Osnove za izradu strategije u oblasti telekomunikacija

http://www.internodium.org/node/2598


Službeni glasnik RS, br. 28/2006. od 4. aprila 2006. strana 7.


:::

Na osnovu člana 5. Zakona o telekomunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/03), Vlada donosi

ZAKLJUČAK

1. Utvrđuju se Osnove za izradu strategije u oblasti telekomunikacija, koje su odštampane uz ovaj zaključak i čine njegov sastavni deo.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

05 broj 345-1576/2006-1
U Beogradu,
29. marta 2006. godine

Vlada

Potpredsednik,
Miroljub Labus, s.r.


* * *


OSNOVE ZA IZRADU STRATEGIJE U OBLASTI TELEKOMUNIKACIJA


I. MERE I AKTIVNOSTI ZA IZRADU STRATEGIJE


1. Predmet i cilj

Osnovama za izradu strategije u oblasti telekomunikacija (u daljem tekstu: Osnove) definišu se opredeljenja i utvrđuju pravci razvoja u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji.

Cilj utvrđivanja Osnova je obezbeđivanje uslova za ravnomerniji način zadovoljenja potreba građana i privrede u Republici Srbiji za savremenim, kvalitetnim i po cenama pristupačnim telekomunikacionim uslugama, kao preduslovom za socijalnu koheziju i osnovnim pokretačem dugoročnog razvoja ekonomije u Republici Srbiji i značajnim elementom održivog razvoja, kao osnovnog zajedničkog elementa svih sektorskih politika.

2. Razvoj oblasti telekomunikacija

Podsticanje razvoja telekomunikacija vršiće se tako što će širok asortiman savremenih telekomunikacionih usluga svetskog ranga biti dostupan rezidencijalnim, biznis i ostalim korisnicima, odnosno svim građanima, na pouzdanoj osnovi i po pristupačnim cenama. Ovo uključuje pružanje svih usluga kroz velikoprodaju i maloprodaju, kao i rast proizvodnje, uvoza, izvoza i prodaje hardvera i softvera. Pristup osnovnim i uslugama sa dodatnom vrednošću će porasti uz obavezan cilj da svi građani imaju pristup minimalnom skupu telekomunikacionih usluga. Oblast treba da bude dinamična, vođena privatnim kapitalom sa tržištem na kome vlada konkurencija mnogih operatora koji pružaju raznovrsne usluge. Vlada će podsticati domaće i strane investicije, kao i učešće zaposlenih, korisnika i institucija u kapitalu glavnih telekomunikacionih operatora. Telekomunikacioni biznis će biti profitabilan, ali usluge moraju biti dostupne i pružane po pristupačnim cenama.

3. Elementi za izradu Osnova

Pri izradi Osnova pošlo se od sadašnjeg stanja razvoja telekomunikacione infrastrukture u Republici Srbiji, od strukture i obima telekomunikacionog tržišta i potreba iskazanih kroz različite sektorske politike u oblasti ekonomije u Republici Srbiji, od makroekonomske politike i niske kupovne moći stanovništva, a posebno se imalo u vidu stanje u sektoru telekomunikacija. Elementi za izradu Osnove sadržani su u skupštinskim deklaracijama, različitim strateškim dokumentima i u zakonima u kojima su izražena osnovna opredeljenja države od značaja za razvoj oblasti telekomunikacija. Takođe su uzete u obzir odluke, deklaracije i opredeljenja međunarodnih institucija čiji je Republika Srbija, odnosno Srbija i Crna Gora, član ili je na putu da to postane. Regionalne inicijative u oblasti telekomunikacija u kojima Republika Srbija učestvuje su takođe kroz svoje akcione planove naznačile opšte smernice za razvoj oblasti telekomunikacija. Tehnološke promene, konvergencija mreža i različitih usluga značajno su uticale na izradu Osnove, ne samo zbog toga što omogućavaju brz razvoj infrastrukture, već i zato što zahtevaju i odgovarajuće prilagođavanje zakonskog i regulatornog okvira.

U tom smislu, navode se osnovna dokumenta u kojima su sadržana navedena opredeljenja, odnosno smernice za razvoj oblasti telekomunikacija:

1) Strategija privrednog razvoja Republike Srbije do 2010. godine;
2) Strategija razvoja informatičkog društva;
3) Strategija razvoja informacionih tehnologija Jugoslavije;
4) Strategija razvoja radiodifuzije;
5) Strategija reforme državne uprave;
6) Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja;
7) Strategija za smanjenje siromaštva;
8) Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji;
9) Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu (pristupanje WTO);
10) Zakon o telekomunikacijama;
11) Zakon o radiodifuziji;
12) Milenijumski ciljevi za razvoj (Milenijumski samit UN);
13) Deklaracija principa i akcioni plan Svetskog samita o informacionom društvu (WSIS);
14) Odluke i preporuke Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU);
15) Evropske konferencije administracija za poštu i telekomunikacije (SERT);
16) Direktive, odluke i preporuke Evropske unije.


II. STRATEŠKI CILJEVI

1. Rast učešća telekomunikacionih usluga u bruto društvenom proizvodu (BDP) i apsolutni rast obima usluga i prihoda od tih usluga

Tržište telekomunikacionih usluga danas ima obim od oko 900 miliona evra i učestvuje u bruto društvenom proizvodu sa oko 4,5%. U narednom periodu očekuje se apsolutni rast obima telekomunikacionih usluga za oko 20% na godišnjem nivou.

2. Unapređenje univerzalnog servisa

U narednom periodu neophodno je utvrditi minimalan skup usluga univerzalnog servisa i pokrenuti program za njegovu implementaciju, uz stalno praćenje i unapređenje. Unapređivanje razvoja univerzalnog servisa vršiće se uključivanjem operatora mobilne telefonije, a stavljanjem na raspolaganje odgovarajućeg dela radio frekvencijskog spektra omogućiće se primena novih tehnologija u ispunjavanju obaveza univerzalnog servisa.

3. Pravci tehnološkog razvoja

Tehnološki razvoj u oblasti telekomunikacija obezbediće se ravnomernim razvojem telekomunikacione infrastrukture i postepenim prelaskom sa klasičnih komutiranih mreža za prenos govora na paketske mreže za raznovrsne usluge. Podsticanje razvoja infrastrukture u nerazvijenim područjima kroz različite inicijative, kao i primena tehnologija koje omogućavaju veći asortiman usluga preko iste infrastrukture, takođe predstavlja prioritet u ovoj oblasti. Tehnološki razvoj u ovoj oblasti podrazumeva i obezbeđivanje uslova za razvoj savremenih mreža treće generacije mobilne telefonije dodelom odgovarajućih licenci, kao i stvaranje uslova za što brže uvođenje i širenje digitalne radiodifuzije.

4. Konvergencija mreža i usluga

Potrebno je stvoriti regulatorni okvir koji će omogućiti, u skladu sa najboljom evropskom praksom i razvojnim tehnološkim trendovima, konvergenciju na nivou službi, mreža i na nivou usluga. Regulatorni okvir mora da omogući primenu najsavremenijih tehnoloških rešenja i učini dostupnim korisnicima usluga sve pogodnosti koje ta rešenja omogućavaju.

5. Razvoj infrastrukture za brzi pristup internetu

Mreže za prenos podataka i pristup internetu velikim brzinama su osnovna infrastruktura za informacijsko društvo. Zbog toga se njihovom razvoju mora dati poseban značaj uz poštovanje principa tehnološke neutralnosti.

6. Privatizacija sektora

Privatizacija će se izvesti u primerenom roku, uz prioritet prodaje državnog udela u jednom operatoru mobilne telefonije. Takođe, u skladu sa važećim propisima, izvršiće se privatizacija određenog broja elektronskih medija. Efikasnim odvajanjem regulatorne i izvršne vlasti omogućiće se ravnopravan tretman svim učesnicima na tržištu.

7. Tarifna politika

Tarifna politika u ovoj oblasti treba da ima za cilj obezbeđivanje prihvatljive cene usluga za građane i privredu, uz prelazak na drugačiju strukturu cena, koje podstiču razvoj konkurencije zasnovan na izgradnji infrastrukture.

Otklanjanje dispariteta u cenama u oblasti fiksne telefonije je jedan od najvažnijih preduslova za razvoj telekomunikacija. Njime bi se stvorili uslovi za dugoročan razvoj sektora i izgradnju nedostajuće infrastrukture, pre svega u pristupnoj mreži.

Liberalizacija tržišta će se obavljati uporedo sa rebalansom tarifa dominantnog fiksnog operatora kako bi se omogućila primena principa da se cene usluga formiraju srazmerno troškovima. Republička agencija za telekomunikacije će ustanoviti specijalni tarifni režim za operatora sa značajnim tržišnim udelom kojim se neće poremetiti makroekonomska stabilnost i bitno uticati na inflaciju. Pri tome će se koristiti različite metode za utvrđivanje tarifa, počevši od poređenja sa najboljom praksom, a u cilju postepenog uvođenja metoda baziranih na troškovnom principu.

8. Upravljanje radio-frekvencijskim spektrom

Radio frekvencije su važan i ograničen prirodni resurs, koji se mora koristiti racionalno, efikasno i na nediskriminatoran način. Njegovim pažljivim upravljanjem, uz primenu novih sistema za planiranje spektra, dodeliće se adekvatni opsezi za nove tehnologije koje omogućavaju veću efikasnost. Primenom odgovarajućih postupaka u dodeli frekvencija omogućiće se nediskriminatorno korišćenje ovog resursa od strane svih zainteresovanih. Saglasno Planu namene radio-frekvenpijskih opsega, potrebno je stvoriti uslove za preseljenje pojedinih službi u novonamenjene frekvencijske opsege, stvarajući potreban radio-frekvencijski prostor za nove, savremene službe, bazirane na najnovijim tehničko-tehnološkim rešenjima. Obnovu i izgradnju infrastrukture za radio-difuziju treba planirati tako da se može lako i uz minimalne troškove preći na primenu digitalne tehnologije. Neophodno je unaprediti i sistem nadgledanja i kontrole radio-frekvencijskog spektra.

9. Plan numeracije i adresiranja

Bitan uslov za razvoj oblasti telekomunikacija jeste i izrada i implementacija savremenog plana numeracije i adresiranja. Kroz koordinaciju aktivnosti sa Republikom Crnom Gorom potrebno je uskladiti planove numeracije i adresiranja sa sistemom koji je primenjen u Evropskoj uniji. Potrebno je voditi računa i o principima regulisanja adresiranja u oblasti interneta.

10. Sigurnost i bezbednost

Neophodno je jačanje svih aspekata sigurnosti i bezbednosti telekomunikacionog sektora. Državnim organima, građanima i privrednim subjektima mora se garantovati korišćenje telekomunikacionih usluga na siguran i bezbedan način. Takođe se mora osigurati i bezbednost na nivou telekomunikacionih mreža koje omogućavaju pružanje telekomunikacionih usluga.

11. Jačanje institucionalnog okvira za napredak liberalizacije tržišta

Potrebno je podići stepen kompetencije u svim državnim organima koji se bave telekomunikacijama kroz razvoj novih veština i znanja, posebno iz oblasti upravljanja spektrom, u oblasti regulative, a takođe je potrebno ojačati pravosudne organe jer će oni odlučivati u rešavanju sporova između učesnika na tržištu.

12. Stavljanje u javnu upotrebu neiskorišćenih telekomunikacionih kapaciteta u funkcionalnim sistemima javnih preduzeća

Potrebno je utvrditi odgovarajući model za prodaju neiskorišćenih telekomunikacionih kapaciteta u funkcionalnim sistemima javnih preduzeća.

13. Harmonizacija zakonskog i regulatornog okvira sa odgovarajućim propisima Evropske unije U skladu sa rezultatima implementacije Zakona o telekomunikacijama i sa stepenom liberalizacije tržišta treba pripremati prelazak na novi regulatorni okvir, usklađen sa regulativom u oblasti elektronskih komunikacija u Evropskoj uniji.


III. PRIORITETI RAZVOJA U OBLASTI TELEKOMUNIKACŠA

1. Vrste prioriteta

Polazeći od postojećeg stanja u telekomunikacijama i zacrtanih strateških ciljeva, prioriteti u razvoju oblasti telekomunikacija treba da podstaknu brži razvoj telekomunikacionih mreža zasnovanih na GSM/GSM1800 i UMTS/IMT-2000 standardima i mreža za fiksni bežični pristup (FWA) i da stvore uslove za obezbeđenje univerzalnog servisa i povećanje stepena digitalizacije nacionalne fiksne telekomunikacione mreže.

Imajući u vidu s jedne strane, postojeće stanje u radio-difuziji u Republici Srbiji i s druge strane trendove razvoja u svetu, a posebno u Evropi u ovoj oblasti, jedan od značajnih prioriteta je obezbeđivanje svih potrebnih uslova, a pre svega finansijskih, za izgradnju razorenih i za modernizaciju postojećih kapaciteta javnog radiodifuznog servisa. Na međunarodnom planu potrebno je intenzivirati i proširiti aktivnosti relevantnih državnih organa po ovom pitanju, većim korišćenjem mogućnosti koje nesumnjivo pruža Rezolucija ITU 126.

Prioriteti razvoja telekomunikacionih mreža zasnivaju se na uravnoteženom odnosu dostignutog stepena razvoja i potrebama nacionalnih telekomunikacija i tehnološkom nivou ostvarenom u razvijenim zemljama.

Zajednički interes i prioritet praktično svih službi, ali i same države je obezbeđivanje potrebih uslova za preseljenje pojedinih službi u novonamenjene frekvencijske opsege, stvarajući potreban radio-frekvencijski prostor za nove, savremene, službe bazirane na najnovijim, pre svega, digitalnim tehnologijama.

2. Javne mobilne telekomunikacione mreže i usluge

Ne podržava se korišćenje nacionalnih resursa za funkcionisanje tehnološki prevaziđenog NMT standarda mobilnih mreža i usluga.

Ministarstvo za kapitalne investicije i Republička agencija za telekomunikacije izvršiće izmene i dopune Plana namene radio-frekvencijskih opsega u skladu sa načelom iz stava 1. ove tačke i obezbediće korisnicima usluga NMT mreže ponudu novih odgovarajućih usluga kao zamenu za navedene usluge. Republička agencija za telekomunikacije izdaće u 2006. godini jednu novu licencu GSM/GSM1800 standarda kao osnovnu i dve licence UMTS/IMT-2000 standarda kao dopunske.

Licence UMTS/IMT-2000 standarda se izdaju kao dopunske bez plaćanja jednokratne naknade, koja se plaća prilikom izdavanja licence u cilju da se određivanjem kraćih rokova za ispunjenje postavljenih uslova za obezbeđenje usluga većem delu stanovništva nadoknadi zaostatak u razvoju mreža i usluga navednog standarda u Republici Srbiji u odnosu na druge zemlje i obezbede povoljniji uslovi za investiranje u skupu visokorazvijenu tehnologiju.

Nova licenca za GSM/GSM1800 standarda izdaje se za teritoriju Republike Srbije na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja.

Dopunske licence UMTS/IMT-2000 standarda se izdaju imaocima GSM/GSM1800 licenci.

Prva UMTS/IMT-2000 licenca se izdaje najpovoljnijem ponuđaču u javnom nadmetanju za novu GSM/GSM1800 licencu i smatra se da je plaćanjem nove GSM/GSM1800 licence izmirena jednokratna naknada za UMTS/IMT-2000 licencu.

Druga UMTS/IMT-2000 licenca izdaje se Preduzeću za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. u postupku zamene važeće GSM/GSM1800 licence, u roku i pod uslovima propisanim članom 106. st. 2. i 3. Zakona o telekomunikacijama, kao imaocu važeće GSM/GSM1800 licence koja je plaćena i smatra se da je plaćanjem važeće licence izmirena jednokratna naknada za UMTS/IMT-2000 licencu.

GSM/GSM 1800 licenca izdaje se na period od 10 godina od dana izdavanja, a posle isteka tog perioda važnost licence produžava se na period od narednih 10 godina bez zahteva imaoca licence.

UMTS/IMT-2000 licenca izdaje se na period od 10 godina od dana izdavanja, a pod uslovom da su u tom periodu ispunjeni uslovi predviđeni licencom, važnost licence produžava se na period od narednih 10 godina bez zahteva imaoca licence.

Naredna GSM/GSM 1800 licenca i/ili UMTS/IMT-2000 licenca za javne mobilne telekomunikacione mreže i usluge može biti izdata po isteku roka od 30 meseci od izdavanja nove GSM/GSM 1800 licence, izuzev ako neko lice ponudi istu ili povoljniju cenu u odnosu na cenu postignutu na javnom nadmetanju za novu GSM/GSM 1800 licencu.

3. Univerzalni servis i razvoj infrastrukture

Uzimajući u obzir Sadašnje stanje liberalizacije telekomunikacija, očekivanja da će Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. u narednom periodu biti operator sa obavezom obezbeđivanja univerzalnog servisa, kao i da fond za nadoknadu troškova univerzalnog servisa još nije formiran, tako da će trošak univerzalnog servisa do kraja 2007. godine snositi "Telekom Srbija" a.d. neophodno je obezbediti odgovarajuće radio-frekvencijske resurse, kako bi "Telekom Srbija" a.d. mogao da realizuje univerzalni servis primenom dostupnih tehnologija, koje omogućavaju brzu i ekonomičnu izgradnju mreže.

"Telekom Srbija" a.d. će, pored namene iz stava 1. ove tačke, navedeni opseg radio-frekvencija koristiti u cilju završetka digitalizacije mreže i razdvajanja dvojničkih priključaka. U okviru radio-frekvencijskih opsega koji su Planom namene radio-frekvencijskih opsega namenjeni za mreže za fiksni bežični pristup (FWA), neophodno je planom raspodele radio-frekvencija predvideti u opsegu od 3400 do 3600 MNz radio-frekvencijske kanale ukupne širine 2 puta 42 MNz i dodeliti ih preduzeću "Telekom Srbija" a.d. za gore utvrđene potrebe, za teritoriju Republike Srbije.

Republička agencija za telekomunikacije će da:

1) izvrši reviziju svih dodeljenih dozvola za radio stanice za korišćenje radio-frekvencijskih kanala u opsegu iz stava 3. ove tačke i izmeni ili utvrdi da su prestale da važe dozvole izdate protivno principu racionalnog korišćenja radio-frekvencijskog spektra;

2) u roku od 30 dana od dana objavljivanja Zaključka o utvrđivanju Osnova, dodeli radio-frekvencijske kanale iz stava 3. ove tačke;

3) predloži plan raspodele radio-frekvencija za fiksni bežični pristup (FWA) tako što će izvršiti podelu teritorije Republike Srbije na područja, primenom kriterijuma privlačnosti za buduće investitore i tehničke optimalnosti;

4) dodeli preostale radio-frekvencijske kanale iz opsega koji je Planom namene radio-frekvencijskih opsega namenjen za mreže za fiksni bežični pristup (FWA) (opseg iz stava 3. ove tačke), u skladu sa prioritetima koji će se utvrditi u Strategiji razvoja telekomunikacija.

4. Rebalans tarifnog sistema

Operatori mobilnih telekomunikacionih mreža i usluga mogu slobodno da utvrde tarife pod uslovima predviđenim Zakonom o telekomunikacijama.

Republička agencija za telekomunikacije će u okviru specijalnog tarifnog režima odobriti da "Telekom Srbija" a.d. započne postupak rebalansa tarifa za fiksnu mrežu i usluge formiranjem dve tarifne zone za nacionalni saobraćaj i ukidanjem 150 besplatnih impulsa od 1. maja 2006. godine i povećanjem pretplate za telefonski priključak za rezidencijalne i biznis korisnike na jedinstveni iznos od 74,75 dinara od 1. novembra 2006. godine.


:::

http://www.internodium.org/node/2599

Vlada o razvoju telekomunikacija u Srbiji
Autor: Slobodan Markovic • Datum: utorak, 11. april 2006. [09:17]


Za one sa 'jeftinijim ulaznicama' :-) i one kojima čitanje Službenog glasnika ne predstavlja zabavan način za trošenje vremena, evo sižea onoga što donosi krajnje benigno nazvan dokument "Osnove za izradu strategije u oblasti telekomunikacija":

http://www.internodium.org/node/2598

* * *

U tački 2. Vlada kaže da će Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) izdati dve GSM licence ove godine. Prva licenca biće dodeljena operatoru koji pobedi na aukciji za ono što je ostalo od Mobtela, a druga će biti dodeljena Telekomu u redovnom postupku obnove postojeće.

Uz obe GSM licence Vlada je odlučila da besplatno dodeli i UMTS (3G) licencu, kako bi uspela da "nadoknadi zaostatak u razvoju mreža i usluga navednog standarda u Republici Srbiji u odnosu na druge zemlje i obezbedi povoljnije uslove za investiranje u skupu visokorazvijenu tehnologiju."

Što se tiče treće GSM licence, RATEL ima dozvolu Vlade da je izda tek nakon perioda od 30 meseci (krajem 2008), osim ako neki operator ne ponudi Vladi iste ili bolje pare od onih koje će posle aukcije platiti novi vlasnik Mobtelove licence.

* * *

Polazeći od pretpostavke da će i tokom 2007. godine Telekom biti jedini pružalac univerzalnog servisa (osnovnog seta telekomunikacionih usluga) na teriroriji Srbije, Vlada u tački 3. odlučuje da priskoči u pomoć.

Odlukom se nalaže RATEL-u da Telekomu dodeli frekvencije, koje važe na teritoriji cele zemlje, za fiksni bežični pristup (FWA) u opsegu od 3400 do 3600 MHz. Radi se o kanalima širine 2 puta 42 MHz.

Ako se sada neko pita -- a zašto baš opseg od 3400-3600 MHz -- stiže brzi odgovor: u ovom opsegu već je izdat veliki broj licenci, naročito Internet provajderima u Beogradu (Verat, Beotel itd). Ako se sada neko pita -- kako je moguće Telekomu dodeliti frekvencije koje su drugi operatori već dobili i platili -- odgovor Vlade je:

"Republička agencija za telekomunikacije će da:

1) izvrši reviziju svih dodeljenih dozvola za radio stanice za korišćenje radio-frekvencijskih kanala u opsegu iz stava 3. ove tačke i izmeni ili utvrdi da su prestale da važe dozvole izdate protivno principu racionalnog korišćenja radio-frekvencijskog spektra;

2) u roku od 30 dana od dana objavljivanja Zaključka o utvrđivanju Osnova, dodeli radio-frekvencijske kanale iz stava 3. ove tačke;

3) predloži plan raspodele radio-frekvencija za fiksni bežični pristup (FWA) tako što će izvršiti podelu teritorije Republike Srbije na područja, primenom kriterijuma privlačnosti za buduće investitore i tehničke optimalnosti;

4) dodeli preostale radio-frekvencijske kanale iz opsega koji je Planom namene radio-frekvencijskih opsega namenjen za mreže za fiksni bežični pristup (FWA) (opseg iz stava 3. ove tačke), u skladu sa prioritetima koji će se utvrditi u Strategiji razvoja telekomunikacija."

Baš simpatično! Vlada nezavisnom regulatornom telu blago sugeriše način za krajnje suptilno čišćenje kompletnog frekventnog opsega za potrebe Telekoma. Što se tiče ostalih operatora, oni će frekvencije za FWA moći da dobiju tek nakon što se napiše i usvoji plan raspodele FWA opsega, Strategija razvoja telekomunikacija + sprovede tender za dodelu frekvencija.

* * *

Poslednji hit iz odluke Vlade o utvrđivanju "Osnova za izradu strategije u oblasti telekomunikacija" je tačka 4. koja govori o rebalansu tarifnog sistema. Evo izvornog teksta:

"Republička agencija za telekomunikacije će u okviru specijalnog tarifnog režima odobriti da Telekom Srbija a.d. započne postupak rebalansa tarifa za fiksnu mrežu i usluge formiranjem dve tarifne zone za nacionalni saobraćaj i ukidanjem 150 besplatnih impulsa od 1. maja 2006. godine i povećanjem pretplate za telefonski priključak za rezidencijalne i biznis korisnike na jedinstveni iznos od 74,75 dinara od 1. novembra 2006. godine."

Dakle, dragi moji i drage moje, spremite se na DUPLO poskupljenje lokalnih telefonskih razgovora od 1. maja 2006. godine!

Više detalja o novom tarifnom sistemu Telekoma objavljeno je na listi krajem januara prošle godine:

http://www.internodium.org/node/2316

Ovde bi bilo zgodno pomenuti da su konsultanti Evropske banke za obnovu i razvoj preporučili Vladi da bi "Proces rebalansa tarifnog sistema Telekoma (koji uključuje i troškove interkonekcije) trebalo da nadgleda regulatorno telo, a ne Ministarstvo":

http://www.internodium.org/node/2237

* * *

Ako se, na kraju, ovoj odluci Vlade doda i predlog izmena Zakona o telekomunikacijama (takođe usvojen krajem marta bez javne rasprave i ekspresno poslat na usvajanje Parlamentu), kojim se ukida obaveza podele Telekoma na funkcionalne celine (fiksna, mobilna i Internet), jasno je šta Vlada Srbije misli o liberalizaciji srpskih telekomunikacija i stvaranju boljih uslova za poslovanje drugih operatora.

Predlog izmena Zakona o telekomunikacijama:
http://www.internodium.org/node/2589

Što se tiče odnosa Vlade prema nezavisnom regulatornom telu, mislim da nema smisla mnogo trošiti reči... Ako RATEL sada ne učini nešto na obuzdavanju ovog šikaniranja, stvarno ne znam kad će...

Pozdrav,
Sloba

_{[Ovu poruku je menjao valeksic dana 11.04.2006. u 09:32 GMT+1]}

Zar je iko mogao da pomisli da će biti drugačije nego što Draško kaže?

znaci, braco moja... EVAKUACIJA u toplije krajeve!!! ja biram Bahrein

---

Zašto hit?
U zemlji u kojoj je u poslednjih 5 godina bar 5 puta povećana cena struje, vode, gasa, goriva, hleba i mleka i sl. sad je hit povećane pretplatena <0.9€ ?????
Ili te bune 2 tarifne zone? Ili izjednačavanje biznis i rezidencijalnih korisnika?
Raspitaj se malo u drugim zemljama kakvi su odgovori na ova 3 pitanja...

meanwhile otkrij mi kako si došao do:'DUPLO poskupljenje lokalnih telefonskih razgovora' ?

_{[Ovu poruku je menjao MyWay dana 11.04.2006. u 11:30 GMT+1]}

---

Pa to se sve desava zato sto u Srbiji jos nema nekog veceg stranog igraca (kokoska-jaje problem) - pa je najuticajnija lobi grupa za zakonodavstvo ekipa okupljena oko Telekoma Srbija AD.

Ako drzava bude unistila konkurenciju Telekomu ovakvim potezima (otimanje frekvencija od privatnih firmi i poklanjanje istih preferiranom privatnom preduzecu (ono AD u imenu)) tu bi moglo biti posla i za evropski Sud, pod uslovom da ima ko da finansira tuzbu, medjutim to zbog problema u #1 ne zvuci realno.

Drzava sama stvara pretpostavku za monopol sa metanisanjem na temu "provajdera univerzalnog servisa i obaveznog obezbedjivanje frekventnog spektra tralala radi razdvajanja dvojnika ovo ono..." - kao da Telekom, kao privatna i vrlo finansijski uspesna firma, ne moze da uzme kredit od privatne banke za razvoj svoje opticke i pristupne mreze... ali oni su podelili masne dividende drzavi, je li tako - to je u pseudo-socijalistickoj drzavi poput Srbije vrlo kul stvar cak i ako ti treba novac za investicije?

Sta ce ti - kad ces dobiti frekvencije za dzabe od te iste drzave za uzvrat kao poklon ;-)

Hocu i ja takvo AD preduzece :(



_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 11.04.2006. u 11:41 GMT+1]}

---

Ajde malo objasni pojam 'privatnog preduzeća' - kako izgleda u tvojoj glavi, jer AD i PP ne moraju imati nikakve veze (baš kao u primeru TS).
Što se tiče samog AD čitaj malo o akcionarima ovde

_{[Ovu poruku je menjao MyWay dana 11.04.2006. u 11:57 GMT+1]}

---

@MyWay,

U mojoj glavi je privatno preduzece ono sto nije javno preduzece (JP - inace nakaradan termin u suprotnosti sa opste prihvacenom definicijom bilo gde drugde). JP je osnovano i u punom vlasnistvu drzave. Dakle, akcionarsko drustvo se na trzistu se ponasa jednako kao i sva ostala privatna preduzeca u pogledu tretmana drzave prema istom. Ko je akcionar Telekoma Srbija je potpuno irelevantno, jer te akcije mogu svaki dan da se prodaju bez puno muke bilo kome i pod bilo kakvim uslovima - mnogo je relevantnja forma tog preduzeca, i prava & obaveze ponasanja takvog preduzeca prema drzavi i gradjanima.

Javna preduzeca nemaju akcije dok se ne privatizuju zakonom predvidjenom procedurom uz tender, i privatizacionog savetnika i do tad imaju poseban tretman od strane drzave (npr. dodeljen prirodni resurs, drzavno inducirani monopol, specijalne finansijke olaksice) ali i odredjene obaveze koje iz toga proizilaze prema drzavi i gradjanima (fiksirana cenovna politika, obavezan servis) - dok akcionarska drustva to nemaju, ponasaju se trzisno - pa samim tim "donacije od strane drzave" takvim preduzecima su krivljenje trzisne situacije i tipican primer drzavne zastite privatnih preduzeca.

Dakle, ovo je tipicno "hoces da se je*es a da ti ne udje" sto bi nas narod, obdaren "brdskim znanjem" lepo rekao - Telekom je u formi privatno preduzece, sa mogucnoscu apsolutno slobodne trgovine akcija, apsolutno slobodnog deljenja profita investitorima (koga i te kako imaju kao sto se vidi iz finansijskih izvestaja), formiranjem komercijalne cenovne politike za svaki servis osim obaveznog(*) - ali, eto, oni bi i specijalni tretman kod drzave... Idi bogati ;-)

No, znas kako MyWay, nije Srbija jedina u Evropi koja to radi - ima ih vrlo slicnih na zapadu EU, pogotovu tamo malo iznad pirinejskog poluostrva, mada ipak malo benignije od nas ;) Na zalost, takve stvari su ocajne dugorocno za trziste i privredu jedne zemlje, i meni je jako zao sto i Srbija mora da bude jedno od takvih nakaradnih trzista.




(*) Da se razumemo, znam sta ce sada da sledi - nesto tipa "eto, telekom ima jedan obavezan servis sa kontrolisanom cenovnom politikom, pa im se mora nesto i pokloniti kako bi oni jadni, eto, finansijski izdrzali taj teret" sto je netacno. Cisto semantike radi, Telekom je taj obavezni servis upravo nasledio privatizacijom firme pod vrlo sumnjivim okolnostima, i na osnovu predjasnjeg drzavnog monopola koji im je omogucio izgradnju kompletne pristupne i transportne mreze od

a) Pomoci drzave (dakle poreskih obveznika)
b) Direktnih investicija gradjana (e.g.: hiljade maraka na "stvaranje tehnickih mogucnosti" i "odricanja vlasnistva opreme u korist...")

Tako da tesko da drzava nesto duguje telekomu, pre ce biti da telekom duguje mnogima. Zna se kako su se civilizovane i razvijene zemlje razracunale sa takvim konglomeratima, ali na zalost van "socijalno svesnih" (sic) drzava.

Osim toga, sta ce firmi koja isplacuje 200-250 milona evra dividendi svojim investitorima specijalna pomoc drzave, pa jos u vidu otimanja frekvencija od drugih privatnih firmi!? Jesam li ja lud ovde ili nesto stvarno nije OK sa Srbijom?

Mozda i jeste... samo su svi ostali ludi ;)

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 11.04.2006. u 12:35 GMT+1]}

---

Ko god da pokusava opravdati ovakve nakaradne osnove za strategiju usvojenu na vladi srbije je:

a) direktno zainteresovan
b) politicki tudum i blento
c) malouman

Kao da nismo bili svedoci kako se 90-tih svercovalo, ali ajde da ponovimo gradivo:

a) drzava pod sankcijama
b) drzavne firme ne mogu da posluju sa inostranstvom
c) mogu privatne, pa cemo da osnujemo zajednicku kompaniju 5% privatnik, 95% drzava
d) drzava ce jer joj je u nacionalnom interesu ulagati, dozvoljavati da "na kvarno" uvozi
e) profitirat' ce svi... drzava i narod igraju slozno kozaracko, a mozda pre glamocko gluvo :)
---

super je sve to... ima samo jedno ali....HOCU JA DA IMAM ONIH 5% i da danas budem tajkun :)

E sada posto vise nema sverca... ima ovako.. na ovaj nacin.. posle ce da presipaju to svojim cerka firmama, kao sto je inace vec jednom radjeno pre prve privatizacije od strane direktora iz PTT-a... i sada svi treba da se prave blesavi i suntavi, pa da ne vide da je sve isto...

p.s. sto se tice cena telefonskih usluga... moja sveca ima besplatno pozive unutar pariza, unutar francuske od pre vise od godine i od pre 3 meseca ima besplatno i za neke zemlje u okruzenju... cisto da se zna koliko kosta lokalni poziv... prvo su nam ukinuli 1 poziv/1 impuls, a sada ces jos i da poskupe 100%.... kao pozivaju se na trendove u okruzenju, na france telekom kada im treba trend da se ne cepaju na odvojene pravne subjekte, ajde pozovite se na france telekom kada naplacujete i kada pruzate kvalitet servisa kao on.

mislim... svasta... cist bezobrazluk....


_{[Ovu poruku je menjao [SER]ChatNick dana 11.04.2006. u 12:53 GMT+1]}

Ivane, kad je osnova pogrešna nema smisla komentarisati dalju razradu ideje. Citiraću par stvari, a ceo Zakon o JP imaš ovde pa čitaj kad i ako imaš vremena i volje.



U citiranom ćeš videti odnose PP, AD i JP, i mnogo toga (naravno celovitiju sliku će ti pružiti izvorni tekst - tamo ćeš i naći da pod opšti interes potpadaju i telekomunikacije).

Tralalalala.... zašto mi se čini da i pored svega navedenog tvoja šveca ipak debelo više plaća račun za telefon od tebe?????

---

@MyWay,

Mea Culpa, nisam znao da javna preduzeca imaju akcije, kao i da privatna preduzeca u Srbiji mogu da dobiju javna dobra dekretima drzave.

Opet, ostaje problem - zasto su telekomunikacije "javno dobro od opsteg interesa" pa da moze da se stavlja pod zastitu firme zarad tog (sic) "opsteg interesa" - to su vrata za pruzanje monopola jednoj firmi. Ako uzmemo u obzir modernu praksu na pocetku 21-vog veka, uopste ne vidim razlog zasto bi Republika Srbija ponovo dovodila Telekom u polozaj firme koja "stiti javni interes" kada su steceni apsolutno svi uslovi za slobodne telekomunikacije.

Jednostavno - to je lose za privredu zemlje.

Ova odluka je samo sibicarsko produzenje monopola Telekoma na bar 2 godine i legalizovanje gasenja drugih - i nista vise od toga. A ti razmisli koliko je pametno da jedna kompanija drzi sve medjunarodne linkove iz zemlje - cak i ako radis u toj istoj firmi.



Naravno, i u praksi su te naknade daleko manje nego za najam po komercijalnoj osnovi - jer se te firme, je li "staraju o opstem interesu".

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 11.04.2006. u 14:27 GMT+1]}

---

ovako:

moj trosak na telefoniranje (iskljucivo voice) preko telekoma srbije je oko 60eura mesecno nekad vise, nekad manje.... prosek je tu negde....
njen trosak za telefon + 10Mbps interneta + TV je oko 45eura prosecno... vecinom manje... no ajde...

sada ces ti mene da ubedis da treba da igram kozaracko ispred telekoma u znak zahvalnosti jer sam ja potrosio prosecno 15 eura vise na glas, a za sliku i internet ma jebes ga ionako smo slepi i gluvi kao narod kada ne vidimo ovakve pokvarenstine koje se poturaju ispod haube pod parolom nacionalnog interesa... sto jes, jes... :) I na kraju tralalalala, znas.. ipak nisu svi blesavi da ne vide kako stvari stoje... jes da sila boga ne moli, ali i neka dela ne zastarevaju.. pa... kad-tad... :)

p.s. isto tako me iz EPS-a ubedjuju kako treba da placam evropsku cenu struje od 5 centi... a ja ove zime placao prosecno kilovat 7.6 centi, leti oko 3.5 centi i na kraju kada sam racunao prosek na godinu ispalo mi 5.5... e pa hocu da placam evropskih 5 centi... ali necu da placam jedan mesec 3.5 pa onda 7.6 srpskih centi :) ista prica sa telekomom i uslugama....

_{[Ovu poruku je menjao [SER]ChatNick dana 11.04.2006. u 14:32 GMT+1]}

Glas javnosti, 14.04.2006.

Telekom ne traži poskupljenje

KRUŠEVAC - Zoran Kipić, direktor Sektora za usluge Izvršne direkcije "regije centar" Telekoma Srbija, izjavio je juče da ta firma neće poskupljivati telefoniranje. "Nama je cilj poboljšanje kvaliteta usluga, a ne povećanje cena", rekao je Kipić. O zaključku iz dokumenta Vlade Srbije po kojem će lokalni telefonski razgovori u fiksnoj mreži dvostruko poskupeti od 1. maja, Kipić ne zna ništa.

"Takva odluka o tarifnom sistemu trebala bi da prođe kroz Upravni odbor, pa da se o tome raspravlja u Agenciji za telekomunikacije", kazao je Kipić. Kako on tvrdi, Telekom nije tražio izmenu tarifnog sistema, na osnovu koga bi telefoniranje poskupelo. Međutim, kako nezvanično saznajemo, Agencija za telekomunikacije će najavu o izmeni tarifnog sistema potvrditi. "Prihodi ovog Regionalnog centra - Kragujevac, u prošloj godini bili su 617 miliona evra, rashodi 476, a ukupne investicije 287 miliona evra, rekao je Kipić.

http://arhiva.glas-javnosti.co...6/04/14/srpski/D06041407.shtml

Izmene Zakona o telekomunikacijama omogućiće restrukturiranje Telekoma Srbija

Beograd, 15. april 2006. godine - Zamenik ministra za kapitalne investicije u Vladi Republike Srbije Dragana Ćurčić izjavila je danas da će izmene Zakona o telekomunikacijama, koje će Skupština Srbije razmatrati sledeće nedelje po hitnom postupku, omogućiti Telekomu Srbija da se restrukturira, ali da ostane jedinstvena kompanija, bez podele na tri odvojene firme.

Ćurčić je u izjavi agenciji Tanjug precizirala da će to omogućiti
telekom-operaterima da u okviru iste firme, preko posebnih ogranaka, pružaju različite usluge, odnosno da ta pravno povezana lica u okviru iste kompanije odvojeno vode troškove i investicije po mrežama.

Ona je dodala da će se tako, u okviru Telekoma, formirati tri različite celine koje će se baviti mobilnom i fiksnom telefonijom i pružanjem internet usluga i vodiće odvojeno računovodstvo, što u slučaju mobilne telefonije Telekom već ima.

Prema njenim rečima, to poslovanje će morati da se šestomesečno prikazuje Agenciji za telekomunikacije, koja će kontrolisati da Telekom, na primer, ne subvencioniše iz fiksne mobilnu telefoniju, ili obrnuto, kako bi se obezbedila ravnopravna utakmica sa drugim učesnicima na tržištu.

Ćurčić je naglasila da će zakonske izmene omogućiti i drugim firmama, koje sada pružaju jednu uslugu, da prošire svoju delatnost i da u okviru iste kompanije pružaju različite telekom usluge.

Ona je navela da su u zemljama EU mnogi operateri već spojili svoje poslovne funkcije i konvergenciju različitih mreža, kako bi korisnicima mogli da pruže kompletan paket usluga ili različite usluge preko iste mreže.

http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=49122