[es] - Izracunavanje strukturnog faktora i intenziteta I

tihana_m

Član broj: 206419
Poruke: 42
*.eunet.rs.

Profil

Re: Izracunavanje strukturnog faktora i intenziteta I

^{28.12.2008. u 17:47 - pre 186 meseci}

A je apsorpcioni faktor. Bez obzira koja se metoda koristi, kristal delimicno apsorbuje i upadni i difraktovani snop zbog cega dolazi do smanjenja intenziteta.

POLARIZACIONI FAKTOR (p)-u opstem slucaju rengensko zracenje je nepolarizovno.Elektricni vektor je moguce predstaviti kao zbir dva vektora , od kojih jedan normalan na ozracenu povrsinu, a drugi paralelan njoj. Svaki od tih vektora ima amplitudu √2/2.
Neka primarno, nepolarizovno zracenje pada pod uglom θ na kristal. Pri rasipanju rengenskih zraka na elektonima dolazi do promene ukupne amplitude elekticnog vektora, koja zavisi od elekronske gusine u posmatranoj ravini . Eletroni nisu podjednako efikasni pri raspanju paralelne i normalne komponente elekricnog vektora. Zbog toga je i difraktovano zracenje delimicno polarizovano. Amplituda noramlne komponente eletricnog vektora izracunava se iz izraza √2/2cos2θ.
Ukupni intezitet elekricnog vektora proporcionalan je zbiru kvadrata amplituda paralelne i noramlne kompontente.
Pa je polarizacioni faktor p=(1+cos2θ)/2. ( kosinus na kvadrat:-)). I ovaj fakor je jednak za sve kristalografske metode osim kad se koristi vec polarizovan primarni snop, u tom slucaju je p=(1+Kcos2θ)/1+K ( i ovde je kosinus na kvadrat samo nisam uspela to da napisem) gde je K=cos2θm ( takode je kosinus na kvadrat, a m je ovde index-u) θm je Bragov ugao difrakcije kristala monohomatora.
LORENCOV FAKTOR (L)-matematicki oblik zavisi od primenjene metode. Konkretno, na Lorencov faktor sprasenog uzorka utice vise cinilaca.
1. kada ravini reflektovanja zaklapaju ugao θ sa upadnim snopom, Bragov zakon je zadovoljen i dolazi do difrakcije maksimalnog intenziteta. Medutim, jedan deo energije bice difraktovan u skoro istom pravcu cak i ako se ravni malo pomere od tacnog Bragovog ugla. Vrednost intenziteta zavisi od ugaonog intervala ±δθ u kome kristal rotira, a u kome je energija difraktovanog snopa zracenja. Intezitet difrakovanog snopa za jedan prolazak kristala kroz polazaj reflektovnja, odnosno kroz ugaoni interval ±δθ, proporcionalan je 1/sinθ. Drugim recima, intezitet ce biti veci na malim uglovima θ, a manji na velikim uglovima.
2. sirina difrakcione linije ima upravo suprotan efekat dat izrazom 1/cosθ
3. broj kristala orijentisanih tako da zaklapaju Bragov ugao ili su blizu tog ugla. broj ovako orijentisanih kristala proporcionalan je cosθ i vrlo je mali na velikim Bragovim uglovima
4. refleksije ciji je ugao 2θ oko 90 stepeni daju na Debaj-Sererovom filmu slabiji integrisani intenzitet po jedinicnoj duzini difrakcione linije nego refleksije na vecim ili manjim uglovima. Posto je duzina difrakcione linije 2πrsin2θ, gde je r poluprecnik komore, onada je relativni intezitet po jedinicnoj duzini linije proprcionalan izrazu 1/sin2θ.Ovaj
faktor ponekad se naziva i geomerijski faktor.
Kombinacija ovih cinilaca dobija se Lorencov faktor za Debaj-Sererovu metodu i difrakometriju praha

Lorencov i polarizaciono faktor obicno se kombinuju u zajedniciki Lorenc-polarizacioni ili Lp faktor.

Odgovor na temu

petarm
Petar Mali
Zrenjanin

Član broj: 20220
Poruke: 1879
94.189.240.*

+33 Profil

Re: Izracunavanje strukturnog faktora i intenziteta I

^{01.01.2009. u 20:28 - pre 186 meseci}

Citat:

tihana_m: A je apsorpcioni faktor. Bez obzira koja se metoda koristi, kristal delimicno apsorbuje i upadni i difraktovani snop zbog cega dolazi do smanjenja intenziteta.

Kako se odredjuje apsrpcioni faktor

. Iz tablica?

Citat:

tihana_m:
POLARIZACIONI FAKTOR (p)-u opstem slucaju rengensko zracenje je nepolarizovno.Elektricni vektor je moguce predstaviti kao zbir dva vektora , od kojih jedan normalan na ozracenu povrsinu, a drugi paralelan njoj. Svaki od tih vektora ima amplitudu √2/2.
Neka primarno, nepolarizovno zracenje pada pod uglom θ na kristal. Pri rasipanju rengenskih zraka na elektonima dolazi do promene ukupne amplitude elekticnog vektora, koja zavisi od elekronske gusine u posmatranoj ravini . Eletroni nisu podjednako efikasni pri raspanju paralelne i normalne komponente elekricnog vektora. Zbog toga je i difraktovano zracenje delimicno polarizovano. Amplituda noramlne komponente eletricnog vektora izracunava se iz izraza √2/2cos2θ.
Ukupni intezitet elekricnog vektora proporcionalan je zbiru kvadrata amplituda paralelne i noramlne kompontente.
Pa je polarizacioni faktor p=(1+cos2θ)/2. ( kosinus na kvadrat:-)). I ovaj fakor je jednak za sve kristalografske metode osim kad se koristi vec polarizovan primarni snop, u tom slucaju je p=(1+Kcos2θ)/1+K ( i ovde je kosinus na kvadrat samo nisam uspela to da napisem) gde je K=cos2θm ( takode je kosinus na kvadrat, a m je ovde index-u) θm je Bragov ugao difrakcije kristala monohomatora.

Evo da se lakse cita :)

- kad je primarni snop nepolarizovan

- kad je primarni snop polarizovan

Citat:

tihana_m:
LORENCOV FAKTOR (L)-matematicki oblik zavisi od primenjene metode. Konkretno, na Lorencov faktor sprasenog uzorka utice vise cinilaca.
1. kada ravini reflektovanja zaklapaju ugao θ sa upadnim snopom, Bragov zakon je zadovoljen i dolazi do difrakcije maksimalnog intenziteta. Medutim, jedan deo energije bice difraktovan u skoro istom pravcu cak i ako se ravni malo pomere od tacnog Bragovog ugla. Vrednost intenziteta zavisi od ugaonog intervala ±δθ u kome kristal rotira, a u kome je energija difraktovanog snopa zracenja. Intezitet difrakovanog snopa za jedan prolazak kristala kroz polazaj reflektovnja, odnosno kroz ugaoni interval ±δθ, proporcionalan je 1/sinθ. Drugim recima, intezitet ce biti veci na malim uglovima θ, a manji na velikim uglovima.
2. sirina difrakcione linije ima upravo suprotan efekat dat izrazom 1/cosθ
3. broj kristala orijentisanih tako da zaklapaju Bragov ugao ili su blizu tog ugla. broj ovako orijentisanih kristala proporcionalan je cosθ i vrlo je mali na velikim Bragovim uglovima
4. refleksije ciji je ugao 2θ oko 90 stepeni daju na Debaj-Sererovom filmu slabiji integrisani intenzitet po jedinicnoj duzini difrakcione linije nego refleksije na vecim ili manjim uglovima. Posto je duzina difrakcione linije 2πrsin2θ, gde je r poluprecnik komore, onada je relativni intezitet po jedinicnoj duzini linije proprcionalan izrazu 1/sin2θ.Ovaj
faktor ponekad se naziva i geomerijski faktor.
Kombinacija ovih cinilaca dobija se Lorencov faktor za Debaj-Sererovu metodu i difrakometriju praha

Lorencov i polarizaciono faktor obicno se kombinuju u zajedniciki Lorenc-polarizacioni ili Lp faktor.

Cini mi se da je i za ovo iracunavanje ipak potrebno koristiti neke tablice?

Citat:

petarm: Intenzitet neke linije kod vezbe difrakcija na kristalnom prahu racuna se kao

gde je

- koef. skale;

- Lorenc polarizacioni faktor;

- faktor multipliciteta;

- strukturni faktor

Od cela zavisi

i sta je

Znas li mozda nesto vise reci o ostalim faktorima koji se pojavljuju u jednakosti. Po meni bi ovo

trebalo da sluzi za neka visestruka merenja, a

pp da je korekcija na pojavu vise razlicitih refleksa sa iste pljosni. Hvala ti na odgovoru!

http://www.svijetfizike.com/

Odgovor na temu

tihana_m

Član broj: 206419
Poruke: 42
*.eunet.rs.

Profil

Re: Izracunavanje strukturnog faktora i intenziteta I

^{04.01.2009. u 12:32 - pre 186 meseci}

1. Greska oko polarizacionog faktora ( zato sto me znam ovde kako bih to napisala, a kad napisem u Word-u ne mogu da prebacim) pa ti saljem na mail.

2. Apsorpcioni faktor- ako rengenski snop ima intenzitet I, pri prolasku kroz kristal debljine dx dolazi do promene intenziteta dI tj, dI/I=-μdx, μ-linearni koeficijent apsorpcije i negova vrednos zavisi od hemijskog sastava uzorka (tezi elementi imaju vece vrednosti) i od talasne duzine rengenskog zracenja. Za razlicite metode i razlicite vrste uzoraka A se izracunava na razlicite nacine. Moze i da se zanemari kada je μ malo.

3. M fakor multipliciteta ima ulogu samo pri radu sa sprasenim uzorcima. Moze se definisati kao broj nizova ravni istog medupljosnog rastojanja.

4.K je fakor skale

5. F (hkl) strukturni faktor-ima malo vecu filozofiju. I brdo formula. ako bude trebalo javi

A sve to o cemu opisem imas u knjizi Liljana Karanovic, Dejan Poleti RENGENSKA STRUKTRNA ANALIZA

POZDRAV

Odgovor na temu