Citat:
stil:
Ventura on jeste vlasnik. Međutim ako je firma pre toga godinama poslovala uspešno nakon njegovog preuzimanja dodat je uslov da će tako i dalje biti - potpisan sporazum sa zaposlenima i državom. Šta je problem. Ponovo kažem jedno je kad kompaniju izgradiš od nule a drugo kad uspešnu firmu nakon preuzimanja uništiš.
On je vlasnik. Kraj priče.
Da li je on napravio tu kompaniju, ili je ona postojala 200 godina pre njega, to apsolutno nije bitno. Bitno je da je on postao vlasnik kompanije, na koji način to takođe nije bitno. Ako je postao vlasnik privatizacijom, onda uz puko plaćanje određene cene ugovorom se obavezao da će preuzeti i neke druge obaveze (socio-ekonomski program, dugovanja itd.), dok je kontrola ispunjenja tih ugovornih obaveza u nadležnosti Agencije za Privatizaciju. Dakle ukoliko neko nije održao broj zaposlenih na šta se obavezao u ugovoru, Agencija za Privatizaciju je bila dužna to da kontroliše i da na osnovu toga reaguje i raskine takav ugovor jer jedna od strana ne ispunjva svoje ugovorne obaveze.
Zašto do toga nije došlo (ukoliko je uopšte prekršeno neko pravilo u slučaju FAM-a) je pitanje koje treba postaviti Agenciji za Privatizaciju, a ne onome ko je kupio firmu.
Citat:
the_tosic:
Sta bi bilo da neko kupi firmu, stavi firmu pod hipoteku i uzme kredit (pare "potrosi" u drugoj firmi), i agencija za privatizaciju odluci da raskine ugovor (uzme firmu nazad).
Da li bi banka mogla da naplati te pare itd?
Banka bez problema može da naplati te pare ukoliko ima sredstva obezbeđenja (bankarsku garanciju, menice, hipoteku), jer sa pravne strane promena vlasničke strukture preduzeća ne utiče na postojeće obaveze tog preduzeća. U slučaju poništavanja privatizacije preduzeću se menja samo vlasnik i eventualno rukovodstvo, a sve ostalo ostaje pa tako i obaveze prema banci koje je stvorilo prethodno rukovodstvo.
Citat:
DrFill2Good:
Koliko god to nekome smetalo, cinjenica je da su sve dobre i zdrave fabrike bile samostalne, vracale su kredite i cesto od sopstevenog viska (nisu sve delili kroz plate) prosirivali i unapredjivali fabrike.
A onda je mrmot zavio čokoladu...
Naša ekonomija je prilično dobar pokazatelj kakva su to preduzeća bila... U suštini nije bio problem da se ti zadržiš na nekoj nuli uz male dotacije od strane države, ili čak da imaš i neki profit kad radiš na apsolutno zaštićenom tržištu i kada kupci nemaju nikakvog drugog izbora osim tebe.
Zamisli fabriku televizora EI Niš. Da li si u to vreme, 70/80tih mogao da odeš u radnju i vidiš Sony, Panasonic, Grunding televizore na polici zajedno sa onima iz EI Niša? - Nisi.
Situacija je bila takva da ukoliko si želeo da kupiš TV, morao si da uzmeš onaj od EI Niš, ma koliko loš i skup on bio. I onda je kao EI Niš bio uspešna firma sa kvalitetnim proizvodima? Kako da ne.
Citat:
[bDrFill2Good]:
Novopecene domace gazde su (poreklo kapitala je u najvecem delu vrlo sumnivo) dosle u posed radnickih fabrika po bagatelnim cenama, obicno vise desetina manjim od trzisne vrednosti.
Istina. Ali zbog toga ne treba da sede u zatvoru Đurašković i njemu slični kupci takvih firmi, već oni koji su im to omogućili. Kupac firme želi da plati što nižu cenu za neku firmu jer je to njegov direktan interes; državni službenik iz Agencije za Privatizaciju treba tu firmu da proda za što više novca jer je to direktan interes države. Neko je u tom poslu omanuo, a ako su firme prodate po bagatelnim cenama onda je to očigledno Agencija za Privatizaciju. Prema tome ako neko treba da sedi u zatvoru to su ljudi iz agencije za privatizaciju, a ne kupci.
Re: I onda se pitamo zašto je Srbija tu gde jeste...
