"Vinča" pukla na tri dela

BEOGRAD - Upravni odbor instituta "Vinča" doneo je odluku o statusnoj promeni institucije, što znači formiranje tri nova instituta, jednog uslužnog preduzeća i zajednicu instituta naučnog kompleksa "Vinča", koji će biti osnovani kao pet pravnih lica.

- Iako je prihvaćen elaborat o transformaciji Instituta, konačnu reč daće vlada Srbije - objasnio je juče ministar za nauku i tehnologiju Dragan Domazet, dodajući da su zbog takve odluke upravnog odbora "Vinče" negodovali članovi naučnog veća koje "više nije legitimno, jer je izmenjen statut Instituta".

Jedan od članova dosadašnjeg naučnog veća Veljko Veljković upozorio je na posledice odluke o transformaciji Instituta i kazao da je po njemu besmislica to što je odlazeći ministar pokrenuo takav proces i da se sve to mora anulirati, jer će šteta tek biti vidljiva i neverovatno velika.

Dosadašnje naučno veće "Vinče" pokrenulo je sudski spor za zaštitu zakonitosti u vezi sa odlukama upravnog odbora, a podneta je i krivična prijava protiv Domazeta.

Predsednik veća Dragan Alavantić objasnio je da je suština problema, nastalog između naučnika i rukovodstva u "Vinči", odnosno Ministarstva za nauku, u tome što se nastoji zaobići naučno veće Instituta, jedino stručno telo koje daje mišljenje u vezi sa ogromnim parama za akceleratorsku instalaciju, oko koje se sve vrti, a da se stručna, odgovorna ekspertiza zaobilazi, jer to ne bi prošlo zato što se ogromne pare odvajaju od nauke u Srbiji i od onih koji to plaćaju.

Poslednji trzaj

Pokojnik je lako umro, jedino što je poslednjim trzajem oborio furunu. U ovom slučaju "pokojnik" je čelnik sadašnjeg Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, ministar u ostavci prof. dr Dragan Domazet, a "furuna" je Institut "Vinča", piše između ostalog u saopštenju prof. dr Vladimira Ajdačića, dugogodišnjeg saradnika Instituta "Vinča".

(FONET)

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Gde smo u Evropi

Srbija ima oko 15 istraživača na 10.000 radno sposobnih stanovnika, Mađarska 30, a Finska čak 99. Srbija za nauku izdvaja svega oko 0,3 procenta iz nacionalnog dohotka, što je jedna od najmanjih stopa u Evropi. Takođe nema usvojenu strategiju naučnog razvoja.

Našem jedinom multidisciplinarnom i jednom od najstarijih i najvećih instituta u zemlji s najvećim brojem magistranata i doktoranata nameće se transformacija koja, po mišljenju mnogih zaposlenih u Vinči, nije u saglasnosti s tendencijama Evropskog istraživačkog i obrazovnog prostora. Ovaj prostor briše granicu između fundamentalnih i primenjenih istraživanja koja je i ranije bila fiktivna, a odlukom Upravnog odbora Vinče formira se Institut za fundamentalna i Institut za primenjena istraživanja.

Akcelator u Vinči

– U Evropi se velike mašine, poput akceleratora u Vinči, grade samo po zahtevu i potrebama Evropskog istraživačkog prostora i položaja te zemlje u njemu. Zbog svih istraživača u Srbiji, a ne samo onih u Vinči, potrebno je jasno da se kaže koja je dugoročna strategija u vezi ove dugogodišnje investicije i kako se sagledava njen realni položaj u našem bližem i širem okruženju, a time i značaj za Srbiju – kaže za "Politiku" dr Stevan Jokić, naučni savetnik u Institutu Vinča.

Naš sagovornik održava višegodišnju naučnu saradnju s više naučnih institucija sveta, posebno sa Francuskom, za šta je dobio odlikovanje Viteza akademske palme. On je, istovremeno, odgovoran za sekciju Euroscience za SCG i potpredsednik Društva fizičara Srbije.

Predložena transformacija, po oceni dr Jokića, ne uzima u obzir nijedan od pomenutih zahteva, a akcelerator takođe postaje novi Institut ili centar i to sa skoro svim poljima istraživanja koja imaju prethodna dva instituta.

"Balkanizacija" nauke

– Evropski istraživački prostor teži integraciji. Predložena transformacija Vinče je najbliža onom što političari nazivaju "balkanizacija", pošto je namera da se pored pomenuta tri instituta formira još i Kompleks Vinča koji bi ih sve "objedinjavao" u nezavisne uslužne delatnosti – kaže dr Jokić.

Skoro svi naučni instituti u svetu organizovani su tako da predstavljaju naučno-obrazovne institucije, što podrazumeva tesnu saradnju Instituta i Univerziteta. U slučaju Vinče transformacijom se nameće formiranje magistarskih, odnosno doktorskih studija nezavisno od Univerziteta.

Transformacija suprotna savremenim tendencijama organizacije nauke u svetu, jer sve one u prvi plan ističu istraživača koji u ovako značajnim odlukama ima presudnu ulogu. Svuda u razvijenim zemljama je istraživač na ceni. U slučaju Vinče to nije tako, jer da jeste, ne bi se značajne odluke donosile bez strategije naučnog razvoja, usvojenog zakona o nauci i u vreme praznika van Instituta, s nekompletnim sastavom. Ne vodi se računa o onom što jedino imamo: o istraživačima koji su u ovim teškim vremenima ostali u zemlji, uradili ono što je jedino bilo moguće – održali vezu sa savremenim naučnim istraživanjima.

Dugoročni procesi

Realnom i prihvatljivom transformacijom spada samo ona koja bi usledila tek posle usvajanja strategije naučnog razvoja zemlje tako što bi svoja istraživanja Vinča orijentisala na usvojene strateške pravce, što je ova ugledna institucija u svojoj relativno dugoj istoriji već jednom uradila i to vrlo uspešno.

– Istraživačima koji imaju najveći broj projekata u Srbiji, vode najveći broj magistranata i doktoranata, imaju zavidnu međunarodnu saradnju treba omogućiti da se ovom uzvišenom poslu maksimalno posvete, a Srbija će, za uzvrat, dobiti formirane ljude novih zanimanja bez kojih je njen razvoj nemoguć – tvrdi dr Stevan Jokić. – Ovo su dugoročni procesi i svaka brza odluka donosi nesagledive posledice.

Ljudski resurs i multidisciplinarnost Instituta Vinča, uz ulaganja primerena ekonomskoj moći Srbije, sačuvaće njen visok renome u svetu nauke i omogućiti uspešno uključenje Srbije u Evropski istraživački i obrazovni prostor. Predložena "balkanizacija" Instituta odvešće nas, smatra dr Jokić, u suprotnom pravcu, jer ćemo u procesima nametnute transformacije i deobnih bilansa izgubiti dragoceno vreme, ali i veći broj mladih najtalentovanijih školovanih ljudi. Još više ćemo izgubiti korak sa susedima i sve ono što je sada uz osmišljene poteze koji u prvi plan stavljaju ljude i vreme, moguće da se uradi lakše i bolje.

S. Andrić

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}