na toj stranici sa desne strane ima i video koji prikazuje razliku izmedju obicnog mosta i mosta realizovanog na ovaj "pametan" nacin. Pogledajte, vrlo je zanimljivo (http://cds.linear.com/docs/en/video/LT4320_1-Efficiency.mov).

Inace sa tim pametnim mostom je samo deo problema resen (smanjeno je grejanje) ali i dalje ostaju udarne struje problem koje se unazad prostiru sve do 230V mreze. To veoma "zagadjuje" ektricnu mrezu i zbog toga je od skora uvedena regulativa (ne mislim da je u Srbiji nesto uvedeno po tom pitanju :) da je obavezan PFC sklop u svim novim elektricnim uredjajima. PFC ima i dodatno ulogu kao pre-regulator ali istovremeno i zbog spomenutog problema.

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

hvala svima na odgovorima. bio sam u trci pa se nisam sastavljao sa računarom.

@mikikg

zašto predlažeš šemu sa dva feta ? misliš da će stvar biti rasterećenija/dugovečnija/pouzdanija ?


@bogdan.kecman

probao sam ac i stvar se menja na bolje za oko 15%. ništa zanačajno ....



@mikikg

kapiram da dosta znaš o switcherima. imam konstataciju i pitanje:
pošto malo znam o elektronici, treba mi efikasna šema koju ću da spojim i da mi radi.
deluje malo arogantno, ali znam koliko ne znam pa se trudim da maksimalno pojednostavim stvari.
pitanje: zašto su problem te zavojnice i induktivni elementi ?
evo ja u kućnoj radionici imam laminiranih žica debljine od 0.01mm do 4mm.
imam strug pa mogu da uradim bilo kakvo jezgro. dakle, nikakav mi je problem da namotam zavojnicu kakvu hoćeš.
ovih dana ću da kupim jedine sprave koje nemam za el. merenja: osciloskop i merač induktivnosti.
imaš li neke predloge za mene ?

hvala. pozdrav svima.


PS evo programa mog zemljaka Peđe Supurovića - za proračun zavojnica http://www.datavoyage.com/coilmaestro/

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 21.08.2013. u 22:11 GMT+1]}

A vidim da postoji vise nacina da se paralelno vezu induktivnosti, radi razlicitih rezultata. Sa uticajem jezgra jedno na drugo, bez uticaja itd. Da li postoji nacin da se veze vise induktivnosti istih karakteristika radi veceg protoka struje, kao kod otpornika radi deljenja snage na vise njih? O tome nisam mogao da nadjem validnu informaciju...

E sad, na ebayu naravno svastara:

http://www.ebay.com/itm/1-x-HI...ies_ET&hash=item483a32a580

Ta indukcija za nekih ~700 din, 11A struja. To bi radilo posao.

Nego, vise me je interesovao komentar na samu semu, ja bih koristio ovako nesto ali mi nisu potrebne toliko jake struje, ne moramo u off da idemo zbog toga ali generalno me interesuje da li bi ta sema mogla da radi posao sto se tice toga.

Procitao sam malo o samom "boostu" na taj nacin na semi sa tim komponentama, i kazu da je problem u efikasnosti, koja je izmedju 50 i 60 procenata. Onda bi verovatno trebala jos jaca indukcija,

http://www.ebay.com/itm/COILCR...ies_ET&hash=item51aa56ff6e - 26A.

I jos jedno pitanje, odakle nabavljate zicu za motanje? Da li je kupujete kao na rolnicama ili "uzimate" iz rashodovanih elemenata?

Potpis

THE ONLY EASY DAY WAS YESTERDAY

@cukovanny Pa najvise problema sa tim zavojnicama je vezan za materijal jezgra, nije to klasicno gvozdje u pitanju, to su vrlo specificni sinterovani materijali, mix keramike, gvozdja, molibdena i ko zna sta jos stavljaju unutra (tacna receptura i tehnika izrade se "krije", poznata je naravno samo proizvodjacima i svaki ima svoju neku tehniku izrade, uglavnom ne moze to u kucnim uslovima da se pravi). Postoje ti materijali koji mogu da se mehanicki obraduju (strug i slicno), proizvodi ih firma MagShape ali ne znam koliko si u mogucnosti to da nabavis a nije ni jevtino. Najjeftinije i najprakticnije je da se nadju neka gotova jezgra (recimo ona "zuta" iz rashodovanih ATX PC napajanja) vise komada istih pa da se sa njima kombinuje.
Naravno najboilje je da se uzme gotova zavojnica, kao ova Coilcraft sto je Zlatni_bg nasao na Ebay.

Sto se tice fetova, tj ono sto sam spomenuo da je bolja varijanta sa dva mosfet je upravo vezan za ove probleme sa diodama koje sam pisao, vece je iskoriscenje kada se te diode zamene sa fetovima.

U vezi RLC metra, potrazi ovde na forumu, ima vise teme oko izbora (Tecpel i Mastech neki modeli).
Za osciloskop, sve preko 20-30MHz neki model ce zavrsiti posao.

@Zlatni_bg U sustini moze da se vezuje redno/paralelno vise zavojnica. Kod induktivnosti je slicna matematika kao sa otpornicima. Redna veza prigusnica povecava induktivnost dok paralelna smanjuje.

Opet kazem najbolje je uzeti neku fabricku kao ona Coilcraft, to je odlicna prigusnica sa veoma malim gubitcima. Caka kod nje je sto je jezgro skoro potpuno okolo zice. Takodje se kod nje primecuje da je nije klasican okrugli presek zice nego je "spljosten" malo. Tako su postigli maksimalnu ispunu zicom, smanjili potreban broj navoja (u poredjenju sa okruglim profilom zice) i dobili manju otpornost zice koja opet utice na iskoriscenje.

Za zicu klasika je da se koristi neka lakirana bakarna. Sto veci presek to bolje. E sad kad je veliki presek jako se tesko mota i onda ima jedna druga caka a to je da se napravi tkz "litz wire", uzme se neki dosta manji presek, npr 0.1mm i onda se spoje 10-20-30 (kolko god moze) parcica paralelno, uvrte se sve medjusobno (recimo uz pomoc busilice) i tako se dobije jedan mekan provodnik a poveceg preseka. Na taj nacin se dobiju jos neke prednosti koje su vezane za skin-efekat, pogledaj opis na Wikipediji.

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

Spomenuo sam Magshape, obratite padnju na sledece parametre.
Neverovatan materijal koji moze da se mehanicki obraduje. To je potpuno interesantno recimo da pomocu ohmetra pipnes na krajevima uzorka i on pokaze neku otpornost, tipa 50kohm :)
Inace 1.7 / 1.1 Tesla, Do 350/450 stepeni, 100/500kHz :) Poredjenja radi "zute" prigusnice koje vidjamo su 0.2T, < 200 stepeni, do 100ak KHz! To je recimo ekvivaletno jednoj kutici shibica induktivnoj komponenti negde oko 5kW ili vise snage preneta dal kao prigusnica ili transformator. Moze da mota recimo sa bakar/teflon zicom da bi mogao da radi na 200-250 stepeni radnoj temperaturi kao od sale!
Uglavnom imaju ta dva materijala, Grey i Orange. Prodaje se kao komad nekih dimenzija.
Italijani su u pitanju, firma je vrlo raspolozena za saradnju sa nama i moze biti dobra opcija za neka resenja oko "custom" induktivnih komponenti.

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

@mikikg

da li bi mogao da mi pomogneš oko motanja trafoa na ovoj šemi ?

zbunjuje me oznaka "primary 4T+4T" i "secundary 6T+6T"
ovo 14AWG je debljina žice po internacionalnim standardma, a šta je T ? gustina polja u T ??? :) turn ???
pozdrav.

PS šta su "CFB" i "VFB"

_{[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 23.08.2013. u 13:36 GMT+1]}

http://www.powerstream.com/Wire_Size.htm

T su brojevi navojaka, primar 3xzica awg14, sekundar 2x zica awg14

CFB-strujna povratna sprega

VFB-naponska povratna sprega
.
Jezgro ETD 49, zbog niske frekvencije (CT 2,2 nF RT 10 K) moze bilo koji materijal jezgra.-

Po datoj semi pretvarac daje stabilan napon 24V i strujno je ogranicena potrosnja na primarnoj strani
(stite se upotrijebljeni FETovi). Trafo bi trebalo namjenski proracunati.-

pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

hvala puno.

pretpostavio sam da je u pitanju "turn" ali bolje da pitam.
što se tiče jezgra, i to je korisna informacija - imam razna jezgra pa ću moći nešto da iskombinujem.
da li možeš otprilike da mi kažeš koja je kubikaža jezgra potrebna za tu snagu ~ 240W ?

gde se vezuju ovi izvodi CFB i VFB kad budem realizovao šemu ?

gledao sam kod www.elementa.rs , i ima par komponenti koji oni nemaju:

1n914
2n4403
fr302

zamene ?

poz

2N4403=PNP replacements: BC327, BC328, PN2907
1N914 ~ 1N4148
FR302 - FAST RECOVERY RECTIFIER DIODES 100v 3A
CFB vezujes sa CFB
VFB vezujes sa VFB
U BG ima dosta radnji sa elektronikom.

Potpis

Commo Compact 23
četvorokraki mešni ventil sa motorom i priručnom elektronikom

Prostudiraj temu:http://www.elitesecurity.org/t446664-SMPS-za-pojacalo

Za 240W bit ce ti dovoljno naci ATX napajanje jace od 500W deklarisano. Stvarna snaga je uprosteno
50% deklarisane. Tu ces naci manje vise sve sto ti treba, jezgro za trafo kao i jezgra ili vec
gotove izlazne prigusnice.

U linkovanoj temi obrati paznju na postove @macolakg, kojeg od srca pozdravljam.

mogu se oglasiti samo za vikend, u bolnici sam na fizikalnom tretmanu koji treba da me dovede
u "vozno" stanje-oporavljam se od povrede i operacije kicme.-
Soba gdje lezim, zovem je "samica" (jednokrevetna) ali nema dostupan cak ni bezzicni internet.-

pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

@emiSAr

Cenjeni prijatelju,
Žao mi je što opet imaš zdravstvene probleme. Želim ti brz i uspešan oporavak.
Veliki pozdrav


@cukovanny

Za tako velike struje se koristi interleaved boost ili interleavaed PFC takav kakav jeste (potraži po google dokumentaciju), gde se koriste dve zavojnice i dva mosfeta pa svaka grupa preuzima pola snage i struje. Ujedno se dobija vrhunska filtracija. Ne brini zbog uobičajenih 230VAC kojima se PFC sklopovi napajaju. Svaki od njih je dužan da radi i sa ulaznim naponom od 12V jer je to preduslov da ima mala izobličenja talasnog oblika. Jedino možda treba malo čačnuti oko startup, veće zavojnice i mosfeta za manje napone a veće struje.

Što viši napon provučeš kroz te kablove, imaćeš sve manje gubitke u samim kablovima.

Sve to treba staviti na razmatranje...

Imamo pretpostavljenu sledeću siuaciju:

pošto kažeš da ti je potrebno 240W (24V x 10A)

- sa jednim mosfetom i (što je daleko važnije) jednom izlaznom diodom, na diodi ćemo imati tipičan pad napona oko 1V (i ako je šotki) dakle +10W na onih 240, onda na IRFZ44 oko 1,4 x Rds (17,5 miliohm) pošto če raditi na oko 80*C, dakle sada već realnih 24,5 miliohm, a pošto kroz IRFZ44 mora teći oko 15A da bi se ispunio uslov na izlazu od 10A, on će discipirati 15A^2 x 0.0245 = 5,5W.
Switching gubici na IRFZ44 i diodi će biti oko 15W pri nekih 40-50KHz, na zavojnici oko 5-6W ako je baš dobro napravljena, na PCB oko par W ako je baš dobro napravljena.
Sveukupno očekuj oko 40-tak W gubitaka. Znači 240+40W= 280W ulazne snage ili 85% KKD (koeficijenta korisnog dejstva), što i nije loše za tako male napone i tolike struje.

Sa interleaved boost imaš po pola struje po grani i zbog I^2 x R ćeš imati značajno bolju situaciju.

-Razmotrimo sada situaciju sa kablovima:
zamislimo da kablovi imaju otpor oko 100 miliohm (što je prilično verovatno), sledi da ćeš na kablovima izgubiti još 10W, što ti konačni KKD umanjuje na oko 82%.

---------------------------------------
Boost pretvarači mogu postići veoma visok KKD ako na izlazu proizvode viši napon. Na primer za 240W 100V x 2.4A.

Osnovni razlog je pad napona na diodi i kablovima. Pri 2,4A ćeš na diodi i kablovima zbirno imati oko 6W gubitaka (umesto >20W u prethodnom slučaju) što je drastično bolje, pa tamoi gde ti treba 24V staviš sinhroni buck koji takodje postiže KKD reda 95% sa tim veličinama napona i struja.

Sva ta mućka pravi dosta komplikacija za dobar KKD, a ako te zadovoljava nekih 85-90% onda upotrebi samo interleaved boost, a ako mu dodaš i sinhroni sipravljač onda će on imati veoma sigurnih 90-92% (pod uslovom da je dobro napravljen).

-------------------------
Rekao bih da će ti to biti prvi SMPS koji praviš, i u tom slučaju će biti odlično ako ti uopšte radi.
Šema nije dovoljna.
Treba znati još mnogo stvari pored šeme, no to uopšte nije razlog da ne pokušaš.

U prethodnom tekstu sam ti dao gomilu ključnih reči za pretragu, pomoću čega možeš naći literaturu.

Za takav problem koji ti imaš, moj bi izbor bio:interleaved sinhroni boost ili current feed push-pull.

Pozdrav