Instalacija Linux-a pored Windows XP-a

Stvarno ne razumem zašto bi neko podešavao raspored tastature na engleski, kad ima naših rasporeda (i za našu ćirilicu i za našu latinicu).

Vidim da i ovde koristis nasa slova a ja ne koristim. Oko toga je par puta bilo zescih diskusija, ja sam licno takodje bio zrtva kritike sto ne koristim nas raspored.

Ima razloga. Kao sto znamo, ranije su se uz engleski raspored mogla koristiti i nasa slova, pritiskajuci razne tastere, koji nisu odgovarali nasem rasporedu. Zatim smo dobili i nasa slova, sa nasim rasporedom tastera. U tom rasporedu su premestena slova z i y, a i mnogi znaci interpunkcije i slicno. Meni licno je to veliki problem jer sam od ranije navikao na engleski raspored i kucam slepo, ukljucujuci tu i neke znake, ne samo slova.

Pretpostavljam da je lakse instalirati Linux sa engleskim rasporedom, jer je instalacija pocetniku vec sama po sebi teska a ako uz to jos treba da juri slova i crtice po tastaturi, onda je to dodatna muka. A pretpostavlja se da je od ranije koristio engleski raspored.

Ova stvar je narocito neprijatna kod dopisivanja, pa neko pise mejl jednim rasporedom, ti ga citas drugim i onda u tekstu imas neke kuke i kvake, za koje moras da nagadjas sta znace. To mnogim ljudima smeta, sto potvrdjuje i komicni dogadjaj iz mog zivota: nekom prilikom sam pisao mejl nekoj 'uvazenoj osobi' i specijalno za tu priliku koristio nasa slova a 'uvazena osoba' meni hladno odgovori tekstom bez nasih slova!

---

Nisu sve tastature iste. Zato sam preporučio da se ide na sigurno. Američka tastatura, a kasnije neka se snađu. Uostalom sva ova uputstva su napisana da se na što kraći i jednostavniji način stigne do cilja, Linuksa koji radi. Stručna uputstva nemaju (ili ih ja nisam pronašao) objašnjenja kako najlakše doći do Linuksa pored Vindovsa na računaru.

Slova nisu bila premeštana, tako je uvek izgledao srpsko-hrvatski raspored (tako je na pisaćim mašinama).
U Evropi se uglavnom koristi QWERTZ raspored (koji se koristi i za srpsko-hrvatski), a Ameri koriste QWERTY raspored.

Oni koji ne znaju napamet QWERTZ raspored, nego gledaju u tastaturu kad kucaju, nek ne uzimaju QWERTY tastaturu, nego QWERTZ (na QWERTZ tastaturi će svaki znak da bude na svom mestu).


To nema veze s rasporedom, nego sa pogrešno nameštenim kodiranjem znakova. Ako neko ne vidi naša slova, to je samo zato što je podesio kodiranje samo za engleski, a ne za kodiranja koja se ovde koriste (centralno evropsko kodiranje i UTF-8 kodiranje). Da svi podešavaju raspoder i kodiranje onako kako treba (a ne samo za engleski), onda ne bi bilo takvih problema.


Pa ako je tako, zašto onda da neko prebacuje raspored na engleski, kad mu je već sve podešeno za srpski (kad se pokrene instalacija i kad se odabere jezik, onda se sve automatski podesi za taj jezik, uključujući i raspored).

Jesu bila premestana, jer su prve tastature bile sa engleskim rasporedom. Raspored na papiru je jedno, ali stvarni raspored je nesto drugo. Na pocetku smo bili prisiljeni da koristimo engleski raspored, bez nasih slova. Zatim smo dobili nasa slova, razbacana po tastaturi, a tek u sledecoj fazi YU-tastaturu. O tome ti govorim.
Tacno. Ali ne podesavaju. Onda je najprostije koristiti engleski raspored (tj. americki) i ne moras da brines da li onaj tamo ima pravilno podeseno ili ne.

Mnoge velike firme rade bas tako. Evo citata iz odgovora SBB: "Postovani,
Obavestavamo Vas da se po..."

Ne kazem da nisi u pravu, ali biti u pravu nije uvek najlakse...

---

To što neko ne podešava kodiranje je nešto što mene ama baš uopšte ne interesuje. Ja sam podesio i svaki normalno pisan tekst vidim (i čitam) kako je napisano ... uh, ovo mi je od negde poznato. ;) Naravno da ću uvek da pišem sa našim slovima, svejedno da li na nekom ovakvom mestu, mejlu (jedan od uslova da koristim mejl klijent je podrška za naša slova) ili mobilnom. Ovo poslednje ima izuzetaka zbog nekih starijih telefona koji to ne podržavaju pa za njih nekoliko progutam ta slova. Ja i dalje razlikujem pisanje i pišanje, sisanje i šišanje a o kozama i da ne pričam. ;) Kada neko to ne koristi, pripisujem neznanju a ne prilagođavanju načinu na koji se piše nekim drugim jezikom.

Što se rasporeda tiče, najmanji problem je da se to malo promeni ako ti baš smeta zvaničan raspored. Ja čak još uvek koristim dva, onaj stari na koji sam navikao i kog podesim gde mogu i standardni koji koristim tamo gde neću da menjam.

Čak sam i svoj prvi susret sa linuxom iskoristio da pogledam kako je rešeno i odmah sve podesio po propisu.

U redu je, zapostavili smo temu, može, tačnije treba da ostane raspored tastature Srpski. Neću sada da menjam uputstvo da ne napravim zbrku (izgleda da sam iskopirao deo uputstva za neki drugi stariji Llinuks, pa otuda zabuna; eh da je jedini problem tastatura).

Ovo je tekst sa DVD PC Almanah softvera 2005 - Office na temu kodnih rasporeda YU tastature


Office YUTilities

Dragan Grbić

Kako bi bilo lepo da alati koje vam ovde predstavljamo uopšte nikada nisu morali da postoje! Postoje hiljade korisnika računara u našoj zemlji koji bi, nakon pročitanog uvoda, mogli da kažu „da, to mi se desilo... kad se samo setim”. Te nemile situacije su nastale kao posledica javašluka u donošenju, a potom i u poštovanju jednog ozbiljnog standarda. Reč je o standardu primene jezičkih kodnih rasporeda na personalnim računarima, koji je omanuo u praksi onda kada to nije smelo da se desi. Duže od deset godina potkraj XX veka, deo tog standarda koji se odnosio na ondašnju Jugoslaviju bio je samo mrtvo slovo na papiru. A bilo je to vreme ekspanzije personalnih računara, ona kritična faza prihvatanja tehnologije kada neke navike postaju zapečaćene kao društvena norma.

Prva epizoda: osamdesete

Osamdesetih godina, implementacija standarda CP852, koja je rešavala pitanje rasporeda pet dijakritičkih znakova YU latinice u dva oblika (velika i mala slova), nije bila blagovremeno usvojena na hardveru, čak i kad se podrška pojavila na popularnoj platformi MS-DOS. Naime, bilo je premalo grafičkih adaptera tipa EGA i VGA na kojima je DOS mogao da ispisuje naša slova kako valja. Osamdesetih godina, na personalnim računarima dominirali su jeftiniji Hercules monitori, uz odgovarajuće grafičke adaptere, koji su ispisivali slova direktno iz hardvera. Da bi se naša slova ispisala, bilo je potrebno reprogramirati tzv. EPROM čipove na grafičkim adapterima. Isto je važilo i za matrične štampače: prošlo je relativno mnogo vremena dok se kod nas nisu pojavili štampači koji sadrže i standard CP852 za DOS, pa su menjani i EPROM čipovi štampača. E, to je rađeno pogrešno: danas više niko ne zna ko je, kako i zašto baš tako rasporedio slova čćđšž u tzv. YUSCII raspored, ali se zna da su posledice tog delovanja ostale kao tmurni spomenik tog vremena do dana današnjeg.

Da bi stvar bila gora, nekima se nije dopadalo što YUSCII znakovi menjaju znakove koji dosta znače programerima (npr. uglaste i vitičaste zagrade), pa su pravljeni drugi „standardi”. Umesto da se ujedine u pokušaju da strateški reše problem, uticajni računarski časopisi onog vremena su pravili druge kodne rasporede (svako svoj), a neki „standardi” su prepravljani po nahođenju. Postoji urbana legenda da se jedan od dvanaest (!) poznatih kodnih rasporeda u ondašnjoj Jugoslaviji zvao Custom 1 – zato što ga je koristio samo jedan čovek...

U osvit Windows-a, iz nekih državnih institucija oglasiše nekakve komisije u pokušaju da, pored živog standarda, naprave novi standard koji pokriva upotrebu dva pisma u istoj tabeli. Taj patetični pokušaj ostao je zabeležen pod šifrom JUS.015, a koristilo ga je verovatno tačno onoliko ljudi koliko ga je i napravilo – štampači i dalje nisu mogli da se prilagode novom, tehnički neskladnom kodnom rasporedu.

Ukratko, YUSCII se najviše raširio i uspeo je da nadjača CP852 čak i kada su preduslovi za njegovu primenu postali sasvim valjani. I dalje, umesto preporuka za poštovanjem standarda, preporučivani su razni programi za prilagođavanje tastatura i VGA monitora, a i do danas su preživeli programčići koji u DOS liniji mogu da interpretiraju dvanaest kodnih rasporeda, čak i onaj koji je koristio pomenuti usamljenik iz urbane legende.

Druga epizoda: devedesete

A onda je došao Windows 3.1, pa za njim Windows 3.11 for Workgroups, platforme koje su donele neke nove mogućnosti u radu i postale popularne na barem dva fronta. Ređi razlog se ogledao u mogućnosti povezivanja računara u jeftinu mrežu bez servera. Onaj češći, svima zanimljiviji razlog beše atraktivnost grafičkog okruženja i načina rada WYSIWYG (what you see is what you get – „šta vidiš, to i dobiješ”). Sa malim kašnjenjem, pojavio se Windows 3.11 CEE (Central European Edition), koji je imao definisanu primenu kodnog rasporeda CP1250. To je bila ne baš ista, ali skladna interpretacija rasporeda CP852; postojao je filter koji pri razmeni između platformi menja znakove u letu, uz malo sreće i mnogo pripreme. Međutim, tehnologije nove, a navike iste: čak je i princip WYSIWYG bio narušen zbog strahovite inercije prenošenja YUSCII znakova na Windows.

Ali, ovog puta to nije značilo promenu sadržaja EPROM čipova, nego zahvat u strukturi softvera. Armije radoznalih hakera krenule su da menjaju postojeće i prave nove vektorske TrueType fontove po YUSCII rasporedu. Sve bi to možda i bilo u redu – da su to radili kako treba; ali, zakoni digitalne tipografije su strogi i malo ljudi ih zaista poznaje. Projektovati neki font znači biti majstor od zanata, a pogotovo poznavati zakone fiziologije ljudskog oka i tajne udobnog čitanja, poput odnosa položaja dva slova. Tabele tzv. kerning parova, koje su definisale te odnose, nisu bile poštovane, pa čak i ako bismo zanemarili to što ni slova nisu bila valjano iscrtavana. Laserski štampači su postajali sve jeftiniji, a poslednjih pet godina prošlog veka bili smo svedoci raznih tipografskih kvazi-majstorija u knjigama, novinama, na reklamama. To je izgledalo izuzetno ružno, i to sve zbog toga što je neko više voleo da ima 400 YUSCII fontova nego samo desetak ispravnih. Na stranu nedostatak dobrog ukusa, koji je takođe neprimereno „pomagao” situaciji, računari kao jeftin alat za grafički dizajn postali su sopstvena suprotnost.

Uto je došao i Windows 95 PE, pa Windows 98, a za njima i noviji operativni sistemi koji su do kraja rešavali pitanja višejezičnosti platforme, saradnju više pisama u istom dokumentu i valjan ispis kulturno projektovanih fontova u kancelarijskoj štampi. Iza svega toga se nalazio međunarodni standard ISO-10646, čija je varijacija na personalnim računarima nazvana Unicode. Ona se odnosila na mogućnost da se u delove tabele od 256 znakova prenesu znaci lokalnih pisama iz pune tabele koja ima 65.536 znakova i dovoljna je za interpretaciju većine svetskih jezika. Rešenje je bilo dostignuto, bilo je jasno i lako upotrebljivo. Najzad je počela dominacija standarda nad nazovi-standardom, a YUSCII fontovi na Windows-u s pravom su postali obeležje nemarnosti korisnika; neko je TrueType fontove prerađene u YUSCII tačno nazvao elektronskim đubretom. Na konferencijskom sistemu SezamPro, grupa diskutanata (među kojima je i potpisnik ovih redova) pripremila je virtuelni „stub srama” za sve one koji su i dalje, ovog puta bez ikakvog opravdanja, javno koristili YUSCII fontove na grafički orijentisanim platformama. Nažalost, mnogo ih je prošlo kroz to zamišljeno mesto, a među njima je bilo čak i nepoznatih majstora koji rade u državnim organima.

Epilog priče: izrada grupe alata

Kodni raspored YUSCII je uhvatio doživotno korenje na DOS platformama koje su pretekle do danas: bilo bi preskupo i neracionalno da se hiljade programa pisanih u Clipper-u sada menjaju i da se baze konvertuju. Prećutno, i najglasniji zagovornici modernog standarda Unicode prepustili su anahronizam starenju i spontanom odumiranju. Umesto toga, pažnja je okrenuta onom kraćem periodu nesklada standarda u Windows-u, koji je ipak ostavio tragove u vidu nepreglednih arhiva dokumentacije u elektronskom obliku, a napisanih onim strašnim slovnim oblicima. Čak i oni koji su imali dobru volju da retroaktivno promene to stanje, uglavnom nisu imali dovoljno vremena da ručno menjaju nepravilne znakove. Bio je potreban prikladan alat za to.

U vreme dominacije piratske primene softvera, verovatno da nije bilo računara koji nije imao instaliranu aktuelnu (ili barem pretposlednju) verziju paketa Microsoft Office. Dokumenti su pisani u Word-u, i danas najviše korišćenom tekst-procesoru; tabele za numeričke proračune su pravljene u Microsoft Excel-u; PowerPoint je postao implicitni standard na svim javnim skupovima, a vremenom je i Access dostigao dovoljnu popularnost u gradnji poslovnih aplikacija. Problemi u razmeni dokumenata rešavani su na mnoge načine (ili nisu), od brzih izmena uz pomoć alatki za pretragu i zamenu, preko nemoćnog pogleda pri povezivanju tabela u Access aplikaciji, do neprijatnog crvenila predavača na nekom javnom skupu (ili ljutnje na organizatora) kada se na projekcionom platnu ukažu kuke i kvake.

Srećom, postoji prostor za trajno rešenje ovakvih slučajeva: programi paketa Microsoft Office su programibilni u jeziku Visual Basic for Applications (VBA), što je idealna alatka za mnoge namenske potrebe. Nešto ranije, Microsoft Word je imao sličan jezik makro-programiranja po imenu WordBASIC. Na tom polju, jedan mladi inženjer u poznatom beogradskom izdavačkom preduzeću objavio je rat YUSCII rasporedu, mučeći se sa piscima i lektorima koji su mu predavali dokumente sa takvim tekstovima. Rezultat njegovog rada, koji je kasnije preveden u VBA, a jezgro iskorišćeno u svim drugim alatima iste porodice, poznat je pod imenom YuConv. Inženjer koji je stekao zasluženo i trajno uvažavanje zbog tog posla zove se Dragan Vračar, a njegova besplatna, besprekorno jednostavna i korisna alatka za Word danas je verovatno najviše korišćeni računarski program nekog domaćeg autora u „skraćenoj Jugoslaviji” otkad u njoj ima PC računara.

Prvi u igri: Yu konverter za Word

Uloga makro-alatke CharConv za Microsoft Word je višestruka. Najpre, u dva poteza, makro će proleteti kroz tekst i promeniti YUSCII znakove u UniChar, kako se lokalno naziva interpretacija Unicode tabele u programiranju. Za svaki slučaj, na raspolaganju je još nekoliko poznatih DOS „standarda”, jer nikad se ne zna kad mogu da posluže. Ovde je moguće i rešenje kada se umesto slova š i ž pojave kvadratići – to je nasleđe iz vremena raznih, nepravilno napisanih mapera tastature, gde su ta slova imala neispravan kodni znak; tada samo treba da iskonvertujete tekst iz CP1250 u UniChar i problem biva rešen. Font se rešava posebno: obeležite ceo tekst (CTRL+A), pa ga prevedete u neki od Unicode kompatibilnih fontova (a takvi su svi koje dobijete na modernijim Windows platformama). Konačno, posebni modul CirToLat rešava pitanje prevođenja iz jednog pisma u drugo: ako želite tekst na ćirilici, prvo obezbedite da bude napisan po valjanom rasporedu UniChar, a zatim ga prevedite u tradicionalno pismo. Ukratko, to je sve. Zapravo, to je mnogo: problem se rešava veoma brzo.

Da biste angažovali alatku YuConv za Word, pronađite na pratećem CD-u datoteku YUCONV98E.ZIP; nalazi se u folderu \office\YUTilities\. Raspakujte datoteku bilo gde (upotrebite Total Commander ili Power Archiver; naći ćete ih u Almanahu i na CD-u), ali je još ne otvarajte. Otvorite svoj Word (verzija 97 ili novija), pa pozovite dijalog Tools / Macro / Security. Verovatno ćete zateći nivo sigurnosti rada makroa na stavci High, što znači sprečavanje njihovog rada; promenite to u Medium, i program će pitati za dozvolu rada makroa pri otvaranju dokumenta koji ih sadrži. Potvrdite promenu, pa tek tada otvorite YU KONVERTOR 98E.DOC, a na pitanje o radu makroa odgovorite klikom na taster Enable macros.

Kada se dokument otvori, videćete pozdravnu reč autora, a na drugoj stranici i istoriju nekoliko revizija makroa, koje su napravili drugi korisnici; od marta 1997, kada je prva VBA verzija napisana, do maja 2001, od kada datira verzija koju imate na raspolaganju, alatka je prošla kroz pet revizija, rešavajući neka pitanja funkcionalnosti i dodatne podrške „ispod haube”. Vratite se na prvu stranicu, pa u zelenom okviru označite polja za potvrdu CharConvert i CirToLat. Kliknite na Install: vrlo brzo, nove alatke će biti prenete u jezgro vašeg Word-a, a pozivaćete ih sa namenske trake alatki YuConv koju ćete ubrzo ugledati. Sada polazni dokument možete da zatvorite; više vam nije potreban, osim ako budete hteli da deinstalirate alatke (u šta sumnjamo). Od tog časa, bićete valjano naoružani za svaki susret sa YUSCII fontovima i rasporedom u Microsoft Word-u.

Konverter radi veoma jednostavno: kada zateknete YUSCII, najpre promenite font u dokumentu u neki valjani, a zatim pozovite dijalog Char Converter. Odaberite polazni i ciljni kodni raspored; pri izboru polaznog rasporeda, ako ne prepoznajete YUSCII, videćete uzorke slova pored imena rasporeda; poželjni ciljni raspored je UniChar. Kliknite na OK; kroz par sekundi, posao će biti gotov, najverovatnije besprekorno tačno. Konverzija slova iz jednog pisma u drugo je još jednostavnija: pozovite dijalog Cir to Lat i samo izaberite smer konverzije.

Ako ikad poželite da vidite kako su napisane ove alatke, to možete učiniti (i usput se uveriti da makroi ne prave nikakvu štetu): pozovite dijalog Macros prečicom sa tastature ALT+F8, pa u oknu imena makroa potražite ime CharConvert ili CirToLat. Obeležite ime, kliknite na Edit i otvoriće se VB Editor (VBE), gde možete pregledati sadržaj programa. Dijalozi se nalaze u grupi Forms u oknu Project i takođe su programirani. Pošto se ovaj sistem makroa nalazi u glavnom šablonu Word-a, biće vam uvek na raspolaganju.

XLYuConv: rešenje za Excel

Nakon što je kolega Vračar otišao u beli svet, ostala je nekolicina njegovih korespondenata da se brine o sudbini njegovog alata i popravlja sitnice. Mnogi entuzijasti su prihvatili to jezgro kao osnovu za pisanje sličnih VBA makroa za druge Microsoft Office programe. Naime, nisu samo dokumenti Word-a kontaminirani YUSCII prljavštinom: takvo nasleđe je preostalo i u drugim programima. Prvi alternativni alat napravio je kolega Nenad Božović, kao rešenje pošasti u Excel-u. Alatka je našla okrilje u „Office Praktikumu”, sajtu koji vodi potpisnik ovih redova, a broj onih koji su preuzeli i (verovatno) koriste tu besplatnu alatku nije nimalo beznačajan.

Konverter za Excel napravljen je po neznatno drugačijem principu nego Yu konverter za Word: dat je kao prototip koji možete pretvoriti u tzv. add-in, funkcionalni dodatak Excel-u. Slično kao u Word-u, najpre proverite pravo rada makroa. Zatim iz foldera \office\YUTilities\ na CD-u raspakujte negde datoteku XLYUCONV.ZIP i otvorite dobijenu datoteku YUSCII-UNICHAR.XLS.

Po otvaranju, prototip će odmah biti funkcionalan u Excel-u: uočite novu komandu menija Tools / YUSCII-UniChar. Pošto postoje strukture u Excel-u koje su u koliziji sa YUSCII rasporedom, to se ne sme tek tako dopustiti konverzija celog sadržaja. Umesto toga, odaberite sve ćelije na radnom listu koje treba da konvertujete, pa pozovite konverter. Ako ne odaberete opseg, biće konvertovan samo sadržaj aktivne ćelije. Makro je optimizovan tako da preskače prazne ćelije i štiti formule, pa će raditi bezbedno i brzo.

Kada se otvori dijalog, pri izboru polaznog i ciljnog kodnog rasporeda, uočićete integraciju dve alatke: ovaj makro je istovremeno i konverter iz YUSCII u UniChar, ali i iz latinice u ćirilicu; možete izvesti direktnu promenu u bilo kojoj kombinaciji. Naravno, i ovde važi da font morate promeniti sami, bude li to potrebno.

Da biste promovisali konverter u opšte dostupnu alatku u svom Excel-u, treba da izvedete dva koraka. Kao prvo, pozovite dijalog File / Save As, ostavite ime YUSCII-UniChar, ali u padajućoj listi Save as type odaberite stavku Microsoft Excel Add-In (*.xla), koja se nalazi sasvim na dnu. Čim to učinite, aktivni folder za čuvanje će se promeniti u onu koja je rezervisana za dodatke Excel-u (ali samo u vašem profilu, ako koristite Microsoft Windows NT4/ 2000/XP), pa samo potvrdite čuvanje klikom na Save. Odmah zatvorite polaznu radnu svesku, pa otvorite novu (File / New); uočite da je komanda za konverziju nestala iz menija Tools. Otvorite sada dijalog Tools / Add-Ins, pa kliknite na Browse; kada se otvori novi dijalog, ugledaćete maločas sačuvani dodatak. Odaberite ga i potvrdite na OK: odmah će se pojaviti u oknu raspoloživih dodataka, a polje za potvrdu pored imena će biti uključeno. Potvrdite to klikom na taster OK i alatka je spremna za rad.

PptYuConv: rešenje za PowerPoint

Konverter kodnih rasporeda za PowerPoint napravljen je tek tokom zime 2002/2003. Autor dela alata je Saša Babić, koji je stekao iskustvo u održavanju makroa kolege Vračara i, naravno, uzeo isto jezgro kao temelj ovog alata. Prva verzija je izvodila samo konverziju iz rasporeda YUSCII, a nešto kasnije, javio se kolega Zoran Đorđević, koji je izveo i modul za promenu pisma. Kao pokrovitelj projekta (u svojstvu vlasnika „Office Praktikuma”), potpisnik ovih redova je samo sastavio dva modula u celinu i dokumentovao čitav posao.

Nalik konverteru za Excel, pptYuConv takođe funkcioniše kao prototip koji možete da pretvorite u add-in, postupkom koji je skoro potpuno isti kao i opisani postupak u Excel-u. To je posebno važno zato što, osim kada radi kao add-in, makro u PowerPoint-u ne može da funkcioniše kao automatski pokrenut pri otvaranju (a što je bitno za inicijalizaciju alata). Zato, kada raspakujete datoteku PPTYUCONV_ V099C.ZIP sa CD-a koji prati ovu knjigu i dobijete nekoliko datoteka, pročitajte priloženo uputstvo (datoteka u formatu TXT) i ispratite preporuke o testiranju, proveri sadržaja i stalnom angažovanju alatke u svom PowerPoint-u.

A u praksi, budete li ikad dobili one čudne kvadratiće umesto slova š i ž, ne zaboravite da isprobate konverziju iz CP1250 u UniChar – taj manevar će verovatno pomoći.

Jedno fer upozorenje: ova alatka je nekompletna, jer menja samo glavni sadržaj na slajdovima; ako imate neki tekst u podnožju mastera slajda, on neće biti konvertovan; ostaće netaknute i vaše beleške (područje Notes). Posledica ovog nedostatka je kratko raspoloživo vreme autora i njegovog konsultanta, koji uz najbolju volju nisu uspeli da protumače hermetični objektni model PowerPoint-a; to je i razlog oznake verzije (0.99c). Ako imate ideju ili rešenje ovog nedostatka, ne stidite se da to pokažete autorima: vaš trud će biti dokumentovan, a vaše ime dopisano u spisak autora alata.

AccConv: konverzija tabela u Access-u

Postoje tri načelne razlike između konvertera kodnih rasporeda za Access 2000 (ili noviji) i prethodno opisanih alata. Prva razlika je u tome što je ovo namenska aplikacija koja povezuje spoljne tabele i konvertuje ih (alatka ne konvertuje druge objekte baze), a ne dodatak koji se ugrađuje u program. Razlog tome je priroda objekata u Access-u: potreban je način da se strukture povežu, a to je ponekad vezano sa raznim problemima koji nisu trivijalni. To je uslovilo razlog i za drugu razliku: AccConv nije freeware, nego shareware. Autor aplikacije Branislav Mihaljev uložio je znatan napor da napravi alatku; s druge strane, aplikacije u Access-u se koriste u ozbiljnim komercijalnim sredinama, pa je red da se dobit kompenzuje. Zbog toga, probna verzija ima ograničenje od 50.000 polja po tabeli, bez obzira na dužinu polja i na broj polja u jednom slogu. Za zaista simboličnu cenu, dobićete proširenu verziju aplikacije koja, osim pitanja konverzije iz rasporeda YUSCII u CP1250 i UniChar rešava i webmasterima poznati problem interpretacije sadržaja baze podataka u Web aplikacijama; naime, puna verzija koju ćete dobiti po plaćanju, konvertuje i UniChar znakove u opisne znakove po specifikaciji ISO-8859-2, koja odgovara standardu primene YU slova na Web-u na svim platformama. Treću razliku čini to što nije razvijen konverter za pisma: iako je to moguće učiniti, potražnja u praksi pokazuje da taj trud nije celishodan. Uz poseban dogovor, autor može da odgovori i na taj zahtev.

Kada raspakujete datoteku ACCYUCONV13.ZIP sa priloženog CD-a na hard disk, dobićete tri datoteke. Aplikacija se nalazi u ACCCONV13.MDE, a priložena je i jedna baza u formatu Access-a 97, koja je puna YUSCII sadržaja i poslužiće vam za testiranje. Otvorite aplikaciju, pa najpre proverite usaglašenost svog sistema sa YU latinicom: kliknite na Test, pa ako u dijalogu nemate uredno slova ŠšĐđČčĆ掞, to znači da vaš Windows nije valjano podešen. Sistem treba da lokalizujete u kontrolnom panelu, stavka Regional Options (Regional Settings u starijim verzijama Windows-a): postavite opciju Serbian (Latin) i definišite da to bude sistemski jezik. To je, zapravo, trebalo da učinite odavno.

Glavni deo prozora aplikacije čini spisak tabela u kojoj se pojavljuju tabele drugih baza koje povezujete u konvertor. Klikom na Povezivanje tabela dobićete dijalog u kome birate bazu i njene tabele. Otvorite bazu za testiranje: ona sadrži dve tabele nad kojima se može proveriti ispravnost konverzije. Odaberite obe tabele (Select All) i kliknite na OK. U prozoru liste tabela pojaviće se imena tih tabela. Klikom na jednu od njih, dobićete osnovne informacije o tabeli; recimo, tabela Demo2 ima 4 kolone i 1000 redova, odnosno slogova. Dvoklikom na odabranu tabelu, možete videti njen sadržaj u svakom času. Konverziju u raspored CP1250 počinjete klikom na Konverzija. U toku konverzije dobijate informaciju o napredovanju, a na kraju izveštaj o vremenu potrebnom za operaciju. Nakon završetka, proverite sadržaj tabele dvoklikom na njeno ime.

Vezu tabele i konvertora brišete klikom na Brisanje tabele; ovim ne brišete samu tabelu, nego samo pokazivač na nju. Dodatne informacije dobićete klikom na stavke menija Pomoć i O programu. Iz programa ćete izaći klikom na Izlaz.

Pre svake konverzije napravite kopiju baze koju konvertujete, jer program direktno menja sadržaj tabela druge baze, bez ikakvih upozorenja. U slučaju nestanka struje ili neke druge neusaglašenosti, ako nemate kopiju, možete ostati bez važnih podataka.

Iako je ovom alatkom moguće konvertovati i druge podržane tipove dokumenata, kao što su TXT, HTML, XLS i drugi, ta operacija nije preporučljiva, jer se tako može narušiti struktura dokumenta. Naime, Access mora sebi da prilagodi ove datoteke, a to u određenim slučajevima može da krene u pravcu koji vam ne odgovara.

Rezime

Na kraju, najlakše je da ponovimo misao s početka: bilo bi zaista sjajno da vam opisani alati nikada ne zatrebaju. Ali, stvarnost je drugačija i prilično je verovatno, ako ste korisnik Microsoft Office-a, da ste već imali potrebe za ovim alatima. Zato smo, po prvi put u ovom Almanahu, objavili ovu kolekciju pod neformalnim imenom Office YUTilities. Pripremite alatke u svojoj radnoj okolini, zlu ne trebalo: ne zauzimaju mnogo mesta, rade konzistentno, a zaključno sa Microsoft Office-om 2002 nisu zabeleženi problemi koji bi mogli da proisteknu iz njihove upotrebe; u času objavljivanja ovog teksta, poznat je problem sa konverterom u Word-u 2003, pa proverite download zonu Office Praktikuma na adresi www.praktikum.co.yu/office/download/, gde će biti objavljena nova verzija ovog konvertera (a takođe i nove verzije drugih modula). Iako je tvrdnja o radu bez problema u starijim verzijama Office-a potkrepljena priličnim iskustvom velikog broja korisnika u praksi, autori vas upozoravaju da sami snosite odgovornost za primenu svih konvertera. Uostalom, zlatno pravilo kaže da svaku ozbiljnu operaciju nad dokumentom treba da izvodite tek nakon što ste napravili rezervnu kopiju.

<sub>[Ovu poruku je menjao zoran_dojkic dana 19.08.2006. u 22:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoran_dojkic dana 19.08.2006. u 22:24 GMT+1]</sub>

Ja ne pričam za raspored slova na prvim kućnim kompjuterima, nego za raspored na kompjuterima uopšte i za raspored na pisaćoj mašini.
Naše pisaće mašine i prvi kompjuteri su koristili QWERTZ raspored (koji se koristi za srpski), tako da je taj raspored kasnije upotrebljen i za kućne kompjutere, kada je u pitanju raspored za srpski.


Da, ali to nije pravilno. "Postovani" se na srpskom pravilno čita "postovani", a nikako ne može da bude "poštovani". Pisanje osakaćenim slovima (bez korišćenja naših slova), pored toga što nije pravilno, vrlo lako može da dovede do zabune kada se pišu reči poput "kuca", "sisanje", "posto", "reci"...

Vuk je lepo reko "Piši kao što govoriš i čitaj kao što je napisano".


Slažem se u potpunosti. Ako neko ne vidi naša slova, onda je sâm kriv (jer nije podesio kompjuter ni za jedno drugo pismo osim engleskog), a ne neko zato što je tekst napisao onako kako je Vuk rekao. Ako neko ima nameru da čita i da piše samo engleski, onda nek si namešta kodiranje za engleski i neće videti slova koja se ne koriste u engleskom.

Ne vidim zasto bi podesavali na neki od nasih kodnih rasporeda

Po pravilu, instalaciju i sistem uvek treba odraditi na EN keyboard tj QUERTY
zasto?
Zato sto kad krenes da kucas nesto u konzoli i ono:
sudo apt-get install gljvienj
a naravno valjalo bi
sudo apt-get install gqview

Ili npr. otvoris operu ili firefox i njnjnj.elitesicuritz.com
Dnevne novine politika i blic i dan danas umeju da izvale ovakvu adresu

Lepo samo dodas podrsku za cirilicu i latinicu i preko tastature menjas raspored
Cim zavrsis kucanje u Writeru, Abi word-u, Spreadsheet-u i sl, raspored se vrati na US i normalno radi konzola, browser ...
Problem je i u kucanju na numerickom delu tastature

100.000,00 Querty
100,000,00 Quertz

A to moze dosta da poremeti
nisu male pare
:-)

---

Bas sam se setio da ima slucajeva kad nas raspored nije bas najsrecnije resenje za neke stvari i moze gadno da zezne stvar, a covek alkion vam lepo objasni.

A sto se tice ovih vasih prica o Vuku i ostalo - ja vama ne branim da radite kako hocete, ja sam samo pokusao da vam objasnim zasto mnogi drugi ne rade kao vi. Na ES-u je korišćenje naših slova skoro retkost - zar mislite da su svi ti ljudi nepismeni i ne razlikuju kozu i kožu?

A zasto ne pricas? Sad sam ja kriv sto su prve tastature bile sa americkim rasporedom i sto sam morao bog zna koliko stranica teksta da napisem sa onim cudnim znacima umesto nasih slova! A o pisacim masinama sumnjam da si kompetentan da mi pricas (ako gresim - unapred se izvinjavam). Naime, ja sam pisace masine korsitio prilicno intenzivno od tamo neke 1960 godine pa dok je trebalo. Nekoliko puta mi "objasnjavas" kakav je raspored tastera / tipki na njima bio - a kako mislis da sam uopste naucio slepo kucanje ako nisam znao raspored? Pa sve i da nisam znao da kucam, ja sam ih i popravljao, revitalizovao i slicno, pa sam i tu imao priliku da vidim raspored.

---

Da li neko pominje upotrebu jednog rasporeda? Postoji toliko jednostavan način da se to menja pa po potrebi koristiš jedan od rasporeda.

Ne mislim da su oni koji tako pišu nepismeni ali mislim da jednostavno nepismeno pišu, uvek pomislim da taj neko prvi put koristi kompjuter pa ne zna da li i kako može da se piše. Pretpostavljam da ti i dokumente koje štampaš pa nekom šalješ pišeš bez naših slova. Baš bi mi bilo interesantno da vidim kako bi recimo izgledao neki časopis u kome bi se koristila slova bez naših znakova. Koliko vidim, glavni detalj koji se pominje kada se kupuju dvd plejeri je da li prikazuje naša slova u titlovima pa se traže rešenja za to.
Na kraju krajeva ... ni ja nikome ne branim da radi kako hoće. ;)
Da ne zaboravim, ima i od ovog gore a to su oni koji pishu na josh zheshcji nachin (ili kako bi to već oni napisali).

Kao što sam već rekao, ja pričam za prve pisaće mašine i za prve kompjutere, a ne za prve kućne kompjutere.

Zato što smo mi naš raspored imali mnogo pre nego što su izmišljeni kućni kompjuteri. Što se tiče prvih tastatura za kompjutere (ne za kućne kompjutere), one nisu bile QWERTY (američke), nego QWERTZ (nemačke) jer su Nemci prvi napravili ovo što danas zovemo kompjuterima.

A sad da kažem zašto se za srpski i nemački koristi QWERTZ raspored tastature, a ne QWERTY. U nemačkom jeziku se slovo Z mnogo češće koristi nego Y, a u srpskom se Y uopšte ne koristi. Raspored tastature je prilagođen jeziku za koji je namenjen, kako bi se lakše i brže kucalo, tako da se znakovi koji se najređe koriste nalaze u donjem redu.

Kolko ja znam, to je samo slučaj sa ćiriličnim rasporedom, koji je namenjen za pisanje ćirilice, a za izdavanje komandi.

To nije problem, nego tako i treba da bude. U srpskom i u nemačkom se "sto hiljada" ne piše "100.000", nego "100000".

?! WTF?

---

Totalno smo otisli u off ali je bitno. Izuzetno bitno

Neki programi za finansije zahtevaju da defalult kodni raspored bude EN a neki Serbian latin
i tu je osnovna razlika na numerickom delu tastature na gde na tasteru " . " moze biti i ","
Poenta je sto ti programi mogu da povlace podatke iz Access-a ili ih izbacuju u formu.xls kao izvestaj.

Za program nije isto da li je ucitao
100.000 ili 100,000
Ogromna razlika

Ja cu kucati 100000 i tu si u pravu
Ali ako je ukljucen separator, kao sto u 99% jeste, eto problema, jer ce on izbacivati 100.000 ili 100,000 zavisno od kodnog rasporeda

Kao sto nije isto hoce li iz programa izbaciti izvestaj sa zbirom 100 ili 100.000
A jos ako hoces da recimo, editujes taj izvestaj, moze doci do velikih problema

Probaj malo u excelu da experimentises sa Format cell i opcijom Number pa separator.

Da ne pricam sad o formi datuma koji takodje proistice iz kodnog rasporeda
20/08/2006 nikako nije isto kao 20.08.2006

---

Sačuvaj nas bože od takvih.

Jedno pitanje za administratora:
Pošto je rasprava oko instalacije Linuksa pored Vindovsa ošigledno završena, čini mi se uspešno, a pokrenuta je sasvim neka druga, očigledno vredna pažnje, raspored znakova na tasaturi, da li postoji način da se nekako prelomi i nastavi sa novim naslovom na mestu gde bi je svi pronašli.

Totalno smo/ste otišli u off ovog off-a. ;) Meni se činilo da je naglasak prešao na korišćenje naših slova a ne na regionalno podešavanje. Ni ovo nije uslovljeno, možeš za region da postaviš neki koji će da dozvoli sistemsko korišćenje naših slova a da mu separatore, prikaz datuma i ostalo promeniš. Jedino što sam do sada čuo je da Access ima neke probleme oko sortiranja ako ima naših slova, ostalo svuda i uvek radi.
U krajnjem slučaju može da se ostavi neki drugi region, možda neko voli da mu tu piše da se nalazi na nekom zapadu a ne tamo gde je ali to i dalje ne sprečava da se piše na pismeniji način.

Kao što sam napisao, svaka moja instalacija Linuxa pored XP-a ;) je išla kao default engleska pošto nisam siguran da bih razumeo svaki prevod termina koji se koriste ali čim završi, prebacim region (ne jezik) na lokalni a dodam dovoljno rasporeda da i pod Linuxom uvek i svuda mogu da koristim sva slova koja sam naučio.

Uporno vi terate svoje. Masa ljudi na ES pise bez nasih slova. Zasto? Zar oni nisu naucili sva slova kao ti? Sad ste vas dvojica ili najvece patriote ili najmudriji ljudi na planeti? Sumnjam. Mora da vam je nesto promaklo.

A kako gledate na (ne)koriscenje cirilice na ES-u?

A shto se tiche ovakvih sklepotina, to je pochelo valjda ne teleprinterima i slichnim uredjajima. Zashto je sad to ruznije od lj i dj i dz i nj? Meni je to sve jednako ruzno, ali tako je kako je.

Uglavnom, prilikom instalacije Linuxa se preporucuje koriscenje americkog rasporeda, lakse je, a nekad i jedino moguce.

---

Ubuntu 6.06 LTS uputstvo za instalaciju za početnike

Ovo je uputstvo za Linux Ubuntu 6.06 LTS CD, koji se dobija besplatno poštom. Disk se naručuje na https://shipit.ubuntu.com (Kubuntu sa KDE grafičkim izgledom, na https://shipit.kubuntu.org).
Najsigurniji način da se ne poremete podaci na hard disku je da se particije za Linux pripreme na jedan od načina opisanih u prethodnom tekstu:
Debian 3.1 instalacija:
1. Podela diska na particije pomoću QTParted – uputsvo za početnike
2. Podela diska na particije iz Windows-a pomoću PartitionMagic 8.0 – uputsvo za početnike
Kada su particije pripremljene, ubaci disk i resetuj računar. Na uvodnom ekranu samo pritisni enter. Ukoliko je izabrao pogrešnu rezoluciju za tvoj monitor, pokreni System/Preferences/Screen Resolution. Ubuntu 6.06 kreće sa CD-a, pa kada pogledaš kako izgleda, pritisni dva puta ikonu install na radnoj površini. Pošto nema Srpskog jezika, ja sam izabrao Hrvatski. Pritisni Forward. Na karti sveta pronađi Beograd. Forward. Izaberi američki raspored tastature. Forward. Upiši svoje podatke (korisničko ime i lozinka će ti trebati da se prijaviš na sistem, pa ih zapamti). Forward.
Izaberi ručno uređivanje particija. Forward. Zapiši oznaku za Linux particiju ( kod mene piše hda9 za ext3 particiju). Tu ništa ne podešavaš samo pritisni Forward. Sada pripremi particije za formatiranje. Swap je već izabrano, pritisni strelicu pored polja u kojem je upisana ext3 particija (kod mene je hda9) i iz padajuće liste izaberi / (kosa crta). Štikliraj kvadrat na desnoj strani u koloni Preformatirati (samo za tu particiju, naravno). Forward. Proveri da li je sve u redu . Forward. Kada napiše da je spreman za instalaciju, pritisni Install. Sačekaj da završi instalaciju, pa pritisni Odmah pokreni računar i kada otvori drajv, izvadi CD.
Sve ovo imaš sa slikama u PDV formatu, na linku ispod ovog teksta.

Hvala ali ne mogu otvoriti fajl u zip folderu. Nesto nije pod "vinklu"...

---

Nece ni kod mene. Uradio sam Save to disk, pa tamo pokusao Extrat i nece, javlja neki error.

---