Da li i kako frekvencija radio talasa utice na maksimalni domet signala tog talasa? Zasto radio talasi nize frekvencije imaju vecu prodornost kroz materijale u odnosu na radio talase vise frekvencije?
Veza izmedju frekvencije i dometa signala radio talasa
Zaključano
Zakačeno
Ovo pitanje podelio bih na:
1) zasto se talasi vise frekvencije vise absorbuju u inace homogenom vazduhu (bez brda, prepreka, etc.)?
2) zasto se u prisustvu prepreka, cak i kada zanemarimo absorpciju, talasi nize frekvencije "bolje cuju"?
1) zasto se talasi vise frekvencije vise absorbuju u inace homogenom vazduhu (bez brda, prepreka, etc.)?
2) zasto se u prisustvu prepreka, cak i kada zanemarimo absorpciju, talasi nize frekvencije "bolje cuju"?
Chisto da zapochnemo temu, evo par nabacanih stvari. Prolaskom kroz atmosferu em talas izaziva oscilovanje el. dipola koji ispunjavaju atmosferu. To oscilovanje, tj ta kinetichka energija, dobija se na rachun enegrije em talasa. Prilikom nailaska talasa na gas, dolazi do sudara sa nenaelektrisanim molekulima gasa. Tom prilkom talas daje energiju i ona se gubi u snagu Dzulovih gubitaka. Drugi deo energije se vraca EM talasu u vidu sopstvenog zrachenja. I to sve slabi talas i naziva se apsorbcja EM talasa u atmosferi. Najvece slabljenje je na nekoj rezonantnoj frekvenciji (npr rez frekvencija kiseonika, vodene pare) pri nekoj vlaznosti vazduha, ne znam naravno napamet, ali postoje grafici sa kojih se moze ochitati. Takodje, slabljenje zavisi dosta i od uslova atmosfere.
Slabljenje u slobodnom prostoru je dato izrazom A = (4*pi*d/lambda)^2 (iz Frisove transformacione formule za slabljenje u slobodnom prostoru).
Znaci, sto je frekvencija veca talasna duzina, lambda, je manja, pa je samim tim i slabljenje vece (ovde se, chini mi se, podrazumeva slabljenje u linearnoj homogenoj sredini).
d - rastojanje od izvora.
E sad, dugi talasi (talasi niske frekvencije), prostiru se kao povrsinski talasi, i najveci deo energije vezan je za razdvojnu povrsinu vazduh - zemlja. Kod njega je polarizacija linijska i vertikalna (linije vektora E su upravne na povrsinu zemlje), i kako se krece EM talas, tako se krecu i el. opterecenja, tj. postoji struja na povrsini zemlje, a zemlja ima ogranichenu provodnost i javljaju se odredjeni gubici, Dzulovi gubici.
Kada frekvencija raste, povrsinska provodnost zemlje opada, rastu Dzulovi gubici, i raste slabljenje talasa.
Postoji postupak Van Der Pola, tj algoritam za izrachunavanje slabljenja povrshinskog talasa.
Dosta toga ima u knjizi Antene i prostiranje EM talasa od prof. M. Dragovica.
Slabljenje u slobodnom prostoru je dato izrazom A = (4*pi*d/lambda)^2 (iz Frisove transformacione formule za slabljenje u slobodnom prostoru).
Znaci, sto je frekvencija veca talasna duzina, lambda, je manja, pa je samim tim i slabljenje vece (ovde se, chini mi se, podrazumeva slabljenje u linearnoj homogenoj sredini).
d - rastojanje od izvora.
E sad, dugi talasi (talasi niske frekvencije), prostiru se kao povrsinski talasi, i najveci deo energije vezan je za razdvojnu povrsinu vazduh - zemlja. Kod njega je polarizacija linijska i vertikalna (linije vektora E su upravne na povrsinu zemlje), i kako se krece EM talas, tako se krecu i el. opterecenja, tj. postoji struja na povrsini zemlje, a zemlja ima ogranichenu provodnost i javljaju se odredjeni gubici, Dzulovi gubici.
Kada frekvencija raste, povrsinska provodnost zemlje opada, rastu Dzulovi gubici, i raste slabljenje talasa.
Postoji postupak Van Der Pola, tj algoritam za izrachunavanje slabljenja povrshinskog talasa.
Dosta toga ima u knjizi Antene i prostiranje EM talasa od prof. M. Dragovica.