Recimo ako su u pitanju bipolarni tranzistori gde je pojacanje reda 20-100,dali ima logike ovako razmisljati buduci da pojacanje od 1db ljudsko uvo ne primecuje-odnosno ne razlikuje moze li se to uzeti za maksimum razlike izmedju dva tranzistora,posebno je to vazno jer uglavnom su to komplementarni tranzistori,sto znaci ako je recimo jedan sa pojacanjem 100, dali je dozvoljeno da drugi moze imati najmanje pojacanje od 85(priblizno razlika od 1db) da bi to korektno radilo,mada znam slucaje gde konkretno su bili u pitanji izlazni tranzistori 2N3055 obadva sa komplementarnim drajverima, i gde kad je jedan 2N3055 crko zamnenjen je sa drugim bez ikakvog uparivanja i radio je sasvim ok?
Zanima me vase misljenje i saveti a posebno za darlington tranzistore gde je pojacanje i po 1000,koliko sme da se razlikuju izlazni tranzistori u pojacanju-mislim koliko je dozvoljeno da bi bilo prihvatljivo,jer vrlo je tesko ukoliko moram da odem u Beograd ili Nis,ajde Cacak mi je blizu, ali mozda nemaju te SC tranzistore,koji su i skupi oko 300 dinzi po komadu,pa da ih na lice mesto uparujem ,a da narucim 20 komada i da uparim 4 ili 8 to je lutrija a i preskupo.Vas savet?
Covek se uci dok je ziv, pa opet lud umre.