Jedan bit moze imati vise stanja. Zbog cega se to ne koristi?

Da li to znaci da cemo imati neuporedivo bolji prijem signala sa digitalnom televizijom?

A otkud toliko brz prenos informacija sa digitalnom televizijom? Sa internetom se jos uvek vucaramo?

Pa razlog je prost - digitalna televizija je "jedan na mnogo" prenos, tj. imas isti signal (TV program) koji se salje milionima gledalaca, koji je identican. To znaci da je bandwidth potreban za prenos isti bez obzira koliko gledalaca imas (ako zanemarimo geografska ogranicenja koja zahtevaju re-transmisiju i sl...). Znaci ako tvoj nosac signala, recimo etar, prenosi N megabita, ti mozes 100% (priblizno) od toga da rezervises za taj jedan signal.

Internet je "1-1" dakle, svaki korisnik ima svoju vezu koja je razlicita od bilo koje druge. Znaci, kanal za prenos moras da podelis tako da moze da zadovolji svakog korisnika (to je tek posebna nauka).

Da ne pricamo o tome da je TV jednosmeran prenos, dok je internet dvosmeran.

Neko rece da ne mesamo telekomunikacije i PC. To je netacno, problemi su apsolutno iste prirode i u telekomunikacijama i u PC industriji, i u jednom i u drugom slucaju imate module koji generisu neke informacije (recimo, CPU) i ti moduli moraju da imaju nekakav I/O sa nekim drugim modulima (recimo, graficka kartica). Cak i unutar jednog modula, recimo CPU, imate vise jedinica (ALU, kes, FPU, ...) koje opet razmenjuju informacije izmedju sebe.

Svaki put kojim se prenose informacije koristi tehniku kodiranja koja je optimalna za taj problem. Nije svuda pozeljno spakovati sto vise informacija na manje mesta, zato sto to zahteva kompleksnne modulatore/demodulatore i unosi latenciju.

Zbog toga je, recimo, komunikacija izmedju CPU komponenti vrlo malo elektricno "kodirana" kako bi latencija bila sto manja, reda pikosekundi.

Kako zahtevi za malom latencijom opadaju, otvaraju se mogucnosti za efikasnije kodiranje informacija.

Recimo, gigabitni ethernet koristi PAM-5 i TCM (Trellis-coded-modulation). 10GBASE-T koristi unapredjeni PAM sa 16 diskretnih nivoa (PAM-16) kodiranih u 2 dimenzije (DSQ128).

Dakle, prenos informacija od tacke A do tacke B u inzenjeringu predstavlja kompromis izmedju:

a) Kompleksnosti (de)kodiranja/(de)modulacije signala
b) Latencije (vremena prenosa od tacke A do tacke B i obrnuto)
c) Neophodnog bandwidth-a vs. teorijski moguceg bandwidth-a prenosnog puta
d) Otpornosti na greske poput interferencije (sto zavisi od kolicine gresaka koje se mogu ocekivati sto se izrazava sa BER-om)
e) Duzine puta izmedju tacke A i B koja diktira mnoge parametre vezane za sam nacin prenosa (voltaze i sl...)

Svaki sistem predstavlja drugaciji odnos ovih zahteva pa su i resenja drugacija.

Ali u sustini, problemi su uvek isti - "kako preneti informaciju od A do B" bez obzira da li se radi o procesoru, modemu ili TV predajniku.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Netacno.

PCI express magistrala, npr. koristi 8b/10b encoding (+ pre/de-emphasis signala za redukciju gresaka zbog interferencije izmedju simbola).

DMI interfejs izmedju (Intel) CPU-a i southbridge-a koristi signalizaciju slicnu PCIexpress magistrali.

Kao sto rekoh, izbor modulacije zavisi od kompromisa koje moras napraviti kako bi zadovoljio ono sto se trazi unutar ogranicenja fizickog medijuma. Tvrditi da modulacije nema u PC arhitekturi ne moze biti dalje od istine.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ovaj...

Ako vec hoces da cepidlacis, PCIe magistrala koristi frekventnu modulaciju za sistemski referentni klok. Sam data signal se prenosi uz pomoc LVDS-a (low-voltage differential signalling) i digitalno je kodiran 8b/10b kodiranjem.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

@Component - Postoji, pogledaj pod Fuzzy logic. :)

Potpis

Potpis:

Jao daj da ne mistifikujemo.
Jedan bit ima dva stanja. Stanje A i stanje B. Ili stanje 0 i stanje 1. Ili stanje Plima i stanje Oseka, nazovi ih kako hoćeš ali su 2.

Ako je više od 2 stanja onda se ne radi o binarnom sistemu, i to već više nije bit već nešto drugo.

Sistem sa 2 stanja - binarni - pokazalo se da je najlakše napraviti u elektronskoj izvedbi, i posle ga adekvatno smanjiti i umnožiti potreban broj puta da radi ove ili one logičke operacije. Digitalna elektronika.

Sistem sa 10 "stanja", odnosno 10 vrednosti da tako kažem - naš decimalni sistem brojeva. Kažu ljudi da je zbog toga što čovek ima 10 prstiju na rukama, pa mu bilo najlakše tako da računa.




Inače, matematičari su nekako dokazali da bi najoptimalniji bio (koliko se sećam najveću količinu informacije po broju "stanja") sistem sa 3 stanja, ali to u tom trenutku a ni posle nije bilo zgodno da se razvija u poređenju sa veoma velikom jednostavnošću binarnog sistema pa je to napušteno.

A inače postoje i dan danas sistemi koji rade sa različitim brojem stanja, pa čak imaš i analogne računare sa beskonačno mnogo "stanja".

Jesi siguran u ovo što si izjavio ?

Bit je binary digit... u binarnom brojevnom sistemu postoji samo 0 i 1. Bez ulaženja u razglabanje o fuzzy logici (što i dalje nimalo ne menja definiciju o bitu), sve što je rečeno je tačno, a autor teme se pita kako je moguće da se tako široko koristi binarni sistem u svetu a ne neki drugi.

Potpis

A man is smart. People are stupid.

Kad bi poceli koristiti ternarni sistem, onda bi bit postao tit :P
Zamislite brzine u megatits per second :)

Potpis

Q: Are there really any systems where
void main() doesn't work?
A: It has been reported that programs using void main() can crash.
Q: The book I've been using, _C Programing for the Compleat Idiot_,
always uses void main().
A: Perhaps its author counts himself among the target audience.

Koliko se ja sećam osnova računarstva od pre jedno 20-25 godina, računari su se delili na digitalne i analogne, a postojali su i hibridni kao mešavina ova dva. Meni nešto liči da to što ti tražiš možda spada u ove dve druge kategorije, tj. bilo bi mnogo lakše izvesti na taj način...

Samo nekoliko reci sedamdesetih godina bila je dominantna anlogna tehnologija pa su postojali i analogni racunari .Sa napredkom proizvodnje integrisanih kola pobedila je digitalna tehnologija sa dva stanja 0 i 1 stepen integracije u elektronici doneo je preokret da bi se danas sve digitalizovalo pa se sve analogne velicine pretvaraju u digitalne i tu je dominantna teorema o odmeravanju analognog signala .Bitno je reci da je analogni signal jedino tacan a mi ga digitalizujemo sa greskom manjim ili vecom zavisno sta nam treba i uvek postoji greska u pretvaranju analogno u digitalno ali to zadovoljava nase uslove

Da, samo sto je taj gubitak jednokratan. Kada se radi samo sa analognim podacima, svako prenosenje sa jednog nosioca podatka na drugi dolazi do gubitaka. To se odnosi i na prenosenje kroz mrezu i sl. Sa druge strane, kada se podaci jednom digitalizuju oni se daljim kopiranjem, prenosenjem kroz mrezu i sl. ne menjaju.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Err... Kao prvo "analogni signal" je takodje "diskretizovan" - posto je priroda "diskretizovana" na kvantnom nivou i njeni procesi se ne mogu nazvati kontinualnim.

Drugo, analogna elektronika pati od suma, dakle "savrseno zabelezen / prenesen / reprodukovan analogni signal" je sve samo ne "savrsen" i verodostojan zato sto u sistemu belezenja / prenosa / reprodukovanja uvek imas sum.

Digitalna elektronika je uvedena sa dobrim razlogom.

Uostalom, niko ne brani dizajneru danas da izvede sve svoje algoritme analogno ako zeli. Ti sistemi ce patiti od drugih vrsta problema u odnosu na digitalne + postoji mnogo manja baza dostupnih komponentni koje bi se koristile za racunarstvo. Sto znaci da, ako je projekat iole kompleksniji, da ce dosta stvari morati da se implementira od nule.

I tokom te implementacije ce se implementator susreti sa svim problemima koji su doveli do trijumfa digitalne elektronike za procese u racunarstvu.

Ko zna, mozda je jako dobra vezba za postavljaca teme :-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Priroda jeste "diskretizovana" na kvantnom nivou ali to nema nikakve veze sa analognim signalom. Ako npr. digitalni signal ima logicku jedinicu (na recimo 5V) i logicku nulu (na 0 V), analogni moze imati bilo koju vrednost napona izmedju 0V i 5V. I tu se ne vidi nikakva "diskretizacija" na kvantnom nivou.

Ja sam mislio da pricamo sta je racionalnije i zbog cega ako sad digitalizujemo neku pojavu sa mnogo nivoa izgubice nam se prednost digitalizacije i takav signal nemozemo obraditi a u isto vreme kao analogni signal ga i dalje mozemo lakse reprodukovati .Sum je posebna prica mi isto imamo problem kad vrsimo odmeravanje analognog signala da ga oslobodimo suma to jest u proces digitalizacije uci ce i sum ali to gradjevinci drugacije kazu okrenite most popreko ako ga pravite po duzini ko zna kad cete ga zavrsiti .U svakom slucaju digitalizacija je prakticna resila je puno toga i za prakticne primene zadovoljava .A sva teorija o odmeravanju nije pronalazak novog vremena vec je tehnoloski samo omoguceno da se bolje i jeftinije radi .Sva ova resenja su suvise stara vrlo malo ima pomaka ipak sve ovo funkcionise na Bulovoj algebri te okvire ne mozemo promeniti ovde

Diskretizacija se ne vidi uslovno receno, ali imas sum pa je tvojih, recimo 4.012321v razlicito od onoga sta si hteo "tacno" da preneses. Prema tome, i tu si ogranicen sa preciznoscu tvojih transmitera i detektora kao i neizbeznog suma.

Praktican rezultat je da si i tu na kraju "diskretizovan" a korak kvantizacije je odredjen ovim gore parametrima.

@galenit - digitalizacija signala te uopste ne sprecava da koristis vise nivoa u reprezentaciji neke informacije. svodjenje na nule i jedinice je samo vrlo prakticno.

Pomenuh vec MLC memoriju koja smesta vise bitova u celiju kroz razlicite nivoe.

Prakticno ogranicenje tu je samo odredjeno preciznoscu tvojih instrumenata i kolicini suma.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey