Kineski razvoj astronautike aka Kinezi "poslali" čoveka u kosmos

POSLE:
- prvog ruskog kosmonauta - Jurija Gagarina (12. 6. 1961)
- i američkog astronauta - Džona Glena (20. 2. 1962)

u kosmos se vinuo i prvi kineski tajkonaut - Jang Lihoj (15. 10. 2003).

I nekoliko drugih zemalja ima, takođe, svoje kosmičke letače, ali su svi oni u kosmos leteli u tuđim kosmičkim brodovima, sa tuđim raketama nosačima. Samo su tri zemlje u svetu danas sposobne da bezbedno pošalju čoveka u vasionski prostor i bezbedno ga vrate na Zemlju:
- Rusija,
- SAD
- i Kina.

Put koji je Kina morala da pređe kako bi ovladala tehnologijom i svim drugim elementima neophodnim za ulazak u krug istinskih kosmičkih sila, od prvog koraka učinjenog 24. aprila 1970. godine lansiranjem svog prvog veštačkog Zemljinog satelita "Crveni istok" do upućivanja prvog tajkonauta u vasionski prostor kosmičkim brodom "Šendžou 5" ("Božanska lađa") meri se angažovanjem preko 3.000 fabrika, desetina hiljada naučnika, tehničara, mehaničara, uz utrošak desetina milijardi dolara.


Komentari o lansiranju prva dva kineska veštačka Zemljina satelita raketama nosačima, svodili su se na postizanje propagandnog efekta. Shodno činjenici da su osnovu za rakete nosače kojim su lansirani prvi sovjetski i američki veštački sateliti činile vojne dalekometne rakete, kinesko lansiranje je, navodno, trebalo da potvrdi da i Kina raspolaže sličnim transportnim sredstvima koja "ne moraju nositi samo satelite".

Ali, o mogućnosti postajanja kineskog kosmičkog programa, počelo se ozbiljnije govoriti tek posle lansiranja njenog trećeg satelita, decembra 1975. godine, koji je, posle šest dana obilaženja oko naše planete, bezbedno vraćen iz kosmosa na Zemlju. Time je Kina postala treća zemlja u svetu koja je, posle Rusije i SAD, rešila izuzetno složen problem povratka iz kosmosa.

Činjenicu da Kina zaista ima sopstveni kosmički program potvrdilo je zvanično saopštenje njene vlade o planovima za let čoveka u kosmos i gradnji orbitalne stanice tek 1992. godine.

Koristeći pomoć, iskustvo i dostignuća ruskog kosmičkog programa, Kina je uspela da taj složeni pripremni posao obavi, i da, u svoj nacionalni program pod šifrom "Projekat 9212 uvrsti najambiciozniji zadatak: let čoveka u kosmos.

Kosmički brod nazvan "Šendžou" zasnovan na koncepciji ruskog "Sojuza", realizovan je na višem tehnološkom nivou, korišćenjem savremenijih rešenja. Dok su kod oba broda dva sastavna dela (instrumentalni odsek i kabina za posadu) identičnog oblika, treći (orbitalni odsek) je potpuno izmenjen i po obliku i po funkciji.

Kod "Sojuza" je orbitalni odsek loptast, nema sopstveni izvor električne energije i koristi se za obavljanje zadataka tokom leta. Po njegovom završetku, on se odvaja i sagoreva u atmosferi. "Šendžou" ima valjkasti orbitalni odsek sa dodatkom krila sunčanih baterija za regeneraciju električne energije. I on se koristi za obavljanje zadataka tokom leta, ali se, po njegovom završetku, odvaja i može da ostane na putanji oko Zemlje radi slanja dodatnih informacija tokom dužeg vremena. Pored toga, spajanjem dva ili više orbitalnih odseka, u kosmosu bi se mogla postaviti mala oribitalna stanica za razne zadatke.


Za prve kosmičke letove u Kini je pre desetak godina obavljen izbor kandidata iz redova vojnih pilota sa najmanje 1.000 časova letenja uz uslov da su stari oko 30 godina i visoki 1,5-1,8 metara. Od 14 odabranih između 200 kandidata, dvojica su ranije već završili pripreme u ruskom centru za obuku "Jurij Gagarin", dok se ostali pripremaju u sopstvenom trenažnom centru.

Za lansiranje kosmičkog broda "Šendžou", koje se obavlja sa kosmodroma "Điukvan" u provinciji Gansu, na severu Kine, koristi se višestepena raketa "Dugi marš-2F", čija potisna sila dostiže 2.590 tona.

Shodno predviđenom programu iz "Projekta 921", od novembra 1999. do decembra 2002. godine, obavljena su četiri lansiranja kosmičkih brodova "Šendžou", bez posade, radi detaljnije provere svih uređaja i sistema u realnim uslovima kosmosa. Čak je u kabini četvrtog broda sve, sem čoveka, bilo na svom mestu uključujući hranu, vreću za spavanje i medicinska sredstva. Posle detaljne analize rezultata ova četiri leta, doneta je odluka da u sledećem "Šendžou 5", poleti i pravi tajkonaut (tajkong - kosmos).

Uspešan dvadesetčasovni kosmički let prvog kineskog kosmonauta Jang Lihoja započet 15. oktobra 2003. godine, predstavlja ogromno ohrabrenje za kineski kosmički program koji ima ozbiljnijih pretenzija za budućnost.

"Projektom 921" predviđeni su dalji letovi sa produženim trajanjem, najmanje jedanput godišnje, uz učešće višečlane posade od dva do tri tajkonauta radi realizacije novih poduhvata. A najava da kineski stručnjaci rade na ovladavanju tehnikom i tehnologijom susreta i spajanje letelica u vasioni, kao i na problemima izlaska članova posade u otvoreni kosmički prostor, svedoče o širini i pravcima razvoja kineskog kosmičkog programa.

KOSMIČKA UTAKMICA
Svoju zainteresovanost Kina već najavljuje za učešće u programu prve međunarodne orbitalne stanice "Alfa" koja je u fazi izgradnje. Kina je aktivna i na polju međunarodne saradnje. Sa Brazilom radi na istraživanju zemnih resursa pomoću veštačkih Zemljinih satelita, a sa Evropskom kosmičkom agencijom ESA na programu "Dvojna zvezda" - satelita za magnetosferska istraživanja.

Američki stručnjaci procenjuju da će Kina sa svojom snažnom ekonomijom, niskom cenom rada i rastućim tehnološkim sposobnostima biti kosmički takmac - kako komercijalni tako i politički - u azijsko-pacifičkom regionu. Kineskim raketnim nosačima je u prošlosti lansirano više satelita drugih zemalja, uključujući i SAD, koje su 1998. godine obustavile to, pošto je Kina, navodno, kooperaciju koristila za povećanje preciznosti svojih raketa.

Za realizaciju svog kosmičkog programa Kina planira da u narednih pet godina udvostruči civilni budžet i ponudi nove uslove kooperacije evropskim zemljama i zajedničku inicijativu u kosmosu Iranu, Pakistanu i Tajlandu.

Najzad, opšta ocena da uspešan prodor u najsloženiju oblast istraživanja kosmosa - let čoveka u vasionski prostor - daje Kini novu sposobnost i iskustvo za postavljanje i vođenje velikih naučnih i tehnoloških projekata, njenom ekonomskom rastu ali, kako zapadni analitičari naglašavaju, i njenom vojnom značaju.

MESEC
Do 2005. godine Kina planira lansiranje 30 bespilotnih kosmičkih letelica 15 različitih tipova, da bi, posle 2010. godine, bila lansirana prva kineska orbitalna stanica kategorije ruskog "Mira". Među bespilotnim letelicama nalaziće se i automatizovane sonde za istraživanje Meseca, kako onih koje će to obavljati sa satelitske putanje oko njega, tako i onih koje će se spuštati na njegovu površinu.

Milivoj JUGIN

---

Kina će izgraditi vlastitu svemirsku stanicu sa ljudskom posadom do 2020, ali je iz finansijskih razloga odustala od planova da pošalje čoveka na Mesec.

Vang Jongdži, koji je zaslužan za uspešno lansiranje prvog kineskog kosmonauta u svemir prošle godine, rekao je da je potrebno 15 godina da se završi stalna svemirska stanica.

Vang (72) je, takođe, rekao da će Kina nastaviti program lansiranja u lunarnu orbitu, ali da neće biti spuštanja čoveka na Mesec, kao što bilo najavljivano.

Kina je prošlog oktobra uspešno lansirala kosmičku letilicu sa bivšim vojnim pilotom Jang Livejom i postala treća "zemlja u svemiru", posle SSSR-a i SAD.

Nije saopšteno, međutim, da li je odluka o izgradnji svemirske stanice odgovor na odbijanje SAD da se Kina priključi Međunarodnoj svemirskoj stanici, jer su SAD navodno zabrinute zbog eventualne prevlasti Kine u oblasti vojnih satelitskih komunikacija.

Link

---

Kina je danas u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom lansirala u orbitu svoj drugi istraživački satelit koji će proučavati zemljino magnetno polje. Satelit je lansiran rano jutros po srednejeevropskom vremenu u severnokineskom gradu Taijuan, pomoću noseće rakete tipa Dugi marš.

On će se pridružiti sličnom satelitu koji je Kina lansirala u zemljinu orbitu u decembru, takođe uz pomoć Evropske svemirske agencije. Oba satelita deo su projekta "Dvostruka zvezda", čiji je zadatak proučavanje zemljinog magnetnog polja, jonosfere i gornjih slojeva atmosfere. Projekat "Dvostruka zvezda" predstavlja prvi konkretni oblik saradnje kineskih i evropskih svemirskih stručnjaka.


Kina je svoj prvi satelit lansirala 1970. godine.

---