spajanje porodice i izlazak iz zemlje maloletnog deteta poverenog majci bez saglasnosti oca

MOLIM ZA PRAVNI SAVET!Na koji nacin se moze dobiti resenje ili odobrenje Suda za izlazak maloletnog deteta iz Srbije sa majkom zbog novog braka majke i spajanja porodice, ukoliko otac deteta kome ono nije povereno uskracuje saglasnost? Cula sam da se od Suda moze dobiti dokument ali ne znam tacno kakva je procedura. POMOZITE !

Pozdrav,

Prvo i osnovno pogledaj sta ti pise u PRESUDI o razvodu braka.

Kod mene je bilo sledece:

"... maloletno dete ___ime deteta ____ poverava se na brigu, cuvanje, staranje i izdrzavanje zakonskom zastupniku,roditelju i staratelju - majci __moje ime____ "


Kad sam isla sa detetom preko ili kad mi je dete samo putovalo preko.
Na svakom dokumentu koji mi je bio potreban npr. ovlascenje za pratioca, ili saglasnost da putuje van zemlje UVEK sam za to najnormalnije podnosila potrebnu dokumentaciju i potpisivala se samo ja i nisam nikada ni pomenula svom bivsem ni kao mogucnost da mi treba njegov potpis ili da se on esto pita. Ali sam sve molbe, zahteve, podneske i sl. potpisivala na kraju ovako:

_______ovde_potpis_____________
ZAKONSKI ZASTUPNIK,roditelj i staratelj-majka
.... ime i prezime---
---JMBG---
---ul---
---mesto---
---TEL.---

u prilogu: overena fotokopija presude o razvodu braka (na kopiji sam obavezno fluorescentnim flomasterom obelezavala onaj deo recenice gde jasno pise da sam ja zakonski zastupnik!!- boldirala sam ti to gore u prvoj recenici)

I to je uvek prolazilo bez ikakvih pitanja, problema, potpitanja... i sl. ma nicega nije bilo. Jer zna se sta je ZAKONSKI ZASTUPNIK.

Ako si ti ZAKONSKI ZASTUPNIK svom detetu onda si sao i jedino ti pred zakonom odgovorna za svoje dete i nemoj da te neko zamlacuje i zamagljuje i laze bilo cime drugim. Tvoj bivsi muz nije izgubio RODITELJSKO PRAVO razvodom, ali nema ni nikakva druga prava osim OBAVEZA da placa alimentaciju i da redovno uzima dete onako kako je u Socijalnoj ustanovi UREDJENO.
Obzirom da ne znam u kakvim ste odnosima da li on uzima decu, da li placa redovno i sl. Jedino sto trebas eventualno da uradis to je da razmislis kako da prvobitno UREDJENJE ODNOSA DETETA SA OCEM (dokument iz Socijalne ustanove), UREDIS U NOVONASTALOJ SITUACIJI.

Znaj i zapamti da su Socijalne ustanove UVEK na strani interesa DETETA i da one blagonaklono gledaju na zasnivanje novog braka, JER to znaci da se detetu time pruza normalna sredina koja im je potrebna za zivot, a to je primarni i jedini interes deteta koji Soc. ust. i zanima kad su maloletna deca u pitanju. itd. itd....

Eto mogla bih ti pisati jos 2 sata o tome ali mislim da ti je ovo sasvim dovoljno.
Sve najbolje! Pozdrav

Mnogo hvala na odgovoru. Ja sam bila u Centru za soc.rad i rekli su mi jedino za mogucnost dobijanja neke odluke Suda. Meni u presudi pise da "se maloletno dete __________ poverava na staranje majci_______." Presuda je iz 2007. godine. Nista ne pise o zastupnistvu. Logicno jeda je ispravno samo promeniti presudu u delu o vidjanju deteta i oca,s tim da predlog za tako nesto moram Sudu uputiti ja jer otac deteta ni u kom slucaju na to nece pristati, tj. nece pristati da saglasno to uredimo nas dvoje. U Centru su mi rekli da oni sa tim nemaju nista i da se obratim Sudu. Bojim se da ne izazovem kontraefekat. Otac vidja dete svakog drugog vikenda i sada zivimo u istom gradu. U svakom slucaju HVALA na savetu, malo mi je lakse sada. Ako jos neko ima neko slicno iskustvo neka se javi.

Nema na cemu.

Sto se tice dela u kojem kazes da "su ti u Centru rekli" to i to.

Iz iskustva:

Svi Centri tj. one "lenje sluzbenice,glupace" uvek ali uvek samo beze od bilo kakvog posla i to im je prioritet u toku dana.
UREDJENJE ODNOSA RODITELJA SA DETETOM i jeste u nadleznosti Centra za socijalni rad a ne Suda!!!
Samo polako i nemoj da padas duhom.
U svakoj opstini postoji PRAVNA SLUZBA kojoj je u opisu radnog mesta i radnog vremena a po sluzbenoj duznosti obaveza PRUZANJA PRAVNE POMOCI GRADJANIMA!!!!.
Naravno da su i tu kretenuse koje samo gledaju da im prodje radno vreme, zato se ti naoruzaj taktikom, kafom, sokicima osmehom, razumevanjem i strpljenjem. Moraces da im se malo udvaras kako bi ih ustvari i nazalost sarmom zainteresovala da jednostavno mrdnu guzicu (izvinte na izrazu) i pozabave se tvojom situacijom. To naravno ne kosta nista, zato se one i ponasaju nezainteresovano i kriju bukvalno i da postoji tako neka sluzba. (ps. ovo je ako nemas nekog prijatelja pravnika, a o advokatu nemoj ni da razmisljas jer ti nista nece resiti, samo ce da ti prosipa pamet, koja uglavnom nema adekvatan NACIN i pristup i resenje za tvoju situaciju.

Znaci da zakljucim.

1) treba ti ZAPISNIK O UREDJENJU DETETA SA OCEM (iz Centraza Socijalni rad)!!!!
2) ONAJ neko KO CE TE UPUCIVATI KOJE KORAKE TREBAS DA NAPRAVIS NA PUTU DO TOG DOKUMENTA tj. Pravna sluzba za pruzanje pomoci gradjanima - pri tvojoj opstini, ili nekoj vecoj.

3. Proveri za svaki slucaj u medjuvremenu i koji Centar je iznad tog tvog Centra za Soc. rad!!! - obavezno posto te u startu lazu i usmeravaju na pogresnu adresu (Sud)

i obavezno SVE STO RADIS NEKA BUDE U PISANOJ FORMI ZAVEDENO NA DELOVODSTVIMA (PISARNICAMA) i UVEK trazi pisani odgovor za sve.

pO zAKONU O uPRAVNOM POSTUPKU SVAKA PISANA PREPISKA MOZE SAMO 15 DANA da bude na cekanju odgovora. Po isteku toga Sluzbe su duzne da daju odgovor a ako to ne urade, ti onda imas pravo po istom zakonu da se obracas visoj istanci za ono sto si trazila.

MNOGO HVALA NA PODRSCI I RAZUMEVANJU.
Ja jedino imam presudu, a u presudi je misljenje Centra o nacinu uredjenja odnosa deteta i oca i na osnovu tog predloga Centra je presuda i doneta. Obraticu se pravnoj sluzbi opstine vec sutra ali spremna sam i advokata da platim "za tu stvar". I obraticu se centru u pisanom obliku ali ne znam da li da sacekam prvo da dobijem odobrenje boravka od nadlezne ambasade(u toku je proces). Svi govore o interesu deteta a ako bih znala da je u interesu deteta da zivi u normalnoj porodici kao sto kazes i da se zaista time rukovode, onda bih jos mirnije spavala. Isto tako, mozda bi bilo dobro da uz dokumentaciju prilozim i poziv za posao iz inostranstva jer cu ovde morati uzeti neplaceno odsustvo a to mozda nije "u interesu deteta".
HVALA JOS JEDNOM

Ako je sud poveri dete na starateljstvo tebi, onda je logicno da ti s' tim detemom mozes da putujes gde god zelis i zivis gde god zelis ( jos uvek nismo uveli Serijat). Sud, verovatno, nije obavezao dete da vidja oca svake druge nedelje, vec je ocu dao mogucnost da to cini u naznacenim periodama. E sada, to sto ce se tvoj preseljaj sa detetom, odraziti na putne troskove oca, ako bude zeleo da istim intenzitetom posecuje dete, to je vec njegov problem. Sta bi se desilo da recimo zivite sada u Subotici, a ti se sa detetom preselis u Pirot, 's kraja - na kraj drzave, da li bi i tada trebala da trazis neke saglasnosti od nekoga. Ne verujem da se u presudi navodi neko ogranicenje kretanja, kako bi otac lakse posecivao dete.

Zakljucak: Slobodna si zena, imas presudu u svojim rukama, putuj i ne razmisljaj o drugima.

Jao, mnogo vam hvala na podrsci koju mi pruzate. Zaplakala sam od srece kad sam videla da ponovo ima odgovora dobrih ljudi za moj problem. DAJETE MI NADU, A TAKO MI JE POTREBNA. Otac mog deteta je bahat i nikad ne postuje termin iz presude, vraca dete sa zakasnjenjem, trpim viku i dreku sa njegove strane kad god pitam "Zasto?" Zaista je nepodnosljivo jer sam stalno izlozena stresu. HVALA VAM STO POSTOJITE DRAGE PRIJATELJICE!

Pricate gluposti. Jednostavnop nije u redu da jedan roditelj pokupi dete i ode npr. u Australiju, a drugi, jelte, ako ima mogucnosti neka dolayi dva puta mesecno, ako nema, onda njegov problem.

Otac ima pravo da trazi da dovodis dete kod njega i to gotovo uvek dobije kao satisfakciju za to sto je dete povereno tebi a ne njemu.

Ukoliko odlazak u inostranstvo znaci da jedan roditelj nece biti u mogucnosti da koristi svoje roditeljsko pravo, onda je takav odlazak neizvodljiv i nedopustiv, tj. potpuno nezakonito je ocu oduzeti roditeljsko pravo na takav nacin.

Na zalost imam tu nesrecu da upravo meni moja bivsa supruga neopravdano i nicim izazvano na svaki moguci i nemoguci nacin pokusava da uskracuje i ogranicava roditeljska prava i toliko je uporna u tome da iza nje stoji ceo tim advokata. Ta moja nesreca me primorala na poznavanje Zakona do tancina, tako da u pola sna kad me probudis mogu da ti izrecitujem sta sve moze a sta ne moze. Ipak, pre toga da navedem za tebe najbitnije citate zakona.


Znaci, jace je pravo deteta da se o njemu stara otac nego ocuh.



Ovo se primenjuje za sve za sta u odluci suda nije navedeno drugacije.


Znaci, dobro su ti rekli, moras na sud ako hoces ovo sto hoces. Ne postoji mogucnost da socijalni radnik tek tako sedne i otkuca ti resenje kojim ti se dozvoljava da odvedes dete na drugi kraj planete.

E, sad, naravno, mnogo je bolje da postoji dogovor, nego da se ovo resava sudski, jer nisam bas siguran da ce sud doneti takvu presudu, cak, rekao bih, prilicno sam siguran da nece. Sa mojom bivsom suprugom svako malo imam neka sudjenja zbog uskracivanja roditeljskih prava i sud takve pojave u principu ne tolerise. Moras to objektivno da sagledas - da li bi ti njemu dozvolila da odvede dete negde gde ti ni jedan yakon ne garantuje da ces dete ikada vise videti. Ja jos nisam dosao do ovakve teme (doci ce i to na red, sigurno), ali kao roditelj ne bih zalio ni vremena ni novca da sprecim takve sulude inicijative. Cini mi se da bih bio u stanju da radim 3 smene dnevno i da mesecima nista ne jedem ako je to cena da sprecim da mi se na takav nacin oduzme dete. Lepo je cuti da si ti lako presla preko razvoda i nasla drugog muza, ali moras da shvatis da taj drugi ne moze i ne sme biti prepreka odrzavanju licnih odnosa deteta sa ocem.


Znaci, ako otac nije ni narkoman ni razbojnik ni mentalno oboleo, sud mu nece na ovako surov nacin onemoguciti odrzavanje licnih odnosa sa detetom. Izuzetak je situacija kada dete ima vise od 15 godina, pa se izjasni da mu je bitnije da ode u inostranstvo nego da odrzava licne odnose sa ocem, tada bi sud pristao da donese takvu odluku bey saglasnosti oca.


Znaci, ako je dete starije od 10 godina, ono takodje ima pravo da izrazi misljenje o regulisanju licnih odnosa, ali ne i da odluci o nacinu regulisanja licnih odnosa sa ocem. A i bilo bi besmisleno. Evo, recimo, moje dete meni danas kaze "ti nisi moj tata i nemoj vise da dolazis", ja onda pitam ko je to rekao, a dete kaze "mama". Znaci, manja deca su toliko podlozna uticajima roditelja a narocito majke, da sud nece smatrati za shodno ni da pita dete za misljenje.

Na osnovu ovoga sto sam procitao, imam utisak da vas dvoje niste na pravi nacin zavrsili razilazenje na obostrano zadovoljstvo. Ili jeste, a jos niste seli pa to konstatovali. Moj licni savet je da to ne resavas preko suda, vec da od centra za socijalni rad trazis da vas upute na savetodavni razgovor u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima. Ne ocekuj da ce jedan razgovor da resi sve probleme, trazi takve razgovore 2,3,4 puta mesecno. Pokreni inicijativu da se razgovara o interesima deteta, ali, naglasavam RAZGOVARA, a ne pokusava nametanje svog vidjenja situacije drugoj strani. Ukoliko se on ne bude odazivao na te inicijative, onda ce sud imati malo drugaciji pogled na problem. Ukoliko se odazove, sa dovoljno upornosti i strpljenja, siguran sam da ce doci do saglasnosti za odlazak deteta u inostranstvo. Evo, ja, gore sam naveo da po cenu zivota ne bih dozvolio da mi se na takav nacin oduzima dete, ali, ako bi mi druga strana predocila sve prednosti zivota deteta u inostranstvu (pocevsi od ekonomske situacije, preko ucenja jezika i cenjenijeg obrazovanja koje ce tamo steci pa sve do perspektive za zaposljavanje i formiranje sopstvene porodice jednog dana) i ukoliko shvatim kao iskrena uveravanja druge strane da ce uciniti sve sto je u njenoj moci da moji licni odnosi sa detetom budu onoliko koliko je moguce odrzani i unapredjeni, potpisao bih tu saglasnost istog momenta! Znam da nije lako sagraditi poruseno poverenje, ali, to je jedini nacin. Ima i drugi, ali se ne preporucuje - da protivpravno odvedes dete i ostanes van domasaja zakona Srbije do kraja zivota (znaci nikad kroz Srbiju ni u prolazu).

Da, nisi morao citirati clanove Porodicnog zakona, znam ih i ja. I naravno, sve je to lepo teoretski i kad se imas s kim dogovarati.A ako nemas i nikad nisi mogao od dogovora ni "d" imati, e, onda je sve malo drugacije. U medjuvremenu sam dobila i informaciju da Sud blagonaklono gleda na zasnivanje nove porodice i da drzava nikad nece spreciti spajanje porodice(ni jedna ni druga). Pises "ukoliko odlukom Suda nije drugacije odredjeno", pa o tome se i radi, Sud ce urediti drugacije, rukovodeci se interesima deteta(bolji uslovi skolovanja, bolja zarada roditelja...) Osim toga, niko ocu ne uskracuje pravo da vidja dete i nisam zaduzena da ga vodim na njegovu adresu vec on po odluci Suda dolazi na nasu adresu. I ne mislim mu uskratiti kontakte sa ocem, vec se samo mogu preurediti, tj. bice zajedno tokom raspusta i praznika. Otac je zabrinut samo za susrete sa detetom a alimentacija je samovoljno smanjena njegovom licnom voljom jer je sud odredio procenat a ne tacan iznos(a on tvrdi da mu je plata troduplo smanjena).
I ... - ukoliko je jedini nacin da odemo i vise ne dolazimo u Srbiju - odlazimo. Sta vi ocevi mislite, da zbog toga sto imamo dete sa vama moramo ziveti ceo zivot u vasoj neposrednoj blizini?
Ja razumem da ocu nece biti lako, kao da si i ti prepoznao svoj problem u ovoj mojoj prici, ali moras priznati da nije u redu da podrsku dragih dama nazivas glupostima.
Ipak, hvala sto si se javio.

Zaboravila sam dodati da se ocu time sigurno nece uskratiti roditeljsko pravo, jer ja ne trazim da se susreti ukinu ili zabrane, vec samo promene termini zbog promene statusa majke.

Ne morate ziveti u blizini, ali morate obezbediti mogucnost da dete vidja oca kako je sud propisao.

;-)

---

Dobro je da cujes i vidis iz vise uglova kako ljudi vide i gledaju na ovu situaciju. Covek jeste prepoznao svoju pricu ali i ja sam prepoznala sebe, svoju i dugogodisnja tumaranja po Centru za soc.rad. Moja presuda je iz 1994-te, dete mi je napunilo 19 godina i dobro je. Njegov otac nikada nije postovao termine i vreme koje je imao na dlanu, cak sam ga i tuzila za nevidjanja i sporadicna dolazenja ali odgovor je uvek bio isti: Zakon je predvideo da roditelj sa kojim deca ne zive ima pravo da vidja decu tad i tad, roditelj je obavezan da placa alimentaciju ali Zakon nema instrumente da naplati potrazivanja u slucajevima kada roditelj izbegava da placa i daje za izdrzavanje dece soj udeo. I najbitnija stvar je da ne postoji Zakon koji primorava roditelja (to se odnosi na ovakve koji ne dolaze, ne uzimaju i nisu redovni u susretima) da vidja dete ako on ne zeli!!??
Bila sam cak i ispitivana od strane Centra zasto ja toliko insistiram da dete vidja oca ako on ne dolazi i ocigledno ne koristi pravo koje ima??
Morala sam da objasnjavam da je strasno kad ti dete zivi sa mislju da ga tata ne voli i ne zeli. Morala sam da izmisljam da nije tata kriv, da on ustvari njega voli ali ne zna to da pokaze i sl. Sreca moja da sam ga stalno cimala i "uznemiravala" i nisam mu dozvolila da zaboravi da ma dete. Sada kada je vreme proslo i kada se oni druze vec 2-3 godine na nacin kako oni znaju i umeju, moje dete nema srdzbu ni prema sebi ni prema meni kada gleda unazad. Nastoji da kvalitetno provede vreme koje odredi da se vidi sa ocem, ali to nastoji on, i to funkcionise zahvaljujuci njemu i nacinu na koji on to postavi. Takodje, je bilo par prilika kada je dolazio iznerviran i sludjen posle vremena provedenog sa njim i kada je govorio "potpuno mi je jasno zasto ste se razveli, potpuno vidim da vi niste jedno za drugo i da se to moralo dogodoti, vi ste dva sveta od ujutru do uvece u svim mogucim i nemogucim prilikama i primerima... iotd. Ali zamera mi strasno zasto se bar nisam udala i nasla mu drugog oca sa kojim bi on gledao utakmice, pricao muske price, sa kojim bi delio muske rezone i sa kojim bi se osecao kao muskarac i mogao da podeli svoj "muski mozak". To mu je falilo, za toliko je hendikepiran i za toliko se osseca uskracenim.
Srecom i zahvaljujuci dragom Bogu imala sam srecu da je moje dete zivelo u Americi godinu dana u brojnoj kompletnoj porodici gde je imao priliku da stekne osecaj KOMPLETNE PORODICE (na onim razmenama- za koju sam upravo ja sama potpisala saglasnost i ni u jednoj jedinoj sekvenci svih tih pratecih papirploskih stvari moj bivsi muz nije bio NI POMENUT!! ni od jedne sluzbe koja je bila ukljucena u svu tu organizaciju putovanja"
Zato draga moja, nemoj ni u snu pomisliti da gresis sto se udajes, Bogu hvala da ti se to desilo i tebi i tvom detetu koje ce ziveti u PORODICI.
Sve najbolje! pozzzdrav i ljubi dete

Da, tako je to kad se dete shvata kao licna svojina majke, a otac tu dodje nesto kao levo smetalo. Dete ima dva roditelja i oni (bi po zakonu trebalo da) su ravnopravni. Ako jedan roditelj oseti potrebu da promeni drzavu/kontinent/planetu/galaksiju, slobodno neka ide, ali dete neka ostane tu gde jeste. Izuzev, naravno ako za drugacije resenje postoji saglasnost oba roditelja.


Cak ni po cenu razdvajanja porodice?
Zakon dvoje ljudi koji imaju zajednicku decu smatra takodje porodicom, bez obzira sto ne zive zajedno i sto im komunikacija nije na yavidnom nivou. A posto je ta porodica starija, to njena prava ne mogu biti ugrozena zbog koristi neke nove porodice. Ma koliko to tebi apsurdno zvucalo, dete ima svoju virtuelnu porodicu u kojoj je ono, mama i tata i sud ne bi smeo da donese odluku na stetu te porodice. Lepo je sto ti kazes da ne zelis da uskratis porodicne odnose, vec samo da preuredis, ali, ne ynam na koji nacin to moyes garantovati kad ne postoji medjunarodna saradnja centara ya socijalni rad, narocito kad je potencijalno ugrozena strana u Srbiji, a ona druga u nekoj drzavi koju zabole za Srbiju.


Mene ustvari interesuje kako to da otac ima samo 2x mesecno vidjanje sa detetom? Trebalo bi da bude 2 dana nedeljno, toliko je standard koji je dostignut i ovde i u svetu. Mozda je otac revoltiran ovom nepravdom uskratio deo alimentacije. Bilo kako bilo ne opravdavam da otac zivi raskosno dok dete nema osnovne potrebe, ako je ovde takav slucaj.


Ne treba poseban Zakon, postoji najvisi pravni akt - UStav Srbije:

A kako neko da vaspitava decu ako ne dolazi redovno? Tu ima mesta oduzimanju roditeljskih prava i duznosti. Prilicno sam netolerantan kako prema majkama koje ocevima uskracuju roditeljska prava i duznosti, tako i prema ocevima koji se nezainteresovano odnose preama svojim pravima i duznostima.


Pa ne znam. Situaciji treba pristupiti smireno i razmuno. Meni neko na takav nacin da uzme dete, sta mislis da bih uradio, sedeo skrstenih ruku, najnormalnije isao na posao, setao, pricao sa ljudima kao da se nista nije desilo? Smisao mog postojanja bio bi ozbiljno doveden u pitanje, a kad covek izgubi smisao zivota, onda... u takvim situacijama obicno posle citas u crnoj hronici "ubio prvo bivsu zenu pa sebe" i razmisljas "budala...". Razgovor je najbolje resenje, i to kao sto gore pise "savetodavni razgovor u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima". Pa, ako on ne dodje jednom, dvaput... deset puta, onda mu to i nije tako bitno i ti si vec na pola puta.


Pa sta da ti kazem, nisam ti ga ja birao. Mogu da razumem kad neko kaze da ne moze da se dogovori sa majkom, ocem, bratom, tetkom, ujakom, babom, dedom... sve su to ljudi koje dobijes pa sta ti zapadne, ali, osobu sa kojom ces imati decu biras sama i otprilike jedini kriterijum koji treba da imas je da se sa tom osobom mozes dogovarati. I ti od par milijardi muskaraca na planeti izaberes nekog sa kim nema ni "d" od dogovora? I posle pricas po forumu kako je on jedini krivac za sve to? Pa nije bas tako, krivica je tvoja 50% sto nema dogovora. Nemoj nesto licno da shvatis, ja prvi kad se posvadjam sa zenom sebi kazem "konju jedan, gde su ti bile oci!". Dok ne prihvatis da je tvoje 50% krivice, dogovora ne moze biti...


Zenska solidarnost je otprilike nesto najjace sto postoji, na to sigurno treba da racunas, ali, nemoj da uzimas sve te savete zdravo za gotovo, ima zena koje znaju da budu nerealne i da stavljaju svoje misljenje iznad zakona. I to ih bas ima.


Pa, nayalost uvek tako jedna strana ima vise razumevanja. ne znam, mozda je bolje za dete je da to bude zenska strana. Ma, sve bih ja takve tate u lisiciji potok i TA-TA-TA-TA-TA.

---

Koliko sam ja shvati, oni su vec neko vreme sudski razvedeni i sud je dodelio dete majci, koje vec neko vreme zivi samo sa njom. Sud nije naglasio da majka, ukoliko zeli da promeni mesto boravka, mora dete poveriti na staranje ocu. Isto tako, ako je ocu dato pravo da vidja dete dva puta mesecno, to neznaci da je dete obavezno ili otac, da to pravo i koriste. Situacija je komplikovana, kao u svim brakorazvodnim parnicama, a dete je "imovina" koja se ne moze jednako podeliti. Opet se ljudima ne moze uskratiti ni mogucnost stvaranje novih porodica. Konkretno, majka se udaje za drugog coveka, ali ko garantuje da se otac nece ponovo ozeniti, a ako dete treba da bira izmedju macehe i ocuha, sta mislite sta ce odabrati ili sta ce sluzba za socijalni rad misliti da je bolje za dete.

Nije ovde rec o promeni mesta boravka vec o putovanju u inostranstvo (i to radi preseljenja). U takvim slucajevima, potpuno pravedna birokratska procedura je da se mora poneti overena iyjava drugog roditelja, a ako je drugi roditelj umro, onda umrlica.


Da, obaveyno je i to po Ustavu. Onome ko tu obavezu ne postuje, izricu se vrlo stroge mere (ukidanje roditeljkih prava).


Promasio/la si temu. Nije lose, cak je dobro da roditelji formiraju nove porodice. Lose je da jedno od roditelja pokupi dete i odvede u drugu drzavu. Takvo nesto je nedopustivo i yakonom onemoguceno, a ako neko nadje nacina da iyvrda zakon, onda i veoma kaznjivo.

U principu, kad neko trazi neko pravo, onda se mora voditi racuna o trenutno dostignutim pravima, tako da se ne moze nekom nesto omoguciti a da drugi time bude ostecen. U suprotnom slucaju, dete ni do sada nije putovalo u inostranstvo, tako da mu se formalno pravno gledano ne umanjuje nivo dostignutih prava. Ja sam poprilicno siguran da se sud ovde tako postupiti i spreman sam i da ulozim nesto novca na opkladu.

Sa druge strane, uz nekoliko meseci strpljenja i posredovanje savetovalista, siguran sam da bi otac potpisao saglasnost.

---

Mozda gresim ali cini mi se da je malo ruzno da bas ovo (kako da se otresem nepozeljnog bivseg muza) bude tema za migraciju.Mislim i da je u redu pitati postoji li neki zakonski okvir da dodjes do sanse za bolji zivot a nemora da znaci jer sve je varljivo kao i bivsi muz bio dobar pa nije,mozda ce i novi da bude takav.Znam da si i isfrustruirana teskim zivotom ali ko nije?
Moj prijateljski savet od srca je da lepo pokupis novog muza i da sa njim nadjes bivseg muza i na lepi nacin mu objasnis sta je to bolje za dete u inostranstvu daleko od oca ma sta god to bilo.Bolje dva meseca objasnjavati sta i kako nego dva meseca se natezati na sudu.
Trazis pravo da dete odvedes daleko i da detetu obezbedis vise a i bolje uslove za zivot to je ok,ali sa druge strane postoji poslovica daleko od ociju daleko od srca.To znaci da dete godinama navikavat ce se na nekoga drugog s kim ce da bude svaki dan i zaboravljat ce oca.Bit ce s njim samo na raspustu i na praznike a to meni dodje kao kad odem na more bilo lepo setim se ali sledece godine druga destinacija.
Nemoj da ovo shvatis pogresno ovde ti niko nezeli zlo vec samo pokusava da ti stavi do znanja da ima i drugacijih misljenja na zivot.Ja u svom braku nemam problema a nadam se da ih necu i imati.Nisam zenomrzac,sovinista ili bilo sta drugo.Samo hocu da dobro razmislis sta trazis i nacin na koji trazis.
Usput setio sam se jedne izreke a ona glasi:LEPA REC I GVOZDENA VRATA OTVARA.
Lep pozdrav

Nerealno je ocekivati da se to resi za 2 meseca na sudu. Toliko ce trebati da se preda tuzba, zakaze datum i vreme, uruce pozivi i odrzi jedno rociste. Treba ocekivati 3-4 rocista, pa upucivanje predmeta u centar za socijalni rad, pa cekanje njihovog misljenja, pa ponovo zakazivanje i pozivi, pa presuda, pa zalba, pa zalba visem sudu, pa zalba vrhovnom sudu, pa zalba ministarstvu, pa cekanje odgovora, pa resenje ministarstva, pa cekanje pravosnaznosti. To bez godinu dana ne moze da se zavrsi, a treba biti realan pa predvideti dve - da se ne nerviraju posle kad nesto ne ide predvidjenom dinamikom. Plus, naravno sto ishod nije zagarantovan i prilicno je velika verovatnoca da bude suprotan od onog koji osoba koja je pokrenula temu zeli.

Druga varijanta - 3 razgovora u savetovalistu zaista moze da se uradi za 2-3 meseca. Moj kum je imao identicnu situaciju i prvi put je bilo "necu da razgovaram o tome", drugi put "ali, to nije u redu" a treci put "gde treba da potpisem". Roditelj na kraju uvek pristaje da zrtvuje sebe ako je to u interesu deteta.

Evo, sudska tematika cak i na licnom primeru - moji su se pre 20 godina razveli, sa prvim nagovestajima ekonomske krize i nacionalne netrpeljivosti majka je htela na privremeni rad u inostranstvo, a otac je insistirao da ostanemo ovde. I tako, ne znam tacno kako je sve to islo, imao sam tada samo 10 godina, ali trajalo je prilicno dugo i na kraju sud je oslobodio majku svih obaveza a ja sam ostao ovde. I, tako, kad pogledam iza sebe, vidim rat, sankcije, bombardovanje, redove za hleb... a mogao sam sve to da gledam na TV-u dok tamanim svajcarske cokolade. Mogao bi neko pomisliti da mi je sud nametnuo nepravednu odluku i da je za mene bilo bolje da sam tada postao Svajcarac. Ali, eto, vec 13 godina sam punoletan, da to smatram nepravedonm odlukom i da sam zeleo ispravio bih to na neki drugi nacin - znam za bar 3 nacina da odem, zivim i radim u inostranstvu. Ipak, eto, lepo mi je ovde i ma koliko da je losa ova drzava meni je dobra i nemam nameru da je menjam. Bilo kako bilo, to je vec prica za neku knjigu ili neku drugu temu, ne za ovu.

---

^ Kad pomenu licni primer i Svajcarsku...
Pre nekih osam godina sam prosao kroz vrlo ruzan i mucan razvod. Razvod je konacno zavrsen sporazumno i resenjem je cerka dodeljena majci uz napomenu da moze kasnije slobodno da bira sa kim ce da zivi.
...
Bivsa zena je bez mog znanja, preko veze izdejstvovala izdavanje pasosa maloletnoj cerki, sa namerom da je povede sa sobom u Svajcarsku, jer se u medjuvremenu preudala za Svajcarca.
Pravni savet advokata je bio da izdejstvujem privremeno sudsko oduzimanje pasosa detetu (da ne ulazim sada u detalje oko tehnike postupka)...
Posle niza mucnih razgovora i natezanja, a na cerkin zahtev: "Moras me pustiti da probam", sam resio da je poslusam... pod uslovom da mi pokazu validnu povratnu avionsku kartu...
Cinilo se tada da je to bio jedini razuman izbor da bih izbegao potencijalnu dozivotnu krivicu zbog cerkinog: "Moras me pustiti da probam"...
...
Uglavnom, da ne duzim sa detaljima, cerka je otisla sa mamom da zivi tamo, upisala se u Svajcarskoj u skolu... redovno smo komuicirali preko interneta... i onda posle par meseci je odlucila da ipak zeli da se vrati i da zivi samnom. Naravno da je mama napravila citavu dramu, ali se sve sretno zavrsilo, cerka se vratila, nastavila svoju skolu ovde i sada je student u Beogradu. Vremenom su se svi odnosi potpuno sredili i izgladili, mama joj uredno salje pare za studije, svake godine se vidjaju bar dva puta, jer cerka obicno letuje kod nje, a mama povremeno dolazi da obidje svoje date, kao i svoju majku i brata (i donosi te super svajcarske cokolade koje si pomenuo, mada ni sir nije za potcenjivanje :)... )
...
Izneo sam skracenu verziju jedne, svojevremno stvarno dramatice i mucne price, koja eto sada sa ove vremenske distance deluje potpuno drugacije.
Poenta kod vecine razvoda je ta sto ma koliko se oba roditelja "busala" vlastitom brigom za dete, uglavnom tu svako od zavadjenih strana prvo stiti i podmiruje vlastite interese, a dete (traumatizovno i izmanipulisano) je u vecini slucajeva samo paravan o cijim stvarnim interesima se zapravo najmanje vodi racuna.

Kompromisi su uvek teski, a pogotovo ako zahtevaju licno odricanje i totalnu promenu dotadasnjeg nacina zivota...
Ehhhh!
:)

---

Pa sta da ti kazem... sigurno da kad bi neko pokusao da mi otme dete i odvede u "janicare", da bi proradili prirodni i vekovima sticani instinkti borbe protiv "zulumcara". Bez obzira sto je detetu verovatno bolje da ode sa Turcima i bude janicar nego da ostane i bude sirotinja raja. A definitivno se ponekad ima vise razumevanja za Turke, nego za bivseg bracnog druga.

---

Mogu vam reci da ste svi u pravu. (Na neki nacin).Znacilo mi je i misljenje oceva, ma koliko mi se mozda u pocetku nije dopalo. Ipak, moram da kazem da sam mnogo ustupaka napravila i mnogo suza isplakala i mnogo zivaca izgubila i ovaj put hocu DA BUDEM JAKA! Ja najbolje poznajem svoju licnu pricu. Potrebna sam svom detetu! Osim toga, NE ODUSTAJEM! Odustala sam mnogo puta i nista time nisam dobila. Ni tolerancijom, ni prastanjem, ni popustanjem. Jer za sve to potrebne su dve strane. Ne moze jedna strana da bude uvek spremna na dogovor a druga ne. Zato i govorim o tome da cu sudskim putem morati sve da odradim, jer dogovora nema!Ja to znam unapred. javicu sta sam uradila. Hvala!