Tacno merenje vremenskog intervala

Potpuno sam te razumeo, ali sam mislio da govorimo o AT89C51RC.

Za moj problem ne smem da napravim vecu gresku od +/-55ns. Zato spoljni brojac mora biti zaustavljen
kad ga budem citao. Srecom vecina 8-o bitnih sinhronih (sto je takodje bitno) brojaca imaju reset i
nesto sto je enejbl za brojanje. Spoljni brojac mogu drzati u resetu, signalom A koji odredjuje pocetak
vremenskog intervala, a signalom B disejblujem brojanje brojaca. U kontroler treba da uvedem
signal A, signal B i sva 8 bita sa spoljneg brojaca, sa tom razlikom da brojim usponske ivice od Q7.

Ako nadjem oscilator od 20MHz, onda ce frekvencija na Q7 biti 78125Hz a perioda 12.8 ms. To su brzine
koje PIC16F877 moze lako da savlada. Od spoljnih komponenti trebace mi pomenuti brojac i eventualno
neki invertor da prilagodim signale A i B kontrolama brojaca.

Da, ovo je sasvim dobro resenje, u duhu stiha iz Gorskog vijenca: "a u rukah Mandusica Vuka svaka puska
bice ubojita".

Ocito je da bez spoljnih komponenti ne mogu da resim problem sa PIC-om ili Atmelom, bice interesantno
ima li mikrokontrolera koji ovo mogu bez spoljnih komponenata.

A sto se tica PIC-a i leta na Mesec treba znati da je Apolom upravljao analogni racunar (samo su prikazi
bili cifarski).

__str__ nisam neki zagovornik pic-eva ali sto se tice kvaliteta izrade daleko su ispred mnogih proizvodjaca , uzmi jedan pic pa se malo poigraj , iznenadices se sta sve moze da prezivi bez ostecenja koja vecina drugih mc-a ne mogu :))

Sto ne znaci da ne koristim mc i od drugih proizvodjaca.

Slucajno sam jedan 16f84 pogresno utaknuo u podnozje, sto je preziveo bez posledica isti cip je bio greskom spojen na 9v isto je preziveo , pogonio je LE displej kratko vreme ( nocu u tri sata ujutro svasta se desava pogotovo kada nesto neide kako ste zamislili).

Autor dosta knjiga o mc-ima Mike Pretko koji ima knjiga o pic-evima ,atmelima a i ostalim mc tvrdi da je greskom okrenuo polaritet na pic-u koji se toliko zagrejao da je plastika prsnula koja pokriva kristal, kristal je pocrvenio od toplote ,kada je pic iskljucio sacekao da se ohladi i bio prikljucen pravilno radio je bez problema na njegovo iznenadjenje.

Kvalitet izrade ga je verovatno i doveo sa margina u vrh prodaje mc-a, sto ne znaci da nema i boljih mc-a od piceva.

Da ne zaboravim, proizvodjac piceva se ne ustrucava da hardverske greske od kojih pate neke serije pic-eva objavljuje u svojim publikacijama za razliku od drugih :))))

Ovo nije vezano izravno za gornju temu ali tek toliko da se nestokaze.
poz

Za grabik


Da bi brojac tajmera PIC16F877 bio klokovan sa 18.18MHz (koliko je potrebno za tacnost u mom problemu)
njegov oscilator treba da radi na 72.72MHz. Inace ti je postavka u osnovi dobra.

Kepcerovanje treba prosiriti na 19 bita (tacnije 18.6), dakle treba softverski izvrsiti prosirenje
za 3 bita na interrupt prekoracenja brojaca tajmete (kada sa FFFF predje na 0000).
Ali, ovde treba biti oprezan zbog greske koja moze da se povremeno pojavljuje: Kad dodje do interrupt-a
od signala A ili B vrednost brojaca se prebacuje u odgovarajuci registar iz kojeg je treba prebaciti
u neku varijablu, ali njoj treba pridruziti i softversko produzenje tajmerskog brojaca. Upravo dok to
radimo moze doci do interrupt-a od prekoracenja tajmerskog brojaca, i pokupicemo potpuno pogresne
vrednosti. Zato treba znati koliko traje ulazak u interrupt izrazeno brojem perioda koje klokuju
tajmerski brojac, trebamo pogledati ukepcerovanu vrednost i videti hoce li doci do opisane greske
ili ne. Dakle, ako se pazljivo radi ne postoji problem sa kepcerovanjem na vise od 16 bita.

Kada se govori o kvalitetu izrade, ja ocekujem pre svega visoku otpornost na elektromagnetne smetnje,
a ako kontroler utaknem u podnozje naoako, bez obzira sto posle toga ponovo radi ja ga bacam ne
ugradjujem ga u uredjaj koji isporucujem.

_{[Ovu poruku je menjao zofr dana 27.12.2006. u 01:32 GMT+1]}

Zato uzmes neki iz serije 18f koji su pin kompatibilni sa 16f877 i ukljucis mu PLL, onda vise klokove cpu ne deli sa 4 , ako je ulaz sa vanjskog oscilatora 10MHz i klok cpu i tajmera je isto 10MHZ.

Ako bas hoces da zadrzis 16f onda upotrebis resenje koje je dao rsinisa.

Ako koristis capture modul on to hvata hardverski znaci izbegavas softversko ocitavanje brojaca samo trebas da ocitas njegov registar dok se nije upisala druga vrednost u njegov registar a imas vremena rekao si 20ms. Znaci mozes ocitati pogresnu vrijednost ako cekas do drug capture dogadjaja, interapti tmr1 prekoracenja 16bit vrednosti nemaju uticaja na capture registar.

poz

Meni nesto iz samog pitanja nije jasno, naime ovo:

¨Treba izmjeriti vremenski period od 22ms sa tacnoscu 5ppm¨

Sta ima da mjeris period od 22ms kad vec znas da je on 22ms? Mozda treba da generises taj period ili sta?
A drugo, ako su ti vremenski zahtjevi vec tako strogi, meni to pobudjuje sumnju da si mozda odabrao rjesenje tog problema koje nije bas najoptimalnije. U praksi se ne desava bas cesto potreba za tolikom tacnoscu, osim kod mjerenja duzih vremenskih intervala, npr. kod preciznih casovnika i sl. gde se nakon duzeg vremena neka primjetna greska moze nagomilati.
Mozda bi trebalo da probas sa nekim novim pristupom da rjesis problem koji te muci. U nekoj od ranijih poruka si spominjao neke intervale u nanosekundama(!?), nisam bas detaljno obratio paznju o cemu se radi, ali koji to uredjaj moze da se kontrolise sa tolikom preciznoscu (u recimo kucnim/skolskim uslovima)? Margine sumova kod standardnih elektronskih komponenti vec ce da ti pokvare sve sto si dizajnirao bez obzira koliko skupe oscilatore ti nabavio. Vreme propagacije elektricnog signala kroz pinove i blokove mikrokontrolera moze prilicno da odstupa u zavisnosti od raznih faktora i mislim da ces tesko to da uradis na ovaj nacin kojim si krenuo.

Ako bi malo detaljnije opisao zasto ti bas treba tolika preciznost u kontroli tog uredjaja mozda bi se neko sjetio i nekog jednostavnijeg resenja. Mozda ti ta preciznost uopste i ne bi bila potrebna ako bi neki drugi dio dizajna promjenio.

Pozdrav svima!

Zofr,

ako hoces svoj problem elegantno da resis, a pri tome si spreman da probas sa drugim mikrokontrolerom predlazem ti:

Uzmi MC9S08GT16CFB (44 pina QFP kuciste, 16KB flash, 1KB RAM, FLL za sintezun taktne frekvencije, dva dvokanalna tajmerska kanala,
36 IO linije, dve serijske komunikacije, I2C magistrala, SPI komunikacija, dvokanalni 10-to bitni ADC, 8 keyboard ulaza, nadzirnik napona,
WDT, napajanje od 1.8V do 3.6V, taktna frekvencija 20MHz i t. d. potrazi detalje na internetu).

Prikopcaj na EXTAL 10MHz iz tvog oscilatora, konfigurisi oscilator kontrolera da radi sa spoljnim klokom, konfigurisi FLL tako da generise Bus klok od 20MHz,
konfigurisi prvi tajmer da broji bus taktove, konfigurisi preskaler ovog tajmera na 1 (da ne deli frekvenciju), prvi kanal ovog tajmera konfigurisi da kepceruje signal A na opadajucu ivicu,
a drugi kanal istog tajmera takodje konfigurisi da kepceruje na usponsku ivicu signala B.

Posto vidim da znas za problem koji se javlja kod kepcerovanja sa prosirenjem preko 16 bitova, onda ti nece biti problem da od druge ukepcerovane
vrednosti oduzmes prvu ukepcerovanu i to sve preracunas u ns. Ovo ti garantuje tacnost koja ti je potrebna, a sve bez ijedne spoljne komponente.

Dobices tacnost +/-50ns sto je malo bolje nego sto ti treba (+/-55ns).

Ja ovaj kontroler nabavljam kod firme TAGOR u Nisu, i poslednji put je kostao 332 din. doduse na kolicinu od 120 komada. Njegova cena kod
EBV Elektronik-a je 3.258EUR, pa ako si zainteresovan vidi kako ces izvrsiti nabavku, ja ti mogu dati jedan za probu.

Izvini sto se nisam javio ranije bio sam u poslu,

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao korak dana 27.12.2006. u 20:15 GMT+1]}

Za Odin O.

Uklopni sat (poseban ili sto je cesce integrisan u el. brojilo) mora da radi sa tacnoscu od nekoliko
ppm. U bazdarnici se vrsi njegova provera, ali je to mnogo lakse jer je perioda 1 minut, dok referentni
oscilator i dalje treba da je precizan i visoko stabilan. Dakle, potreba za ovliko tacnim merenjem
vremena postoji.

U mom slucaju nisu hteli da mi kazu kakav uredjaj treba da se bazdari, rekli bi ali bih morao da
potpisem neki ugovor o cuvanju poslovne tajne, sto mi bas nije potrebno. Verujem da taj uredjaj
generise neke precizne kratke vremenseke dogadjaje i da je za kontrolu tacnosti rada njegovih tajmera
dostupan signal A i signal B. Znaci: vremenski period nije uvek tacno 22ms, vec odstupa od toga,
ali mora da bude u opsegu 22ms +/-55ns. Firma je u Austriji bavi se najvise proizvodnjom uredjaja
za medicinu.

Vreme propagacije je konstantna greska i jednako pomera pocetak i kraj vremenskog intervala,
dok sam vremenski interval ostaje isti.

Za grabik

Predlog je OK ali meni treba da brojac broji frekvenciju 18.18MHz. Slazem se sa predlogom
rsinisa.

Inace, kod kepcerovanja sa vise od 16 bita, dodatne bitove pravis softverski, i kepcerovanjem
se ne hvataju dodatni bitovi, vec to mora softverski da se uradi.

Za korak

Pogledacu pazljivije jer si bio prilicno skrt. Na prvi pogled mi se cini da je u pitanju
snazan kontroler (taj MC9S08) po povoljnoj ceni, pa me cudi da ga niko ne spominje.

Pozdrav.

Izvinite zbog ovoga ¨time delay-a¨, ali praznici i tako to...

Dakle:



Jedno je tacno merenje duzih vremenskih intervala, a sasvim drugo precizno detektovanje brzih pojava. Da neki oscilator radi sa tacnoscu 5 ili 10 ppm nije nista narocito. I u obicnim rucnim casovnicima koji kostaju nekoliko evra imas oscilatore koji rade se tom tacnoscu. To znaci da oni prave gresku od nekoliko sekundi ili par desetina sekundi na godinu dana. Tako uklopni sat u elektricnom brojilu treba da ima razumnu tacnost da ne bi ukljucivao jeftinu tarifu dva sata kasnije nego sto treba ili nesto tome slicno. Ovo o cemu ti pricas nema nikakve veze sa navedenim primjerom. Uklopni sat treba otprilike u 6 sati ujutro da prebaci sat iz jedne tarife u drugu, e sad da li ce to biti jedan sekund prije ili kasnije, u principu nema nikakve veze. On svaki dan moze malo da kasni ili zuri, a tacnost od x ppm je potrebna da on ne bi nakon godinu ili dve dana promasivao za pola sata ili sat. A ovo o cemu ti pricas zahteva da se stvari odigravaju u preciznim trenutcima koji se iz tvoje racunice vrte oko nanosekundi. Ono sto sam ja hteo da ti kazem, je to da kad si vec dosao do tacke kada ti se stvari odigravaju u nanosekundama, onda ti moras da imas znatno ozbiljniju opremu nego onu sto mozes da nabavis za nekoliko desetina evra. Ti vec moras i da zadjes u elektromagnetiku i da se bavis propagacijom elektricnog signala kroz elektricne vodove, parazitnim kapacitivnosti stampe, zica i ostalog, sumovima i raznim smetnjama iz okoline, zatim treba da znas koliko su ti brze te usponske i opadajuce ivice tih signala A i B, kao i gde ti je prag okidanja pojedinih elektricnih komponenti. Te usponske i silazne ivice signala A i B koje ti dobijas preko nekih zica mogu da izgledaju nekako predefinisano, a sta ce sa njima biti kad ti na te vodove prikacs svoj uredjaj pitaj boga. To sve u uobicajenim upotrebama tipa ukljucivanja nekog relea, registrovanja pritiska tastera i sl. nije ni bitno, ali kao sto rekoh, kad se radi o nanosekundama, to je vec drugi svijet. Znaci, raspitaj se i o strujnom kapacitetu i ostalim elektricnim karakteristikama tih signala A i B.
U principu, vrlo je tesko, ako ne i nemoguce, meriti intervale u nanosekundama pomocu naprava koje rade u megahercima. Ako mozes da priustis cipove koji rade na trostruko ili peterostruko vecem taktu nego sto ti je teoretski (matematicki) potrebno, onda se nadaj necemu, a ovako... vrlo sam skeptican. Uostalom, vidjeces vec i sam kad zalemis komponente sta se zbiva.

A sto se tice tih oscilatora koje si kupio... Ako bi ti uzeo taj ocilator od npr. 10 MHz koji si kupio, greska od 2.5 ppm znaci da bi na milion taktova ovog oscilatora on mogao da otkuca 2.5 perioda vise ili manje. Za period od 22ms ovaj oscilator ce da otkuca oko 220000 perioda, a to je skoro cetvrtina od milion, odnosno on ce da pogresi za oko 0.6 periode. A jedna perioda mu je 100ns, sto znaci da ce oscilator da ti pogresi za 60ns. A ti mozes da pogresis 55ns. Znaci nista od toga.
Ako uzmes onaj sa tacnoscu od 1ppm on ce da ti gresi za oko 24ns. Ovo jeste manje od 55ns, ali je istog reda velicine kao i dozvoljena greska tako da kad se u obzir uzmu i ostale smetnje koje ce tu da se jave mislim da i ovo otpada.




Ovo cak ni teoretski nije tacno. Pogotovo sto pocetak merenja pocinje sa opadajucom ivicom signala A, a zavrsava se sa rastucom ivicom signala B. I u to ces da se uveris ako realizujes neko od dosada pomenutih resenja. Govorim o vremenu propagacije kroz tvoj uredjaj, a ne o signalima A i B, o kojima jos nista i neznamo.


Ovo sve do sada sto sam procitao su, po mom misljenju, rjesenja koja su u skladu sa postavkom tvoga problema. A to je, prilicno uopsteno i generalno neupotrebljivo, isto kao i tvoj opis problema. Ovo je sve prica kako se generalno moze izmeriti neki interval, ali niko nije vodio racuna o odstupanju elektricnih karakteristika od savrsenih teorijskih modela, kao i o tome da se radi o nanosekundama. Ono sto ja mislim je da imas dva moguca puta kojima ces dalje ici:
1. ili skupi vise informacija o elektricnim karakteristikama tih signala A i B, pa da se nesto radi pomocu ¨stapa i kanapa¨
2. ili nabavi opremu koja radi na 60-tak Mhz, pa da se ne mislis oko elektricnih karakteristika

I naravno, da me ne shvatite pogresno, ovo sto sam napisao nije nikakvo tvrdjenje, vec samo moje misljenje.

Jos jedno pitanje za kraj:
Da li ti moras tacno da IZMERIS taj interval sa tom tacnoscu, ili je npr. dovoljno samo da DETEKTUJES DA ON JESTE ILI NIJE u granicama 22ms+-55ns?
U drugom slucaju nesto bi moglo i da se uprosti.

Pozdrav!

Za Odin D.


Prvo: ja govorim o tacnosti 5ppm za ceo industrijski temperaturni opseg (-40..+85C). Probaj da testiras
sat sa buvljaka u tom temperaturnom opsegu pa ces videti koliko tada odstupa. Oni koji su koristili
RTC DS1307 sigurno su imali muke da u duzem vremenu odrze bar pristojnu tacnost. Iz dih razloga sam
presao na RTC DS3231 koji ima integrisan kristal cija je frekvencija temperaturno kompenzovana,
i vise nemam probleme kao sa DS1307.

Drugo: Posto sam video sansu da bez dodatnih komponenata resim problem sa MC9S08GT16 (na sugestiju
korak-a) napravio sam proracune i video da mogu da postignem zahtevanu tacnost. Evo cinjenica:

1. Izlazni signali A i B imaju strminu ivica <5ns (garantovano u dokumentaciji za uredjaj) sa izlaznom
otpornoscu od oko 100 oma.

2. Za dovodjenje signala koristim kabl karakteristicne impedanse od 500 oma (pljosnati kabla ima suvise
malu kar. impedansu svega 50 oma) i duzine 0.5m. Prema tome izvor sigmala A i B ce biti opterecen
kapacitivnoscu od:

5000/500 = 10pF/m (ovaj obrazac daje prilicno tacne prakticne vrednosti)

pa ce 0.5m kabla opteretiti izvor signala sa 5pF.

3. Na stampi ovaj signali ce se voditi kratkom linijom. Uzmimo najgori slucaj, da su signali paralelni
kao kod pljosnatog kabla i da imaju maksimalnu duzinu od 5cm. Tada ce taj deo veza imati kapacitet od:

5000/50 = 100pF/m

odnosno za 5cm to ce biti 100*0.05 = 5pF.

4. Ulazna kapacitivnost pina mikrokontrolera u punom temperaturnom opsegu je manja od 7pF. Prema tome
izlaz signala A i B ce biti kapacitivno opterecen (prakticno jer su vodovi kratki) sa 17pF. Sa izlaznom
otpornoscu ovih signala od 100 oma, vremenska konstanta ce biti 1.7ns. Ulazni signal dostize amplitudu
do oko 2.5V pa je

Ui = t*0.5e-9 gde je t u s.

Diferencijalna jednacina koja ce da da napon na ulaznim pinovima mikrokontrolera Uo je:

dUo/dt = (Ui-Uo)/Tau gde je Tau vremenska konstanta od 1.7ns

Mikrokontroler se napaja sa 2.5V, i on detektuje log. 1 na 0.75Vdd a to je 1.75V, a log. 0 na 0.35Vdd sto
je 0.875V. Ovo su garantovane vrednosti za ceo temperaturni opseg.Svaki ulaz ima Smit triger sa histerezisom
od minimalno 0.06Vdd sto je 0.125V. Na osnovu ovoga zakljucujemo da maksimalna vrednost histerezisa moze biti
1.75V-0.875V = 0.875V.

Resenje gornje diferencijalne jednacine pokazuje da ce signali A i B imati neznatno sporije ivice (manje
od 1ns, tacnije oko 0.3ns). Tako ce pocetak i kraj intervala biti detektovani sa 2.75ns zakasnjenja.

Ako ovome dodamo i elektromagnetno kasnjenje, ono ce na na duzini od 55cm iznositi 1.83ns pa ce ukupno
kasnjenje biti 4.58ns. Ako predpostavimo da putevi signala A i B nisu isti i da se ne mogu razlikovati za
vise od 10%, onda ce na mestu prijema oni doci sa razlikom koja nije veca od 0.5ns.

Sam mikrokontroler ima promenljiv histerezis, pa ako uzmemo za jedan signal n. pr. A minimalan, a za B ,
maksimalan (sto prakticno nije verovatno jer klimatski uslovi deluju isto na sve ulaze, ali radi sigurnosti
uzmimo da je tako), onda ce razlika izmedju detektovanja signala A i signala B (iz ovog razloga) biti 0.78ns.
Ova razlika, zajedno sa onom koja potice od razlicitih puteva signala ce dati ukupno 1.28ns.

Kako interval pocinje opadajucom ivicom signala A, a zavrsava se usponskom ivicom signala B, jedan od ovih
signala mora proci kroz invertor tajmera mikrokontrolera kako bi oba obavila kepcerovanje. Iz ovog razloga
treba dodati jos, ne vise, od 10ns u razlici trenutaka kada jedan odnosno drugi signal vrse kepcerovanje. Do
ovih 10ns sam dosao tako sto sam pogledao tajminge HCS tehnologije, uz podatak iz data sheet-a za mikrokontroler
da ima strminu ivice os 3ns za ceo temperaturni opseg. Uzeo sam u obzir i napon napajanja koji kada pada
usporava rad digitalnih kola.

Tako dolazim do toga da signali A i B kepceruju svoje tajmerske kanale sa razlikom koja nije veca od 11.28ns.
Kako se ulazni signali sinhronisu na bus takt (20MHz) onda je vrlo verovatno da ce u pojedinim trenucima
razlika u kepcerovanju iznositi 50ns. Verovatnoca za ovo je:

11.28*100/50 = 22.6%

Ako znamo da greska merenja intervala pomocu brojaca pravi gresku +/- 1 perioda, a to je +/-50ns, i kada tome
dodama gresku predhodno opisanu onda je greska merenja +/-75ns. Ova greska daje tacnost od +/-3.4ppm odnosno
ukupno 6.8ppm sto ne zadovoljava zadate zahteve.

Medjutim, dominantni uslovi koji izazivaju gresku su slucajno rasporedjeni. Zato kada se napravi N meranje greska
se smanjuje koren iz N puta. Ako ponovim merenje 4 puta dobicu gresku +/-1.7ppm odnosno ukupno 3.4ppm sto je
potpuno zadovoljavajuce.

Inace svraha merenja je da se u okviru bazdarenja uredjaja proveri dali on generise pomenuti interval od 22ms+/-2.5ppm.

Pozdrav

Eh, impulsnu elektroniku i elektromagnetiku sam davno polagao, tako da zaista nemam namjeru da u sve ovo dublje zalazim. Medjutim, ja nisam ni govorio da se teoretski sa 20 Mhz to ne moze obaviti, ali izgleda da si obratio najvise paznje na najnebitnije stvari.
Da skratim pricu,... kad sam ja studirao elektrotehniku u Bg, neki od mojih dobrih prijatelja su studirali brodogradnju na jednom specificnom mjestu. E tamo su profesori imali obicaj da opomenu svoje kolege studente sledecom ¨poslovicom¨:
-¨Drage kolege, papir sve trpi, a more proguta.¨
Moje licno iskustvo je meni pokazalo da su mi takve i slicne racunice bile samo gubljenje vremena ili potpuno nepotrebne.
Ako si vec tako proracunao i vjerujes tome, onda napred, uzmi lemilicu u ruke i pravi to. Ne gubi dalje vreme. Ako i ne uspije, uvijek mozes da odlemis taj mikrokontroler i zalemis neki brzi. Neces mnogo da izgubis.
Pozdrav.

Za korak.

Proucio sam mikrokontroler koji si mi preporucio. Pogledao sam i celu familiju, doduse ovlas, i cini mi se da
je MC908, a narocito MC9S08 izvrstan mikrokontroler. Resio sam, prelazim na ovu familiju imaju najbolji odnos
performanse/cena. Video sam i podrsku za ovu familiju (razvojni alati i slicno) od vrlo profesionalnih firmi.
Malo je zastupljen kod hobista, sto me cudi, izgleda da se ni proizvodjac ne trudi da se njima nametne.

Nabavio sam 3 komada MC9S08GT16CFD za 48-o pinsko podnozje, jer onaj koji si naveo ima tako gusto
rasporedjene pinove da ne mogu da ih zalemim. Narucio sam i BDM interfejs.

Pozdrav.

Sta se zbiva, dokle si stigao?

Odin D.

izvini na kasnjenju. U medjuvremenu sam izucavao MC9S08GT16CFD, napravio semu, PCB gerber fajlove, narucio materijal, PCB i Multilink. Sve je stiglo osim Multilinka (carini se). Za razvoj softvera imam Metroverksov C kompajler, ali to je ogranicena varzija samo na 4KB generisanog koda. Time bi zavrsio ovaj posao, ali nije trajno resenje. U vezi sam sa korak-om i dvoumim se jer je njegov MegaAsembler zaista dobar.

Javicu se se prvim rezultatima.

Pozdrav.

Polao sam ti poruku na pp.

Jel zna neko gde ima da se kupi RTC DS3231 i kolika mu je cena???
RTC DS1307 kosta oko 200 din. ali mi je potrebno nesto stabilnije jer bi se uredjaj nalazio sa spoljne strane.

Hvala unapred!

---

Proveri sa Tagorom da li mogu da ti nabave... Mislim da mogu, da je firma za koju sam radio nabavljala od njih...

Ok, pokusacu pa cu javiti sta sam uradio...
Hvala!

---

Unazad godinu dana cesto nabavljam od TAGORA DS3231. Sobzirom da integrise trimovan i temperaturno kompenzovan oscilator sa kristalom (malo je vece kuciste sa dosta pinova NC) cena mu je prihvatljiva. TAGOR ne prodaje na malo, ali ce uskoro otvoriti prodavnicu u Beogradu za maloprodaju.

Pozdrav.

Nasao sam razne RTC-ove, nema bas ovaj model a nije ni bitno, vazno je da je trimovan i temperaturno kompenzovan oscilator!
DS3232RTC mi odgovara!Narucio sam 2 komada jer ih nemaju na lageru!Inace otvorena im je maloprodaja u Bg-u tako da nema problema oko preuzimanja!
Hvala svima!

_{[Ovu poruku je menjao milos_ladni dana 13.01.2009. u 14:45 GMT+1]}

---

Mozda bi Vam odgovaralo resenje sa samo temperaturnom kompenzacijom kristala. Vidim da koristite PIC18, pa bi mogli iskoristiti Timer1 za generisanje stabilne vremenske baze (cak i u sleep modu) uz 32KHz kristal. Mozda bi jedino potrosnja bila nesto veca, a preciznost nesto manja (jer nije kompenzovan ceo oscilator, vec samo kristal).

Za vecu preciznost mogao bi se i ceo DS1307 oklopiti i temperaturno kompenzovati. Nije to to, ali zavrsice posao.

Za navedenu kompenzaciju imate jednostavnu semu na www.romanblack.com .