Svest, Zivot, Realnost?

Pa i neki legendarni slikari su bili na drogama. To, opet, nije opravdanje da se mladi slikar prepusti tome po difoltu. Ako je neki poznat naucnik koristio neka stimulativna sredstva to nije opravdanje za "opstenarodno" prihvaceno takvo ponasanje.

Narocito ako neko ono sto je rekao pravda/obrazlaze/navodi... nekim "stanjem". To nema veze sa zivotom. Takve ne uzimam za vredne paznje nikada. Ne kazem da tako treba ili ne treba, samo kazem za sebe kako tretiram neke pojave.

Ono sto sam citirao i zacrveneo je za mene dovoljno da zanemarim sve sto je ubuduce napisao onaj ko je to naveo. Opet ponavljam, ja tako to tretiram.


Pozdrav!

---

Pa nije valjda Sceko da ti sve ovo trijezan pišeš. Auuu

---

Sceka,

Ma, naravno, nisam mislio da je dotični novi Banah. A pravdanje postova stanjem samo znači da autor piše bez ikakve odgovornosti prema kvalitetu poruka, pa da ga ne treba ni čitati.

Razumeli smo se.

---

^ Upravo tako.


Pozdrav!

---

Pojam kvalija se vezuje za subjektivni osećaj. Ali razvoj svesti ima uticaj na nivo prilagodjenja spoljnim nadražajima. Što je svesnost veća to je prilagodjenost na spoljne nadražaje bolja. Dakle, stvarna svesnost ima realno merljive, uporedive i ponovljive posledice. Sa druge strane pojam kvalija je vezam za subjektivni osećaj i time je diskvakvalifikovan kao osnov za objektivnu ocenu svesnosti. Jer subjektivan osećaj svesnosti ne mora biti u skladu sa stanjem okoline pa ni sa reakcijom na nadražaje (kao reprezentativan primer može se uzeti čovek pod dejstvom opojnih droga). A svest se razvija baš zato da bi ta reakcija bila bolja. Takodje treba imati na umu da ako raste subjektivan osećaj svesnosti onda opada svest o posmatranom procesu. Dakle kvalija i svest su u konfliktu i zato ja odbacujem kvalije.

^ Vas dvojica, iz prethidna dva - tri posta.
Nemojte se dogovareti da me ignorišete, niti da širite takvu poruku na ovom forumu. Potpuno besmislena stvar.
A drugo, pazite ,da se u svojim dogovorima, da se ne zakačite sa pogrešnom osobom.

Ja sam već napisao neke stvari koje treba da se urade, propratite moje postove. Da li sam ja bio mrtav pijan ili nisam
potpuno je svejedno, te poruke ,to su validne stvari.

Poruke na ličnom nivou su prilično nepoželjne na svakom forumu!
Ako sami jednu takvu uputio, amnislim da sam uvek odgovarao na raznorazne gluposti ovde, i ništa lično, je se izvinjavam
za te lične poruke.

Ignorišite me koliko hoćete. Siguran sam da će mnogi pametni ljudi naći nešto za sebe u ono malo poruka koje sam odaslao ovde.


ps.
Da li bi ste i vi odoleli da isprobate najkvalitetnija pića, koja vam dopadnu u ruke? Kao poklon i slično.
I ako ste niste nikada do sada napili do besvesti, pa probajte jednom. Sigurno nećete postati hronični alkoholičari.

pripazite na koga se obrušavate, ja lično ine marim, mnogo imam, preča posla. Samo pazite da ne pogrešite osobu.
Pašće vam svi dogovori u vodu, plićak :)

Ne znam šta mene trpaš u taj koš. Kad sam ti se obraćao onda sam te i citirao. Prethodni komentar nije vezan za tebe već za samu temu. Dakle nisam te ignoriso. A da li si isprobao "najkvalitetnija pića" ili ne nije predmet moga interesovanja.

OK, druže. Izvini ako sam te erhotice strpao u isti koš sa nekima odavde.
Sigurno i ti znaš dobro te Forumaške , "dogovore" ili "urote-zavere". Ja sam ih i susreo vrlo malo puta, ali dovoljno da znam o čemu se radi.

Nisam mislio na tebe. Ovoj dvojici, sam već napisao i ranije šta da rade, i slične stvari(što ih izgleda vređa :). Nisam ja mnogo genijalan,
Ali svako ko proučava izvesne grane nauke , će im i sam preporučiti to isto.
Mada se ovde radi o nekim propalim studentima i polukvalikofanim tehničarima, pa je stvar još gora.
Nemoj da se upuštaš u nikakvu raspravu NI pod razno! sa ovom dvojicom. Ako si ozbiljan.

Tvoje mišljenje ja uvažavam. Ali znaj da imam neke suštinske primedbe na to što si pisao. U svakom slučaju dobro je da neko
uopšte i razmičlja o takvim stvarima!

poz

On topic,

Sto se svesti i kvalija tice, meni je najzanimljiviji "neuronski darvinizam" i "dynamic core" teorija od Geralda M. Edelman-a:

http://www.frontiersin.org/con.../10.3389/fpsyg.2011.00004/full

http://www.sciencedirect.com/s.../article/pii/S1053810011000080

http://www.college-de-france.f...aene/UPL12294_Ward_Paris_4.pdf

---

Ako će mo krenuti u razvoj veštačke svesti, što bi praktično odgovaralo neko naprednom softveru,
koji može i da odgovori na najrazličitije situacije, a to je još poprilično daleko od stvarne ljudske svesti.
U nekim slučajevima ta ljudska svest može da reaguje prilično bedno. Mozda bi u takvim situacjama
bio korisniji neki softver koji bi reagoavo mnogo bolje . Kao neki visoko razvijeni robot.
Ali ko je gospodar te i takve stuacije, u stvarnom životu, a ne u nekoj fikciji?

Da li je to neki programirani Android( to je jedna mogučnost koja nas očekuje) ili je to robot koji je samo nosač Svesti,
koja upravlja robotom po volji(ovo je već napredna naučna fantastika. Ali ZNajte da su upravo takve nepredne tehnologije.
Dakle takve Napredne tehnologije su realnost koja se dešava, upravo u ovom trenuntku,a i mnogo ranije!!!
To što nas sve , samo šačica milionera drži u neznanju, već vekovima, počevši sa nekim priznatim naučnicima koji su takve stvari uvideli.
I koje su oni preuzeli i postavili pod svoju kontrolu, koristeci razna sredstva.
A zarad svoje sopstvene koristi, i to prilično bedno-zemljske(Dakle bukvalno gubitak poseda i vlasti). Ne znači da je to jedina realnost
koja postoji.

A neki matematičari koji putem složene mentalne gimnastike dokazuju svoje neke Teoreme, napisao sam teoreme sa velikim slovom na početku:)
...
Dakle kao što sam i napisao na početku, ljudsko telo je samo mašina i to bukvalno, i samo je nosilac svest u ovom periodu evolucije.
Logčno je da se neka zastarela mašina zameni boljom, možda nekom mehaničkom.
A gde je tu svest i razvoj svesti? Interesantno pitanje. Pogotovu ako se uzme u obzir da je neko prevazišao biološku egzistenciju.



ova dvojica što me ignoriču, baš se nešto mnogo i ne brinem zbog njihove ignorancije, prilično:)

poz


_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 08.07.2012. u 10:31 GMT+1]}

Jos jedan interesantan pogled je rad Bjorn-a Merkera Consciousness without a cerebral cortex: A challenge for neuroscience
and medicine

Rad se moze skinuti odavde:

http://www.ini.uzh.ch/~kiper/Merker.pdf

PDF takodje sadrzi i komentare mnogih naucnika - od kojih su neki podrzavajuci, a neki osporavajuci u pogledu teze koju autor zastupa.

Iako je ceo dokument dugacak oko 70 strana i zahteva vise vremena za citanje toplo ga preporucujem ljudima koji su zainteresovani za mozda najfascinantnije pitanje nauke - prirodu svesti.

Ukratko, Merker iznosi teoriju za neuralni mehanizam koji je izrodio proto-svest na samom pocetku evolucije hordata, u vreme kada su najsavrsenije zivotinje bili najprimitivniji hordati poput amfioksusa.

Taj neuralni mehanizam, po Merkeru, predstavlja analogna simulacija sveta koja je nastala kao nadogradnja evolucije vizuelnog sistema i koja je smestena u "tesnacu" srednjeg mozga, izmedju najvisih centara u mozdanom stablu, i proto prednjem-mozgu (hipotalamus).

Da podjemo od pocetka - zasto bi takva struktura uopste nastala?

- Prvi postulat je evolutivna prednost imanja sistema koji je u stanju da koordinira ciljeve jedinke (buducnost), memoriju jedinke (proslost) sa svetom u kome ta jedinka zivi (sadasnjost tj. senzorna "realnost"). Razna tipska ponasanja jedinke (npr. parenje, hranjenje, bezanje od predatora) zahtevaju razlicite akcije u razlicitim okruzenjima koje cesto nisu kompatibilne jedna sa drugom.

Adekvatna selekcija ponasanja tu svakako profitira od integracije multi-modalnih sistema (cula, internnih "senzora" vezanih za osnovne potrebe organizma, itd...) sa sistemom evaluacije koja je akcija najpodobija - da bi takva masinerija bila moguce, priroda je morala da nadje neki nacin da poveze te 3 razlicite "dimenzije" - ovo je daleko od trivijalnog problema posto mora trcati u realnom vremenu (nema puno koristi od evaluacije akcije par minuta kada se predator priblizava, tid...) - Mekrer predlaze "analognu simulaciju" kao substrat u kome se "odigrava" donosenje odluka

- Prilika za ovakav sistem se desila formiranjem primitivnog hordatskog vizuelnog sistema, i to kao nusprodukt resenja za drugi problem: Vizuelni sistem donosi vrlo specifican problem koji nije postojao sa culom mirisa: oko koje moze da se pomera, sa svakim svojim pomerajem kompletno menja "sliku" koju salje CNS-u

- Priroda je zbog toga morala da razvije mehanizam za kompenzovanje pomeraja oka (kao i glave) tako sto je razvila masineriju koja je u stanju da koriguje "sliku" koju salje oko kompenzujci pokrete kako oka tako i glave same jedinke - formiranjem egocentricnog koordinatnog sistema i neuralnih konekcija izmedju motornih centara koji pokrecu oko/glavu i senzornih centara koji primaju informaciju iz oka. Deo CNS-a zaduzen za ovo je superiorni kolikulus, struktura koja je konzervirana kod svih vertebrata (ukljucujuci i coveka) - i koja je i kod najvisih primata zaduzena za koordinaciju pokreta ociju i pruzanje bazicne informacije o polozaju objekata

- Razvojem ovog mehanizma je priroda dobila bonus - ovaj mehanizam se mogao iskoristiti za nesto jos vece: analognu simulaciju koja bi integirala vise modaliteta u ego-centricnim koordinatama. Morfologija primitivnih kicmenjackih nervnih sistema podrzava ideju da je vise mozdano stablo sa strukturama kao sto je superiorni kolikulus u privilegovanoj poziciji vis-a-vis razlicitih modaliteta koje bi svesni CNS morao da razmatra (videti sliku na strani 7).

Po Merkeru, "bazni arhitekturni plan" za morfologiju nervnog sistema vertebrata je nastao evolutivnih pritiskom na njihove najblize pretke zbog formiranja kompleksnog optickog aparatusa i formiranja "tesnaca" na nivou viseg srednjeg mozga. Sve buduce strukture nastale iznad "tesnaca" komuniciraju sa motornim neuronima kroz "tesnac". Mesencefalicki tesnac je zapravo omogucio razvoj masivno paralelnih struktura (talamokortikalnog sistema) koje se takmice za kontrolu motornog sistema - po Merkeru, originalni sistem za odabir akcije se nalazio u "trouglu" izmedju superiornog kolikulusa, hipotalamusa i nizih struktura mozdanog stabla.

Primitivna svest koja je nastala kao rezultat analogne simulacije je bila izuzetno ogranicena - dvodimenzionalno polje kao more "suma" sa objektima koji su predmet interesa jedinke, vidjeno iz ego-centra. Ta svest je subsekventno prosirena razvojem naprednih struktura kao sto su talamus i, na kraju, neokorteks koje su u analognu simulaciju donosili vise detalja kulminirajuci sa onim sto se danas zove "reflektivna svest" i koja je verovatno dar samo najrazvijenijih organizama.

Merker pominje slucajeva kortikalnog-slepila i tzv. "Sprague" efekat - gde se slepilo odstranjanjem vizuelnog korteksa moze parcijalno vratiti (u vrlo ogranicenoj formi) malom lezijom u srednjem mozgu koja omogucava superiornom kolikulusu da profukcionise bez kortikalne kontrole. Kvalitet takvog vida je apsolutno neuporediv sa zdravim vidom, ali eksperimenti pokazuju da su osobe u stanju da razliku neke vizuelne osobine. Paradoksalno, takvo culo nije opisano kao "vidjenje" od strane pacijenata (vrlo verovatno iz razloga sto i ne "izgleda" kao zdrav vid vec kao najrudimentarniji "osecaj" da je nesto u vidnom polju pacijenta i da ima odredjen oblik)

Zanimljiva je i analiza ponasanja pacova kojima je kompletno odstranjen neokorteks, a nekima i kompletan korteks - u slucaju dokortikacije koja zahvata neokorteks, sva tipicna ponasanja ukljucujuci i "emotivna" su i dalje funkcionisala (do te mere da studenti nisu u stanju da razlikuju takve zivotinje od zdravih). Sa eliminacijom kompletnog korteksa repertoar drasticno opada ali je zivotinja i dalje u stanju da resava odredjene zadatke... postavlja se pitanje gde je linija ispod koje ta zivotinja nije "svesna" sveta oko sebe?

Autor takodje iznosi i svoje iskustvo u radu sa decom koja boluju od hidroanancefalije - poremecaja razvoja fetusa gde se beba radja bez vecine korteksa (a istrazivanja pokazuju i da su postedjeni delovi korteksa funkcionalno mrvi). Ta deca su u stanju da iskazuju emotivne reakcije, prepoznaju roditelje. Jos jedna zanimljiva stvar je da ta deca takodje mogu da imaju "petit mal" napad (absence seizure) koji njihovi roditelji nedvosmisleno identifikuju kao privremnu odsutnost. Pitanje je - u nedostatku korteksa, sta je to sto postaje "odustno" u sljucaju S&W EEG-a kod takve dece? Da li ona poseduju najprimitivniju svest?

Jos jedan interesantan pogled je perspektiva percepcije bola - Merker ukazuje da se simulacijom kortikalnih centara koji reaguju na bol kod epilepticnih pacijenata u pripremi za operaciju ne dobija iskaz bolnog percepta. U suprotnom slucaju - simulacijom sub-kortikalnih struktura isto ne vazi: simulacijom "nizih" struktura dolazi do 100% sigurne prijave bolnog percepta. Ako je za bolni percept neophodan subkortikalni mehanizam, postavlja se pitanje da li organizmi bez korteksa ili sa ostecenim ili jos nefunkcionalnim koretksom osecaju bol? Da li je to onda jos jedan element primitivne svesti koji moze da postoji i bez korteksa? Merker i tu navodi dobre razloge zasto je bol verovatno razvijen medju prvim perceptima - interakcija izmedju subkortikalnih centara i superiornog kolikulusa otvara mogucnost za prominentno ucesce bola u proto-svesti koji je mapiran na analognu simulaciju...

Itd...

Vrlo zanimljiv pogled koji nije bez problema (videti ukljucene kritike) - ali donosi zdravo dovodjenje u sumnju predominantnog stava da je korteks neophodan za svest... pitanje duboko zalazi u problem definicije primarne svesti, perzistentnog vegetativnog stanja, anestezije za tek rodjenu decu i/ili fetuse ili pacijente sa alchajmerovom bolescu.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 15.07.2012. u 23:36 GMT+1]}

---

Sve je to lepo, ali nema veze sa svešću, već samo sa ponašanjem.

---

Zapravo, zavisi od definicije svesti, ali hajde da se spustimo na nivo koji ti zahtevas - a to je nivo "raw feel" ili cistih kvalija.

Uzmimo na primer kvaliju bola - kvalija bola je nastala evolutivnim pritiskom, odabirom biohemijskih reakcija koje pouzdano teraju primitivni organizam da vrsi manevar izbegavanja. Ti tu kvaliju danas "osecas" bas onako kako je evolutivni pritisak izvajao, zato sto je evolucija CNS-a donela mehanizam diskriminacije izmedju kvalija koji je CNS-u nasih predaka omogucio adaptivnije ponasanje. Danas je poznato da vise razlicitih molekularnih pa i neuralnih konfiguracija mogu davati identicne rezultate ukljucujuci i kvalije - sto implicira funkcionalno u samoj realizaciji kvalije.

Filozof nece biti zadovoljan - trazice jos dublji odgovor zasto specificni aranzman molekula daje percept bola onakav kakav ga on licno oseca. Sve ostalo ce biti "ponasanje" / "nista specijalno".

Ono sto nauka moze da uradi je da identifikuje korelate sa filozofovim osecanjima, da objasni evoluciju tih korelata i, na kraju (eventualno / mozda) - njihove molekularne mehanizme. Nauka ce vrlo verovatno moci da objasni zasto su kvalije razlicite i njihovu evolutivnu genezu (mozda kao diskriminaciju izmedju stanja - videti Edelman-a, http://kybele.psych.cornell.ed...-Edelman-ConCog11-in-press.pdf) - ali epistemoloski, to i dalje nije ono sto filozofi traze.

Ako odemo u buducnost 1000 godina, hipoteticka nauka buducnosti ima odgovor na molekularne korelate svesti - filozof ce i tada reci da su to samo korelati, i da je njegov privatni percept i dalje specijalan i da korelati objasnjavaju ponasanje ali ne i samu "svest".

Dakle, ja slobodno danas mogu da kazem da sam siguran da nauka nikad nece imati takav filozofski odgovor.

Ali verujem da postoje dobre sanse da ce nauka moci da formulise komputacionalnu teoriju svesti, sto ce nama omoguciti da doticne mehanizme eventualno poboljsamo ili primenimo za nesto drugo - kao sto radimo sa svim ostalim produktima nauke.

---

Tako je. Taj osećaj nije epifenomen aranžmana molekula.

Tako je. E, kad se lapo kaže šta nauka precizno tvrdi i šta je dokazala, onda je sve u redu. Problem nastaje kada počnu da se prave bajke oko naučnih teorija.

---

Hmm, ne iskljucivo - dozvoli mi da objasnim: posto osim aranzmana postoji jos nesto, ti sami molekuli. Kao i sile koje ih drze zajedno i uticu na druge molekule (nasih receptora). Principijelno nema nikakvog razloga da neke specificne atribute kvalija dovedemo u vezu sa tim kompletnim "sistemom". Aranzman tih molekula + ti sami molekula = kvalija.

Time dolazimo do tvrdnje da je kvalija epifenomen specificnog aranzmana molekula (ta tvrdnja ukljucuje i same molekule - ali ako zelimo da cepidlacimo, mozemo staviti zarez i dodati to eksplicitno).

Zasto epifenomen?

- Postojanje samih molekula nije jedini uslov za postojanje kvalije, posto razni aranzmani molekula dovode do razlicitih kvalija. Dakle, sami molekuli (ili nesto nize od molekula, nebitno - molekul sam samo uzeo kao primer) nisu dovoljni uslovi za postojanje specificne kvalije (primeti, medjutim da ne vazi obrnuto, da sama kvalija moze postojati bez substrata. Da nije tako, vazile bi apsurdne situacije tipa Searle-ova "kineska soba". Nazivanje necega epifenomenom ne iskljucuje zavisnost toga od primarnih fenomena od kojih taj epifenomen zavisi)

- Kvaliju takodje karakterise unikatnost (vis a vis drugih kvalija) - za koju je takodje neophodna odredjena struktura (dakle, aranzman) tih molekula. Kvalija kao unikatno privatno iskustvo koje se moze diskriminisati nastaje samo ako se molekuli aranziraju u strukturu koja u svesnom organizmu izaziva percepciju specificne kvalije.

Da kvalija nastaje to mozes vrlo lako proveriti - hemijska reakcija iz koje ce nastati, recimo, zasladjivac polazi od elemenata koji gotovo sasvim sigurno ne bivaju registrovani kao slatka kvalija. Kada bi smo mogli da tu reakciju izvrsimo u ustima nekog subjekta i da ga pitamo povremeno sta oseca, u jednom momentu bi subjekt poceo da registruje slatku kvaliju. Iako su svi molekuli bili tu i ranije, slatka kvalija je nastala tek kada se uspostavila odredjena struktura.

Mozemo ici i dalje - identicna kvalija moze biti stvorena uz pomoc razlicitih molekula i uz pomoc razlicitih struktura. To nije nista specificno za kvalije, vec vazi i za druge bioloske fenomene kao recimo DNK kodiranje- gde razliciti aranzmani molekula mogu i dalje predstavljati isti protein koji funkcionise identicno u organizmu.

Primera radi, mozes konstruisati razne analoge koji ce davati identicnu kvaliju - ono sto tu kvaliju cini unikatnom je ceo taj sistem koji izaziva odredjenu diskriminaciju u svesnom organizmu. Iskljuci bilo koji deo tog sistema, i kvalija ne postoji.

Dakle, bas kao sto kvaliju ne mozes redukovati na iskljucivo izracunljiv proces, isto tako je ne mozes redukovati iskljucivo na "fundamentalnu prirodnu pojavu" - posto ocigledno za kvaliju moraju postojati oba elementa gde kvalija nastaje kao epifenomen iz tih primarnih cinilaca (molekula + struktura).

Time mogu biti zadovoljni i naucnici i filozofi

- Naucnici: zato sto mogu da se bave svescu i kvalijama naucnim metodom, karakterisuci odredjene cinioce koji su fundamentalni i koje je nemoguce redukovati - fundamentalnim prirodnim zakonima

- Filozofi: zato sto "fundamentalni prirodni zakoni" i slicni aksiomatski konstrukti elegantno omogucavaju da i dalje vaze njihove ideje svesti kao fenomena koji nije moguce kompletno objasniti uz pomoc nauke.

Medjutim, ovde nije u pitanju nikakva novost - i tu se slazem sa drugim delom tvog posta, problem nastaje kada neko ne razume sta nauka zapravo objasnjava i dokazuje.

Samo sto svest nije tu nista specijalna - identicna ogranicenja vaze i u drugim prirodnim naukama.

Uzmimo fiziku - elementarne cestice. Mi ih samo mozemo definisati uz pomoc odredjenih aksioma, potvrditi da se fizicki svet slaze sa nasim aksiomama - ali mi ne znamo, niti nauka moze da objasni, nesto vise od tih aksioma. Kada krenes da postavljas pitanja o "prirodi" tih aksiomatskih konstrukata, onda to pitanje postaje metafizicki a ne naucni problem. Cak i ako bi sutra naucnici detektovali neke nove "elementarne cestice" koje su deo danasnjih elementarnih cestica, samo smo otisli jedan nivo nize - filozof ce uvek imati taj "neobjasnjeni" deo, "samu prirodu" itd...

Dakle, svuda moze da kaze - "ali nauka ne objasnjava prirodu sile gravitacije, elementarnih cestica, ..." vec ih samo definise kao aksiome iz kojih se izvode svi zakoni.

I to je savrseno tacno.

Univerzum u kome zivimo je jednostavno nemoguce kompletno "objasniti". Ta stvar bi trebalo da bude jasna vec skoro stotinak godina.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 16.07.2012. u 21:58 GMT+1]}

---

Moje skromno vidjenje svega toga je ovako: "kineska soba" je glupost, simuliranje neurona je glupost*, uporedjivanje svesti sa masinom je isto toliko glupo koloiko i uporedjivanje softvera sa hardverom. Jer
neuroni, masine - hardver samo izvrsavaju naredbe, IZVRSAVAJU! A softver predstavlja
naredbe-principe po kojima ce se nesto desavati-izvrsavati!

*_{ukoliko je cilj "radjanje" svesti}

I kad bi smo simulirali 1000000 puta vise neurona nego sto ima u nasem mozgu svest se ne bi rodila!

Jer kakvu-god masinu prozveli ona se nece sama pokrenuti, npr. Automobil se nece sam "upaliti"
i sam otici negde, vec neko/nesto mora da preuzme kontrolu. Dakle uporedjivanje svesti sa masinom
je isto kao uporedjivanje vozaca sa automobilom.

Isto tako racunar kiliko-god brz i napredan bio sam, bez softvera nece znaciti nista!

Zakljucak: Softver je kljuc! Softver i memorija!

Ali ne bilo-kakav softver-zakucan-sa zakucanim konstantama i nepromenjlivim algoritmima, nego "Ziv" softver!

---

U pravu si.

Očigledno, postoji takva organizacija materije koja vodi razvoju svesti i postoji takva organizacija materije koja tome ne vodi. Prirodni procesi su odabrali takve strukture koje su dovele do razvoja svesti. Kad su u pitanju veštački sistemi tu se ne traži ništa više od apsolutne poslušniosti a to teško da će da vodi razvoju svesti, baš naprotiv takvi procesi (razvoja svesti) bi se proglasili kvarom (u veštačkim sistemima).

Pokusaj da se nauka iskoristi kao alat, da bi se doslo do odgovora na pitanja postavljena u ovom topiku mi lici na pokusaj da supu jedete viljuskom. Mozda osetite ukus, ali ne vise od toga.

Analogija je zanimljiva, ali i nepotpuna - osim te "viljuske" trenutno mi nemamo nista drugo sa cime da "zahvatimo" taj problem.

Ko zna, mozda se viljuska zadeblja kako vreme ide pa postane nesto drugo... Mozda i zauvek ostane viljuska, ali svakako danas nije moguce sa sigurnoscu reci sta ce biti epilog.

Btw, evo jednog video klipa gde se objasnjavaju razni pristupi "teskom problemu":

http://turingc.blogspot.de/201...r-brains-need-for-sensory.html

http://andara.uqam.ca/Panopto/...8aa-43e3-8dc5-61cfa17df1c3.mp4

Bjorn Merker jako dobro objasnjava na pocetku razlicite kategorije teorija svesti. Takodje Merker jako dobro opisuje problem sa pitanjima "ok, to je fukcija, ali sta je stvarno to".

O filozofskim teorijama svesti:

http://thebrain.mcgill.ca/flas...p/d_12_p_con/d_12_p_con.html#2

---