Nece mi Internet sharing!!!

broker
Iako je ovo vec objasnjavano nekoloiko puta hajde da probam da dam jedno genericko objasnjenje kako se deli Internet u lokalnoj mrezi:

Sastojci:

- link ka internetu, moze biti modem, wireless, ADSL ili bilo koji drugi nacin povezivanja na internet, sve dok se sve to vidi kao jedan standardan mrezni uredjaj ili adapter u racunaru

- uredjaj koji je povezan na internet i istvoremeno povezan u lokalnu mrezu u kojoj treba deliti internet. ovaj uredjaj cemo zvati gateway. To moze bitifabricki ruter ili racunar koji ce imatiulogu rutera

- racunari koju su povezani sa gateway-em i preko njega koriste internet. zvacemo ih klijenti


Kako deljenje interneta funkcionise:

Gateway je direktno povezan na internet. Mora biti podesen tako da se sa njega moze napraviti konekcija sa bilo kojim racunarom na Internetu. On mora biti podesen i kao NAT ruter (NAT = Network Address Translation), tako da obezbeduje internet klijentima. Klijenti su podeseni tako da im je gateway racunar Gateway.

Kako NAT radi:

Klijent zeli da pristupi nekom veb sajtu. Posto je adresa sajta van lokalne mreze, klijent upit prosledjuje gateway racunaru.

Gateway preuzima upit, pamti ko mu ga je poslao a zatim sam vrsi upit prema navedenoj adresi. Upitani racunar ce da vidi upit koji je dobio od gateway-a (i za njega klijent koji je zaista poslao upit ne postoji). Odgovorice na upit i poslace ga gateway-u.

Gateway ce dobiti upit, uporediti ga sa zapamcenom listom upitz od lokalnih klijenata, promaci koji je klijent poslao upit na koji je stigao odgovor i odgovor proslediti tom klijentu. Klijent ce dobiti odgovor od gatewaya i ostvariti uspesnu konekciju.

To je ukratko, nacin deljenja interneta u lokalnoj mrezi. Konkrtna implementacija zavisi od opreme koja se korsiti ali je princip rada isti.


Od cega se sastoji gateway:

- jedan adapter koji je povezan na Internet. To moze biti LAN kartica, modem, ISDN adapter, ADSL, wireless, bluetooth, GPRS ili bilo koji drugi adapter koji obezbedjuje internet konekciju

- najmanje jedan adapter koji je povezan na jednu ili vise lokalnih mreza. Takodje moze biti bilo koja vrsta adptera isto kao i za internet konekciju.

- uredjaj ili racunar, koji radi osao rutiranja a koji je preko navedenih adaptera povezan sa mrezama izmedju kojih radi rutiranje.

Pored rutiranja, gateway moze da radi i druge servise: DHCP, DNS, proxy i slicne.

DHCP je servis koji obezbedjuje automatsko podesavanej klijentskih racunara. Racunar moze biti podesen (u windows-u je to podrazuemvano) da prilikom aktiviranja mreznog adaptera, racunar posalje upit DHCP serveru i zatrazi parametre mreze. Kada dobie te parametre, racunar podesi mrezni adapter i taj racunar moze normalno da funkcionise u mrezi.

Ukoliko nema DHCP servera ili ne postoji potreba za njim, Mrežni adapteri na računarima se mogu podesiti i ručno.

Kako se podešava klijent:

Parametri koji trebaju da se podese na klijentu su sledeći:

IP adresa adaptera. Ovo je IP adresa u lokalnoj mreži. Svi računari u lokalnoj mreži moraju biti u istom adresnom opsegu da bi se međusobno videli. Dva računara ne mogu imati istu IP adresu.

Predlozi adresnih opsega:
192.168.0.1-192.168.0.254
10.10.10.1-10.10.10.254

I gateway računar mora imati IP adresu iz opsega lokalne mreže na onom adapteru sa kojom je sa tom mrežom povezan. Obično gateway ima prvu adresu u opsegu (u predloženim opsezima to su adrese 192.168.0.1 i 10.10.10.1).

Mrežna maska. Ona odrežuje koliki je opseg IP adresa. Najčešće se za male mreže koristi mrežna maska 255.255.255.0. Ona odgovara za oba predložena opsega adresa.

Podešavanjem ova dva parametra, ralunari u lokalnoj mreži se mogu videti. To treba proveriti PING komandom. Najvažnije je proveriti da li računari mogu da pinguju gateway.

Ako to radi, treba podesiti i ostale parametre:

Default gateway. Ovaj parametar upućuje na koju adresu treba upućivati sve zahteve koji ne pripadaju lokalnoj mreži. Treba upisati adresu gateway računara, i to onu koju on ima u lokalnoj mreži.

Pažnja: gateway računaru ne treba podešavati default gateway na adapteru koji pripada mreži kojoj je on gateway. Polje treba ostaviti prazno.

Ako je gateway već podešen da radi NAT ruting, ping sa lokalnih računara na IP adrese koje ne pripadaju lokalnoj mreži će već sada da radi. probajte ping 216.239.57.99 i dobićete odziv od Google-a.

DNS. Da bi pristup intenetu bio potpun, potrebno je obezbediti i da se mogu koristiti mnemoničke adrese (npr. www.google.com). Vezu između mnemoničkih i IP adresa obezbeđuje DNS servis. Gateway može da obezbedi DNS alii ne mora. Ako gatewaz obezbeđuje DNS servis onda na klijentima treba podesiti u DNS polju lokalnu IP adresu gateway računara. Ako je ne podržava treba pdoesiti IP adresu internet provajdera preko koga je gateway povezan na Internet.

Kada je i to podešeno, klijenti mogu da koriste i mnemoničke adrese za pristup Internetu.


Ako gateway obezbeđuje DHCP onda će on sve ove parametre da obezbedi automatski.



E sad, konkretno kako se to radi sa ICS-om na Windows računarima:

Računar povežeš na internet na način koji ti je dostupan. Kada je konekcija uspostavljena, Windows će videti funkcionalan LAN adapter koji ima IP adresu, gatewaz, DNS i ostale parametre dodeljene od strane provejdera. To je mrežni adapter koji će povezan na Internet. Na njemu uključi ICS (Internet connection Sharing ili kako god ga zovu u toj verziji Windows-a. Negde se opcija zove "Allow other computers in local network to use this internet connection").

Pored ovog adaptera, moraš imati još jedan, preko koga je računar povezan u lokalnu mrežu sa drugim računarima. To će ti biti lokalni mrežni adapter.

Uključenjem ICS-a, navodno se uključuje i DHCP server na tom računaru. DHCP server će obezbediti IP adresu i potrebne parametre ostalim računarima. Tako kažu ali obično to baš i ne radikako valja. Probaj pa ako radi radi a ako ne radi onda uradi ručno i to sledeće:

Otvori komandni prompt na gateway računaru i ukucaj komandu IPCONFIG /ALL
U prikazanim podacima nađi podatke o adapteru kjije povezan na internet i zapiši IP adresu DNS-a koji je na njemu podešen.

- lokalnom adapteru na gateway računaru dodeli adresu 10.10.10.1
- klijentskim računarima dodeli IP adrese u opsegu 10.10.10.2 do 10.10.10.254 ali nikako nemoj istu adresu podeavati na dva računara
- klijentima podesi ostale parametre:

network mask: 255.255.255.0
default gateway: 10.10.10.1
Primary DNS: 10.10.10.1
Secondary DNS: IP adresa DNS-a koju si video na internet adapteru

Nakon podešavanj aparametara na svakom računaru možeš proveriti da li je sve podešeno tako što ptvoriš komandni prozor i ukucas IPCONFIG /ALL. To će ti rikazati sve parametre.

Iz komandnog prozora možeš da proveriš i da li radi internet konekcija.

Prvo probaj PING 216.239.57.99. Ako dobiješ odgovor znači da deljenje interneta radi.
Ako ne dobiješ, nešto nije dobro podešeno.

Dalje probaj PING www.google.com. Ako i to radi znači da i DNS radi kako treba. Internet ti je normalno dostupan.


Ograničenja:

Prednost NAT rutinga je u jednostavnom podešavanju ali i dobroj izolaciji lokalnih računara čime su oni u dobroj meri zaštićeni od napada sa Interneta. Međutim, ta izolacija onemogućava iliograničava i neke inače ispravne internet konekcije. Prvošto ćete primetiti, to je da nećete više moći da priamte datoteke preko IRC-a ili ICQ, verovatno i dapriamte telefonske pozivepreko Interneta, odnosno niko neće moći da uspostavi konekciju prema vama. Moguće su samo konekcije koje vi uspostavite prema drugima na Internetu.

Da bi i to radilo, potrebno jekorsititi neki bolji ruter, što softverski, što hardverski. ICS koji je ugrađen u Windows je tu prilično ograničenih mogućnosti. Još jedna mana ICS-aje nemogućnost velike kontrole deljenja interneta.