Ovo mi deluje kao neko nase izmisljanje tople vode.
Firma kad otkupljuje deonice (ili deo vlasnistva) cini to parama vlasnika/deonicara (jer je sav visak novca njihovo vlasnistvo) i za njihovu korist u suprotnom bi to bila zloupotreba polozaja i kradja. Znaci ako ja imam 25% firme i neko proda svojih 25% samoj firmi za to dobija pare cija 1/4 pripada meni, dakle posle toga ja moram da imam 33% vlasnistva nad preostalim kapitalom inace sam pokraden (ako ostanem na 25% posto vlasnistva firme koja je sad kraca u kesu). Ovo sto ovde vidim je mehanizam da sam ja sad vlasnik 25% firme koja je kraca za kes ali bogatija za svoje vlasnistvo, pa valjda i meni pripada 1/4 toga (ali onda pripada i onome koji je svoj deo prodao ;))
Isto tako firma nema potrebe da sama sebi isplacuje dividende jer vec direktno raspolaze svojim parama. Otkup deonica firme parama firme je normalna stvar svuda ali se to vlasnistvo ponistava u korist preostalih vlasnika.
Tako da ne vidim cilj ni svrhu knjizenja dela firme koji je vlasnistvo same firme, njom ionako upravlja taj sandfod invest kao jedini (su)vlasnik. Jedino ako je neka poreska zavrzlama u pitanju i koriscenje rupa u zakonu. Sta vise veoma je stupidno i zbunjujuce sa stanovista procene vrednosti vlasnickog kapitala, ako je neko vlasnik 3% firme koja ima 97% vlasnistva same sebe koliko je tih 3%? Jel to ukljucuje i tih 97% kao asset? Dead-loop, ima 3% na 97% od 97% od 97% od .....
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan, sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv… - Z.Đinđić
Preduzeće sam svoj (su)osnivač
