Solarna energija – U Suncu je budućnost

Visoki izdaci za nabavku fosilih goriva i zaštitu čovekove okoline podstakli su Nemačku da poveća ulaganja u solarnu energiju kao alternativu, zahvaljujući izdašnim vladinim subvencijama za one koji solarnom energijom napajaju nacionalnu mrežu. Mada je geografski položaj Nemačke daleko od idealnog, bez izdašnih sunčevih zraka, ta zemlja je najveći evropski proizvođač solarne energije i domovina najveće svetske solarne elektrane. Solarna energetska postrojenja niču ubrzano i svuda i koriste se za zagrevanje vode i u druge svrhe u 200.000 privatnih kuća i javnih objekata, kao što su bazeni za plivanje.

Najnovije solarno postrojenje u malom istočnonemačkom gradu Borna, vredno 20 miliona evra, priključeno je električnoj mreži maja ove godine i ima kapacitet 3,4 megavata, dovoljan za snabdevanje strujom 1.800 domova. U blizini tihog sela Espenhajn nalazi se najveća solarna elektrana na svetu - to je polje od 33.500 solarnih ploča nagnutih pod uglom od 30 stepeni prema suncu, najpogodnijem uglu za prikupljanje sunčevih zraka. Ta elektrana zadovoljava potrebe 1.800 domaćinstava i sprečava emisiju oko 3.700 tona ugljendioksida godišnje, ukazao je portparol berlinskog operatera "Geosol".

Nemački pionirski "Zakon o obnovljivim izvorima energije", usvojen 2000. godine i dopunjen aprila 2004, propisuje da svaki proizvođač solarne energije, uključujući privatne, dobija novčanu nadoknadu za količinu struje koju isporuči nacionalnoj mreži. U slučaju centrale u Borni, operateri garantuju potrošačima 0,43 evra po utrošenom kilovat-času (kWh) do 2025. godine. Nasuprot tome, potrošači u Berlinu plaćaju 16,5 do 19 centi po kWh za konvencionalnu struju, dobijenu uglavnom uz pomoć nafte, gasa i nuklearne energije. Takva velikodušnost je podstakla američkog funkcionera Endija Karsnera, odgovornog za obnovljive izvore energije, da solarnu struju oceni kao "luksuz za bogate nacije, koji plaćaju da bi imali čistiju i zdraviju okolinu".

Svako domaćinstvo koje na svom krovu instalira solarne ploče može sa sigurnošću očekivati da će mu godišnje biti vraćeno 5,6 odsto početnog ulaganja (koje iznosi 27.500 evra), objavilo je nedeljno izdanje nemačkog dnevnika "Frankfuter algemajne cajtung". Nemačke firme se utrkuju da profitiraju na "bumu" sunčevog izvora neograničene, čiste energije. Jedan od najvećih svetskih proizvođača solarnih ćelija "Solarvorld", sa sedištem u Bonu, nedavno je postao najveći učesnik na tržištu solarne energije SAD kupovinom gubitaških poslova "Šela" sa silicijumom. Silicijum je glavna komponenta solarnih ćelija i fotogalvanskih modula koji "hvataju" sunčevu svetlost i pretvaraju je u električnu struju.

"Solarvorld", osnovan pre sedam godina, treća je po veličini solarna kompanija na svetu, posle japanskog "Hitačija" i multinacionalne Britiš petroleum (BP), firme koja je lani bila vodeća figura na nemačkom tržištu akcija. Tri solarne firme su prošle godine debitovale na tržištu akcija, uključujući "Ku-sels" (Q-Cells), čija je inicijalna javna ponuda izazvala ogromno interesovanje. Većina novih solarnih kompanija se nalazi u ekonomski manje razvijenom istočnom delu Nemačke kojem one donose gotovinu i obezbeđuju radna mesta. Prema podacima nemačkog udruženja za solarnu energiju (BSW), u solarnoj industriji cele Nemačke zaposleno je oko 40.000 radnika. Cifra bi mogla porasti na 200.000 ljudi u narednih 20 godina, kada se očekuje da se udeo solarne enregije upetostruči i dostigne pet odsto ukupnih nemačkih energetskih potreba.

"Knjige porudžbina solarnih firmi su pune. Sve više i više građana shvata da njihovi troškovi za grejanje mogu biti smanjeni uz pomoć solarne energije", istakao je direktor BSW Karsten Kernig. Profesor Joahim Luter, iz prestižnog i instituta za solarne energetske sisteme Graunhofer, ukazuje, međutim, da je solarna industrija sada "u stepenu razvoja u kojem je bila industrija automobila oko 1920. godine". Cena jednog kWh solarne struje mogla bi da do 2020. godine opadne za 0,23 evra dok bi privatni potrošači morali da plate 0,28 evra po kWh konvencionalne struje, prognozirala je fondacija "Fridrih Ebert". "Obnovljivi izvori energije biće na duži rok osnova za održive globalne isporuke energije", smatra profesor Luter.

Zorica Vulešević

---

Prva komercijalna solarna elektrana u Češkoj Republici konačno je počela proizvodnju električne energije, ali njeno puštanje u rad nije prošlo bez problema, prvenstveno birokratskih. Elektranu je izgradila firma HiTechMedia Systems (http://www.hitech.cz/) u Opatovu na Svitavsku za oko devet miliona čeških kruna, odnosno za više od 315.000 evra. Ta kompanija računa da će uloženi novac uspeti da povrati za oko deset godina rada elektrane snage oko 60 megavata.

Početak rada solarne elektrane, koji je kasnio nekoliko meseci, komplikovala je pre svega birokratska administrativna praksa najveće češke energetske kompanije ČEZ, koja je onemogućavala da se počne proizvodnja struje u planiranom terminu. Direktor firme HiTechMedia Systems Vladimir Mlečka je rekao da posle višemesečnog kašnjenja i visokih finansijskih šteta koje je zbog toga imalo njegovo preduzeće, elektrana sada radi punim kapacitetom i bez ikakvih tehničkih problema.

ČEZ se, međutim, brani i prema rečima Eve Novakove, portparola te energetske firme koja i sama sve više investira u obnovljive izvore energije, solarna elektrana je bila priključena na električnu mrežu u okviru dogovorenih vremenskih okvira. Jan Ravenski iz organizacije Greenpeace kaže da su mali decentralizovani i u velikoj meri nezavisni lokalni sistemi proizvodnje svugde u svetu prava noćna mora za svakog monopolskog proizvođača.

Energija, prema njegovim rečima, nije izuzetak, a Opatovska elektrana na sunčevu energiju povrh svega pokazuje da energiju možemo da dobijamo i bez basena uglja, rashladnih tornjeva, sagorelog atomskog goriva i uništavanja klime. Među prednosti solarne energije spada praktično nulti trošak za proizvodnju, dugovečnost, čistoća i to što nema potrebe za dodatnim opsluživanjem.

Nasuprot tome u njene loše strane spada zavisnost od doba dana i vremenskih uslova, visoki troškovi uvođenja u pogon i time usporeni povraćaj uloženih sredstva, kao i potreba instaliranja većih komercijalnih uređaja koji u Češkoj, bar za sada, nailaze na administrativne prepreke. U svetskim merilima solarna energija ima najveći potencijal od svih obnovljivih izvora energije i sa novim tehnologijama može postati glavni izvor proizvodnje struje u subtropskim i tropskim oblastima.

Solarne elektrane izgrađene u Sahari bi, recimo, mogle da za najviše tri decenije isporučuju struju celoj Evropi, smatra Rovenski. HiTechMedia Systems već ima pripremljen projekat za još jednu solarnu elektranu koja bi trebalo da bude postavljena u Zlinskom regionu Češke, sa kapacitetom koji je deset puta veći od elektrane u Opatovu.

ag + http://aktualne.centrum.cz/eko...i-firmy/clanek.phtml?id=198412

---

Bilo bi lepo kada bi ovaj zeleni momak pomenuo i neke fakte koliko je hemikalija pusteno u vazduh, koliko je vode unisteno hemijskim reakcijama i sl.. za stvaranje doticnih solarnih ploca ;-)

---

A zar to nije ista tehnologija s silicijem kao i za procesore, tranzistore i ostale poluvodiče il se varam, ako može koji link ili objašnjenje.
Pozdrav

Tačno!
Opet tačno!

Da bi solarna energija, energija vetra i slični „zdravi“ izvori struje uopšte bili primenjivi u praksi i finansijski isplativi, država mora da dotira novcem takve elektrane!

Da naprave solarnu elektranu u Trebinju. Em, je najsunčaniji grad, em sunce prži, a kamnenjara za postavljanje ploča u izobilju. Mogli bi struju da izvoze Dubrovniku i Crnoj Gori. Kad im vodu daju besplatno da bar nešto naplate :)

---

U nemačkoj pokrajini Bavarskoj u ponedeljak je puštena u rad solarna elektrana za koju njen operater kompanija "Solon" tvrdi da je najveća na svetu.

U ovaj projekat je uloženo 70 miliona evra, a izgradnja je trajala 15 meseci. Solarna elektrana raspolaže instaliranom snagom od 12 megavata što će omogućiti da se pokriju potrebe za električnom energijom oko 3.500 domaćinstava, prenela je agencija DPA.

Smeštena na poljani površine 77 hektara u blizini grada Arnštajna, solarna elektrana sadrži 1.400 pomičnih solarnih panela koji su rasporedjeni u redove i automatski se okreću prema suncu kako bi u svako doba dana primali najviše sunčeve svetlosti.

Ova vrsta tehnologije omogućava da se najbolje iskoristi energija sunčevih zraka. Na taj način će elektrana moći da proizvede 35 odsto više električne energije nego da raspolaže fiksnim panelima, izjavila je portparol kompanije "Solon" Tereze Rac.

Područje oko panela nije ogradjeno, što znači da će izmedju njih ovce slobodno pasti i tako sprečiti eroziju zemljišta, objasnila je Rac.

Nemačka je prošle godine uložila 3,7 milijardi evra u solarnu energiju, koja je pored eolske energije i biomase jedan od obnovljivih izvora energije koji beleži najbrži rast.

Prema podacima nemačkog Udruženja za solarnu energiju, ova vrsta energije trenutno pokriva samo jedan odsto ukupnih nemačkih potreba za strujom, ali se očekuje da ovaj procenat do 2020. dostigne više od pet odsto.

(Tanjug)

---

Konferencija o solarnoj energiji u Drezdenu

Nemačka je svetski lider u ovom sektoru i proizvodi dovoljno struje da podmiri potrebe domaćinstava jednog grada od 590.000 stanovnika, pokazuju podaci nemačkog Udruženja za solarnu energiju.

Očekuje se da će se proizvodnja solarne energije u svetu ove godine povećati za 25 odsto u odnosu na 2005, istakli su učesnici Evropske konferencije o solarnoj energiji, koja se održava od 4. do 8. septembra u nemačkom gradu Drezdenu.

Direktor odeljenja za obnovljivu energiju Instituta za životnu sredinu i održivost pri Istraživačkom centru EU, Hajnc Osenbrink (Heinz Ošenbrick), izneo je da je prošle godine u sektoru solarne energije u svetu ostvaren promet od 5,8 milijardi evra, prenela je agencija DPA. "Drastično povećanje cene sirove nafte i činjenica da su poslovni ljudi, političari i potrošači postali svesni da je količina fosilnih goriva ograničena, omogućilo je ogroman rast sektora solarne energije", istakao je Osenbrink na otvaranju konferencije u Drezdenu.

Solarna energija pokriva tek delić od jedan odsto globalne tražnje električne energije. Nemačka je svetski lider u ovom sektoru i proizvodi dovoljno struje da podmiri potrebe domaćinstava jednog grada od 590.000 stanovnika, pokazuju podaci nemačkog Udruženja za solarnu energiju.

Prošle sedmice u nemačkoj pokrajini Bavarskoj je puštena u rad solarna elektrana za koju njen operater kompanija "Solon" tvrdi da je najveća u svetu. Elektrana raspolaže sa više od 1.400 solarnih panela, koji će prikupljati sunčeve zrake i pretvarati ih u energiju dovoljnu za pokrivanje potreba 3.500 domaćinstava.

Prema podacima udruženja, solarna energija trenutno pokriva samo jedan odsto ukupnih nemačkih potreba za električnom energijom, ali se očekuje da će ovaj procenat do 2020. porasti na više od pet procenata.

(Tanjug)

---

Zlatiborski hotel „Olimp“ već tri godine koristi solarnu energiju za grejanje vode. U hotelu kažu da imaju jako dobra iskustva, a računi za struju smanjeni su za oko polovinu. Kolektori zagreju toliko vode da pretekne i za grejanje hotelskog bazena. Srbija ima za trećinu veći potencijal za prikupljanje solarne energije nego, recimo, zemlje srednje Evrope, a najveći potencijal imaju delovi oko Niša, Leskovca i Vranja. Za razliku od struje, sunčeva energija je najisplativija kada se najviše troši. Kod nas se gotovo uopšte ne troši. Solarna energija se u svetu najčešće koristi za grejanje vode i dogrevanje prostorija, ali se može pretvarati i u električnu energiju za napajanje kućnih uređaja.

- Najviše je isplativa ukoliko se koristi za zagrevanje vode, a mnogo je skuplje koristiti je za potrebe velikih potrošača - izjavio je za „Blic“ doktor tehničkih nauka Zoran Vujović i vlasnik firme TMF 2005, koja se bavi ugradnjom solarnih kolektora.

Dve su osnovne vrste kolektora, a razlikuju se po funkciji i ceni. Kolektori i oprema za korišćenje sunčeve energije traju oko 20 godina. Prvi tip ovih „baterija za sunce“ vrlo je isplativ i koristi se gotovo isključivo za zagrevanje vode u objektu, svejedno da li je hotel ili privatna kuća, a mogu da budu isplativi posle samo tri godine korišćenja.

- Jedan ovakav kolektor košta oko 270 evra i za sat vremena zagreva oko 100 litara vode na temperaturi dovoljnoj za kupanje, znači voda ima oko 40 stepeni. Za potrebe kupanja četvoročlane porodice ugradnja ovih kolektora koštala bi oko 2.000 evra, ali za grejanje kuće od 200 kvadrata treba izdvojiti oko osam hiljada evra - kaže Milić Nikolić, vlasnik firme „Elsol“, koja se takođe bavi ugradnjom kolektora.

U hotelu „Olimp“ ceo sistem od trideset kolektora plaćen je 1.200.000 dinara, i investicija se isplatila.

- Hotel u svakom trenutku ima u opticaju oko pet tona tople vode, a kada su izrazito sunčani dani, ova količina se povećava i preko sedam i po tona - kažu ljudi iz tehničke službe hotela „Olimp“. Ipak, Srbija još nije spremna da iskoristi potencijal solarne energije. Velike građevinske firme nemaju sluha da ugrađuju ovakve sisteme koji bi u svim stanovima omogućili stalno korišćenje tople vode, a u osunčanijim delovima Srbije i besplatno grejanje.

U poređenju s Nemačkom, Srbija ima za oko 40 odsto veću prosečnu energiju solarnog zračenja, što znači da je mnogo pogodnija za razvoj solarnih elektrana nego ova evropska država. Studija Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine pokazuje (rezultati januar-jun 2004) da Srbija ima oko 280 sunčanih dana godišnje, a to je čini veoma povoljnom za razvoj i ugradnju solarnih kolektora i solarnih elektrana.

Autor: Radovan Ž. Marković
Novina: Blic
Datum: 10.09.2006.
Strana: 8

---

kako ti kolektori za grejanje vode funkcionisu zimi to me pre svega zanima jer je leti dovoljno da izbacis jedan kazan iz bojlera ili neko bure na krov ofarbas ga u crno i dobijes 80 stepeni vode kao sto to rade vecina brace crnogoraca na moru ali sta je sa zimom kada sunca nema mnogo?

---

U tom slučaju se koriste tzv. toplotne pumpe. Imaš ovde temu o njima. Njima je dovoljna niska ali stalna temperatura da bi sa nje “povećali” i “prepumpali” toplotu do bojlera. Osim toga svi savremeni kolektori sunčeve toplote su smešteni ispod staklene ploče, tako da se na njima javlja efekat staklene bašte. Koristi se čak i ulje kao toplotni medijum zbog većeg toplotnog kapaciteta, i nemogućnosti zamrzavanja.

daj kazi nesto vise o tim pumpama sta gde kako koliko itd

---

Sunceva energija i njeno koriscenje imaju ogromna ogranicenja u odnosu na fosilna goriva i nuklearnu energiju.

Sunce neije moguce koristiti nocu ili pod oblacima dok se kod nuklearki i termoelektrana proces moze odvijati 24h na dan.
Nemaju sva mesta na zemlji podjednaku insolaciju u toku godine. recimo na severnoj hemisferi izmedju 55-tog i 65-tog oblacnost je najveca. A zimi kada je potrebno vise energije noc je ovde duza od dana. Ova energija je skuplaja i za ekslataciju.

Znam da ce fosilna goriva nestati jednog dana i mi tu nista ne mozemo da preduzmemo. Jedini izlaz su hidroelektrane. i naravno usteda fosilnih goriva. vise bi smo recimo ustedeli energenata vozeci se biciklama umesto automobilom nego sa koriscenjem sunca.

---

http://www.elitesecurity.org/t19098-0-Toplotna-pumpa



Da ali uzmi u obzir ogromne gubitke koji se javljaju pri konverziji nuklearne energije u toplotu, pa iz toplote u električnu, pa gubitci u prenosu električne energije i na kraju gubitke na samom grejaču. A sigurno toplu vodu koristiš i leti. Bar za mašinu za veš.
Ulaganje u solarne ćelije namenjene dobijanju struje kod nas se i dalje ne isplate. Prvo zbog nikakve ponude (valjda je carina velika, šta li), a onda zbog i dalje izuzetno visoke cene. Jeste da im je rok trajanja nekih 100 godina, ali uz sadašnju cenu struje isplatile bi se tek za oko 30 godina. Stvarno previše.
Sa druge strane investicije u kolektore za dobijanje tople vode su daleko manje, a i daleko isplatljivije. Ponuda je sasvim solidna, a i samogradnja je veoma moguća. U nekom od starih časopisa SAM video sam jedan kolektor napravljen od kondenzatora frižidera (to su one crne orebrene cevi sa zadnje strane). Čovek je lepo to ostaklio, stavio nešto staklene vune odozdo, ubacio u limenu kutiju i to je sve.
Takođe je u nekom drugom SAM-u objavljena prepravka ravnog pločastog RADIJATORA tako da su na kraju dobili solarni kolektor karakteristika boljih od ponekih fabričkih.
Ostali elementi za vodoinstalaciju (prvenstveno mislim na izmenjivače toplote) su se od skoro počeli prodavati i u maloprodaji, tako da više nije bauk napraviti ili platiti majstora da vam napravi takvo nešto.

dali neko zna koliko bi kostala cela instaliacija sloarne energije za kucu od 100 kvadrata...za osnovne namene

tipa(sijalice,bojler i sta vec spada u osnovne namene)...

---

Evo ja sada skoro redizajnirao sajt coveka koji se bavi ugradnjom sistema za solarno grejanje :). Cena nema na sajtu ali moze ti pomoci kontakt solarno grejanje

---

Ja su sigurno uraditi kad-tad grejanje sanitarne vode solarno. Bas sam zagrejan za celu stvar ali nazalost finansije mi trenutno to ne dopustaju.

Energija ce samo biti skuplja a bar vodu nije problem grejati od aprila do oktobra (Novi Sad) solarnim putem.

Za Crnogorce mi stvarno nije jasno, oni dole imaju takav potencijal za solarnu energiju a skoro je uopste ne koriste.

---

Treba to neko i da montira ;)

---

Pa naleteh jutros na ovaj link, pogledao sam na brzinu cini mi se da je uputstvo komletno i nije veliko, detaljno je,
za samogradnju.
http://www.zelena-akcija.hr/fi...gradnja_solarnih_kolektora.pdf

ODLIČNA TEMA!

Vidim da sve gore pomenuto odnosi se na AKTIVNI sistem solarne energije. A šta je sa PASIVNIM sistemom solarne energije?! Drugim rečima da kuća ili neki drugi objekat sa staklenikom i TROMBE-ovim zidom, pod uslovom da imaju DOBRU kompletnu termoizolaciju debljine od najmanje 10 cm, kao cvet otvaraju se danju prema Suncu (a noću se zatvaraju radi sprečavanja gubitka energije) i akumuliraju energiju u "skladištu" za više dana (istraživanja su pokazala da samo jedan dan zubatog sunčanog dana zimi, pod uslovom da objekat ima veliku masu radi akumulacije toplotne energije, dovoljna je za ugodan boravak u kući najviše 5 sledećih oblačnih dana bez korišćenja dodatnih drugih izvora grejanja).

Pasivni sistem solarne energije je jeftiniji i EFIKASNIJI (zato što je nisko temperaturni režim grejanja) od aktivnog sistema grejanja koji zahteva višu temperaturu radi prenosa toplote vodi.

Dodatni trošak za pasivni sistem grejanja (kompletna termoizolacija, TROMBE-ov zid, staklenik, 2 centrifugalna ventilatora sa limenim kanalima za zagrejani vazduh, betonski blokovi ispod poda prizemlja) zahteva oko 15 % više ulaganja u odnosu na ukupni trošak za gradnju klasične kuće bez termoizolacije, uz uslov da duža strana spoljneg zida sa staklenikom, TROMBE-ovim zidom i nadstrešnicom bude orijentisana ka jugu uz dozvoljena toleranciona odstupanja, i da unutar kuće ima pravilan raspored prostorija (prema knjizi "NASUŠNO SUNCE" pokojnog prof. dr. Branislava Lalovića). Dodatna ulaganja se povrate štednjom energije za oko 5 godina, a nakon toga - bonus.

S obzirom na naše sadašnje uslove života u Srbiji, to sve gore navedeno mogu da priušte samo oni koji imaju para da bi pasivna solarna kuća (ili još bolja solarna zemunica - http://www.veljkomilkovic.com/EkoKuca2.htm) bila KOMPLETNO završena, odnosno drugim rečima - da bi kuća funkcionisala kao prava solarna kuća, ona mora biti skroz spoljno termoizolovana (sa svim kvalitetnim prozorima i vratima) i sa staklenikom i TROMBE-ovim zidom.

http://srdjane.blog.co.yu/blog...12/16/pasivna-solarna-energija

http://www.well.org.yu/Ekoloska%20kuca.htm

http://www.gds.co.yu/cms_images/pasivnakuca%5B2%5D.pdf

http://www.hobiportal.com/dokument/solarna.pdf

<sub>[Ovu poruku je menjao eloiza dana 19.01.2009. u 12:17 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao eloiza dana 20.01.2009. u 06:52 GMT+1]</sub>

Pozdrav svima,

koga zanima jeftino i izuzetno jednostavno solarno grejanje kuce, postoji detaljno uputstvo za samogradnju na stranici http://solar.freeonplate.com
U pitanju je solarni panel napravljen od ALU limenki.
Mnogi solarnu energiju pretvaraju u elektricnu, kojom zatim napajaju grejace ili greju vodu koja posle greje vazduh unutar kuce. Bez sumnje
je mnogo jednostavnije da direktno zagrevamo vazduh i ne razmisljamo o baterijama, konvertorima, antifrizu, smrzavanju tecnosti pri niskim temperaturama itd.
Pogledajte kako da pomocu prirucnih alata i materijala napravite solarni panel od pivskih limenki sa kojim mozete dogrevati kucu.


Procenite, pa prokomentarisite.

pozdrav,

---