Ziveti od poljoprivrede?

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka...

Kazu da smo poljoprivredna zemlja, da imamo sve uslove da od toga cak i zivimo. U razvijenom svetu, u koji smo se uputili nasim brzim prugama, u celokupnoj strukturi radno sposobnog stanovnistva, na poljoprivredu otpada manje od 10%, a u nacinalnom dohotku ucestvuje u zavisnosti od razlicitih klimatskih, edafskih i drugih uticaja. Naravno da u ekonoski jakim zemljama, drzava moze i mora da utice na razvoj (pogotovu naucni), jer sve nas je vise na planeti, a sve je manje obradivih povrsina, ciste vode i sve vise promene klimatskih fakora.

Zanima me, ako je tacno da od poljoprivrede mozemo da zivimo (najomiljenija recenica svih nasih politicara), sta vi o tome mislite.

Pozdrav svima!

Kljucna stvar je produktivnost - tacno je da "na zapadu" 10% ljudi radi u poljoprivredi, iz prostog razloga sto su procesi uzgajanja i obrade automatizovani pa i nema potrebe za vecom radnom snagom.

Problem je i cena proizvoda - ispada da je srpska malina skuplja od cileanske jer oni imaju efikasniji proces proizvodnje, itd..

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

A da bi uspeli da je prodaju, moraju da obore cenu koju placaju poljoprivrednicima, koji opet moraju da plate relativno skupu radnu snagu jer nece/nemaju da uloze u masine koje skoro sav posao obavljaju same.
Tako da se u ternutnim okolnostima i bez vecih ulaganja tesko moze ziveti od poljoprivrede (ako se misli na poljoprivrednike, a.k.a. seljake).

Mada ima firmi koje izvoze voce. Ja konkretno znam jednu iz mog komsiluka.

Potpis

Pop Servis "Paradise Tours"
Java User Group Karlsruhe
IT Dan - Srbija

Officer, I saw the driver who hit me - his name was Johnny Walker.

Teško da će biti napretka bez intervencije države. Postoji nekoliko načina za stimulaciju poljoprivrednu proizvodnje. Bogate zemlje uglavnom stimulišu poljoprivredu donacijama - garantovane državne cene (USA), doplata razlike izeđu niže uvozne cene i veće domaće cene - deficiency payments (UK), direktno subvencionisanje (skandinavske zemlje) ..

Pošto mi nismo bogata zemlja a težimo izvozu - verovatno bi najviše odgovaralo smanjenje troškova proizvodnje: stimulisanje jeftine prozivodnje mehanizacije, đubriva, semena, etc. Naravno mora da se radi i na obrazovanju kadrova (kursevi, seminari, priručnici, ... ).

Problem je što smo izgubili 15-ak godina praveći s*anja, a za to vreme se Evropa integrisala, gomila propisa koje moramo da poštujemo, ograničenja izvoza, standardi, etc.. Sve u svemu ne piše nam se dobro što se tiče poljoprivrede.

Kako stoje stvari, legalizacija prostitucije i lakih droga je jedini način da dođemo do realnih prihoda :)

Fora je sto bi sa kupovinom mehanizacije i uvodjenjem TQM-a mozda i moglo da se konkurise zapadu po ceni, jer je radna snaga u Srbiji i dalje jeftinija - ali je produktivnost zbog nepostojonja organizacije i efikasne obrade manja, pa to treba menjati. Mozda neki krediti za razvoj efikasne poljoprivrede, itd..

Srbija ima jednu prednost koja i nije bas za hvaljenje - a to je da za dobijanje dozvola treba manje para za investiciju u slaganje sa standardima (eko zagadjenje, itd..) - pa je opet i tu moguce obarati cenu (mada to nije bas zdravo).



Da je neko bolje vreme mozda bi trebalo kopirati Amsterdam - ali cini mi se da bi u Beogradu situacija bila upravo obrnuta - dok se u Amstredamu najvise gudraju i jure qrve stranci (Petkom uvece ne mozes hotel u centru da nadjes pa sve i za 300 eur/noc) u Bgd-u bi te "beneficije" najvise trosili lokalni stanovnici, pa opet ne bi bilo bas preterano pametno :) Ali je ideja jako dobra... + pokazivanje onih razrusenih generalstabova i sl.. bi namamila gomilu stranaca...

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

ej ljudi nemojte da se zanosite... pola politicara ne zna a druga polovina nam njome maze oci u propagandne svrhe! sa poljoprivredom mozemo da se slikamo!!!
moja bivsa devojka je radila diplomski iz ekonomike poljoprivrede i bas na temu sta mi mozemo sa njom da uradimo... jedino gde mozemo da konkurisemo (ali sad vec i tu gubimo korak) je zdrava hrana jer su svi tu negde na pocetku... a ostalo zaboravite! danas svi izvoze poljoprivredne proizvode i na sve nacine (šatro bolesti, standardi, afere) pokusavaju da zastite svoju zemlju od uvoza istih! ako ne mozes da proizvedes automobile i komjutere, hranu uvek mozes... i svi je proizvode i svi je izvoze a o tome da je ovde radna snaga jeftinija najbolje govori da je domaci pasulj na pijaci 100 dinara a u prodavnici holandski 50... kod nas je cena zive stoke na najnizem nivou od kad ljudi pamte (40-70din/kg) a mi uvozimo meso iz Brazila i pored solidnih carina na uvoz mesa!!!
znate li koji je trenutno nas najaci izvozni poljoprivredni proizvod?
puzevi i perje!

Pa evo ti malo podataka koje će ti to bolje objasniti. Srbija je u 2003oj
od poljoprivrednih proizvoda uvozila svinjetinu, govedinu (znači
neprerađenu), pšenicu, luk i jabuke, između ostalog. Neka imena naših
proizvoda poput šljivovice i ajvara su stranci već registrovali kao svoje
nacionalne proizvode (šljivovica - Nemci, ajvar - Slovenci). Toliko o
potencijalu naše poljoprivrede...

--
“I thought learning to play the bagpipes was hard, until I realized I was
just strangling an ostrich.”

Ovi nasi politicari ocigledno nisu odavno bili negde par dana u selu, ili i ako jesu, onda ih oni tamo lokalni malo prosetaju i posalju nazad za Beograd. Ja sam bas proslog meseca proveo nekoliko dana u jednom poljoprivrednom domacinstvu, i pokusacu da vam prenesem delic te atmosfere. Sto se ekonomske situacije tice, tamo retko ko ima 100 dinara u dzepu, i tesko da ce uskoro i imati, ali, naravno nece umreti od gladi, jer u ambaru ima dovoljno psenice a u toru prasica - u selu ne treba novac za hranu kao u gradu. Struja se ne placa mesecima, a ako EDB dodje pa iskljuci, neko se par dana kasnije popenje na banderu, pa ukljuci... porez takodje, duguje se bar 3 godine... Domacinstvo u kom sam bio ima privatnu vodu, tako da o tim troskovima nemam podataka, pa im se "poslovna strategija" uglavnom svodi na to kako skupiti pare za telefonski racun (100-200 dinara). Ne znam zasto je to tako, ali ljudi u selu mnogo vise rade od ljudi u gradu, a mnogo manje imaju... mozda zato sto su oni izneli teret svih ovih teskih vremena?

E, sad, to je tako kako je, a ja da bih mogao da odgovorim na postavljeno pitanje, bilo bi potrebno da uporedim situaciju u nekoj uspesnoj poljoprivrednoj zemlji, za sta na zalost nemam ni prilike ni vremena.
Ako ja onako laicki dobro shvatam ekonomiju jedne drzave, potrebno je uspostaviti ravnotezu izmedju uvoza i izvoza robe, izmedju odliva i priliva novca, izmedju proizvodnje i potrosnje. Kad sad taj problem izdelimo na sitne komade, dolazimo do toga da prosecan pojedinac treba to isto da uradi, a sad neka se javi neko ko ovo cita, a da vise ucestvuje u izvozu (proizvodnji) nego uvozu (potrosnji). U selu je ova ravnoteza vec uspostavljena, poljoprivreda ne moze propasti vise nego sto vec jeste. Ljudi jedu hranu domaceg porekla, piju pica domaceg porekla, koriste masine domaceg porekla. Jedino od strane robe upotrebljavaju gorivo i odelo, ali ostvare u toj vrednosti izvoz svojih proizvoda. Sa druge strane, ljudi u gradu jedu uvoznu hranu, piju uvozna pica, voze uvozne automobile, oblace uvozna odela, a da u zivotu nisu napravili nesto za izvoz! I sad vi meni recite, gde prvo treba nesto menjati - u selu ili u gradu ?!

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

E, da, zaboravih da prokomentarisem Nikolinu konstataciju da "ima firmi koje izvoze voce...".
Pre godinu dana, kontaktirao me covek iz Australije, onako, zamisli, sedis i radis svoj posao, zazvoni telefon i krene razgovor (naravno na engleskom): "dobar dan, nasao sam vas broj na internetu, ja se izvinjavam, znam da vi to ne radite, ali da li biste bili ljubazni da mi date kontakt informacije nekoliko firmi u vasoj zemlji koje se bave izvozom voca, jos jednom se izvinjavam, ali morao sam vas da pitam, jer nisam uspeo da pronadjem nikakve informacije na internetu...". Ja, naravno, sav srecan sto sam dobio priliku da pomognem razvoj nacionalne ekonomije, obecam coveku da cu mu pronaci potrebne informacije, i da cu mu poslati spisak od bar 20-ak firmi koje se time bave (jer sam bas tih dana na TV cuo informaciju da kod nas ima oko 300 takvih firmi). Odvojio sam 5 sati interneta da to pronadjem, medjutim, osim jednog udruzenja (koje nema ni adresu ni broj tel. ni e-mail) i jos jedne firme koja valjda nije radila ili tako nesto, na YU internetu nije bilo nikakvih drugih prezentacija firmi! Mozda negde ima neka "dobro skrivena", ali kad ja nisam uspeo da nadjem, kako ce onda neko iz Australije?

Eto, jos jedna cinjenica u prilog tome da nije problem u poloprivredi, vec u drugim faktorima od kojih poljoprivreda zavisi!

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.