Meni su poznate sledeće kriptografske primitive:
1. simetrična kriptografija,
2. aimetrična kriptografija ili kriptografija javnim ključem,
3. kriptografski heš.
Simetrična kriptografija je kriptografija kod koje se koristi isti ključ za zaključavanje i otključavanje. Najpoznatiji je AES-256. Zahtev bezbednosti je da se na osnovu pozatog šifrata i algoritma ne može odrediti poruka.
Asimetrična kriptografija je kriptografija kod koje je se koriste dva ključa koja obrazuju par, kao ključ i brava. Ključ otvara samo svoju bravu i nijednu drugu i ta brava se može otvoriti samo tim ključem i nijednim drugim. Jedan deo je bezbedno javno izlagati (brava), a drugi se mora čuvati (privatni). Koristi se za potpisivanje i enkripciju. Kada se koristi za potpisivanje, privatni ključ se koristi za potpisivanje, a javni za proveru potpisa. Tada je zahtev bezbednosti da se na osnovu dostupnih potpisanih poruka, poznatog algoritma i poznatog javnog kuljča ne može potpisati poruka koja se razlikuje od svih dostupnih potpisanih. U slučaju kada se koristi za enkripciju, privatni ključ se koristi za dekriptovanje, a javni za kriptovanje. Bezbednosni zahtev je da se na osnovu poznatog algoritma, poznatog javnog ključa i dostupnih poruka u šifriranom i nešifrovanom obliku ne može odrediti poruka čiji je šifrat poznat i različit od svih dostupnih.
Kriptografski heš je funkcija h, čiji su bezbednosni zahtevi da se za dato x ne može odrediti nijedno y različito od x takvo da je h(x)=h(y), da se za dato z ne može odrediti m takvo da je h(m)=z i da se ne mogu odrediti različite poruke a i b takve da je h(a)=h(b).
Pod "ne može se odrediti" se misli na "ne može sa ostvarivim resursima". Trenutno nema matematičkog dokaza da su za razbijanje bilo kojeg primera navedenih primitiva zaista neophodni onoliki resursi za koje se misli da su neophodni. Kada bi postojao matematički dokaz za to, on bi bio ujedno dokaz da je P različito od NP, a to je do danas nerešen matematički problem. Obzirom da matematika nije dostigla potreban nivo razvoja za to, najviši nivo sigurnosti se dobija objavljivanjem algoritma i njegovim javnim pregledom.
Bitkoin je zasnovan i na digitalnom potpisu (svaku transakciju potpisuje onaj ko plaća, kao i šest drugih čvorova), tako da jeste zasnovan na kriptografiji.
No, slažem se da je Igor kriptografski nepismen i da mu je to teško objasniti.
Nego, Igore, zaboravi na bitkoin i bilo šta što je neophodno za njega. Nisi mi odgovorio na to kako to da, mada je cena hardvera (klasičnog, opšte namene) u odnosu na performanse opala milion puta u poslednjih 40 godina, proizvodnja hardvera i dalje nije neisplativa.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
