Pitanje u vezi B, G i B+G wireless standarda i kanala

Moram priznati da me prilicno zbunjuje ova tematika, posto sam je dosta istrazivao na netu i dolazio do razlicitih podataka u teoriji i praksi, pa me iskreno zanima vase misljenje o ovome i sta je zaista istina. Kao prvo, zanima me koje su osnovne karakteristike B+G rezima i po cemu se on razlikuje od B i G standarda zasebno? Znam da je u praksi u 802.11 b standardu, maksimalan protok moguc do 11 Mbps teoretski, ali do 5.5 Mbps u praksi, kod g standarda je teoretska maksimalna brzina 54 Mbps,a u praksi je oko 27 Mbps. Medjutim, nasao sam negde da se brzina pri mesanom stanju, tj B+G, brzina protoka redukuje na 2 Mbps, sto nije tacno, jer ja imam inace AP WL-5460 v2 i trenutno se kacim na provajderovu baznu stanicu, koja radi u B+G rezimu, tacnije 3. kanalu istog i ponekad, kad nam oni dozvole, bude download i po 15 Mb/sec, dok upload ide i do 9 Mbps, sto me zbunjuje, jer kako svugde pise, maksimalan protok za B+G rezim je 2 Mbps. Pa bi jako voleo da mi neko, ko se zaista razume u ovu oblast, pojasni o cemu se zapravo tu radi, koji je standard najbolji po vama i koje kanale treba najcesce koristiti, kako bi se izbegla interferencija?
Hvala svima puno unapred!

Koliko ja znam kada se uredjaj podesi na radi na B+G mod to znaci samo da ce po potrebi automatski prebacivati sa B na G i obrnuto to jest radice na B ili G a ne istovremeno na oba.
Mislim da je najveca razlika izmedju modova u modulaciji signala jer je ista frekvencija u pitanju.
Inace B mod je manje osetljiv na smetnje i slab signal pa je lakse dobiti pouzdan link nego na G modu gde sve mora biti extra da bi izvukao maksimum protoka.

Izbor najboljeg kanala najvise zavisi od zasicenosti etra to jest najbolje je podesiti kanal na kom nema drugih SSID ili da ih je najmanje.
Radio u wireless uredjajima je optimalno podesen da radi preko citavog opsega od 1-14 kanala ali maksimalnu snagu bi trebalo da ima na sredini opsega to jest na 6-7 kanalu ali to nije toliko primetna razlika.

pa radi i sa b i sa g klijentima, jer nemaju sve kartice g (bar nisu imale pre), s tim sto tada u g radi drasticno lose,



to je g sve dok ne povezes bar jedan klijent u b



802.11a je najbolji, ako koristis b ili g koristi 1, 3 i 6 (ako je prazan etar, ako je pun puna glava problema)

Hvala puno na odgovorima, dosta su mi pomogli. Zanima me jos sta biste mi vi preporucili, na koju baznu stanicu da se kacim, tj. na koje modove, B, G, ili B+G, da bi mi protok bio najveci i najstabilniji, ako uzmemo u obzir cinjenicu da je moj etar prilicno zagusen i da moj AP "vidi" puno baznih stanica (oko 10-ak,12,kako kad), pa je u takvim uslovima umetnost izabrati pravi kanal? I jos jedna stvar mi nije jasna, a to je, na kojoj od ove tri modulacije je protok najveci i najbolji i zasto pise da je u B+G modu protok najvise 2 Mbps, a meni je bio oko 15 (kad je provajder dozvolio toliku brzinu na kratko naravno)? Evo primera kako mi obicno izgleda lista baznih stanica, koje moj AP "vidi":

"Kači" se na baznu stanicu koja ima signal 55 i jače. U tvom slučaju su samo prve dve stanice sa signalom iznad 55... O kanalu, odnosno frekvenciji na koju se kačiš brine provajder i on je menja ne ti, tako da ne možeš da biraš kanal. A kako je već rečeno ne postoji neki univerzalno najbolji kanal, nego to zavisi od zagušenosti, a ta situacija se stalno menja jer je u pitanju "slobodna zona" pa se niko ne pridržava nekog nazovi kodeksa "lepog ponašanja".



Zato što propusna moć zavisi od jačine signala. Što je signal jači - veća je propusna moć.

tox master ti je već objasnio. B+G režim znači da će pristupna tačka prihvatati klijente po oba standarda i da će sa sakim komunicirati na tom standardu koji klijent podržava.

S obzirom da wireless radi po time-sharing principu, to jest, pristupna tačka može da komunicira samo sa jednim klijentom u isto vreme, to znači da dok pristupna tačka komunicira s ajendim, ostali moraju da čekaju. To čekanje svima smanjuje prosečan protok, jer čak i ako klijent dobija maksimalanprotok kada razmenjuej podatke sa pristupnom tačkom, taj maksimum se smanjuje zato što mora da čeka druge, koji su sporiji da i oni razneme podatke. Zato prosečna brzina bude manja. Kolika će biti, zavisi od broja klijenata i njihovih brzina prenosa.

Moram i da ispravim tvrdnje koje je izneo Mile-Lile.

Jačine signala i propusna moć su uslovljeni - ali ne kao što kaže Mile-Lile da veći signal daje i veću propusnu moć već obrnuto: da bi se dobila veća propusna moć, potreban je jači signal. Za veću propusnu moć kanala potrebna je veća širina opsega, a veća širina opsega smanjuje osetljivost prijemnika i povećava nivo šuma. Dakle, signal mora biti jači. Wireless uređaji obično automatski menjaju režim rada a time i propusnu moć, prilagođavajući se jačini signala i nastojeći da izvuku maksimum iz tog signala.

Za b standard uobičajeno je da signal koji je u opsegu -65dBm do -55dBm bude dobar za kvalitetnu vezu (gde -65dBm je manji signal). Valja izbegavati da signal bude manji ili veći od navedenog opsega.

Tabela koju je Mile-Lile pokazao pokazuje osetljivost prijemnika zavisno od režima rada a pokazuje kako sa režimom koji mogućava veći protok pada osetljivost prijemnika, zato što se povećava širina kanala. Ovi podaci se razlikuju od radio-uređaja do radio uređaja a zavise čak i od radne temperature prijemnika, pa ih treba uzimati sa rezervom.

Prema datoj tabeli, teoretski, navedeni uređaj može za ptook od 1 mbit zahteva da signal na prijemniku bude -70 dBm, a za 54 mbit mu je potreban signal od -48 dBm. Ovo, naravno, važi pod uslovom da je nivo šuma niži od osetljivosti prijemnika. Ako je nivo šuma veći, onda se i granica minimalnog potrebnog signala povećava.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Da ne bude zabune, screenshot koji je okačio Milance_83 pod stavkom SIGNAL pokazuje ispunjenost signala u procentima. Prva stanica ima ispunjenost signala od 63% a ne -63dbm. Zato sam napisao da se povezuje na stanice koje imaju signal 55 i jači po merenju njegovog uređaja. E sad, voleo bih ako bi Peđa objasnio kako izračunati jačinu signala u dbm na osnovu ispunjenosti signala?

@Predrag Supurovic

to sam i rekao:

Nikako. Nki proizvodjaci su i dali informaciej sta im znace ti broejvi koji nisu dBm, a vecina nisu a ne postoji ama bas niakakv standard u svemu tome. Svako merenje koje nije u dBm treba smatrati nepouzdanim i ne oslanjati se na njega. Na kraju krajeva, da bi se uradio bilo kakav proračun linka, potrebno je da se računa u dB pa je tako i podatak o jačini signala potrebno da bude u dBm.



Nije isto. Veća propusna moć zahteva jači signal. Obrnuto ne mora da bude - jači signal ne mora da znači i veću brzinu.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Hvala svima puno na odgovoru, razumeo sam sustinu i apsolutno se i ja slazem sa vasim tvrdnjama, ali je nemoguce izvuci trenutno jaci signal od navedenog sa mojom postojecom antenom, za koju nisam siguran od koliko je db, ali mislim da nije jaca od 18 db. Da li znate kako to da proverim, kao i koja je vrsta antene, posto kada smo je kupili komsija i ja, nismo se bas mnogo razumeli u ovu tematiku? Cini mi se da je grid, ima kvadratnu mrezicu sa nekim crnim uredjajem na sredini i relativno je malena. Planiramo da kupimo jacu grid antenu od 24 db, kako bi dobili jaci signal, a samim tim i jacu propusnu moc, samo se tada javlja drugi problem, posto nam je etar prilicno zagadjen, postace nam vidljiv sve veci broj drugih SSID-ova, pa ce biti teze izbeci interferenciju zbog povecanja zauzetosti kanala. Posto smo mi otprilike na perfireriji grada, treba nam usmerena antena, a ne omni, a to je grid, zar ne? Zato smo sigurni da bi nam to resilo probleme, jer je mnogo jeftinija ta investicija, nego da prelazimo na adsl, posto nam kablovska jos nije prosla u ulici. Ovako mozemo da serujemo internet sa bilo kime, koga "vidimo", uz dogovor sa njim, naravno, pa samim tim i da prepolovimo cenu interneta na obostrano zadovoljstvo...
I jos samo nesto sam hteo da vas pitam. Zasto odjednom ne mogu da se zakacim na drugarov Pirelijem ruter (on je inace adsl korisnik), koji koristi ovde na tabeli 7 B kanal, jer na mom AP-u pise, da DHCP valjda je moze da mi dodeli IP adresu, ali da sam konektovan na njega, a pre par dana sam mogao? Sta je tu moglo da se desi, a niko nista nije dirao? Da li je problem do njegovog rutera, ili do mog AP-a? Da pojasnim jos malo, moj AP radi trenutno u WISP modu i na njega se kacim kao DHCP klijent.

@Pedja
Shvatio sad. Milsio sam da je samo igra reci...

Milance_83, sva ta pitanja ti treba da uputi u stari svom provajderu. On najbolje zna kakva ti oprema treba.



Imaš to detaljno obrađeno na Koji je nivo radio-signala dobar?

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Hvala puno, jako dobar i koristan clanak!