Utisci sa WSIS 2005 - The World Summit on the Information Society, Tunis, 16 to 18 November 2005Svetski samit...
Posle skoro dve godine (decembar 2003) i ambiciozno zamišljenog „Svetskog samita o informacionom društvu“ čini se da su stvari ostale i dalje gde su bile i pre dve godine ... i da ma kako definisali ili pokušali isto da objasnimo, u principu jedina važnija promena, izuzimajući napredak tehnike i tehnologije u tom vremenskom periodu jeste činjenica da se u stvari promenila percepcija učesnika i zainteresovanih strana u datom procesu, regulisanja Inteneta i smanjenja digitalnog jaza.
Ma kako neki gledali na ceo taj proces, stoji da je indirektno ceo proces podržala Amerika kroz okrilje više nevladinih institucija i međunarodnih organizacija, naročito posle 11 septembra 2001, kada se počelo razmišljati o sve većem uticaju Interneta i tehnologija koji svetska mreža za sobom vuče – počev od razmeštaja root servera van teritorije Sjedinjenih država, do fakta da je sve jači glas kako EU, Rusije, NR Kine, Brazila, Japana. Uvidevši da zbog sve glasijeg negodovanja SAD su u principu iskoristili ideju predsednika Tunisa Zin El Abidin Ben Alija koji je još 1998. godine pokrenuo ili preformulisao inicijativu organizacije Svetskog samita o informacionom društvu, kako bi se iskoristile mogućnosti napretka i savremenih tehnologija na dobrobit prvenstveno zemalja u razvoju.
Zvanično Samit organizuju UN i Međunarodna telekomunikaciona unija http://www.itu.int/wsis/index.html , kao i najvažnije telekomunikacione agencije. Učešće na samom skupu je uzelo je oko 170 država u svetu i veliki broj lidera, na čelu sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom.
I tako je u Švajcarskoj u decembru 2003. krenula lavina, bombasto nazvana „Svetski samit“ (part One) koji je svoj konačni završetak trabao da dobije u Tunisu od 16. do 18. novembra 2005. u vidu WSIS (The World Summit on the Information Society) iliti WSIS part two http://www.smsitunis2005.com/plateforme/home.htm. U medjuvremenu su organizovana tri pripremna sastanka popularna PREPCOM-a na kojima je trebalo usaglasiti brojne ideje, mišljenja ali i utopijske želje.
I šta se na kraju u stvari dogodilo, narodski rečeno ista meta isto odstojanje, WSIS će verovatno biti samo jedan u nizu „Svetskih samita“ a SAD su i ovaj put pokazale svetu ko je NAJ, NAJ u svakom pogledu iliti ko je gazda po pitanju Neta i svega što ga okružuje, a kroz svoje delovanje u ICANNu a o čemu bi detaljnije mogao da ispriča twiddle(http://www.elitesecurity.org/korisnik/profil/twiddle), novi član istog -> http://www.icann.org/announcements/announcement-04nov05.htm. koji je izabran na mandate od tri godine na upravnoj poziciji u odboru za nacionalne internet domene. Tim činom Marković je postao prve oredstavnik SCG koji je imenovan u upravnu strukturu organizacija koja upravljaju Internetom.
Glavna tema skupa trebaelo je da bude izgradnja društva čiji je cilj je da omogući i poboljša pristup Informacionoj i komunikacionoj infrastrukturi i tehnologijama, kao i pristup informacijama i znanju, poveća pouzdanost i bezbednost u primeni ovih tehnologija i stvore povoljni uslovi za njihovu širu primenu.
Medjutim prva zvezda „predstvae“ je u stvari bilo pitanje upravljanja Internetom i finansiijskim mehanizmima za informaciono-komunikaciione tehnologije. Sam početak nije obećavao ništa dobro jer su svetski mediji danima pred otvaranje Samita pisali o mogućem haosu koji može nastati po okončanju sastanka u Tunisu. Pa je i Američki državni sekretar Kondoliza Rajs jednim pismomu pozvala Veliku Britaniju da svoje predsedavanje Evropskom Unijon iskoristi za odbacivanje zahteva za podelom kontrole nad Internetom. Koordinator pregovora, Janis Karklins http://www.itu.int/wsis/preparatory2/karklins.html iz Finske je zamolio Vlade zemalja u sporu da pažljivije pogledaju predlog novog kompromisnog rešenja kako bi se trogodišnji sukob okončao na zadovoljstvo svih strana.
Sve to dovelo je do toga da je strasti morao da smiruje Generalni sekretar UN, koji je u autorskom tekstu pre početka samita, a koji je objavio nemački list "Frankfurter rundšau", http://www.f-r.de/ressorts/nac...ik/thema_des_tages/?cnt=753624 napisao da se, sa približavenjem samita u Tunisu. množe glasovi onih koji imaju „pogrešne informacije“.
Odnosno veći broj zemalja zalaže se da Internet kontroliše neko multilateralno telo, a ne kao do sada nezavisno društvo na čije odluke Amerikanci imaju pravo veta. U Vašingtonu, naime, ukazuju da su u svetskoj organizaciji zastupljene i zemlje nimalo sklone demokratiji i slobodi.
Neke države poput Kine, Indije, Brazila i Irana već godinama traže da se politika upravljanja Internetom preispita. One se zalažu za osnivanje novog međunarodnog organa koji bi bio nadležan za dodelu Internet adresa i omogućavanje povezivanja računara preko jedinstvenog standarda, tj. za prenos kontrole nad Internetom na UN. Amerikanci se brane tvrdnjama da bi veća umešanost vlada pretila da ugrozi slobodu koja je i osnovni razlog neverovatnog uspeha Interneta. Uostalom, Vašington tvrdi da su se i dobro pokazali tokom godina u kojima su kontrolisali Internet i da nema smisla prenositi na UN svakodnevni tehnički deo posla koji je do sada obavljalo nekomercijalno telo privatnog sektora pod nazivom Društvo za dodeljivanje imena i brojeva na Internetu, http://www.icann.org/index.html bazirano u Kaliforniji i pod ugovorom sa američkim ministarstvom trgovine. http://www.commerce.gov/
Ali su tada države kao Kina, Indija, Brazil zapretile da će, u slučaju da njihovi zahtevi ne budu uzeti u obzir, pokrenuti sopstvene mreže, sa drugačijim pristupnim kodom, što bi u praksi dovelo do „rasparčavanja“ Interneta i dovelo u pitanje njegovu univerzalnost, na kojoj počivaju njegova ogromna popularnost i uspeh.
Evropska unija, koja se nikada ranije nije protivila potpunoj američkoj kontroli nad Internetom, uočila je opasnost od fragmentacije Interneta i dala svoj predlog, kojim se amerčka dominacija nad mrežom ne dovodi u pitanje. EU se ovim predlogom takođe distancirala od grupe država koje priželjkuju mogućnost da nadziru sadržaj Interneta.
EU je, u,stvari, predložila stvaranje "foruma javnih politika" na kojem bi se razgovaralo o pitanjima značajnim za Internet, ali koji ne bi imao odlučujuću moć. EU je ukazala da ugovor koji vezuje "Icann" za američko Ministarstvo trgovine ističe 2006. godine, što otvara mogućnosti za pregovore.
SAD su najpre bile odlučne u borbi protiv bilo kakve promene u načinu kontrole Interneta, ali su uoči otvaranja samita pristali na kompromis. Prihvaćeno rešenje je najbliže evropskom predlogu i odlukama novoosnovanog foruma ne daje obavezujuću moć.
Anan je u već pomenutom autorskom tekstu posebno istakao da je "Jedna od pogrešnih predstava je da UN žele da "preuzmu" Internet ili da ga kontrolišu", kako je naveo generalni sekretar, naglašavajući da ništa nije dalje od istine nego ta tvrdnja.. "UN žele samo da omoguće globalno širenje i to je u centru susreta na vrhu"
U datom članku Anan je podsećajući na da dobre i loše strane Interneta, napisao da je za kratko vreme koliko postoji, Internet postao sredstvo dramatičnih i revolucionarnih promena u zdravstvu, obrazovanju, novinarstvu, politici", ali i da "postoje opravdane sumnje zbog zoluopotreba od terorista, desnih ekstremista, onih koji šire pornografiju...i dodao da SAD treba zahvaliti što su razvile Internet i učinile ga dostupnim svetu.
"Iz istorijskih razloga, Amerika poseduje najveći autoritet nad nekim od najvažnijih resursa Interneta i mnogi kažu da taj autoritet ubuduće treba da bude podeljen sa međunarodnom zajednicom i SAD, koje su svoju kontrolnu funkciju do sada fer i časno obavljale, uviđaju i same da ostale vlade imaju legitimne sumnje".
Tako je sam početak samita prolazio u „napetoj“ atmosferi., jer su „glavni igrači“ tek neki sat pre oficijalnog otvaranja skupa uspeli nekako da postignu kompromisni sporazum oko upravljanja Internetom, nad kojim kako je trenutno stanje Sjedinjene Američke Drzave imaju neprikosnovenu kontrolu.
Napetosti pred otvaranje foruma doprineli su i incidenti ugrožavanja novinara, povodom kojih je francusko Ministarstvo inostranih poslova pozvalo tuniske vlasti da poštuju slobodu informisanja i novinarskog rada. 16. novembra uveče je prebijen, izboden nožem http://news.com.com/The+bust-u...nisia/2008-1028_3-5961545.html novinar francuskog levičarskog dnevnika "Liberasijon", kojise bavio ljudskim pravima, Christophe Boltanski. Belgijska javna televizija RTBF prijavila je da je ugrožena grupa njenih novinara, koja se bavi a istom temom, a francuski TV5 je iz Tunisa u Pariz vratio novinarsku ekipu uz tvrdnje da je bila pod strogom prismotrom policajaca u civilu.
Samit je posle predsednika Tunisa http://www.itu.int/wsis/tunis/scripts/list.asp zvanično otvorio Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan i biranim rečima naglasio dalju potrebu za nastavak dijaloga o načinima za kontrolu i upravljanje Internetom. Tačnije obraćajući se učesnicima samita, Anan je rekao da UN nisu nadležne za ta pitanja i predložio je da za svetsku elektronsku mrežu i dalje ostane nadležna neprofitna Korporacija za dodeljivanje brojeva i imena na Internetu koja je kako da ponovimo, osnovana 1998. godine, kao privatna organizacija sa međunarodnom upravnim odborom, uz napomenu da američka trgovinska komora odobrava ili stavlja veto na odluke ICANN-a.
Generalni sekretar UN diplomatski je ocenio da je ključno nastaviti razgovore po datom pitanju, napominući da bi u njih trebalo da bude uključeno što više država..
Inače osnovna tema samita, trebala je da bude prevazilaženje ogromnog jaza koji postoji između bogatih i siromašnih zemalja po pitanju pristupa Intenetu. Sam Kofi Anan istakao je da je glavni cilj svetskog samita u stvari omogućavanje siromašnim zemljama korist od ICT, koja bi mogla da poboljša njihov socijalni i privredni razvoj, a ne iskljušivo pitanje kontolisanja Interneta. Statistike Međunarodne unije za telekomunikacije pokazale su da lani od 6,2 milijarde stanovnika u svetu dve milijarde nisu nikada u životu koristile telefon i da tek nešto više od 1,2 milijarde osoba ima fiksini telefon. Procenjuje se da će do kraja 2005. broj korisnika Interneta dostići jednu milijardu, odnosno 14,6 odsto svetskog stanovništva.
Povećanje rasprostranjenosti Interneta, međutim, nije ujednačeno - prema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju, najveći broj korisnika Interneta na 1.000 stanovnika ima Island - 648, a najmanji Liberija - 0,32.
Samit i SCG
Što se tiče našeg učešća na Samitu, pripreme za drugi deo samita su počele početkom meseca septembra 2005. godine kada je organizovan okrugli sto u Beogradu, na temu "Svetski samit o informacionom društvu i rodna ravnopravnost". Taj okrugli sto otvarijo je prof. dr Dragoljub Mićunovic, šef naše delegacije na prvom delu Svetskog samita održanog u Ženevi u decembru 2003. godine uz učešće tadašnjeg ambasadora Tunisa u SCG Raduan Larif.
Ovaj put na Samitu opet je učestvovao jedan predsednik Skupštine, sada Zoran Šami, koji je predvodio delegaciju SCG u kojoj su bili su predstavnici nadležnih Ministarstava državne zajednice kao i predstavnici Zajednice PTT i Telekoma, odnosno Branko Berić šef sektora za međunarodnu saradnju iz Ministarstva za kapitalne investicije, novi izvršni direktor Agencije za telekomunikacije Milan Janković, kao i Željko Ivanji iz PTT-a.
Prema nezvaničnim informacijama poziv za učešće ovaj put zbog obaveza i političke situacije vezane za razgovore o Kosovu i Metohiji nisu mogli da prihvate Svetozar Marović - predsednik SCG, ni Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova SCG.
Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Zoran Šami je u obraćanju učesnicima tog skupa prvog plenarnog dana naglasio da je SCG spremna da pomogne u izgradnji informatičkog društva sa napomenom da nas istorija uči da je kamen temeljac svake civilizacije znanje. Uostalom celo izlaganje koje je bilo na srpskom imate u integralnoj verziji na adresi http://www.itu.int/wsis/tunis/...ocs/g-serbia-montenegro/1.html
Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Zoran Šami po povratku u zemlju izjavio je da je u razgovoru sa predstavnicima Biroa za telekomunikacije Ujedinjenih nacija zakljuceno da odgovarajuća stručna tela Beograda i Prištine otvore dijalog o zahtevu Misije UN na Kosovu da ta pokrajina dobije poseban pozivni broj. Šami je preneo je protivljenje SCG tom zahtevu UNMIK. Predstavnici UN su uvažili naše argumente i zaključeno je da je najpogodinije da odgovarajuća stručna tela Beograda i Prištine otvore dijalog na tu temu, ali da rešenje ne sme ni na koji način da prejudicira rešenje konačnog statusa Kosova, objasnio je Šami. Predsednik Skupštine SCG razgovarao je tokom trodnevnog samita i sa državnim vrhom Tunisa o unapređenju odnosa dve zemlje.
Pitanja ICANN-a
Prema sporazmu koji su učesnici usvojili prvog dana samita, organizovanog pod okriljem Ujedinjenih nacija, SAD zadržava skoro potpuno kontrolu nad Internetom ali, kako su evropljani preko Evropske komisije poručili, nijedna država neće moći da se meša u odluke koje se tiču domena druge države. Istovremeno Evropska unija je poručila Amerikancima da moraju da prihvate uspostavljanje novog "Internet reda" i podelu kontrole nad upravljanjem, što je u suprotnosti sa mišljenjem SAD, koji se protive ideji da jedan međunarodni komitet upravlja svetskom mrežom. Bilo kako, nezvanični šef tima SAD, američki ambasador u UN-u David Gross, pre početka samita izrazio je ipak zadovoljstvo postignutim dogovorom. Tj. u razgovorima pred početak samita, dogovoreno je da se pitanje korišćenja i kontrole Interneta razmatra na nekom budućem međunarodnom forumu. Ukratko da za sada se ostavlja pitanje upravljanja adresnim sistemom Interneta u rukama SAD, a svim pitanjima koja budu iskrsnula će se baviti posebna medjunarodna komisija, nazvana Internet Governance Forum, čije odluke neće biti obavezujuće ni za SAD ni za ICANN koji danas sačinjavaju predstavnici 30-tak država sveta koji nadziru rad tog tela, ali u praksi imaju isključivo savetodavnu ulogu.
SAD, inače, ne propuštaju priliku da istaknu da je "Icann" američka korporacija sa sedištem u Kaliforniji, ali da je njen predsednik Australijanac i da većina zaposlenih i članova upravnog saveta zapravo nisu Amerikanci.
Tako SAD nastavljaju sa apsolutnu kontrolu nad Internetom, što iz istorijskih razloga - Internet je njihov izum, što iz činjenice da su finansirali njegov razvoj (najpre putem javnih fondova, a potom zahvaljujući privatnom sektoru) i osnovali su kompaniju zaduženu za raspodelu domena.
SAD osim potpune kontrole nad Internetom, raspolažu tehničkim sredstvima koji im omogućavaju da blokiraju svaki sajt na planeti. Oni, međutim, nikada nisu upotrebili ni zloupotrebili ove mogućnosti, niti su pokušali da utiču na sadržaj podataka koji se puštaju preko Mreže, i time su obezbedili potpunu nezavisnost ovog novog moćnog medija i sredstva za komunikaciju – Bilo je obrazloženje donešene odluke, kompromisa.
Tokom prve faze Samita o informatičkom društvu, održane 2003. godine u Ženevi, pitanje neprikosnovene američke kontrole nad Internetom nije pokrenuto. Ono se ove godine, međutim, nametnulo kao nezaobilazno. http://www.wgig.org/index.html
Mnogi su navodili da je loš primer Američkog upravljanja problem sa .xxx domenom za adult content na webu. Tačnije Porno industrija na internetu traži pravo za svoju adresu trostruko slovo x, kako bi se lakše pronalazili adult materijali.
To je sprečeno u američkim sudovima posle jakog lobiranja desničarskih i verskih organizacija u SAD. Ipak mnogi koji se bave internetom smatraju da je spor u vezi sa adresama uglavnom nebitan jer postoje i važnija pitanja, poput onoga do koje je mere internet uistinu razvojno sredstvo, kako je zacrtano u milenijskim ciljevima UN.
EXPO...
Za razliku od tih „nevidljivih“ stvari za većinu učesnika Samita, bilo je i par vidljivih http://www.expo.ict4all-tunis.org/ ili http://www.mediacoding.ch/ottofrei/tunis/map3/# dešavanja poput „slučajanog“ susret Palestinski predsednik Mahmud Abas i šef izraelske diplomatije Silvan Šalom što je kontakt dveju strana na najvišem nivou posle više meseci.
Šef izraleske diplomatije je, inače, rođen u Tunisu i roditelji su ga doveli u Izrael dok je bio dete. Zanimljivo je i da je štand Irana bio relativno blizu Izraelskog štanda i da se činio daleko većim.
Zvezda Samita bio je direktor čuvenog Tehnološkog instituta iz Masačusetsa (MIT) Nikola Negroponte koji je predstavio prototip laptopa po ceni od 100 dolara, namenjen nerazvijenim zemalja http://laptop.media.mit.edu/laptop-images.html. Novi laptop nije veći od prosečne knjige i opremljen je mikroprocesorom od 500 megaherca. Radi na struju ali ima i žutu ručicu kojom korisnik može ručno da proizvede električnu energiju za napajanje računara. Novi laptop će moći da se poveže u mrežu i da se priključi na Internet. Negroponteov kolega je razvio tehnologiju zahvaljujući kojoj će se monitor proizvoditi za samo 35 dolara. Ekran će moći da menja boju kako bi se informacije lakše čitale napolju, na jakom dnevnom svetlu. Očekuje se da će prvi računari biti proizvedeni početkom 2006. godine.
"Ovo je solidan računar, koji troši malo energije i koji će raditi sa besplatnim programima", sa oduševljenjem je izjavio Negroponte, predstavljajući laptop koji treba da zadovolji radoznalost dece trećeg sveta, da im omogući da budu "kompjuterski pismena", da im obezbedi pristup informacijama.
Tim naučnika sa MIT-a trenutno pregovara sa šest zemalja - Nigerijom, Egiptom, Indijom, Kinom, Brazilom i Tajlandom. Da bi se projekat pokrenuo, potrebno je da ove zemlje dostave porudžbinu, ali i da plate prvih pet do 10 miliona računara. Negroponte smatra da je uz angažovanje država, Svetske banke i donatora moguće realizovati ovaj projekat. Računar treba da bude prepoznatljiv, kako bi se umanjio rizik od preprodaje na crnom tržištu - "niko neće da krade poštanski kamion - za tako nešto ne postoji tržište", smatra Negroponte, koji je izjavio da za rad na ovom projektu "ima ceo život" te da "nema drugih projekata".
Zanimljivo predstavlajnje imao je i zamenik predsednika "Nokije" za Evropu, Bliski istok i Afriku Walid Moneimne koji predviđa da će za pet godina u svetu će biti tri milijarde korisnika mobilinih telefona. Odnosno da sa tenutno procenjenih dve milijarde ya pet godina nam sledi jos milijardu mobilnih i da Nokia kontroliše trećinu tržišta.
"Četiri milijarde osoba se nijednom nisu poslužile mobilnim telefonom", izjavio je čelnik trgovinske lobi grupe - GSM udruženje - Tom Phillips. Iako 80 odsto svetskog stanovništva živi u područjima pokrivenim mrežom samo jedna četvrtina se služi mobilnim telefonom. Filips je ocenio da su najveće prepreke za povećanje rasprostranjenosti mobilnih telefona u zemljama u razvoju porezi, propisi i visoka cena telefona.
Zaključak
I šta je na kraju doneo Samit... Postao je do sada najveći ICT skupu koji su organizovale UN i na kojem je učestvovalo 19401 http://www.itu.int/wsis/tunis/newsroom/index.html učesnika od političara do novinara iz 170 zemalja. Usvojeni su http://www.itu.int/wsis/docume..._multi.asp?lang=en&id=2266|2267 "Tuniski angažman" o slobodi izražavanja i "Agenda za informacionom društvo", koja predstavlja put za smanjivanje tehnološkog jaza između Severa i Juga.
Samit je počeo suprostavljenim stavovima o predominantnoj ulozi SAD u upravljanju Internetom i potrebnim merama da se smanji "digitalni jaz" između informatički razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Posle opsežnih diskusija, usvojena su kompromisna rešenja. SAD su zadržale tehničku kontrolu nad adresnim sistemom Interneta, a ostatak sveta je dobio "Forum za upravljanje Internetom" na kome će moći da se razgovara o raznim pitanjima razvoja Interneta i daju predlozi potrebnih mera. Učesnici su prihvatili kompromis povodom kontrole Interneta koju sprovode SAD, nadgledajući dodeljivanje naziva tip "com" i drugih i dogovorili se da organizuju "Forum za diskusiju" o tom pitanju, s tim što Vašington, za sada, i dalje ostaje supervizor. Tačnije dogovoreno je da neće biti doveden u pitanje status privatne američke korporacije "Icann" (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), koja od 1998. godine dodeljuje nazive domena. Učesnici pregovora složili su se da treba osnovati međunarodni forum u okviru kojeg će razmatrati značajna pitanja poput neželjene pošte, kompjuterskih virusa koji se šire preko mreže i "sajber" kriminala. Forum će sazivati generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan. Očekuje se da će se prvi sastanak održati naredne godine u Grčkoj.
Što se tiče "digitalnog jaza", ponovo je potvrđeno da problem postoji, da ga treba rešavati, ali ni ovog puta nisu utvrđeni izvori sredstava za pomoć digitalno nerazvijenim zemljama. Tako da se i dalje razmatraju i načine za smanjenje razlika u korišćenju informatičke tehnologije između bogatih i siromašnih država.
Predstavnici bogatih zemalja opet su obećali, da će zemljama trećeg sveta pomoći da "uskoče u voz" razvoja u oblasti informatike i telekomunikacija.
"Tuniski angažman" stavlja slobodu izražavanja i slobodno kretanje informacija, ideja i znanja u red suštinskih elemenata informatičkog društva. Predstavnici industrijski razvijenih zemalja, na opšte razočaranje sveta u razvoju, nisu pristali na obavezni finansijski doprinos Fondu solidarnosti, koji je zadržao "fakultativni karakter". U okviru tog Fonda, ustanovljenog u prvoj fazi Samita u Ženevi 2003. godine, prikupljeno je oko osam miliona evra, ali su se njegovi promoteri nadali da bi mogli godišnje prikupiti znatno veća sredstva i siromašne zemlje opskrbiti informatičkim tehnologijama po nižoj ceni.
Uz blagoslov generalnog sekretara UN, na skupu je prikazan laptop za svega 100 dolara, koji je izazvao veliko interesovanje. "Spremni smo da ih naručimo na hiljade, čak milione, po toj ceni", rekao je prisutnima senegalski predsednik Abdulaje Vade, podsećajući da je Afrika "isključena" iz savremenog sveta komunikacija, s obzirom da samo njujorška četvrt Menhetn ima više telefonskih linija od celog afričkog kontinenta. "Prikačili smo vagon, a bolje je biti poslednji vagon nego uopšte ne ući u voz", dodao je on.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine Širin Ebadi, je u svojstvu predstavnice civilnog društva, ustala protiv cenzure Interneta i represije protiv sajberdisidenata u pojedinim zemljama.
Na samitu je učestvovalo pedesetak državnika, uglavnom iz afričkih i arapskih zemalja, ali ni jedna velika zapadna zemlja nije u Tunis poslala šefa države ili vlade.
p.s.
Lični utisci
Što se mene lično tiče u principu sam zadovoljan vidjenim, doživljenim i ostvarenim naročito pošto sam izmedju ostalog j malo volontirao za GKP http://www.globalknowledge.org/WSIS2005/ malo za Diplo Foundation http://www.diplomacy.edu/activities/wsis/diplo-wsis/ , upoznao Profesorku sa Oksforda B. Scott http://www.biscott.co.uk/ , imao čast da se družim sa osobom poput Gospodina Alexa Trigone http://www.diplomacy.edu/Edu/P...2000/Credentials/trigonacv.htm. Što sam konačno „upoznao“, sreo i slikao se ljudima iz Senka :-) npr.nekim poput Predsednika DAZU, Walter Fusta http://www.deza.ch/index.php?u...h=35972106&l=d&navID=9 ili kod nas poznata pod SDC agencije koje u Švajcarskoj ima medju najvećim ako ne i najveći godišnji budžet sa preko 1 MLRD evra i koji je veći od nekih ministarstva (ukpno 7) npr. Ministarstva odbrane. Zanimljivo je bilo i prisustvovati sesijama Finske države koja je predstavila svoju ICT strategiju uz prisustvo nekoliko ministara i bivšeg predsednika Finske Marti Ahtisarija http://e.finland.fi/netcomm/news/showarticle.asp?intNWSAID=43934, priči o electronic governance, sesiji Saveta Evrope o Cyber Crime i njihovoj konvencij... Ono što takodje neću zaboraviti je koliko se ljudi grabe za neke jednostavne poklone, švajcarski štand npr. delio je poklone i nalazio se blizu Intenet kafea..pokloni su obične kese, mapa Švice, podloga za miša i neke sitnice...ljudi su skakali preko pulta i sve me je podsecalo na Srbiju '90 - kada su penzionerima bili izbacivane vekne hleba iz kamiona, s tim što su sada umesto Srba i hleba, neki drugi likovi radili identičnu stvar za kese, mape i podloge za miša. Štandovi Microsofta i npr Italijanske države bili su više nego veliki i lepo osmišljeni. Komšije Hrvati su imali štand, kao i Bugari ... oba relativno mala, ali ipak štanda. Postavlja se pitanje, da li je bolje imati bilo kakav štand ili ne? Ko je želeo mogao je od organizatora da traži, plati i žtandove sa cvećem :-), prisustvom hostesa i ... Uglavnom bilo je svega za videti, pa čak prisustvovati i trbučnom plesu, ali to već sada spada u nešto sasvim lično! Što se tiče nekih slika tek treba da se odaberu s' obzirom da ima preko 4.6 Gb slika + video zapisa. Skoro sve, ako ne i sve slike završile su kod twiddle aka Slobe Markovića...sa kojim sam se premišljao šta da odgovorimo taksisti kada nas je u porevozu propitivao ko je naš predsednik i koliko je poznat... :-)
p.p.s.
Odmor u Tunisu
Tunis je poslednjih godina postao dosta popularan medju turistima iz SCG koji se izgleda u sve većem broju odlučuju na odmore u tuniskim letovalištima. Same turističke agencije još više hvale Tunis, pokušavajući da navedu sve više putnika iz SCG na odmor kao leti tako i zimi u ovu severnoafričku državu, za koju tvrde da je jedna od najbezbednijih u Africi i sa društvenim rastom koji je u Africi odmah iza Južne Afrike. A da ne spominjemo da po njima Tunis jeste zimi najlepši i najmirisniji.
Na primer grad, odmaralište Sus je ovog leta bio preplavljen gostima iz SCG - više od 13.000 naših ljudi je boravilo tamo u organizaciji "Argusa" i "Kon-Tikija". Sus (na arapskom jeziku "susa" znači "brdo) se nalazi severno od Monastira, rodnog grada i večnog počivališta prvog predsednika Republike Tunisa Habiba Burgibe i ima peskovitu plažu dugu 18 kilometara. Sa 102 hotela sa 42.000 postelja je drugu po veličini i značaju za turizam Tunisa.
Blagodeti toplog podneblja kao i odlazak u Saharu su priča za sebe, a naročito adrenalinska avantura vožnje džipovima po bespućima pustinje, u dužini od 250 do 300 kilometara, za par sati, ne računajući još 950 kilometara autobusom kroz nestvarne, lunarne predele ruba Sahare i predela slanih jezera Šot-el-DŽerida.
Tunis je zimi najlepši, najmirisniji pa ako vas život u Beogradu staje 300 evra mesečno, slobodno dođite da ih ovde potrošite u 30 polupansiona, a obavezno izdvojite još 130 do 140 evra za dvodnevnu avanturu u Sahari. Sa jednim letom nedeljno iz Beograda za Monastir u zimskoj sezoni, naši turisti će imati mogućnosti da hladnu beogradsku košavu zamene za topli afrički gibli i posete Koloseum u AL Jemu gde je sniman i deo filma Gladijator, posete kulise napravljene za potrebe snimanja prvog filam iz Serijala Star Wars, kao i ... :-)
[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 09.12.2005. u 00:34 GMT+1]
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
