@mr. ako
Ako me pitaš ko je konzervativan i ko koči, ne moram da se izlažem nekom naročitom riziku, jer to je manje-više očigledno i očekivano, a aktere ćeš lako prepoznati ;) Bez obzira na PR, monopolisti obično nisu oduševljeni pričama o konkurenciji i racionalizaciji poslovanja, veći operatori obično nisu oduševljeni stvaranjem boljih uslova za poslovanje manjih igrača, državna i regulatorna tela retko su zainteresovana za ukidanje birokratskih procedura ili promene koje mogu ugroziti stečene pozicije, bezbednjacima nikad dosta kontrole itd.
Ako me pitaš kakva bi reakcija Vlade tj. vladajuće većine bila na neku javnu kampanju ili prozivku konkretnih imena, verovano bi se sve završilo po onoj narodnoj "ruka ruku mije, a naše su obadvije" :) iliti "vrana vrani oči ne vadi" :)
Uvek je lošija varijanta fokusirati se na određenu osobu, bez obraćanja pažnje na ostatak sistema i važniju potrebu da ga postepeno učinimo što otpornijim na samovolju pojedinca. Recimo, nije problem na stub srama staviti službe bezbednosti zbog ZEK i, ako baš cela javnost zapne jedno šest meseci ;) možda neko i bude smenjen (i zamenjen nekim drugim-istim). Ali to i dalje ne znači da će postojati nadzor nad radom tih službi i da ćemo mi, kao zainteresovani građani, zaista moći da se uverimo u to da li se naša prava poštuju. Dokle ide trulež sistema u ovom slučaju pokazuje činjenica da mi odavno u Ustavu imamo odredbu koja zabranjuje prisluškivanje bez sudskog naloga, oko koje se sve strane slažu da je korektna i da treba da postoji u tom obliku, ali do sada nije uspostavljen efikasan i redovan mehanizam kontrole poštovanja te odredbe, pa niko u Srbiji već decenijama ne može da zna da li se ta odredba Ustava u praksi poštuje ili ne.
Zato mislim da je uvek bolje najpre upoznati kako sistem zaista funkcioniše, prepoznati bitne probleme, identifikovati najbolje tačke za pritisak, analizirati interese/pozicije/mogućnosti onih koje smatramo "prijateljima" i onih koje smatramo "neprijateljima" (interesi drugih ljudi/partija/kompanija/itd. su mnogobrojni i kompleksni, pa isti akteri u jednoj situaciji mogu da se postave kao protivnici naših interesa, a u drugoj situaciji kao naši saveznici), napraviti dobar plan akcije, praviti što širi front u našu korist i vršiti pametan pritisak (formalnim i neformalnim kanalima), a "nuklearne opcije" čuvati samo za izuzetne situacije, kada baš ništa drugo ne može da nas dovede do povoljnog ishoda i kada možemo da sagledamo efekte takve konfrontacije.
Još jednom podsećam -- najveći problemi u našem sektoru mahom su sistemske prirode, uzrokovani su decenijskim propadanjem i neradom, i za njih ne postoji quick fix. Svi bitni procesi koji su pre dve godine postavljeni kao prioritetni za MTID, pokrenuti su i tu nam, 'fala bogu, niko nije pravio probleme. Moj utisak je da neke stvari na tom putu sada idu lakše i brže, a neke stvari teže i sporije, ili u etapama, ali u svakom slučaju bez kompromitovanja krajnjeg cilja.
Pozdrav,
Sloba
) ...pa ako ti nije problem throw us a bone here. :P Ko najvise koci i koje oblasti? Ko su najkonzervativniji likovi tamo? Ali i, ko su i iz kog miljea su te firme/ljudi/organizacije/agencije/zaj*bani igraci?