sema el.gitare

Eto dodjosmo do prosvetljenja. Pa sto ne napravis magneticce za strata od vratanaca za namestaj? :)

Pa tesko da kod nas ima majstora, drveta, opreme i alata da se uradi vrat. Problem su lakovi, lepkovi sipke, pragovi..Civije su ionako cesca potrosna roba.

Elem, znaci daska vec moze da se pravi, da se kopaju specificna mesta za magnete, i ostalu "opremu". A oblik moze da bude ekstremno "custom".
Potenciometre, nadam se da necemo praviti (mada ih je lakse napraviti od magneta), konektor i most takodje.

Nije bas samo srafljenje, oblik i vrsta drveta mogu da daju specifican zvuk, odabir magneta, kondenzatora u boji tona, je posebna igra, a moze da se pravi i predpojacalo (sa baterijom 9V), koje moze da ima i kliping...

Ima tu "posla", i to sa kvalitetnim ishodom, a ne "glupiranje" sa nemogucom misijom.


Preporucujem Tom Anderson gitare :)) i naravno, Nisan Z350 :))

Poz.

Ima, naravno, pa u rukama sam drzao gitaru napravljenu od nule (bez
kupovine vratova), sa truss-rodom ubacenim odozgo (misilm da ibanez
tako radi), tako da nisi upravu. Takodje, video sam (i probao) odlican
stratocaster, takodje rucni rad, pravljen od nule (bez kupovine vrata).
Postoje kod nas majstori koji super rade i kod kojih se mogu dobiti dobri
instrumenti.

Da, ali to je totalno suludo, osim ako se neko ne lozi na oblik gitare,
sto je jos ludje. Sve to meni lici na onu akciju "kupujemo krseve pa
sklapamo nesto da lici na gitaru pa prodajemo klincima".

Ako zelim gitaru kakve nema na trzistu (nego hocu da mi je majstor
taj i taj napravi bas kako ja hocu) kakva je logika da najbitniji deo
elektricne gitare (deo koji je u nadleznosti majstora) kupujem?
Naravno da cu kupiti bridge, magnete, potove i ostalo, to se valjda
podrazumeva.

_{[Ovu poruku je menjao reject dana 22.09.2005. u 11:47 GMT+1]}

---

-gde se mogu kupiti pragovi

Pa kod "majstora" :))))


Kod nas nema nista. Gitare pravljene "od nule" najcesce imaju krs od zvuka, ponekad isti kao kupovne nize klase (Ibanez), ali jaako retko i uz pomoc trikova.

Elem, posedovanje kvalitetnog drveta je osnovna premisa, a ne "cudni oblici", kako neki namerno zamenjuju teze i pogresno zakljucuju. Kod nas NEMA kvalitetnog drveta. Ili neko hrast i bukvu smatra za "drva" za gitaru, a ne za potpalu i gradju. Javor bi mozda mogao da prodje, ali tehnologija obrade i susenja drveta je takodje bliza kamenom dobu, kod nas.
O materijalima i alatima za pragove ne zelim da pricam. Osim ako nisu u kompletu kupljeni "napolju", da ne kazem fender i epifon spare parts.
A o lakovima........ni za auto nije bilo do pre par godina, da valja.
Pozdrav majstorima i niklovanom mesingu (melodija menges proizvodnja)
Dobro poznajem "trziste" tako da nema "kompletnih" majstora, koji mogu da NAPRAVE dasku ili vrat, bez asistencije muzicara, ili da prave identicnu kopiju,ali samo daske. Naravno, da ta "cepanica" ima iole zvuk koji bi mogao da "udje" u mikser ili na master.

Pritom, poslednji primer, sa dobrim zvukom, koji je uradjen pre par meseci, na moje oci, samo je daska uradjena, od odabranog drveta, sa uvoznim lakovima i furnirom, a vratic je Fender, vintage. Sve zajedno je kostalo oko 600€.

Poz

Da da, nema kompletnih majstora, nista ne znaju da naprave, lose nam je drvo...

Lepo, samo ne verujem da lak utice na zvuk gitare.

---

e danas sam ponovo pravio pickup ali sad prema upustvu koje sam nasao na netu.
i radio sam polako da bi ispalo uredu i ljepse.
napravio sam kalem,samo moram jos namotati zicu.
prije mi je otpor pickupa bio oko 500 oma,pa sad cu staviti tanju zicu .
od neke zeljezne sipke 5mm sam otkinuo komadice po 2,5cm .
kao sto sam rekao imam one magnetice od namjestaja 3 komada pa cu njih staviti.
neki dan sam pravio test verziju pickupa i radilo je solidno.
ustekao sam ga u mjesto gdje se ukljucuje mikrofon na liniji i cuje se ok .
a ovaj sto cu sutra motati trebao bi biti jos bolji.

a poslije toga pravim distorziju .
nasao sam neke seme sa tranzistorima i sa 741 kolom pa cu praviti.

e ako tko zna da mi objasni neke stvari:
prvo kakv zvuk dobijem dok pickupova koji su nizi a deblji i koji su visi a tanji.
negdje sam nasao da visi a tanji daju cistiji zvuk,a da nizi a deblji daju bass zvuk.
kad kazem deblji mislim na vise zice.

i ima li veze da li cu na zeljezne sipke prisloniti N ili S pol magneta.
ja nisam primjetio nikakvu razliku kad sam testirao zvuk.

---

Povlacim se iz diskusije, uzivajte u zvuku.

pickup sam montirao i danas sam pravio distorziju ,ali nije bas radilo.
cuje se zvuk ali nisam primjetio neko izoblicenje.
mozda samo malo ,ali neprimjetno.
zelim onaj metal zvuk gitare.
:)))
imam dosta semi sa cipom TL072 ,ali nemam taj vec imam TL082
moze li se koristiti TL082 umjesto TL072

probao sam neke seme sa LM 741 ali kao sto sam rekao nije radilo ok.
i dobro bi mi dosla neka sema sto je neko probao da radi.
naravno u vezi efekata,posebno me zanima hard metal distorzija.

eh da do danas nisam kuzio kako je moguce da se mikrofonija javi na gitari.
i onda sam skuzio,zvuk iz zvucnika izaziva vibriranje zice gitare ,i ona u tom slucaju oscilira uvijek i dakle mikrofonija.
zbilja sam se iznenadio .

i jos me nesto zanima
za motanje pickupa sam koristio zicu 0,05 mm i vrlo je tesko namotati tako tanku zicu .
ustvari ne znam ni koja se debljina zice koristi za pickup ,jer su tamo navedene debljine zice u nekim #44 gauge
sta je to nemam pojma.
predpostavljam da ide zica od 0,1 mm.

_{[Ovu poruku je menjao virtualx dana 26.09.2005. u 22:50 GMT+1]}

---

Nema ti druge nego da kupis pickupe i distorziju. :)

Davno su mi rekli da LM741 nije dobar pojacavac (ima mnogo suma),
pa vidi da koristis neko drugo kolce (337 illi 377 ne secam se). U principu
moze bilo koji operacioni pojacavac.

---

Evo vidim da se oko ove teme opet poveo razgovor, pa da dodam i ja koju...

Necu braniti ili napadati nicije stavove, vec cu govoriti o sopstvenim iskustvima i saznanjima koje sam stekao na svom putu pokusaja pravljenja gitare, pa ako to moze kome biti od koristi...

Informacije koje su na internetu dostupne o tome su uglavnom vrlo sumnjivog kvaliteta. To se ne odnosi toliko na elektroniku, koliko na mehaniku gitare.
Seme spajanja magneta, aktivna elektronika, efekti i slicne stvari lako mogu da se pronadju, ukljucujuci i orginalne seme poznatih proizvodjaca elektricnih gitara.

Medjutim, kad je rec o mehanickim delovima, njihovoj izradi, drvetu i njegovoj obradi, tu stvari stoje dosta losije. Ja nisam pronasao ni jedan sajt na kome se kvalitetne informacije daju dzaba. Uglavnom je potrebno platiti da bi vam poslali CD ili knjigu sa uputstvom za izradu. Ostalo sto se nalazi na amaterskim sajtovima je uglavnom neupotrebljivo, a cesto i pogresno. Slicno je i na raznim forumima koji se bave tom tematikom.

Kada neko odvoji dovoljno vremena da dobro proceslja internet, skine stotine megabajtova raznih sadrzaja na tu temu, te sve to dobro prouci, prvo sto moze zakljuciti je da nikakav stolar nije uopste "lik koji to moze dobro da uradi", bez obzira sto biste mu vi pomagali svojim objasnjenjima i uputstvima.

Drugo, ne postoji nesto poput "univerzalne gitare". U zavisnosti od toga sta biste svirali, kakav zvuk zelite, kojom brzinom svirate, kakva vam je vestina, sta volite i sl., mozete ugrubo da procenite sta biste hteli.
Od tih odrednica se polazi u izboru drveta, oblika vrata, njegove zakrivljenosti, sirine, oblika tela gitare, visine zica, mehanike, izbora magneta, pragova itd.

Nije tacno da ako stavite Stratocaster-ove magnete na neku drugu gitaru, da cete da dobijete zvuk kao sa Stratocastera.
U VELIKOJ meri, na "izgled" zvuka utice drvo od koga je gitara pravljena. Tvrdje vrste drveta (poput javora) daju reskiji zvuk, dok meke vrste daju topliji, blazi ton. Raznim kombinacijama u izboru drveta za vrat i telo gitare, kao i za "onu plocu na vratu na kojoj su pragovi" postize se da gitara daje zeljeni zvuk. Ono sto je jednom uradjeno izborom drveta i nacinom konstrukcije vrata i tela gitare ne moze se vise nikakvom elektronikom niti magnetima promeniti (a da ne izgleda nekako izvestaceno i neprirodno - kao zvuci sa jeftinih digitalnih procesora).
"Izgled" zvuka jednim delom ovisi o drvetu i njegovoj konstrukciji, drugim delom o metalnom delovima, a trecim o elektronici, kao i o medjusobnoj povezanosti ovih delova.

Gitara treba da je konstruisana tako da cela osciluje u nekoj "harmoniji" sa zicama, te je stoga narocito vazno kako su svi ti delovi sklopljeni. Svaki put kada zvucni talas putujuci kroz drvo naidje na lepak koji spaja dva komada drveta, on se u nekoj meri tu prelama, slabi i deformise. Isto vazi i za spojeve drveta srafovima. Zato je narocito vazno da se lepeljenja urade velikom preciznoscu (preciznost kojom neki stolar lepi uglove prozora ili noge od stola nema sa tim nikakve veze). Takodje, treba da se koriste i posebni lepkovi za to.
Zvuk ovisi i od toga da li je vrat gitare srafovima (obicno 4 ili 5 srafova) pricvrscen za telo gitare ili je zalepljen. Zatim i da li je pricvrscen na pocetku tela gitare ili prolazi u jednom komadu celom duzinom gitare (neck-through). Svaki od ovih nacina ima svoje mane i prednosti. Zatim, da li je vrat izradjen od jednog komada drveta ili vise (laminat), da li su ti komadi od iste vrste ili nisu. Sve to vazi jos i za telo gitare.

Broj kombinacija je vrlo velik i potrebno je prouciti kako sve to utice na zvuk i "svirljivost" gitare da bi se mogle doneti ispravne odluke.

Slicna prica vazi i za izbor metalnih delova gitare (koji se uglavnom narucuju i kupuju gotovi - jer ih je skoro nemoguce napraviti u domacoj izradi) - postoje razne vrste civija i kobilica, floyd-rose-ova i pragova i za sve njih vazi da imaju svoje prednosti i mane koje je potrebno poznavati. Takodje njihova sprega sa drvetom je esencijalna, jer se preko njih vibracije zica prenose u drvo koje te vibracije oplemenjuje.

Izrada vrata je verovatno najteza od svega, zbog preciznosti kojom to mora biti uradjeno, i njegovog specificnog oblika. Zakrivljenost pragova, sirina vrata i razmak izmedju pragova treba da odgovara samom sviracu i njegovoj velicini sake (prstiju).
Postavljanje sipke u vrat (truss-rod) je posebna prica, ali o tome necu nista vise reci jer nema smisla da o tome ovde pricam.

Za sve to je potrebno imati i odgovarajuci alat, prirucnim sredstvima se malo sta moze uraditi. Spoj vrata i tela gitare ne moze da se "isturpija" rucno - to se mora uraditi nekom masinom (naravno, mislim ako zelite da to uradite kako treba).

Rucno pravljenje magneta je samo za zabavu. Ako nemate profesionalne delove i odgovarajuci alat, malo sta moze da se postigne. Nije dovoljno pronaci samo magnet odgovarajuce velicine i namotati oko njega zicu. Jacina magneta, provodnost i debljina zice, broj namotaja i nacin motanja kreiraju specifican filter cije je frekvencijske karakteristike potrebno odrediti. Moze se desiti da vam losi magneti potpuno pokvare zvucne karakteristike drveta. Pored toga postoje posebni voskovi i smole kojima se magneti zatapaju da bi se smanjile interferencije, mikrofonija i sl.
Jacina magneta je takodje bitna, ako je magnet slab, slaba ce biti i struja koja se indukuje u njemu usled pomeranja zica, a ako je suvise jak, on ce snazno da privlaci zicu pa ce da utice na njeno oscilovanje i "utuljuje" je.
Ono sto ocu da kazem, sve to nije bas tako jednostavno. Lako je napraviti magnet da on radi, to nije problem, ali da se dobije kvalitetan magnet - to je druga prica.

Kad sve to prouci, covek pocne razmisljati o nabavci delova. Manje vise sva elektronika i metalna mehanika moze da se nabavi, ali drvo....

Drvo je gotovo nemoguce kod nas naci. Koliko ja znam, jedino moze da se nadje rebrasti javor ("gusle moje od javora suva") (eng. mapple wood, stratocaster se pravi od toga) i to bosanski i eventualno jova (eng. adler). Bosanki javor je kvalitetan i cenjen kod onih koji se bave izradom instrumenata, ali, kako se to sada, nakon rata reze, odabira, susi itd. to je veliko pitanje. Nije svako drvo javorovo jednako kvalitetno i pitanje je sta stize u nasa stovarista. U principu, javor je kvalitetniji ako je rastao na vecoj visini i u oskudnijim uslovima (planinski krsevi i sl.) Ako ga negde i nadjete, on je obicno izrezan u daske debljine 5-8 cm, a za svaki centimetar debljine potrebna je 1 godina susenja. Ne znam u kakvim uslovima treba da se susi, ali ja sam ga u nasim stovaristima nalazio jedino napolju, okupanog suncem, kisom, mrazom, snegom i ledom.
Pri tom je uvek bio sirov, odnosno nedavno usecen.
Takve daske kupuju domaci izradjivaci instrumenata pa ih kod svoje kuce suse koliko i kako je potrebno, ali nijedan od njih nije bio spreman da mi proda ni jedan komad suvog javora spremnog za obradu. Odnosno, ako nekako ne nadjete komad suvog javora, mozete kupiti sirovi, pa cekati nekoliko godina da se osusi, ako vas do tada ne prodje volja za pravljenjem gitare.
Ko hoce da trazi drvo, najbolje je da pocne od majstora koji prave gitare, violine i sl.

Bitni su uslovi u kojima se drvo obradjuje, narocito temperatura i vlaznost. Ako je gitara pravljenja u suvljim ili vlaznijim uslovima nego gde ce se koristiti, drvo ce se napiti ili ispustiti vode te ce se u nekoj meri iskriviti. Ponekad dolazi cak i do pucanja drveta uz veliki prasak. To se narocito desava kod klasicnih gitara, a nekad i kod elektricnih.

Orijentacija godova u drvetu je narocito bitna za stabilnost vrata gitare i kvalitet zvuka. U prodavnicama muzicke opreme cesto nalazim na jeftinije gitare (pa cak i one skuplje) kod kojih se jasno vidi da su godovi u vratu lose postavljeni, odnosno komad drveta orjentisan kako ne treba, iz cega se moze zakljuciti da su ti primerci radjeni od ostataka drveta koji su ostali od izrade kvalitetnijih gitara. To su obicno periferni delovi debla.

Sto se tice domacih majstora, ima tu nekoliko dobrih koji zaista mogu da vam izrade dobre instrumente. Medjutim, ako zelite da dobijete gitaru kvalitetnu poput jednog Fendera ili Gibsona, to ce kostati isto koliko i orginalni Fender ili Gibson, ako ne i vise. Drugim recima - koliko para, toliko i muzike.

Ima tu jos dosta da se prica, ali i ja sam se umorio.

Sta reci na kraju?

Izrada gitara se isplati samo ako mislite da zaradjujete za zivot od tog posla ili vam je to fin nacin da utrosite visak slobodnog vremena.
U svakom drugom slucaju to se ne isplati, narocito ako ste time mislili da ustedite u odnosu na kupovinu gotove gitare.
Potroseno vreme i novac daleko prevazilaze cene nekih pristojnih kineskih ili korejskih kopija, ciji kvalitet cete vi dostici tek nakon neizvesnog broja napravljenih gitara. Nemojte se zavaravati da ce vasa prva gitara biti "prava stvar".
Kopije su pravljene po uzoru na orginalne gitare na cijem su razvoju, od magneta, do profila vrata, lepljenja i spajanja, itd. radile gomile timova u poslednjih 50-tak godina i tesko da cete vi pronaci "nesto novo, dosad nevidjeno".
Robot moze mnogo bolje izglodati leziste vrata nego "majstor Rade, sto je zimus babi Stevaniji namesto ormar" svojom turpijom.
Tesko da cete uz sav trud napraviti bolji magnet od onog industrijskog koji kosta 5-6 evra, a da ne pricam o onima koji kostaju 20 evra! One od 70 evra i vise necu ni spominjati.

Ko hoce da pravi gitaru da bi svirao na njoj, a ne samo da bi je pravio, bolje je da negde 2 meseca istovara dzakove, i onda od plate kupi pristojnu gitaru, nego da potrosi pola godine i napravi nesto poluupotrebljivo, zbog cega ce omrzeti sviranje, a bice mu zao da je baci jer je on pravio, a bice mu zao da kupi drugu, jer eto ima tu pa zasto da baca pare, a bice mu krivo sto je izgubio pola godine, a mogo' je za to vreme da...

Sve u svemu, ko hoce da pravi iz zabave - samo napred!, ko hoce da svira - istovar dzakova i pristojna kineska kopija, ili
istovar dzakova, istovar dzakova i pristojna manje poznata marka, ili
istovar dzakova, istovar dzakova, istovar dzakova i pristojan polovni orginal poznate marke, ili
istovar dzakova, istovar dzakova, istovar dzakova, istovar dzakova i novi orginal poznate marke itd...

Pozdrav!

Slazem se, samo ako vec pricamo o nekim samogradnjama,
treba razbiti famu o tome kako je tako nesto neizvodljivo.
Naravno da nije lako i naravno da se ne isplati i naravno da
ovde ima samo par ljudi koji to mogu da urade zaista dobro,
ali nije u tome poenta. Ono zbog cega se cimam na ovoj
temi jeste sto sam dugo bio ubedjen kako se te "original"
gitare izuzetno kvalitetno prave i kako je to nesto posebno,
dok nisam video gomile novih gitara koje su izradjene sa
greskama, zato sto ih sklapaju neuhranjeni robovi po mexicu,
kini i koreji (koliko znam, samo potpisani fenderovi modeli su made
in usa i to ne svi).
Odma da se razumemo, nikome ne savetujem da pravi gitaru,
niti da mota magnete (osim u edukativno-zgubidanske svrhe),
ako ne zna sta radi. Ako zna, svaki moj savet mu je suvisan.

Pa da je nikakav stolar do sad bi krepao od gladi. :)

---

Ne vredi Odine D, pa i da si sam Odin. Momci su pravi proizvod komunizma. Laki na kritici , jos laksi na proglasavanjima (eto da proglasimo komsiju za "MAJSTORA"), a najtanji u znanju. To je jos ponajmanji problem, niko se nije naucen rodio, ali, izgleda, da je lakse od bukve napraviti gitaru nego je obraditi informacijama.
Neka delju i placaju stolare, koji inace zive od stovarista i sastavljanja kuhinja za domacice. Uzmes drvofiks i lak za colne, i udri. Moze i furnirana iverica, nista se ne vidi. Osmirglas, pregitujes i ofarbas sa auto lakom.

Veliki je napor otici na http://www.andersonguitars.com, i videti kako se rade gitare koje sviraju neki "papci" tipa Santane ili Mika Dzegera, i procitati neke detalje ogo rada sa instrumentom.
Ili napor da se "ode" na http://www.gilmerwood.com, da se osmotre daske, mozda nesto se nauci, poveca nivo informacija...
A ako sa sve majstorima (inace smo zemlja sa najboljim majstorima, nisam cuo da u Japanu imaju "majstore"), naprave gitaru, namotaju magnete, i ostalu bizuteriju, osim zica, koja bolje zvuci od korejanskog (a i oni su vasiona za nas) Squier-a, poklonicu im gitaru po izboru :))

Da dodam

BASSWOOD - Sometimes used for inside linings.

EBONY - Preferred wood for bridges & fretboards on steel string guitars,
ROSEWOOD is also good and sometimes preferred for bridges on nylon
string guitars.

CEDAR - A wood softer than spruce used for tops on steel string and classical
guitars. Some guitarists prefer this wood for its new guitar tone but
some luthiers don't like to work with it on repair jobs because of its
soft nature.

CHERRY - Sometimes used for backs and sides.

COCOBOLO - Rosewood from Central America and Mexico.

CYPRESS - Used on the backs and sides of flamenco guitars only.

KOA - Midrange sounding wood from Hawaii used on some guitars for back,
sides, and tops.

MAHOGANY - Preferred for necks. Also good for backs, sides, inside bracings
and sometimes tops.

MAPLE - Sometimes used for backs and sides on larger guitars. Wood of choice
for f-hole guitar bodies. Sometimes used for bridge plates.

NATO - Used as a substitute for MAHOGANY on necks and sometimes bodies of less
expensive guitars. It is less stable than MAHOGANY.

OVANKOL - A ROSEWOOD substitute with qualities somewhere between ROSEWOOD and
MAHOGANY.

PEAR - Used for bindings. Treated PEAR is sometimes used as a substitute for
EBONY fingerboards on less expensive guitars.

PINE - Unfortunately sometimes is used on less expensive guitars for inside
linings, end blocks, and heel blocks.

REDWOOD - Somewhat similar to cedar, used more on classical guitars.

ROSEWOOD - Usually the most desirable wood used for backs and sides on classical
and steel string flattop guitars although MAHOGANY and MAPLE are also
very good on the latter. Also used for bridgeplates, bridges and
fretboards.

SPRUCE - There are a lot of different kinds of SPRUCE that are used in the making
of acoustic guitars and SPRUCE is usually the wood of choice for the
front (or top, sound board) of the guitar. Sometimes, it's also used for
the bracing under the soundboard. Unless it's an expensive guitar, the
manufacturer probably won't even mention the type of SPRUCE it is.
German (or European) SPRUCE can be from various countries in Europe and
this is sometimes reguarded as the best.
Engelmann (or Englemann) SPRUCE from the US is usually used on expensive
models along with Sitka, and Adirondack SPRUCE also grown in the US maybe
Canada. When picking out a guitar, look at the top. If the guitar has
a natural finish, the wood should be a light color. There shouldn't be
a large difference in shade between the wood and grain, and the grain
should be from 12-15 per inch minimum.

WALNUT - Used for bindings. Treated WALNUT is sometimes used as a substitute for
EBONY fingerboards on less expensive guitars. Also sometimes used for
bridges.


Mislim da je basswood jova.

nemoj da dodaješ već lepo to ljudima prevedi na naški.

e konacno sam nasao tabelu konverzija debljine zice u gague u mm.
dakle debljina zice za pickup treba biti od 0,1mm pa do negdje 0,05mm.
sutra pravim jos jedan pickup sa zicom 0,1mm.
ovo pravim radi zabave i burazu dobro dodje da moze akusticnu gitaru spojit na pojacalo.
znam da kvalitet izradjenog pickupa nije kao tvornicki,ali bolje ista nego nista.
a i nema bas svako sredstava da uzima originalan pickup,gitaru pojacalo efekte.

imam sav potreban materijal za gradnju pickupa,jedino nemam originalni trajni magnet koji se koristi,pa sam skinuo sa starog ormara.
mozda izgleda komicno i neprofesionalno,ali to mi je jedini izbor.
e sad jedino nemogu odrediti koju visinu pickupa da napravim i koliko namotaja da motam.
i da li stvarno izlaz sa pickupa treba da daje 80mV.
ja sam mjerio i daje 1-2mV .
ali mjerio sam sa instrumentom za istosmjernu struju ,a pickup daje naizmjenicnu.
mozda nekima nema smisla graditi vlastiti pickup ,ali meni ima buduci da nemam drugi izbor.

---

Basswood nije jova nego lipa (vrsta lipe). Jova ti je alder (ono sto se tradicionalno koristi za izradu Strat-ova)

Puno korisnih informacija oko izrade (a besplatnih) ima na mestima kao sto su
http://projectguitar.ibforums.com i
http://www.mimf.com/cgi-bin/WebX

Sto se tice zice za motanje, ona je otprilike najcesce oko 0.065mm

Imam jos stosta da napisem, nisam ni ovo sve stigao da procitam, nego sam sada zauzet, npr. nije mi bas jasno sta se ovde podrazumeva pod "majstorima" - stolari (od kojih se i ne ocekuje da znaju nesto oko konstrukcije gitara) ili bas graditelji instrumenata pa im se prebacuje da nemaju pojma...

Sto se tice odabira drveta i spominjanja brandova kao sto su Gibson i Fender, to vise ne pije vodu. Drvo je sve losijeg kvaliteta i sve manje probrano (osim ako bi da radite neki custom kod njih). Ako trazite kvalitetno drvo onda gledajte kao sto vladd spomenu http://www.andersonguitars.com ili http://www.driskillguitars.com ili neke druge "nezavisne" proizvodjace.

Bosanski javor jeste jedan od najtrazenijih za izradu gudackih instrumenata. Kod solidbody gitara ipak, vise se trazi lepa figura nego neke akusticne osobine jer su one od mnogo manjeg uticaja nego kod akusticnih instrumenata sa rezonantnom komorom.

Kad sam rekao da nikakav stolar nije "lik koji to moze dobro da odradi", mislio sam uopsteno da stolari (bez obzira koliko kvalitetni bili u svom poslu) nisu ljudi koji mogu da prave instrumente, ako za to nisu dodatno obuceni. Oni koji misle da stolari mogu da prave instrumente, ocigledno nemaju pojma sta pricaju, nego lupaju bezveze, a o pravljenju instrumenata imaju pojma jos manje.

Ljudi provode i po vise godina kao segrti kod majstora, pre nego se odluce ili im bude dozvoljeno da naprave prvu gitaru koja ce se ponuditi trzistu, a onda mi neko prica o stolaru....

To sto neko zna praviti burad od drveta ili nesto drugo ne znaci da ima pojma o instrumentima. To je kao kad bi rekli da onaj sofer sto vozi bager i razgrce zimi sneg, moze isto tako da ucestvuje na svetskom takmicenju u slalomu, jer eto i on nesto radi oko snega, pa se time razume u sve oko snega te moze da vozi i veleslalom.
Tako bi isto onaj limar sto postavlja oluke mogao praviti saksofone, a vodoinstaleter orgulje (jer radi nesto sa cevima), baba sto prede vunu bi mogla praviti zice sa violinu itd.
Dajte ljudi, razmislite malo sta pricate, a nemojte samo lupati.

Sto se tice kvaliteta zvuka kod korejskih, kineskih i raznih drugih kopija, normalno da postoji razlika u odnosu na orginale, ali treba znati kada i u kojoj meri se ta razlika oseti i ko je od nas sposoban da je detektuje. Tako sam ja svojevremeno o tome pametovao u nekoj nasoj prodavnici muzicke opreme (cini mi se da je to bila neka kod Mc Donaldsa na Slaviji, ali nisam siguran), pa mi je gazda rekao da okrenem ledja, a on ce svirati na kopiji i orginalu, pa ako pogodim kad je na kojoj svirao, dace mi orginal dzaba. Naravno, nisam pristao na to jer nisam hteo dalje da se blamiram i da smaram coveka. Tada sam i ja razmisljao slicno kao neki sa ovog foruma, ali sam mislio da moja iskustva od tada mogu biti nekom od korsti kao izvor manje-vise iskrenih informacija, a ne povod prepucavanju, s ciljem da se bude u pravu po svaku cenu.

Pre 10-tak godina ja sam imao neku japansku kopiju Stratocastera, koja cak nije imala nikakvo ime proizvodjaca, broj ili bilo kakvu oznaku, ni na jednom delu gitare - ni na vratu, ni na telu, ni na civijama, ni na magnetima, a imala je zvuk takav da su se ljudi masovno iscudjavali! Vrat je bio fenomenalan, a bila je toliko teska kao da je od metala. Bila je toliko rezonanta da se bez zvucnika (bez struje) cula skoro kao akusticna gitara. Jednim nesrecnim slucajem sam ostao bez te gitare, i nikad je nisam prezalio. Bila je u to vreme placena 150 DM, a u danasnje vreme bih bez razmisljanja dao orginal novog Stratocastera za tu polovnu kopiju.

Naravno, ovo je moje subjektino iskustvo, ali ocu da kazem da ima i dobrih kopija.
Na nase trziste stize dosta losih primeraka renomiranih proizvodjaca kojima cenu podize ime, a ne kvalitet. I renomirani proizvodjaci imaju dosta gitara koje ne prodju finalnu kontrolu kvaliteta, ali to su gitare druge klase namenjene za neke druge kupce, a ja cesto imam utisak i da neke od tih gitara na neki nacin zavrse u izlozima domacih prodavnica kao "the best of best". Tu treba biti oprezan.
Isto tako ima malih (novijih) proizvodjaca koji nastoje da se probiju na trziste kvalitetom i manjom cenom i cesto su takve gitare bolje, a jeftinije od onih "napucanih".
Kad kazem da treba obratiti paznju na kopije, nisam time mislio da se treba dati u potragu za najgorom od svih najgorih kopija, nego za najboljom od najboljih.
Najbolja kopija je najcesce daleko bolja i jeftinija od najgoreg orginala.

Kada se kupuje gitara, ona se ne kupuje kao npr. monitor za kompjuter ili nesto slicno, gde su svi primerci jednog modela manje-vise identicni, pa samo kazes "daj mi taj model".
Kad se kupuje gitara, onda se to radi licno - susretnes se sa konkretnim primerkom gitare i pre kupovine sve probas i proveris, tri puta odmeris itd.
Ima kod nas prodavnica kod kojih ti daju neki katalog, odaberes model, platis unapred i cekas par nedelja da ti gitara stigne. To je zato sto kod nas ima i musterija za takvu kupovinu?!
Svaki primerak je prica za sebe i zato u ozbiljnim prodavnicama na zapadu mogu da se nadju nove gitare istog modela po bitno razlicitim cenama, u zavisnosti od toga kako je koji primerak "uspeo".

Ja nemam nista protiv onih koji hoce da prave gitare (na kraju krajeva i ja sam to hteo da radim, pa sam zbog toga i dosao do ovih raznih informacija), to me se nista ne tice, nek pravi ko sta hoce, samo htedoh reci da se u amaterskim uslovimia, uz finansijka sredstva koja su trostruko veca od cene korejskih kopija, i uz dosta vremena, vrlo tesko moze dobiti gitara koja je pribliznog kvaliteta kao ta korejska kopija.
Ko to uspe, ja i Vladd cemo doci da mu licno urucimo dve gitare po izboru.

Ko hoce da se zabavlja pravljenjem gitare, nek se zabavlja, samo nek ne lupeta bezveze po forumima samo da bi se nekom suprostavljao. Nek pomisli i na one koji bi gitaru da prave iz materijalnih razloga (jer misle da ce tako jeftinije doci do kvalitetne gitare), jer im svojim nestrucnim savetima mogu uzrokovati gubitak dosta novca i vremena.

Evo opet sam se raspisao.
Ajd zdravo.

Pa neko ko sam pravi gitaru, da ne bi potrosio, recimo 250€, ne trazi graditelja instrumenata, kod koga ce da "ostavi" bar 200€ samo za dasku, plus 150 za vratic...

Definiciju zvuka gitare, treba da definise korisnik, pa prema tome da pravi kombinacije, ali to je "visa matematika" za to treba puno znanja, iskustva, a graditelj tu nema "puno posla", potrebni su materijali pre svega, a ako je "majstor" onda ce i odraditi suprfine detalje i tehnike obrade, furniranja, finisiranja i spajanja. Vrat sa pragovima je posebna problematika, nije samo duzina, sirina, broj pragova (mada su to pocetni, specificnu zahtevi, koje treba "uklopiti") ali ako neko pravi fretless bass to i nije veci problem, naravno ako ima drvo.

Samo popravka instrumenata zahteva veliko znanje i vestine, plus sluh i neko muzicko obrazovanje. Izrada je vec u domenu "porodicne tajne", pogotovo za akusticne instrumente.

Ne razumem vas obojcu, ali nema veze. Jesam li ja rekao da niste
u pravu? Nisam. Ajde ponovicu ono sto sam i sam napisao nekoliko
postova gore.

E sad, sta je vas tu toliko povredilo da odma vadite "proizvode
komunizma" i ostale nemile i nedrage reci?

---

počelo je sa magnetima a uskoro će i o krečenju i hortikulturi.