Uputstvo za izradu stampanih plocica

Ja sam ekovao sa 20% HCl i sa 30% hidrogena,i dobro je skinulo metalizaciju,ti probaj da sipas u jednu posudu HCL i hidrogena kakvog imas,ne dosipas vodu.Potopi plocicu,i ako ne pocne da spada metalizacija ti sipaj jos HCL ili hidrogena,ako opet ne pocne da spada metalizavija onda moras da nabavis hidrogen od 30%.Probaj nista te ne kosta,plocica se nece ostetiti,mada ja mislim da ce moci.(prvo probaj sa parcencetom pertineksa ili sta vec koristis,pa ako bude reakcije ti onda potopi u smesu i tvoju plocicu).Javi sta si uradio.

Gde mogu da nabavim vitroplast i pertinaks?

Potpis

Pazi Shkloa!

U najbližoj prodavnici elektronske opreme.

Potpis

- Je s' ti normalan? Ko bre da se skida go?
- Ja ću da se skinem do pojasa...

Naj brzi nacin da dodjete do plocice je da se obratite nekom ko to vec radi.
Ja saradjujem sa Milovanom i ponekad kad je frka plocica bude brze gotova nego sto popijem kafu dok cekam :). evo i jedan primer plocice koju je on radio.
Za sve informacije obratite se njemu na [email protected]. A covek ce mi napisati i kratko uputstvo za izradu PCB-a pa cu ga prepisati ovde.

imam nekoliko pitanja koja me muce, pa da vas pitam. :)

1) koliko traje nagrizanje ferihloridom na sobnoj temperaturi? vidim da vecina ljudi koristi kiselinu i hidrogen, pa ne sumnjam da je to brze i bolje, ali meni je za pocetak lakse da koristim pripremnjenu hemikaliju, jer ne moram da ih mesam u pravlnoj proporciji, i te stvari... da li moram da "neutralisem" (ili kako se vec to kaze) ferihlorid nekom drugom hemikalijom i cime se to radi (ako je uopste potrebno)? koje su prednosti, a koje mane nagrizanja ferihloridom?

2) da li negde u beogradu ima da se kupi rucna busilica za pertinaks? dakle amaterska, za one male burgije 0.6mm, 0.8mm itd, a da kosta manje od 700 dinara (toliko je u radio klubu) i da "vrsi pos'o"? :)

3) odlucio sam se za foto postupak jer mi deluje jednostavije od pegle, ringle i ostalih "termo" tehnika :) , a koliko vidim moze da se radi i obicnom halogenom sijalicom, pa me zanima sledece: kad uradim nagrizanje, da li na vodovima i lemnim mestima koja su ostala prekrivena lakom mogu direktno da lemim (cudilo bi me da mogu), i ako to nije slucaj cime se skida taj foto lak da bi moglo da se lemi? jel moze aceton ili alkohol iz apoteke? :)

4) planiram da radim ovako, a vi mi, molim vas, recite ako negde gresim:

- sablon sa vodovima odstampam na providnoj foliji laserskim stampacem
- "sendvic" naredjam ovako (odozdo ka gore): foto oslojeni pertinaks, folija, parce stakla
- obicna lampa sa halogenom sijalicom na 20cm od "sendvica" (jel moze ona kao pecurka sa dugackim "vratom", mutna? koliko W treba da bude?)
- pustim da svetli 3-4 minuta (zavisi od lampe). empirijski postupak, pa sta ispadne :) :)
- odmah zatim potopim u "foto razvijac"
- ispiranje vodom i susenje (fenom? krpom? maramicom?)
- potpanje u ferihlorid
- ispiranje
- uklonom lak (acenton ili alkohol, jel tako?)
- busenje
- lemnjenje

hvala i pozdrav,
andreja

@dusty: Koliko se secam, sto vise (ili sto veca koncentracija) hidrogena to brza reakcija (rastvor krene da peni). Ja sam ga dolivao u toku ecovanja (ne zaboravi zastitne naocari i gumene rukavice) kad primetim da je usporilo, pa pretpostavljam da se "trosi" tokom reakcije. U tom slucaju, posluzice ti svaka koncentracija.

@Andrija Dulovic: aceton i nitrorazredjivac ce ga skinuti, ali etil alkohol nece. Ja ipak za skidanje upotrebim neki abrazivni deterdzent za ribanje, jer bakar ispod laka bude oksidisan i dobro je ocistiti ga kompletno do sjaja pa posle susenja zastititi, npr. sa lakom u spreju za tu svrhu ili sa kalafonijumom za violine (gudala) rastvorenim u alkoholu - mozes i da ga "farbas" cetkicom kao kod akvarel tehnike slikanja, samo sa alkoholom umesto vode a grumenom kalafonijuma umesto vodene boje (zamocis cetkicu u cance sa alkoholom, predjes preko kalafonijuma, pa na plocicu).

Neki odmah kalajisu sve bakarne povrsine (i neki profesionalni postupci takodje podrazumevaju kalajisanje pre lakiranja zelenim stop-lakom), ali "kalafoniziranje" je odlicna priprema za to.

Što se tiče pravljenja pločica ništa nije unapred definisano, sve zavisi od osobe koja pravi, menjanjem jednog parametra (više kiseline, više ili manje kaustične sode, temperature ferihlorida) menjaju se krajnji rezultati. Evo neki saveti od mene koji će vam pomoći.
ECOVANJE
Kod ecovanja nije striktno koji je odnos hidrogena i kiseline koristite, možete kiselinu napraviti mešanje HCL i H2O u pomenutim odnosima, ali možete kupiti i sonu kiselinu koja se koristi kao sanitetsko sredstvo u kupatilu. Najbolje je napraviti rastvor HCL i H2O. Preporučujem vam da u apoteci kupite 30% hidrogen koji će vam ubrzati postupak nagrizanja, možete nabaviti i blaži hidrogen ali onda morate dodati više hidrogena u kiselinu kako bi ecovanje bilo brže. Da bi ste utvrdili da li ste napravili dobar odnos za nagrizanje uzmite parče pločice, markerom, selotejpom ili lakom za nokte iscrtajte jednu liniju. Tu pločicu stavite u rastvor i postepeno dodajte hidrogen,
niko vam ne može reći kako to da ispravno uradite morate sami probati; potopite pločicu, ako za dva tri minuta ne primetite promenu na pločici dodajte hidrogena i tako dva do tri puta, ako kada kapnete hidrogen na pločicu i ne primetite da pločica burno oksidira napravili ste slabu kiselinu, u tom slučaju dodajte HCL. Ovaj postupak nije problematičan (pazite samo kako razblažujete kiselinu) morate ga sami izvesti jer samo tako možete da utvrdite odnos po kome će te praviti štampane pločice. SVAKI ELEKTRONIČAR RADI PO SVOM POSTUPKU KOJI JE VIŠE ILI MANJE MODIFIKOVAN U ODNOSU NA OVO ŠTO STE PROČITALI NA FORUMU, NE PLAŠITE SE DA SAMOSTALNO PRAVITE PROBE JER ĆE TE SAMO TAKO POSTIĆI NAJBOLJE REZILTATE.
Drugo sredstvo za nagrizanje je ferihlorid kupite ga u radioklubu, to je crvenkasta supstanca u koju možete prste da stavite, posledica ne bi trebalo da bude osim što će te dobiti žutu boju oko noktiju tako da taj dan nikome ne pružajte ruke. Temperatura nije striktna, optimalna je oko 25-30 C. Brzina ecovanja zavisi od zasićenja ferihlorida bakrom koji ostaje u njemu posle nagrizanja; ja sam ferihlorid zagrevao i do 50 C jer je bio prezasićen bakrom i sve je ispalo kako treba. Probajte ferihlorid njega samo sipate u posudu i pločicu okrenete pluta. Ovo je najbolje rešenje jer tako delovi bakra otpadaju i padaju na dno posude, ovo je takođe najbrži postupak nagrizanja.
Najbrži postupak izrade pločica je laserski štampač i fotopapir, verujte mi na reč sve sam probao, na forumu postoji link ka dokumentu koji vam postupno objašnjava postupak izrade, cela štampa je gotova za 20 minuta, a ne treba vam nikakva lampa ni kaustična soda koje je opasna na oči. Sve ljude koje zanima izrada pločica neka obavezno probaju taj postupak sve što je potrebno je bilo koji foto papir, pegla i voda, probajte neće te se pokajati.
Foto postupak daje izuzetne rezultate ali samo kada uđete u štos, dok se to ne desi imaćete velikih poteškoća sa pločicama.
Želim vam puno sreće i kvalitetnih pločica, samo ne zaboravite da morate sami da sve probate jedino tako će te uspeti.
Pozdrav svima,
Marko

A dali neko jos koristi onu staru metodu preslikavanja sa termo-folije na
bakarnu plocicu, i koja su iskustava?

Pozdrav!!!

_________________________________________________________________
FREE pop-up blocking with the new MSN Toolbar - get it now!
http://toolbar.msn.click-url.com/go/onm00200415ave/direct/01/

Rezultati nisu loši za probne pločice, ali nikako za neku ozbiljniju upotrebu. Rezultat ti zavise od vrste folije, kupi folije različitih proizvođača pa probj sa njima. Posle termo postupka pločicu zajedno sa folijom stavi u frižider dok se pločica totalno ne ohladi, tako ćeš lakše skinuti foliju, a toner sa nje sigurno će ostati na pločici. Gledaj da nabaviš folije koje kada pustiš kroz laser otisak na njoj ostaje potpun i da linije nisu prekinute, sve to zavisi uglavnom od kvaliteta folije, ja sam nabavio bolje folije u Variant-u u Glavnoj ulici u Zemunu. Folije nisu prozirne već malo sivkaste ali sa njima sam dobijao najbolje rezultate.

Kad govorite o sivkastim, mlecnim itd. termofolijama, da li je u pitanju tzv. paus papir - tradicionalna podloga za tehnicke nacrte tusem (ali se pokazao kao postojan i u laserskim stampacima), koji je "mutan", obicno plavicaste nijanse i obicno sa jednom glatkom i drugom hrapavom stranom, ili su to folije slicne kao transparentne (npr. obe strane glatke) ali namenjene ne za grafoskope nego za, stajaznam recimo, stampane natpise za panoe sa pozadinskim osvetljenjem, gde je nepozeljno da se vide sijalice iza?

Drugim recima, pod kojim nazivom ih kupujete?

Folije kupujem pod nazivom termofolije, nije u pitanju paus, postoji nekoliko tipova, sve zavisi od proizvođača, ja sam nailazio na dve vrste totalno providne i sivkaste. totalno providne nisu dale zadovoljavajući rezultat pa sam nabavio sivkaste u knjižari Varijant u Glavnoj Ulici u Zemunu, mislim da su u pitanju Stabilo folije. Ako radite pegla toner transfer metod ako iz prvog puta ne dobijete kvalitetne rezultate pokušajte da na toner koji je ostao na pločici poklopite sa novom folijom, pa to ponovo prepeglajte tako će te dobiti dvostruki otisak koji je mnogo stabilniji u kiselini.

ljudi, probao sam da busim plocice onim zubarskim burgijama

savrsenstvo...

Potpis

U pocetku bese Haos. A onda sam stvorio nebo i zemlju.

Ja sam probao sa pertinaksom, paus papirom i peglom i nije se preslikalo bas kako treba.Mora da se podebljava sa flomasterom. Mozda treba da stavim krpu izmedju pausa i pegle? Jel neko ima vise iskustva, i sta postavim da ispod plocice?! Ja sam stavljao drvenu dasku.

Ja sam probao da busim sa Einhell bijaksom sa 35 000 obrtaja i burgijicom od 0,8 mm ali iz ruke je jako zeznuto busiti. Burgijica odmah pukne. Jel ima neko jos iskustva sa busenjem. Da li su te zubarske burgije tvrdje i sta da radim. Ja nemam stalak za busilicu.

koji pcb editor otvara extenziju .pcb?
hvala

Tackasem ili ekserom prvo obelezi mesto gde ces busiti, onda burgiju stavi na to mesto pa ukljuci busilicu - nema sanse da pobegne

Molio bih za engleski naziv za " Vitroplast " i " Pertinaks ". Ukucavanje u e-Bay-u ne daje zeljene rezultate. Sta vise, nudi nekakve rimske kovanice.

qq, pa štaće ti eBay za to??

Kako kako? Pa sito stampom. Napravis film kao i za svaki layer. Za T-silk se korsti film kontra-sihte i to pozitiv.
Pozz

Potpis

Dejan Citakovic
Arpel Automation
www.arpel.rs