Projektovanje i izvođenje električnih instalacija, propisi, standardi, zakoni, norme

Najčešće rešenje je sa 2 strujna kruga.
Ja sam počeo da stavljam i treći jer za kompletnu instalaciju prostorije sa kadom ili tuš kadom koristim jedan ZUDS sa Id 30 mA umesto samo za šuko utičnice u ovim prostorijama.

Svejedno može koliko treba i može sa stane i koliko se plati LOL.

Pozdrav svima

Juče sam dobio objašnjenje kako da pokrenuti program ŠTIT pod Windowsom 7...

Naime, prvo treba instalisati ŠTIT na neki računar sa Win XP-om, pa takvu strukturu preneti kod sebe na Win 7... I proverio sam, radi!
Dobićete mash kotrljajuće kugle oko objekta, a program može da uradi i specifikaciju elemenata, sa kataloškim brojevima.

Meni se dopada i program i komunikacija.

Pozdrav svima,

Linkovi za "Tehnički uslovi za projektovanje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije_1. izmena i dopuna" i "Tehnički uslovi za projektovanje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije" su mrtvi, molio bih da ako neko ima skinuto da ponovo postavi.

Hvala

[quote]g0071111:
Programi za osvetljenje

Meni se najbolje pokazao program za osvetljenje „dlux“ italijanske firme DISANO.
Program „dlux_setup.exe 14-5-2007“ može da se skine na stranici:
http://www.disano.it/GetPage.p...x&trackKey=Download%20DLux
Za pokretanje ovog programa će vam biti potreban ključ: 379585049125

Pozdrav, gde da iskoristim ovaj kljuc?

Pozdrav svima, a najviše osnivaču ove teme (g0071111).
Tema je odlična i veoma korisna za sve učesnike.
Danas sam prvi put video ovu temu i rešio da se registrujem. Na žalost, vidim da već par meseci nema novih poruka učesnika.
Voleo bih da me neko posavetuje u vezi projektovanja i proračuna kablova u Ex-zoni.
Budući da je potrebna provera temperature kabla prilikom startovanja elektromotora, zanima me - kako se vrši taj proračun temperature i ima li neko iskustva u ovome?
Unapred hvala!

Obicno je rigorozniji kriterijum kratkog spoja ( koji u Ex mora biti kraci nego u ne-Ex instalacijama) nego rezim starta motora.
Rezim kratkog spoja posmatras kao adijabatski ciklus ( nema promjene temperature saokolinom - jer traje kratko).
Snaga gubitaka : P=RI²
Oslobodjena energija : Q=mcdT
Q=Pt

lako je naci dT odavde.
Pri proracunu vodis racuna o sledecem :
 Maksimalne struje tropolnog kratkog spoja koje su mjerodavne za izbor opreme racunate su sa nezagrijanim kablovima.
 Minimalne struje dvopolnog kratkog spoja racunate su sa povecanim radnim otporom kabla zbog zagrijevanja i mjerodavne su za odabir zastite. U proracun treba uvesti faktor 0,95 koji uzima rezervu u tacnosti odredivanju minimalnih struja KS.
 Minimalne struje dozemnog spoja (prakticno jednopolnog spoja) spoja racunaju su sa povecanim radnim otporom kabla zbog zagrijavanja i mjerodavne su za odabir zastite. U proracun uvedi faktor 0,95 koji uzima rezervu u tacnosti odredivanju minimalnih struja KS.
 Minimalne struje dozemnog (jednopolnog kratkog spoja) trosila u zonama opasnosti su racunaj s nezagrijevanim kablovima, ali s faktorom sigurnosti 0,8.

Da automatski instalacioni osiguraci ne smeju biti glavni je opstepoznato, ali me interesuje gde to i zvanicno pise, zakon, preporuka EDB...

Koristiš izraz automatski osigurač a to je pogrešan izraz ... ispravno je automatski prekidač.

Naziv instalacioni govori samo o tome da se koristi za zaštitu krajnjih potrošača u instalaciji i
da u skladu sa tim može da imam manju prekidnu moć (izražava se u kA).
Ne znam koliko duboko poznaješ materiju pa u skladu sa tim ne znam da li pojašnjavam te stvari dalje.

U projektu električnih instalacija postoji proračun koji pokazuje
koliku prekidnu moć mora da ima glavni prekidač na razvodnoj tabli (stanskoj) ili razvodnom ormanu
i ako automatski prekidač ima vrednost u kA veću od dobijene u proračunu
može se koristiti kao glavni.

Naravno njegova nazivna struja mora da bude veća od projektovane za ceo orman,
a u cilju selektivnosti taj prekidač bi trebao biti ''tromije'' karakteristike od ostalih instalacionih prekidača koji štite
izvode iz ormana.

U dosta slučajeva se zbog ekonomičnosti umesto automatskog prekidača kao glavnog
koristi ''obična'' grebenasta sklopka. To je rešenje OK za struje do 160A,
a preko toga se ide na kompaktnu sklopku (KS) a preko 400A skoro uvek na automatski
prekidač visoke prekidne moći.

Jedino u trafo stanicama te sklopke mogu da idu do 1000 - 1250A
a za veće vrednosti primenjuju se automatski prekidači za 1600 - 2000A.

Bojim se da nisi razumeo moje pitanje

Pa pitanje je bilo ako se ne varam ... gde da nađem to?
Bilo mi je glupo da samo odgovorim: nigde

Pozdrav,
Ko mi zna reci zašto se u radioničkim kanalima ne smije uvesti 220V, nego samo 24V. Kojim propisom ili pravilnikom je to definisano?
hvala unaprijed na odgovoru

Lijep pozdrav svima.

Prije nego što postavim pitanje htjela bih da pohvalim pokretača ove teme. Volim "zaviriti" u tuđe projekte kako bih znala koliko su moji vlastiti dobri/loši. Proračun je odličan. Nadam se da ću uskoro imati malo više vremena pa izmjeniti svoj u skladu sa ovim koji je objavljen.

Pitanje: Sa temeljnog uzemljivača se predviđa izvod trakom do KPO i GRO. Da li ću predvidjeti i jedan izvod do PTT/ITO/UTO (izvodni/uvodni telefonski ormar) ili se u slučaju telefonskog ormara ide provodnikom P/F sa glavne sabirnice za izjednačenje potencijala?

Unaprijed se zahvaljujem na odgovoru.

Lijep pozdrav

PF je dovoljan, a cesto i jedini moguc.
Ti ormari su premali da se ugura i Fe/Zn traka.
Mozes uzeti uzemljenje i sa SIP-a i sa uzemljivaca.
Ljepse je sa SIP-a.

Tek sada sam vidjela da nema mog odgovora. Uradila sam ono jedino što nisam trebala. ;o)
Mnogo hvala na tako brzom odgovoru. Bojala sam se da forum više nije aktivan. Drago mi je da jeste jer sam mnogo toga zanimljivog našla. Definitivno mi je pomoglo.

Gledajući ove projekte skužila sam da su crtani razvodni ormari i table (sa svim elementima) što mislim da je zaista potrebno. Interesuje me da li su ovi blokovi neki tipski (mislim određenog proizvođača) pa ih je moguće naći na oficijelnim stranicama kao CAD dokumente ili su te dimenzije standardne pa ih koristite. U konkretnom slučaju imam zgradu (prizemlje+4 sprata) sa cca 40 stanova za koju je potrebno odrediti veličinu glavnog razvodnog ormara s obzirom na dužinu hodnika (vjetrobrana) koji je na raspolaganju za smještaj istog. Velika vjerovatnoća je da će biti potrebna dva GRO-a.

Isto tako sam htjela upitati koliko se radi sa programima za crtanje jednopolnih i tropolnih shema (EPLAN, Ecodial,...) a koliko se koriste neki gotovi (vlastiti ili nečiji) blokovi. Da li neko ima takav jedan dokument u CAD-u? Ja sam zadovoljna svojim, ali uvijek tražim još čitljiviju i ljepšu verziju.

Lijep pozdrav

Oko uzemljenja,
Često je dato tehničkim uslovima da se odvoji uzemljenje izvodnog telefonskog ormara ITO od združenog uzemljenja za objekat.
Kod nas Telekom daje nekada uslov da se izvede posebni uzemljivač.

Inače je potrebno izvesti 1 glavnu šinu za izjednačenje potencijala GŠIP i povezati je sa temeljnog uzemljivača trakom FeZn 25x4mm ili debljom.
Od GŠIP je potrebno uzemljiiti ITO i ostale metalne delove, sve po propisima i preporukama (pogledaj TP 5. - tehnička preporuka EPS-a) najmanje provodnikom P/F 1x16mm2.

Zdravo,

Opet pitanje: Koliko je loše da se temeljni uzemljivač (FeZn 25x4) ne postavi "na kant"? Iskreno, vidjela sam i varijantu kada se postavlja horizontalno.

Lijep pozdrav

Ako je traka zaista u temelju ( betonu) i ako se beton vibrira ili
na neki drugi nacin kvalitetno nabija nema neke razlike.
Nadam se da znas da je na kant zbog problema slijeganja zemlje ispod trake.
Kod betona nema tih smetnji, a i sam temelj glumi jednu jako gabaritnu traku ( posto je provodan
vise od zemlje).
Po IP vidim da si iz Sarajeva. Gdje radis, ja sam tu preko brda u I Sarajevu.

Znaci, ne predstavlja problem ako je traka u temeljima (betonu) postavljena horizontalno?

Zapravo sam iz Zenice. ;o)

Lijep pozdrav

Traka se treba postavljati vertilalno "na kant" po propisu, a zašto - ne znam.
Ja postavljam traku kako mi više odgovara od slučaja do slučaja ali najčešće horizontalno.
U zemljanom rovu nikada ne postavljam vertikalno traku.
Nikada nisam imao probjem oko otpora uzemljenja, obično je vrednost 0,3-1 om.