@ djoka_iz_kaludjerice
Odgovor na pitanje čiji je Internet si već dobio u prethodnim odgovorima, ali izgleda da ti i dalje nije jasno zbog čega moraš da plaćaš provajderu za pristup Internetu.
Stvar je vrlo prosta - da bi gledao web sajtove, ti moraš da koristiš infrastrukturu provajdera preko koje se šalju i primaju podaci, a infrastrukturu čine:
• mreža (optički kablovi do nadprovajdera i, recimo, bakarne parice do tvoje tel. linije ako si na dialup-u),
• serveri,
• ruteri itd.
Dakle, ti kad uplatiš 10 sati kod svog provajdera, zapravo mu plaćaš za korišćenje te infrastrukture. Stvar je najsličnija i najuporedivija sa korišćenjem telefona. Tokom meseca zoveš ribu, pričaš sa ortacima, javiš se babi i dedi na selu i – na kraju meseca ti stigne račun od Telekoma jer si koristio njihovu mrežu po toj i toj tarifi. Kapiraš?
Ako ne želiš drugima da plaćaš za pristup Internetu, onda moraš da imaš celokupnu infrastrukturu. Čak i ako budeš realizovao tako nešto na nacionalnom nivou, opet ćeš kao provajder morati da plaćaš nadprovajderima za povezivanje na njihovu mrežu. Ti glavni nadprovajderi se zovu Internet Backbone Providers i u suštini to su velike telekomunikacione kompanije koje raspolažu ogromnom mrežnom infrastrukturom.
Može se reći da je Internet ponajviše (ali nikako u potpunosti!) njihov jer drže najveći deo mrežne infrastrukture. Takođe, postoje i ogromne akademske, državne i vojne mreže koje su otprilike na tom nekom backbone nivou.
Odgovor na pitanje čiji je Internet si već dobio u prethodnim odgovorima, ali izgleda da ti i dalje nije jasno zbog čega moraš da plaćaš provajderu za pristup Internetu.
Stvar je vrlo prosta - da bi gledao web sajtove, ti moraš da koristiš infrastrukturu provajdera preko koje se šalju i primaju podaci, a infrastrukturu čine:
• mreža (optički kablovi do nadprovajdera i, recimo, bakarne parice do tvoje tel. linije ako si na dialup-u),
• serveri,
• ruteri itd.
Dakle, ti kad uplatiš 10 sati kod svog provajdera, zapravo mu plaćaš za korišćenje te infrastrukture. Stvar je najsličnija i najuporedivija sa korišćenjem telefona. Tokom meseca zoveš ribu, pričaš sa ortacima, javiš se babi i dedi na selu i – na kraju meseca ti stigne račun od Telekoma jer si koristio njihovu mrežu po toj i toj tarifi. Kapiraš?
Ako ne želiš drugima da plaćaš za pristup Internetu, onda moraš da imaš celokupnu infrastrukturu. Čak i ako budeš realizovao tako nešto na nacionalnom nivou, opet ćeš kao provajder morati da plaćaš nadprovajderima za povezivanje na njihovu mrežu. Ti glavni nadprovajderi se zovu Internet Backbone Providers i u suštini to su velike telekomunikacione kompanije koje raspolažu ogromnom mrežnom infrastrukturom.
Može se reći da je Internet ponajviše (ali nikako u potpunosti!) njihov jer drže najveći deo mrežne infrastrukture. Takođe, postoje i ogromne akademske, državne i vojne mreže koje su otprilike na tom nekom backbone nivou.
