Re: Detektor metala - literatura
@Brelak
Jedna od pouzdanih i jevtinih metoda je napraviti dva ista oscilatora ciji su zavojnice dva potpuno identicna kalema, gde je u prostor i kome su smesteni kalemovi (obicno se zaliju u neku smesu) postavljen i njihov rezonantni kondenzator. Tako dobijemo dva identicna oscilatorna kola sa istim rezonantnim ucestanostima. Treba ostaviti mesto gde su prikljuci kalema i rezonantni kondenzator, nezalivenim, jer mozemo dodavanjem kondenzatora malene vrednosti "natrimovati" da budu bas iste rezonantne ucestanosti.
Jedan kalem se postavlja horizontalno, na nemetalnu "drsku" tragaca, a drugi vertikalno iznad horizontalnog kalema na istu drsku, na takav nacin da zamisljena osa horizontalnog kalema prolazi kroz centar vertikalnog kalema, cija je zamisljena osa pod pravim uglom u odnosu na osu horizontalnog, i medjusobno su udaljeni bar jedan svoj precnik.
Kada se tako postave, minimalno razmenjuju svoja magnetna polja.
Najveci "neprijatelj" LC oscilatora je promena temperature, pa iz toga proizilazi da je takodje neprijatelj tragacima metala.
Gradjom sa dva potpuno identicna sistema oscilatora, na opisani nacin, dobijamo to da nam je donji (horizontalni kalem) detekcioni, posto je donja polovina njegovog magnetnog polja izlozena uticaju metalnih predmeta koji mu menjaju rezonantnu ucestanost, dok je gornji (neizlozen tom uticaju) referentni i termokompenzacioni.
Radi se prakticno o nekoj vrsti raciometrijskog merenja, gde se poredi RAZLIKA ucestanosti ili faze ova dva sistema.
Feromagnetni metali ce sniziti rezonantnu ucestanost donjeg kalema, dok ce je obojeni metali povecati.
Kalemovi se izradjuju da im precnik bude mnogo veci od duzine (prakticno pljosnati, nalik prstenu).
Sto je veci precnik kalemova, veca nam je dubina detekcije, ali (ne moze bez ali) opada osetljivost ka malim predmetima.
Tom problemu se doskoci na takav nacin, da se naprave dva kompleta kalemova koji se mogu menjati po potrebi izbora: dubina ili sitni predmeti (jedan par sa manjim, a drugi sa znatno vecim precnikom). Parovi ne moraju imati iste rezonantne ucestanosti posto se prati razlika. Rezonantne ucestanosti bi trebalo da budu iste u okviru jednog para.
Manje zahtevni korisnici (krupniji predmeti, ili na manjoj dubini) mogu uvesti signale iz oba oscilatora (tako da budu minimalno optereceni) u jedan obican sumirajuci audio pojacavac sa visokoimpendansnim ulazima, gde ce se razlika ucestanosti kalemova pojaviti kao interferencija u audio opsegu, bez obzira sto ucestanosti kalemova mogu biti daleko od cujnih.
Citava vestina pravljenja dobrog urejaja takve vrste se svodi na pedantnost izrade oscilatora i koriscenjem elemenata u oscilatorima sa poznatim temperaturnim koeficijentom, gde se na kraju zbirom njihovih uticaja, dobije da temperaturni koeficijent kompletnih oscilatora tezi nultom.
Poboljsanje se moze izvesti tako sto moze jedan od oscilatora biti "master" a drugi "slave", kontrolisan PLL sklopom cija regulaciona petlja ima jako veliku vremensku konstantu (spor odziv) >30 sekundi. To ce dodatno poboljsati temperaturne osobine sklopa, i omoguciti da se uporedjuju faze oscilatora, cim se dobija izuzetna osetljivost.
Samo poredjenje faza se moze vrsiti ocitavanjem izlaza istog PLL sklopa, pomocu filtera krace vremenske konstante.
Takav sitem nece detektovati nista kada je tragac statican, u jednom polozaju, ali kod bilo kakvog kretanja tragaca, detektovace i najmanje "uzrocnike" promene magnetne permeabilnosti prostora ispod detekcionog kalema.
To bi bili opsti principi, koji se mogu izraditi na bezbroj nacina, a posto je za takav posao potreban specifican poligon koji nema metalnih predmeta u blizini, ne bih se hvatao prakticnog izvodjenja prototipa jer: nemam takav prostor na raspolaganju, i za to je potrebno dosta vremena (koje takodje nemam).
Inace, razmisljao sam da bi se poligon za bazdarenje mogao napraviti od vecih blokova stiropora, gde bi covek koji bazdari i sam detektor bili izdignuti metar-dva iznad tla.
Mogu vam pomoci ovako: teoretskim osnovama, posmatranjem sklopova koje ste konstruisali, njihovom online korekcijom u smislu poboljsanja, i ponekom idejom.
Pozdrav
 |  |
 |
Re: Detektor metala - literatura
Re: Detektor metala - literatura
