Zašto je propao tender Ministarstva prosvete i sporta za 30.000 računara za škole
Uslovi kao nemoguća misija
Maja Kojić
Poništenje tendera za nabavku računara za 30.000 škola, prilika je da se o svemu otvoreno i javno progovori, a kako bi se izbegli novi problemi kada tender bude ponovljen (Ministarstvo je najavilo "uskoro").PAKOM Computers, kao jedna od naših vodećih firmi u IT industriji, ali i kao predstavnik jedinog nacionalnog konzorcijuma koji je učestvovao na ovom tenderu, oseća kao svoju obavezu da ukaže na probleme koje je uočio pri prvom raspisivanju tendera, kao i da sugeriše hitan susret predstavnika Ministarstva prosvete i sporta sa domaćim IT firmama koje su voljne i sposobne da obezbede ne samo opremu, nego i druge IT usluge za mlade Srbije. Iako smo ovih dana bili svedoci tvrdnji da su tender oborili raznorazni interesni lobiji, mi želimo da verujemo da su problemi nastali zbog nenamernih propusta u izradi uslova i načinu na koji je tender sproveden. Uparvo zato želimo da ukažemo na nelogičnosti koje bi ovaj tender dovele u sumnju, sve i da ga komisija nije oborila.
OBIMNOST DOKUMENTACIJE: Komisija je kao razlog za obaranje tendera navela nepotpunu dokumentaciju ponuđača. Konkretnije, nepostojanje svih originala i svih kopija, odnosno nejasnu razdvojenost jednog i drugog.
Problem oko dokumentacije je nastao iz samo jednog razloga - način koji je odabran za dokazivanje neophodnog poslovnog kapaciteta učesnika je i komplikovan i nelogičan.
Naime, umesto da je tražen izveštaj ovlašćenog revizora, potvrda od banke o obavljenom prometu ili potvrda poreske uprave o visini plaćenog poreza neko se dosetio da traži kopije faktura (overenih od strane ponuđača) u iznosu od min. 30.000.000 eura! To nas je dovelo u apsurdnu situaciju da ogroman broj zaposlenih anagažujemo da 7 dana priprema nenormalno obimnu dokumentaciju, koja je na kraju dostavljena u gomili kutija! Nacionalni konzorcijum je u ovom pogledu bio u podređenom položaju, jer zbog nedostatka velikih poslova u našoj zemlji u prethodnom periodu nije mogao da dokaže pomenuti promet sa samo nekoliko faktura. Inače, treba napomenuti da je Pakom jedna od samo dve kompanije (druga je COMTRADE) iz informatičke delatnosti koje su na listi 50 najvećih punilaca budžeta Republike Srbije!
KRATKI I NELOGIČNI ROKOVI: Iako se o ovom tenderu pričalo gotovo pola godine, u njemu je - kada je konačno i objavljen - za dostavljanje ponuda ostavljen rok od samo 15 dana!!! Ko god se razume u ovaj posao zna da je to nedovoljan rok za ozbiljnu pripremu dokumentacije, tehničke specifikacije, testiranje pojedinačnih komponenata i cele sklopljene konfiguracije.
Rokovi isporuke koji su navedeni u tenderskoj dokumentaciji (500 računara do 01.12, još 9.500 računara do Nove godine, a ostatak u narednih 90 dana), osim što još malo pa da za isporučioca predstavljaju "nemoguću misiju", u sebi sadrže i niz nelogičnosti koji dovode u sumnju ceo tender. Prema tenderskoj dokumentaciji datum za predavanje ponuda je bio 13.11.2006, a već za 14.11.2006. je bio predviđen postupak javnog pogađanja. Deset dana nakon toga je maksimalni rok za objavljivanje ponuđača koji dobija posao, što je dakle 24.11.2006. Od tog momenta predviđeno je maksimalno 15 dana za potpisivanje ugovora, što je već 09.12.2006. Kako je onda moguće da se ispoštuje rok za isporuku prvih 500 računara koja je predviđena za 01.12. ?!? Loša računica ili nešto drugo?
Čak i da je moguće potpisati Ugovor sa odabranim ponuđačem prvog dana po objavljivanju (25.11), to bi ostavilo samo 5 dana za isporuku 500 računara i početak isporuke preostalih 9.000 planiranih za isporuku u decembru. A gde se izgubilo, po Zakonu obaveznih, 8 dana za prijem žalbi i vreme potrebno za odlučivanje po njima ?
Očito, niko u komisiji koja je pripremala tendersku dokumentaciju nije vodio računa o tome da je mesec decembar (koji je izabran za isporuku najveće količine opreme - 10.000 komada), mesec u kome je najveća nestašica računarskih komponenata na svetskom tržištu, te da (zbog Božića) dobavljači faktički prestaju sa isporukama polovinom decembra i počinju tek oko 10. januara.
BUDŽET: Pored kratkih rokova isporuke u najnezgodnijem periodu godine, nizak budžet za predviđenu količinu računara je bio osnovni razlog zbog koga ponuđači nisu mogli da se pojave sa tzv. "A" brendovima. Naime, nijedan od najozbiljnijih proizvođača računara u globalnim razmerama, kao sto su HP, Fujitsu Siemens Computers, IBM, pa čak i Dell, nije mogao da se uklopi u ovako nizak budzet. I računare sopstvene proizvodnje Pakom nije mogao da bazira na proizvodima najkvalitetnijih i najrenomiranijih proizvođača komponenata, jer bi u tom slučaju proizvodna cena prevazišla predviđeni budžet.
Tender je raspisan po postupku sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja, a ne - kao što je uobičajeno u IT branši - kroz otvoreni i restriktivni postupak. Ovako su ponuđači prinuđeni da, više nego o kvalitetu, vode računa o najnižoj mogućoj ceni, jer i u samoj tenderskoj dokumentaciji stoji da je CENA jedini kriterijum za dobijanje posla
Posebnu "poslasticu" predstavlja zahtevani monitor. Naime, minimalna tehnička specifikacija za monitor bila je takva da su slični proizvodi bili davno izbačeni iz proizvodnje kod kvalitetnih i renomiranih proizvođača. To je dovodilo ponuđača u situaciju da ponudi monitor nepoznatih ili nepriznatih proizvođača, ili da ipak ponudi monitor renomiranih proizvođača sa boljim karakteristikama, koji je naravno znatno skuplji, ali da onda svesno sebi umanji šansu na tenderu (treba znati da samo monitor nosi oko 30 odsto cene konfiguracije).
BANKARSKE GARANCIJE I CENA: Značajan problem predstavljalo je i to što su ponuđači bili obavezni da pribave čvrste (naravno veoma obavezujuće i visoke) bankarske garancije, a u situaciji u kojoj zbog gore navedenih nelogičnosti kod rokova, ponuđač nema ni približno čvrste garancije dobavljača.
Takođe, uz dužno poštovanje prema jačanju dinara, data je fiksna dinarska cena na isuviše dugi rok (120 dana odnosno do kraja isporuke). Nigde ne stoji da će biti omogućeno revidiranje cena ukoliko kurs dinara u odnosu na evro ili dolar počne da pada, a svi znaju da je ovo sto posto uvozna roba, te da bi skok kursa za samo 1 din. (npr. sa sadašnjih 79,00din na 80,00 din) uticao na celu kalkulaciju za skoro 140.000 evra!
ZAŠTO SAMO jedan "LOT": I konačno, za svih 30.000 računara napravljen je samo jedan "lot", što je - kad se ima u vidu količina računara u izuzetno kratkim rokovima isporuke - veoma čudno i otvara pitanje ko u Srbiji zaista može da ispuni ove uslove (ukoliko je cilj nacionalnog tendera da na njega mogu da odgovore i domaće firme)? Podsećamo da je u ponuđenu cenu računara morala biti uračunata i isporuka instalacija na lokaciji škole (1.680 adresa u svim krajevima Srbije). Stvar bi bila značajno drugačija da je tender podeljen na 2 ili čak tri "lot"-a jer bi dao veće šanse domaćim firmama.
Da je sve moralo da bude odrađeno pametnije govori i to da je 51 firma otkupila dokumentaciju, a da su samo tri uspele da predaju ponudu. Ispostavilo se da je čak i jedini konkurent Nacionalnom konzorcijumu, koji je predvodio PAKOM Computers, morao da zatraži pomoć inostrane kompanije.
Jednostavna kalkulacija govori da je od ovog projekta većina ozbiljnijih domaćih IT kompanija, više nego zaradu, očekivala pozitivne posredne efekte - dodatno upošljavanje domaće radne snage i značajan podsticaj domaćoj informatičkoj industriji. Shodno tome PAKOM Computers je u Nacionalnom konzorcijumu okupio pet veoma ozbiljnih kompanija sa oko 400 zaposlenih (četiri člana konzorcijuma i jedan podizvođač), kao i preko 25 manjih preduzeća koja će na poslovima servisiranja i logistike angažovati još 500 zaposlenih.
Zar i to nije interes Srbije?
Danas-CoMMedia
Otvaranje ponuda na tenderu za nabavku 30.000 računara i 1.680 uređaja za wireless obaviće se 13.11.