Vord je uporediv sa Latehom taman koliko Eksel sa Matlabom (u stvari, manje ;) Oba mogu poslužiti za obavljanje sličnih poslova, i to je to.
Lateh se može shvatiti kao neka vrsta programskog jezika za spremanje tekstova za štampu, najpre stoga što je način upotrebe upravo takav. Postoji „kompilator“ (i to nekoliko manje-više različitih: MikTeh, TeTeh, LajvTeh...) kroz koji se provlače izvorne datoteke, a na izlazu dobija, recimo, PDF dokument; izvorne datoteke su obične tekstualne, mogu se pisati u bilo kom uređivaču teksta, ali postoje i prilagođena razvojna okruženja, za Vindouz je vrlo popularan
Tehnik-centar.
Stoga, pored ovog tekstića na Vikipediji, savetujem da se prvo pročita jedan prilično popularan
kratak uvod u Lateh,
„The Not So Short Introduction to Latex 2e“, pre nego što se upusti u praktično isprobavanje. Lateh se
ne može koristiti tako što se „upali i razgleda“, jer nema šta da se upali i nema šta da se razgleda :)
Moje lično iskustvo pri prvoj upotrebi Lateha, za potrebe diplomskog rada: čisto ushićenje. Shvatio sam da, napokon, mogu sve da uradim. Što sam odmah tada bio uposlio za automatski izbor jednostrane/dvostrane štampe (sa promenom svega što uz to ide, margina, sadržaja zaglavlja i podnožja, numeracije, umetanja praznih strana...), za automatsko praćenje i indeksiranje svih veličina u formulama (tako da nisam mogao pogrešno otkucati nešto u formuli, niti zaboraviti da objasnim novouvedenu veličinu), za automatsko regenerisanje čitavog dokumenta kako se izmene dijagrami po stizanju novih rezultata (na jednoj
make), itd.
Iskustvo jednog prijatelja, inače vrlo veštog s Vordom, koji je takođe pokušao da upotrebi Lateh za pisanje svoje disertacije: reče da ga upotreba Lateha usporava u pisanju za „faktor pet do deset“, čime je bio neprijatno zatečen, a pošto nije video pozitivnih strana, manuo se ćorava posla :)
Šta je to Latex, i kako se koristi?
