Citat:
jablan: ?! Pa ne rasteš u saksiji. Ja ne pamtim kad sam negde počeo da radim a da već pre toga nisam poznavao nekog ko je već tamo i ko može da mi pruži neki uvid u to kakva je firma.
Pa ako radis u lokalu onda ok. Ja trenutno radim u osmoj firmi po redu i u trecoj drzavi, a planiram da opet menjam i firmu i drzavu. Za vecinu firmi, osim podataka do kojih sam dosao putem neta i koji su javni, nisam mogao nista drugo da saznam. Nisam mogao da stupim u kontakt sa nekim licno i da mi on prenese svoja iskustva. Jedino cime sam mogao da se vodim, bio je ugovor, opisani uslovi rada u njemu i na kraju cifra i stopa njenog rasta kroz vreme.
Ako vredis kao radnik, nijedan ozbiljan poslodavac, ako ti je vec dao dobru platu, nece dozvoliti da ga napustis zbog losih uslova u firmi.
Citat:
brainbuger: Konkretno za mene je presudnije okruženje u kojem radim, u smislu koliko mogu u tom okuženju da naučim nečeg novog, kakvi su ljudi sa kojima radim, koliko sam na tom poslu izvložen stresu, ima li dodatnih programa obuke koja ta firma organizuje, itd.
Sve stoji sto je ovde napisano, neko ko zeli da unapredi svoje znanje svakako treba da zna da i to ima svoju cenu. Jer kako se ono kaze "skola se placa". Ali ima i slucajeva kada ti radno mesto, ne moze biti izvor novih saznanja, gde kada dodjes moras znati sve jer se nista manje ne ocekuje, onda je lova jedini motiv.
Znam da je pojedinima motiv i da je plata redovna, pa cesto se cuje i ono: "plata nije velika, ali bar je redovna, a to mi puno znaci". U drzavi sa pomerenim merilima vrednosti, posle 20 godina nekativne selekcije, gde se pojedini poslodavci smatraju malim bogovima, nije ni cudo da je za pojedince plata privilegija, a ne pravo.
Tesko je diskutovati na ovu temu, svako iznosi vidjenje iz svog ugle, verovatno su nam i zanimanja razlicita, a samim tim i pogledi na posao, odnos prema njemu i ocekivanja.
Intervju za posao - kako odgovoriti na sledeca pitanja?
