Prevod clanka sa sajta
http://www.knopper.net/knoppix/index-en.html
Knoppix za pocetnike
Knoppix - kratak pregled za GNU/Linux pocetnike
Ciljna grupa: korisnici, koji GNU/Linux koriste prvi put
Kratak opis: Knoppix je idealna alatka za svaku osobu koja zeli da se upozna sa GNU/Linux-om bez glavobolje, komplikovane instalacije ili rizika za njen kompjuter. To je takodje idealna alatka za ucenje, sigurnosni i instrument za spasavanje podataka (cak i za masine sa Windows-om). Nekoliko osnovnih uputstava ce vam pomoci da se bolje snadjete sa Knoppix-om (i GNU/Linux-om).
Sta je tacno Knoppix?
GNU/Linux softver (koji ukljucuje sam operativni sistem i veliku kolicinu razlicitog softvera - od razlicitih servera do tekst procesora i igara) je kompletiran i distribuira se u raznim oblicima, neki vrlo karakteristicni (verovatno ste culi za 'Red Hat' distribuciju)a neki manje specijalizovani. Knoppix se moze smatrati manjom distribucijom, opste namene, koja sadrzi ono sto se na neki nacin smatra "najboljim" od GNU/Linux softvera. Neka vas ne zavara cinjenica da je smesten na samo jednom CD-u: uradjena je intenzivna kompresija programa i kad se dekompresuju, dobijate oko 2GB softvera (ili 3 normalna CD-a). Naravno, ima GNU/Linux aplikacija koje nisu ukljucene u Knoppix. Velike distribucije (kako se obicno nazivaju GNU/Linux kompleti) kao Debian ili Mandrake, dolaze sa 8 - 9 CD-a. Knoppix je idealni uvodni komplet koji sadrzi mnoge poznate aplikacije.
Jedna druga osobina cini Knoppix posebnim - on dolazi u obliku 'live-CD', sto znaci da uopste nije potrebno da ga instalirate (osim ako to izricito zelite). Jednostavno stavite CD u njegov drajv, resetujete i pun sistem ce se podici ne dodirnuvsi uopste tvrdi disk! Ovo je veoma vazno, o cemu ce biti jos reci kasnije. Postoje i druge live-CD distribucije ('Suse live-eval' i 'Demolinux' na primer) ali ni jedna druga nije ni blizu onome sto pruza i moze uraditi Knoppix.
Zasto je Knoppix idealan za pocetnike?
Ocigledno, zato sto ne treba nista instalirati. Medjutim, to nije glavni razlog. Danas postoji mnogo distribucija koje se instaliraju skoro potupuno automatski (na primer, Mandrake, jedna od najboljih i najkompletnijih, se lakse instalira nego bilo koja verzija Windows-a, ako se izabere opcija 'automatic/recommended'). Knoppix je idealan iz drugih razloga. Njegovim koriscenjem investicija je prakticno nula, kao i bilo kakav rizik: nije vam potreban specijalan kompjuter i nema mogucnosti da ostetite kompjuter ili podatke na njemu, bez obzira koliko se trudili.
Dalje, obzirom da mozete probati Knoppix na poslu bez bilo kakve instalacije, sistem administrator se nece previse protiviti da ga probate (ipak ga pitajte jer mozda nece odmah razumeti sta radite). Vrlo fina stvar je sto je Knoppix perfektno sposoban da cita vas tvrdi disk i cak da pise po njemu (osim ako se radi o NTFS disku); ovo mozete proveriti ako se nalazite u Windows klikom desnog tastera misa na isti i zatim pogledate "properties": Knoppix moze da cita/pise FAT32, ali samo da cita NTFS) a kako dolazi sa vrlo dobrim ofis programom, "Open Office", koji je potpuno kompatibilan sa Microsoft Office Suite, mozete tako reci momentalno poceti ravnopravan rad sa kolegama. Ako pak odlucite da vam se Knoppix ne dopada, jednostavno resetujte masinu, izvadite CD i vraticete se u vas Windows tacno tamo gde ste bili pre.
Pocetak rada
Kad se Knoppix potpuno podigne, pred vama je nesto sto ne izgleda previse egzoticno ni za jednog Windows korisnika. Osnovni desktop menadzer je KDE, koji je vrlo intuitivan i lak za koriscenje. Na dnu ekrana, task bar omogucuje lansiranje nekih aplikacija a ako kliknete na 'K' u donjem levom uglu dobijate meni koji lici na onaj na koji ste navikli. Malo se igrajte, probajte par stvari da bi se navikli kako je sve to organizovano. Jedina stvar koja vam izgleda veoma razlicito je aplikacija sa ikonom "skoljka ispred ekrana" na task baru: ona pokrece 'Konzolu' terminal emulator. Verovatno ste culi da GNU/Linux korisnici vole 'komandnu liniju' u konzoli i da je neki cak koriste radje nego graficki korisnicki interfejs. Mada to moze liciti na staru DOS konzolu, ipak je vrlo razlicito, veoma mocno i ekstremno fleksibilno, sto cete verovatno nauciti da cenite, ali za sada, mozete je potpuno ignorisati: ako zelite potpuno graficki GNU/Linux, Knoppix i KDE ce vas veoma lako zadovoljiti!
U svakom slucaju kliknite na aplikaciju 'control center' i malo se igrajte sa njom; ona omogucuje podesavanje desktopa i, ako je potrebno KDE-a. Ta aplikacija je prilicno razumljiva sama po sebi i ovde necemo ici u detalje (ako vam je to potrebno, ili neka druga stvar iz KDE-a, citajte odlican KDE prirucnik, koji mozete naci pod "help").
Stvar koju svakako treba probati je veoma jak i fleksibilan "Konqueror" fajl i web pretrazivac (takodje i na task baru). Kliknite na Konqueror i pojavice se kratak uvod u njegove funkcije u prozoru pretrazivaca. Procitajte ga ako zelite, ili kliknite na ikonu "mala kuca" (koja se takodje nalazi i na task baru, na dnu ekrana). Ovo ce vas dovesti u vas 'home directory', zaista vazno mesto: ovde cete smestati vase podatke i ovde ce kompjuter smestati mnoge, mada ne sve, podatke o vama. Sledeci korak je da pogledamo GNU/Linux fajlsistem.
Knoppix fajlsistem
Zapamtite, Knoppix je "live-CD" koji radi sa CD-a i smeshta se u RAM vaseg kompjutera. On nije instaliran na tvrdom disku i postoje neke razlike u odnosu na 'normalan' GNU/Linux fajlsistem. Na primer, vas 'home directory' nije smesten na tvrdom disku, tako da ako tamo drzite neke podatke i zatim iskljucite kompjuter, oni ce biti izgubljeni! To nije razlog za brigu, postoji par vrlo jednostavnih stvari koje mozete uciniti da izbegnete ovaj problem, ali cemo to pogledati kasnije. Za sada, jedino sto treba da znate je da je vas fajlsistem malo atipican, mada vrlo slican, regularnom GNU/Linux fajlsistemu (koji, doduse, moze biti u nekoliko razlicitih, ali srodnih, oblika). Pogledajte u vas 'home directory'. U ovom trenutku on je verovatno prazan, ali ako kliknete na njega desnim tasterom misa, dobijate meni 'create new' koji vam omogucava da pravite nove pod-direktorije i organizujete svoje podatke. Kao i u Windows-u, Konqueror vam omogucava lako brisanje i promenu imena direktorija. Sve 'ispod' vaseg home direktorija je vase. Medjutim, ako kliknete na strelicu 'gore' naci cete se u 'home' direktoriju za sve korisnike, ne samo za vas. Ustvari, videcete samo jedan direktorij, koji se zove 'Knoppix' i to je vas direktorij. To je takodje specificno za Knoppix: po defaultu, Knoppix pretpostavlja samo jednog korisnika, koji je nazvan 'knoppix' i u /home direktoriju nema ni jednog home direktorija nekog drugog korisnika (na regularnom GNU/Linux kompjuteru mozete videti mnogo, cak stotine, drugih korisnika (GNU/Linux je bio vise-korisnicki sistem mnogo pre Windows-a)). Usput, vi mozete lako kreirati i podesavati nove korisnike, ali vam to u ovom trenutku sigurno nije potrebno. Sve sto treba da zapamtite je da postoji home direktorij za sve korisnike, u kome svaki korisnik ima svoj home direktorij. Glavni home direktorij se zove '/home' a vas home direktorij se zove '/home/knoppix'.
Sta sa ostatkom fajlsistema? Ako odete jedan korak 'gore', naci cete se u 'root' direktoriju koji je oznacen kosom crtom '/'(nemojte ga pomesati sa direktorijem 'root-user'-a oznacenim sa '/root', sto je dosta zbunjujuce, ali na srecu time ne morate da se zamarate u ovom trenutku). Ostale direktorije koje vidite ('/bin', '/boot', '/proc', itd.) takodje mozete da ignorisete u ovom trenutku. Jedini o kome zaista treba da povedete racuna je '/mnt'. Pa, da ga pogledamo sada.
Poddirektorij /mnt'
Znate sta? GNU/Linux nema 'a: drajv' za flopi ili 'c: drajv' za vas tvrdi disk. Ustvari, GNU/Linux uopste nema drajvove. Naravno, drajvovi su fizicki prisutni, ali se ne zovu drajvovi vec se posmatraju kao fajlovi i direktorij '/mnt' je tipicno mesto gde ce vasi periferni uredjaji (flopi, tvrdi disk, usb drajv, CD pekac, itd.) biti locirani. Ovo je verovatno jedini zaista cudan ne-Windows koncept, koji treba odmah da razumete. Sa GNU/Linux-om, mozete da 'prikacite' periferni uredjaj skoro bilo gde - neki korisnici vole da prikace ceo tvrdi disk u njihov /home direktorij, ali tipicno, po konvenciji, periferni uredjaji se prikacinju (pravi izraz je 'mount'-uju) na direktorij '/mnt'. Sada sve ima smisla. Ako imate dva tvrda diska na kompjuteru, CD pekac, flopi, i recimo DVD drajv, zasto bi ih imali na razlicitim mestima? Knoppix jednostavno napravi jednu centralnu vezu sa njima i zove je '/mnt'. Kliknite na vas '/mnt' poddirektorij i pogledajte sta se tamo nalazi. U zavisnosti od vaseg kompjutera, imacete razlicite periferne uredjaje. Verovatno imate 'flopi'poddirektorij i nesto sa imenom 'hda1' (ignorisite drugo 'hd'). To su dva poddirektorija za vas flopi i tvrdi disk. Dovde u redu? Sada ima jos jedna stvar koju treba da znate: samo postojanje poddirektorija ne znaci da je drajv vec prikacen (ili, tacnije, 'mount'-ovan) na taj poddirektorij. Da bi se to dogodilo, najlaksi nacin je da kliknete na ikonu flopija ili 'hard disk partition' na desktopu i vas periferni uredjaj ce biti 'mount'-ovan! Zvuci li vam ovo malo zbunjujuce? Pa, i jeste. Medjutim, postoje valjani razlozi zasto se GNU/Linux sluzi ovim nacinom, kako istoriski, tako i tehnicki, ali sada necemo ulaziti u to. Ako ste razumeli ova dva koncepta ('/mnt' poddirektorij i 'mount'-ovanje perifernih uredjaja) znate sve sto vam je potrebno da bi ste mogli produktivno da radite sa Knoppix-om.
Na primer, posto sada znate gde mozete naci vas flopi, imate mogucnost da kopirate (pomocu Konkerora jednostavno drag-and-drop) sve vase podatke iz home direktorija na flopi i tako ih sacuvate nakon gasenja kompjutera.
Dalje, klikom na 'hard disk partition' ikonu mozete pristupiti svim fajlovima na tvrdom disku, cak i ako je Windows totalno otkazao! Da, ovo nije sala. Ako vam Windows OS kompletno otkaze (zbog virusa, instalacije ili uklanjanja nekog softvera, problema u registru, brisanja nekog vaznog fajla ili bilo kog razloga koji moze da onesposobi Windows kompjuter) sve sto treba da uradite ja da stavite Knoppix CD u CD drajv, pustite Knoppix da podigne svoj sistem, kliknete na "hard disk partition" i svi "nepovratno izgubljeni podaci" (izgubljeni samo za Windows!) pojavice se kao magicnim stapicem (usput budi receno, poddirektoriji koji su zasticeni Windows passwordom ce takodje biti potpuno dostupni). Naravno, ukoliko je uzrok otkazivanja vaseg kompjutera fizicka greska (fizicki ostecen tvrdi disk ili disketa) Knoppix nece moci da cita podatke.
Knoppix - specificni alati za konfiguraciju
Ako pritisnete na 'K' ikonu na task baru i pogledate KNOPPIX meni, primeticete niz vrlo korisnih alata za konfigurisanje Knoppix-a. Necemo se upustati u sve, ali neke od njih treba ovde spomenuti: 'configure printers', 'network card configuration', 'create a persistent home directory', 'swap file configuration' i 'save KNOPPIX configuration'. Prva dva su jednostavne aplikacije za podesavanje vaseg printera i mrezne kartice. Ostala tri traze da se o njima kaze po par reci. 'Create a persistent home directory' omogucava pravljenje home direktorija koji nece biti izgubljen nakon gasenja kompjutera. U tu svrhu vam je potreban ili eksterni tvrdi disk ili USB memoriski stapic ili slicno. "Swap file configuration" je posebno koristan ako imate malo memorije: on ce na tvrdom disku napraviti fajl u kome ce biti smesteni neki podaci koje koristi Knoppix. Nakon rada, taj fajl mozete obrisati. Jedina stvar koja vam je potrebna u tu svrhu je DOS particija (i opet - NTFS ne radi). Konacno, 'save KNOPPIX configuration' vam omogucava da sacuvate vase konfiguracije tastature, stampaca itd. recimo na disketi. Knoppix moze raditi i bez ovih opcija, ali ce sa njima raditi brze i bolje.
Par reci o Knoppix-u i sigurnosti
Knoppix je priblizno siguran koliko sistem uopste moze da bude, ne samo sto je GNU/Linux, vec i zato sto je live-CD. Po difoltu, GNU/Linux je prilicno siguran sistem, a ako je na live-CD to ga cini skoro 'nedodirljivim' jer ne postoji nacin da neki virus, crv ili haker nacine stetu vasem kompjuteru, sve dok vas Knoppix CD fizicki nije ostecen. Dobro, ne potpuno, ali skoro potupuno. Teoriski, postoji nacin da virus ili haker nacine nekakvu stetu vasem sistemu, ali ta steta traje samo dok ne ugasite kompjuter. Sledece pokretanje Knoppixa ce biti opet besprekorno. Takodje, teoriski postoji mogucnost da neko pokusa da vam osteti podatke u vasem 'persistent home directory' (ako ga uopste imate) ali to je veoma malo verovatno jer je '/home' neinteresantno mesto za hakere ili virus, njihova meta su neki drugi direktoriji. Nema potrebe da se upustate u tu problematiku u ovom momentu, ali je veoma dobar osecaj znati da koristite sistem koji je skoro toliko siguran koliko sistem uopste moze biti!
Zadnja tema - Knoppix pasvordi
Nema velike verovatnoce da cete morati da brinete o pasvordima dok probate Knoppix. Ipak, neke aplikacije ce vam mozda traziti "korisnicki pasvord" ili "root pasvord" pa je potrebno da to ovde spomenemo. To je podrucje gde je Knoppix direktno neobican u odnosu na ostale verzije GNU/Linux: njegovi pasvordi su po difoltu zakljucani. To znaci da vam sistem ne dodeljuje nikakav pasvord. Ne ulazeci u razloge za ovakav pristup, korisno je da budete svesni jednostavnog trika koji vam omogucava da odredite pasvord za vas (korisnik 'knoppix') i za 'root' (koji mozete smatrati sistem administratorom). Evo ovako:
Kliknite na 'K' u donjem levom uglu ekrana, idite na KNOPPIX i zatim kliknite na 'root shell' ikonu. Pojavice se ekran sa cudnim promptom 'root@ttyp1[knoppix]#'. Jednostavno upisite komandu 'passwd' i dobicete zahtev da unesete novi pasvord 'Enter new UNIX password:' kao i da ponovo upisete isto, zbog izbegavanja gresaka prilikom kucanja 'Retype new UNIX password:'. Unesite pasvord kakav ste izabrali za administratora i to bi bilo to. Za 'knoppix' korisnika, ponovite postupak ali prilikom kucanja komande upisite 'passwd knoppix'. Zatim mozete zatvoriti prozor bilo kucanjem reci 'exit' ili klikom na 'x' u desnom gornjem uglu prozora.
Dobro zapamtite sledece: Knoppix i svi GNU/Linux-i su case-sensitive, dakle razlikuju mala i velika slova. To znaci da su 'knoppix', 'Knoppix' i 'KNOPPIX' potpuno razlicite komande ili korisnici ili imena fajlova. Setite se obavezno toga kad kreirate ili unostite pasvord.
To bi bile neophodne informacije da imate dobar start sa Knoppix-om. Ukoliko vam trebaju neke dodatne informacije, mozete ici na adresu
http://www.knoppix.net/ i citati dokumentaciju, FAQ ili ici na odgovarajuci forum. Tamo cete naci mnogo prijateljskih ljudi, spremnih da vam pomognu u svakom dodatnom pitanju.
Uzivajte!
Vazi od Knoppix-a v.3.2 Autor: Andrei Raevsky (
[email protected])
Poslednji put azurirano September 7, 2003 4:49 pm.
Na svetu postoje samo 2 OS-a: 1. Mint, 2. svi ostali!
Funckionalni linux na cd-u
Re: Funckionalni linux na cd-u
Re: Funckionalni linux na cd-u
Re: Funckionalni linux na cd-u
Re: Funckionalni linux na cd-u
